Претражи Живе Речи Утехе

Које је наше право лице? Када тражимо одговор на ово питање, јасно нам је - и сва сведочења светаца то потврђују - да у нама великим делом пребива тама. Велики део нашег сопства нам је непознат. Савремена психологија тврди да је око 70% наше личности изван наше свести. Оно што мислимо да смо је само видљиви део. Али, дубоко испод површине је огроман део нас који не знамо. Судимо само ономе што видимо, али Бог види целокупну особу - чак и оне ствари које остају скривене нама самима. Не знамо ништа. Сократ је рекао: "Знам да не знам ништа." Често мислимо да разумемо живот, али свети оци Цркве нас подсећају - ми стварно ништа не знамо. Само Бог заиста зна ко смо. Он познаје дубине нашег срца - оне невидљиве слојеве које ми сами не схватамо. Зато ће нас увек изненадити, увек ће бити корак испред нас и нашег разумевања. Често се питамо - "Како је могуће да ми Бог пружа толико милости и дарова када сам тако слаб и грешан?" Одговор је једноставан: Бог не гледа шта смо сада - Он види шта можемо постати, зна нашу будућност. Све је откривено за Бога. Од тренутка пре него што се родите, па све до последњег земаљског дана - све је пред Њим. Данас се можда осећате безначајно. Данас можда нећете успети ништа. Можда немате покајање данас. Данас можете бити очајни. Данас можда нећете наћи снаге ни да кажете једноставно - "Господе, смилуј се." Али Бог такође види шта ћете бити сутра. Ви то не знате, али Он зна. Као што је напред речено, постоји огроман део нас самих који нам је непознат. Апостол Павао достиже дубоку свест да зна шта Бог жели од њега, али нешто у њему га спречава да то испуни. Веома често ради управо оно што највише негира и мрзи у себи. Ова унутрашња борба је део пута до духовне свести. Савремена психоанализа (Сигмунд Фројд) то тумачи као скривени флерт човека са смрћу. Ово сугерише да људско биће дубоко у себи има склоност ка хаосу, уништавању, које га истовремено и плаши и привлачи, и често саботира његову срећу. Кад му се у животу догоди нешто добро, даје све од себе да га уништи. Кад дође радост, он се испуњава тугом. Када прими благослов, он се сам ставља на искушење. Као да не толерише срећу, као да не подноси милост, не може да прихвати дарове који су му дати. Човек је сачињен од слојева. Шта то значи? То значи да када неко каже нешто искрено, не изражава увек целу своју суштину. На пример, неко може рећи: "Волим те, желим те у мом животу." А онда вас одбаци и заборави да вас је уопште волео. Да ли то значи да је лагао оног тренутка када је изговарао те речи? Не. Био је искрен, али су те речи потицале из само једног слоја његовог бића. Његови дубљи, несвесни слојеви можда још нису били зацељени и он је имао потребу да користи друге а затим их одбаци. Ви се питате - "Како је могуће тако се променити?" Мислите - "Значи, био је лажов!" Али не, не мора бити да је тако. Кад вам је рекао да ће бити увек ту за вас, можда је заиста веровао у то у том тренутку. Али било је и других, дубљих слојева у њему, које ни сам није схватао. Често се каже да се право пријатељство познаје у тешким временима. Али, то није цела истина. Дати подршку некоме ко пати је понекад лакше. Зашто? Јер тада сте у положају јачих, можете утешити, дати савет, бити "мудри ментор". Реална провера пријатељства је да ли ћете остати поред особе и у њеној радости. Да ли ћете моћи да се искрено радујете њеној срећи без осећаја зависти или конкуренције? Можете ли издржати њен напредак? Ово је тешко. Тешко је гледати да деца других успевају, док се ваша муче. Тешко је видети да сестра има предиван брак док се ви борите са усамљеношћу. Ово су тренуци када се завист може ушуњати у ваше срце.