Претражи Живе Речи Утехе

Македонци у Цариграду: Васељенски „папа“ уз подршку Вашингтона води ка великом православном расколу Састанком са делегацијом неканонске Македонске православне цркве, патријарх васељенски Вартоломеј наставио је да иде неопапистичким путем и ствара нове расколе у православљу, уз подршку запада. Контакти Васељенске патријаршије и расколничке Македонске православне цркве (МПЦ), коју су направили југословенски комунисти нису од јуче, каже за Спутњик верски аналитичар Жељко Ињац. МПЦ у Цариграду као канонска црква Делегација МПЦ коју су чинили епископ антанијски, игуман Бигорског манастира са свим духовним чедима монашког братства и сестринства из четири манастира – Бигорског, Рајчице, Пречисте и Кнежино, 15. децембра се у седишту Цариградске патријаршије састао са цариградским патријархом Вартоломејем. На фотографијама које је објавио сајт Бигорског манастира, види се свечани дочек у Патријаршијској саборној цркви, коме је присуствовао и митрополит халкидонски Еманиул. ,,Ово је први пут да је делегација ове непризнате цркве, са толиким бројем монаха, примљена од цариградског патријарха и да јој је одано поштовање као да су канонска структура.'' Цариградски патријарх као папа Ињац подсећа да је било и раније неких изјава из Цариградске патријаршије да ће гледати да буду фактор који ће решити проблеме у целом православном свету, па између осталог и тај који се тиче јурисдикције Српске православне цркве, иако нико из СПЦ од њих није тражио посредовање. „Цариградска патријаршија се поставља као јако битан фактор у православљу, кренули су са том неопапистичком теологијом по којој је васељенски патријарх неки православни папа без кога се ништа не може, а заправо је само мирођија у свакој чорби, а свакако се све без њега и даље може“, каже наш саговорник. Подсећа на покушај да се од неколико фракција расколника креира једна тзв. Украјинска црква, иако Украјинска црква постоји под Московском патријаршијом и додаје да се Васељенска патријаршија меша у јурисдикције других, помесних православних цркава у дијаспори, пре свега у западној Европи и Америци. Подршка Вашингтона безобзирном Цариграду Постоји јака линија која опредељује Цариград у тој новој теологији и новом наступу и није ово први пут у историји да се Цариград понаша тако безобзирно и да уопште не пита друге помесне цркве, нити га занима шта оне имају да кажу, а да се меша у њихов простор. Цариград за такво понашање има подршку запада, Вашингтона пре свега због геополитичке ситуације и односа запада према Русији, јер Вашингтону одговара да се на неки начин помесне православне цркве изолују или одвоје од Русије због чега запад даје и политичку и финансијску подршку Васељенској патријаршији. Неопапизам Вартоломеја – претња великим расколом Зато се слободно може рећи да отуда произилази тај безобразлук Цариградске патријаршије и самог Вартоломеја, а у ком ће правцу то ићи даље, то сад нико не може да предвиди, оцењује Ињац. „Има много Грка епископа и обичног свештенства који негодују због таквог односа Цариграда према другим помесним црквама, неопапистичког става, односа према руској цркви, мешања у јурисдикције других помесних цркава, али нажалост, један део епископата, да ли под уценом или притиском, не знам, признао је украјинске расколнике и отприлике су климоглавци на све оно што васељенски патријарх тражи од њих“, сматра Ињац. А то је и даље озбиљна претња великом расколу унутар целог православља, али пре свега говори о томе колико је ниско пала цариградска патријаршија и колико се сам васељенски патријарх искомпромитовао. „Мајка црква“ као маћеха умешаће се и у црногорско питање Ињац истиче да МПЦ таква каква јесте не може опстати самостално и да је СПЦ више пута покушала да јој изађе у сусрет да се реши проблем ког су направили комунисти, међутим због односа Запада према Србима, Македонцима није дозвољено да прихвате било какву српску помиритељску руку. ,,Тражило се неко решење да посредују друге веће православне цркве, Руска, па Грчка, али нико није отишао тако далеко у настојању да се МПЦ на крају интегрише у православље као цариградска патријаршија, а то иде истим путем којим се ишло и са украјинским расколницима.'' Из Васељенске патријаршије неколико пута су изјављивали да ће као „мајка црква“, мада се понашају као маћеха, решити проблем у Македонији и свугде у свету где их има, тако да Ињац сматра да ће се Васељенска патријаршија на крају умешати и у црногорско питање. „Аутокефалност“ по украјинском моделу „Ако се деси да Васељенска патријаршија призна МПЦ то ће бити под истим условима под којима је и украјинска призната а то је нека полуаутокефалност, потпуна зависност од Васељенске патријаршије у сваком смислу. На крају крајева видели смо у Украјини да чак и њихови расколници кад су ушли у ту причу кажу па ово није никаква аутокефалност, ми сад у свему зависимо од Цариграда. Неки од њих се буне и излазе из те приче“, истиче Ињац. А тако ће бити исто и са Македонцима уколико пристану да им посредује Цариград који нема никаквог основа и права да посредује, уместо да седну са Србима и договоре шта ће и како даље. „Добиће аутокефалност од Цариграда вероватно, али такву да они неће постојати никако. Код Срба су постојали некако, а под Цариградом неће никако јер ће добити полуаутокефалност која ће се на крају претворити у ништа. Мораће ићи код цариградског патријарха да питају ког попа да поставе у неком македонском селу и да ли уопште смеју“, закључио је Ињац. https://rs.sputniknews.com/20211219/makedonci-u-carigradu-vaseljenski-papa-uz-podrsku-vasingtona-vodi-ka-velikom-pravoslavnom-raskolu-1132605981.html

Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Ко је Никола Груевски и да ли са њим Срби у Македонији могу да заштите било који сегмент националног интереса? ИЊАЦ: Груевски је лидер једне националистичке партије у Македонији која баштини политику старе антисрпске ВМРО. Стара ВРМО је била у јакој спрези са усташким покретом почетком и средином двадесетог века. То је партија која је ширила антисрпску хистерију у Македонији на исти начин како је то чинила и чини десничарска ХДЗ у Хрватској. За Србе је дакле ВМРО македонски ХДЗ. Под лидерством те партије Македонија је признала независност Косова. Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Да ли то значи да је Заев бољи? Ко је, заправо, он? ИЊАЦ: Зоран Заев је лидер левичарског СДСМ који је директни наследник Комунистичке партије Македоније, чија политика у време СФРЈ није ништа била другачија према Србима од политике садашњих власти у Македонији. Значи у суштини је то једна те иста политика заснована на антисрпском наративу по којем су Срби криви за све. Притом и Заев, као и Груевски, покушавају на све начине да привуку Србе на своју страну, тачније да нас увуку у конфликт. Ево недавни пример колико је њима битно да увуку Србе у своје сукобе је појава батинаша у Собрању са усташком мајицом ХОС-а који треба да изазове код Срба емотивну реакцију и сажаљење према Заеву. Македонци су од Срба практично добили државу на поклон, сад опет Срби треба да буду корисне будале које ће да им помогну да сачувају своју државу или појединцима власт у тој држави, по цену увлачења Србије у конфликт који се веома лако може завршити Балканским ратом. Да ли то нама заиста треба? Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Колико је исправно утемељена оцјена да се без албанског фактора у Македонији ништа не може ријешити? ИЊАЦ: Пола милиона Албанаца од укупно два милиона становника чини озбиљну националну мањину, која поред популационог бума територијално покрива већи део западне Македоније. Чак и када би се све македонске партије ујединиле по етничком кључу у један блок, албански фактор у Македонији би и даље био озбиљан. Замислите да се Санџак протеже од Црне Горе до Срема, између Дрине и Мораве, са пола милиона Бошњака. Да ли би тада Србима ико постављао питање колико је озбиљан бошњачки фактор у Србији? Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: На који начин да се, онда, Срби поставе поводом дешавања у Македонији? ИЊАЦ: Србија, односно Срби, треба пре свега да гледају да се заштити интерес српске мањине у Македонији. Све више од тога је непотребно уплитање у унутрашње ствари једне суседне суверене државе које може имати несагледиве последице по Србе у региону, пре свега последице по Србе на Косову, затим и јужној Србији, али и Србе у Црној Гори, јер је и Црна Гора на мети великоалбанских аспирација. Срби примарно треба да гледају своје интересе. Срби немају интерес да се стављају на било чију страну у потенцијалном будућем сукобу у Македонији. Сукоби у Македонији могу лако да се прелију преко наших граница и то је оно што у овом тренутку треба избећи по сваку цену. Стављањем на једну страну неминовно би се угрозила безбедност Срба у Македонији. Пре свега стављањем на страну Груевског би нас довело до сукоба са македонским Албанцима. Нама Албанци у Македонији нису непријатељи, с њима немамо сукоб. Имамо са Албанцима на Косову, али са Албанцима у Македонији бисмо чак могли и направити некакав договор. То што Русија или Путин подржавају Груевског, не значи да је то наш интерес. Не морају се увек поклапати наши и руски интереси. Путин подржава и Ердогана, а опет Ердоган с друге стране подржава антисрпску политику Бакира Изетбеговића. Да ли због тога сад ми треба да подржимо Бакира Изетбеговића и његову антисрпску политику? Исти принцип важи и за Груевског и Заева. Пре свега да видимо шта то они нуде Србима за неку могућу подршку. Ако не нуде ништа, онда ништа. Ако пак нуде нешто, треба видети шта је то што нуде, и да ли је ту нама већи интерес или штета. Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Постоји ли могућност општег грађанског рата у БЈРМ и, ако се то деси, како ће се окончати актуелна криза? Каква је перспектива Македонаца, а каква Албанаца у Македонији у том, евенетуалном, рату? ИЊАЦ: Америчка дубока држава, која је присута на овим просторима, наставља своју политику из претходног периода, без обзира што је Трамп преузео власт. Ипак постоје одређене, назовимо то тако, измене у тој политици. Американци немају неки нарочит интерес да сад дестабилизују Балкан, али им се можда чини као прихватљивије решење за дугорочну стабилност Балкана уколико би се омогућило формирање етнички чистијих и хомогенијих држава, као што је Велика Албанија, Велика Србија или Велика Хрватска. Формирање чистих етничких држава би донекле зауставио непрестане сукобе и тензије на Балкану али тај процес тешко може да прође без рата. Македонци у том неком будућем сукобу имају мање шансе од Срба током распада Југославије. Међутим, Срби имају шансу да у том сукобу извуку неку корист. Сад је само питање да ли Срби уопште знају шта хоће и који су њихови интереси у овом моменту. Американци ће изаћи у сусрет ономе ко јасно зна шта хоће и начин на који то жели да оствари – при том да превише не килави. Наравно, они и на спољну политику гледају као на тржиште и ту сад треба паметно истрговати. ПорталУЈЕДИЊЕЊЕ