Претражи Живе Речи Утехе

Монахиња из Белорусије је открила тајну сврсисходног и исплативог рада, након што је нагласила да се сваки предмет на штанду који продаје у име сестринства продаје захваљујући једној ствари. Монахиња Магдалина (Тихоњук), из манастира Свете Јелисавете у Минску, Белорусија, навела је гостујући у емисији ТВ Храм да јој је срце пуно након завршеног Сајма књига, а на којем је поменути манастир такође имао свој штанд. Поменути сајам је трајао од 19. - 27. октобра, а девет дана је, према речима, монахиње брзо прошло. - Утисци су прелепи и увек нам је жао колико се брзо завршава. Први пут смо дошли на сајам 2009. године, пре 15 година. Увек са великом радошћу припремамо овај пут, осећајући благодет Бога. Тамо се сусрећемо са људима, који имају заједнички циљ док трагају за духовношћу читајући књиге. Велику радост осетила сам и када сам видела друге црквене штандове - започела је монахиња. Тврди ова мати да су сви који су дошли на штанд белоруских монахиња могли да нађу и богослужбене и духовне књиге, као и књиге за децу, а да сестринство поред тога израђује и предмете од керамику, иконе, бројанице, лековите производе, одежде за богослужење... - Шта год да радиш у животу, мораш да радиш са љубављу - да посветиш душу њој. То је напорно, али то други људи осете, да је предмет израђен са молитвом и љубављу. Она преображава душе других људи. Она са 140 сестара свакодневно брине о манастиру посвећеном Светој Јелисавети, који ове године слави 25 година постојања. Духовник манастира отац Андреј, служи у главној цркви у Минску, а око њега се окупило сестринство. - Неколико сестара је радило у психијатријској болници, на чијој територији се и налази наш манастир. Отац је прихватио да пацијентима служимо молитве, а директор болнице је дао дозволу да се ту изгради црква. Ми смо имали средства за то - објашњава монахиња и додаје да су добили благослов за изградњу светиње. Како додаје, пуно људи који су подржали изградњу манастира су били уметници. - Страдање тих људи је на неки начин благослов Божији - манастир се гради на Божијом промисли изабраном месту. Ја сам имала 24 година, када сам отишла у манастир. Дошла сам из Пољске, након што сам 1998. године уписала факултет у Минску, где сам студирала стране језике. Пошто је порекло моје породице белоруско, када сам дошла у главни град осетила сам да је то моја кућа Да за собом "остави" овај свет, тада млада и успешна девојка, није имала недоумицу. - Осетила сам позив Божији, молила сам се Господу да ми укаже пут. Осетила сам његову благодет и призив, а он ми је то показао преко духовног оца - признаје монахиња. За решавање конфликата у свакодневном животу има савет, наводећи пример како то раде у светињи. - Господ управља свиме. Битно је трудити се да опростимо једни другима. Имамо заједничке састанке, где решавамо проблеме, али најважније је да између себе имамо љубави. Литургија и Света тајна причешћа су важни и сваки пут морамо да се трудимо, да памтимо да не заборављамо, да се усредсредимо на то да не повредимо другог човека,. Ако сагрешимо, морамо то одмах да исправимо и да тражимо опроштај - рекла је мати Магдалина. Она додаје да када у животу наиђемо на препреке, не треба да одустанемо од свог циља, наводећи свој пример и садашњу могућност да се бави иконописањем, иако су јој родитељи давно саветовали да се бави нечим перспективнијем - она сада са љубављу ради тај посао и доприноси фонду манастира. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/26602/monahinja-magdalina-o-resavanju-konflikta