Тешко је гледати како пријатељ напредује у каријери док ви остајете на истом месту. Тешко је видети како сестра у манастиру духовно расте, док се ви борите са својим слабостима. Управо у тим околностима постаје јасно шта је у вашем срцу. Када неко каже искрено и без лицемерја, "Одустајем од Христа!", ово је стварно, али само на површном нивоу. Ово преноси горњи слој душе, али дубљи слојеви остају нетакнути. Не само да их човек не контролише, већ ови слојеви живе властити живот, имају аутономију. Они управљају, усмеравају, чак се и одупиру променама. "Како је то могуће за човека који је духовно одрастао?" Ово вас не би требало изненадити. Ово није сам човек, већ његова мрачна страна. Овај човек је и добар, светао, милостив и гостољубив. Он воли молитву, Он воли Бога. Али, у њему су и тамна места. Верује се да су људи или добри или лоши. Али, такви људи не постоје. Ако то схватимо, ослободићемо се. Зашто? Јер ћемо прихватити себе. Схватићемо да носимо у себи и добро и зло. И дарове и слабости. И светлост и мрак. И они се непрестано смењују у нашем духовном животу. То је динамичан процес. Страсти су дубоко укорењене у човеку и често га савладају, чак и када жели да се промени. Парадокс је што понекад секуларни људи показују више толеранције за слабости других него религиозни. Људи изван цркве су често толерантнији, више склони да прихвате човека са његовим несавршеностима. А ми, који смо у Цркви, понекад постајемо оштрији и критичнији. Нико не бира своје страсти. Нико се не пробуди ујутро и каже: "Данас ћу изабрати ново злобно понашање." Страсти нису изабране - оне су унутрашњи окови. Нико се не пробуди ујутро и свесно одлучи да подлегне својим страстима. Многи фактори формирају људске страсти, стога свака особа има своје борбе. Ипак, ми често журимо да осудимо друге због њих. А сама осуда је једна од најмрачнијих страсти. Шта да радимо са мрачним делом себе? Шта да радимо са сенкама које носимо у нашој души? Сада смо их свесни - али како да их трансформишемо? Није лако видети свој мрак, схватити га. Није лако. Постоје људи који су проживели цео свој живот, а да се нису ни дотакли ових питања. Можда касније, када будемо сами - у нашој соби, нашој келији, у нашем личном простору - почнемо да размишљамо: "Шта ако иза мојих поступака постоји нешто дубље?" Ово је почетак унутрашњег путовања. Отац Хараламбос Пападопоулос адаптација: Ј.Г. (Поуке.орг) извор

Код појединих припадника српске политичке елите жалосно је видети тако вратоломну транзицију политичке и народне свести, од става да Косово није више срце, него "канцер Србије", који треба што пре ампутирати. Где је крај приче која је почела од Карлобага, а сада стиже до Врања или ко зна где? Колико ће та авантура однети још невиних живота и нових избеглица, колико уништених цркава? За нас који делимо судбину свог верног народа ово никада није било питање митологије, већ истинска брига за опстанак нашег народа - живе Цркве Христове на Косову и Метохији. Само смо упалили светло "када је све требало да се деси у мраку", и зато су неки толико бесни. Али, истина увек боли, али и ослобађа. „И познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8.32 ) ------------------------------------------------- It is sad indeed to see such a tumultuous transition of the political consciousness of some members of the Serbian political elite that Kosovo is no longer heart but "cancer of Serbia" (D.Ćosić), which needs to be amputated as soon as possible. Where is the end of the story that began with Karlobag and now comes to Vranje? I wonder how many more lives, new refugees and destroyed holy sites this adventure may cost. For us who share the fate of our flock it has never been an issue of mythology, but a genuine concern for the survival of our people - the living Church in Kosovo-Metohija. We have only turned on lights "when it was expected that everything happens in darkness" and that is why some are so furious. However, the truth always hurts, but liberates at the end. "You will know the truth and the truth will set you free" (John 8.32) Сава Јањић