Претражи Живе Речи Утехе

Мрежна агресија на свест православаца и мрежни напади на СПЦ су директни напади: и на тебе, и мене, и моју и твоју породицу. Наравно да о томе нико не сме да ћути. Србија према последњем попису из 2011. године има 84,59% православаца и то са тенденцијом раста. Српска православна црква као једина вера у региону чији верници нису пристајали на окупацију, као и једина вера у региону која није била на страни нацист,а нити је благосиљала геноциде као што су чинили католици и муслимани у Првом и Другом светском рату. Као таква, претња је за сваког окупатора. Због тога се непријатељи боре против ње већ неколико векова. Данас у доба социјалних мрежа сведоци смо гомиле лажних вести искључиво против Српске православне цркве као једине бране окупацији. Циљ ових агресивних лажних изјава су млади јер 98% младих се информише преко друштвених мрежа попут Инстаграма, Фејсбука, Твитера и Јутјуба. Ту они постају лак плен за различите стратегије манипулације. Према неким подацима, 2% корисника ствара 60% коментара на одређеним медијима. Приближно исти проценти су и на свим осталим друштвеним мрежама. Намеће се логично питање ко то има снаге, времена, новца и других ресурса да ствара све те мимове, статусе, сличице, видео клипове, лажне исповести против Српске православне цркве као и коментаре, одговоре на коментаре...? Јасно је да то нису појединци. Само у месецу марту 2020. године анализом коментара на само једном медију смо нашли преко 3000 шаблонских коментара сличне садржине, истог начина писања, који отворено покушавају да нанесу штету православљу у Србији. Анализпм неколико хиљада коментара против СПЦ помоћу форензичке дијалектике и „text-mininga“ долазимо до закључка да већину негативних коментара под разним именима пишу исте особе. Пар особа стоји иза безбројних профила. Одаје их употреба истих фраза, исти стил писања, шаблонски коментари и вредносни систем, као и основно непознавање историје и православља што њихове преваре чини очигледним. Типичан пример лажног представљања и покушаја дискредитовања СПЦ почиње реченицама: • „ Ја сам верник АЛИ“, где реч „АЛИ“ искључује све оно пре ње. • „Католици то боље раде.“ • „СПЦ је злочиначка организација.“ • „Средњи век„ или „Верници су примитивни ! • „СПЦ је пуна мржње“ - при том писци шаблонских коментара показују забрињавајућ ниво мржње. • „Попови лопови“- крилатица из доба комунизма која је имала за циљ да дискредитује СПЦ преко свештених лица. • „Вернике треба хапсити.“ • „Попове треба хапсити.“ • „Православна џамахирија.“ • „Народ је глуп.“ Циљ ових коментара и одговора на коментаре као и мимова је - бихевиористички метод којим се младима намеће насилно став да си „глуп, примитиван, злочинац, лопов„ ако си верник. Тако да се преко притиска околине која је већ због слабог карактера упала у анти-српски навратив приморава слабе јединке да напусте православну веру. Алати коришћени за проналажење, сортирање и анализу података: Scrapinghub, RStudio, Google Cloud Natural Language У прилогу фајл са коментарима као и основним подацима. https://drive.google.com/file/d/1QmwHdoLAuZ9ISTcbQxT3H4uR2nJzcDmg/view?usp=drivesdk https://drive.google.com/file/d/1QiZN7-f3wMAKGhYVLgX7B9S3OSnDhzPX/view?usp=drivesdk View full Странице

У Бихаћу је у недељу освештан храм Свете Тројице. Чин освећења и литургијско сабрање је предводио Патријарх српски г. Иринеј. Његовој Светости су саслуживали Господа Архијереји: Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ Инокентије марински и јургински (Руска Православна Црква), Фотије зворничко-тузлански, Атанасије милешевски, Герасим горњокарловачки, Јован пакрачко-славонски, Никодим далматински и Сергије бихаћко-петровачки. Уз Његову Светост и Њихова Преосвештенства евхаристијско учешће узели су и архимандрит Серафим (Кужић), јеромонах Севастијан (Епархија далматинска), протопрезвитер Стојко Стрика (Епархија бањалучка), презвитер Дејан Мандић (Митрополија загребачко-љубљанска), потођакон Стевица Рапајић (Архиепископија београдско-карловачка), протођакон Захариј (Руска Православна Црква), протођакон Никола Перковић (Епархија милешевска), ђакон Драган Радић (Митрополија загребачко-љубљанска) и ђакон Немања Рељић. О детаљима вас је већ обавестио @ризница богословља још јуче. Ипак, један детаљ је свакако занимљив. Патријарх је овом приликом одликовао неколико људи који су својим делима заслужни да се у граду на Уни обнови саборни храм којег су срушиле усташе 1941. године. Између осталих, орденом Светог Саве одликован је Хамдија Липовача, некадашњи начелник Унско-Санског кантона и (такође бивши) градоначелник Бихаћа, те професор на Правном факултету у том граду. За име овог члана СДП-а и његову политичку каријеру везују се бројне контроверзе. Једно време је провео у затвору, али су колико видим све оптужбе одбачене. Хамдија је иначе праунук Нурије Поздерца, којем је праунук и Вук Јеремић, тј. Хамдија и Вук су браћа. Но, све је то сада мање битно, с обзиром на чињеницу да је Хамдија први муслиман-Бошњак, који је одликован овим признањем СПЦ (истина, одликован је и Емир Кустурица), а ако се "рачуна" и истоимено краљевско признање, онда је Хамдија трећи по реду муслиман којем груди "краси" Свети Сава. Пре 100-ак лета, то су били реис-ул-улема Џемалудин Чаушевић и Омер бег Бајровић. Након уручивања признања, и објаве информације у медијима, ФБ профил Хамдије Липоваче, као и ЈТ снимак говора су "затрпани" у већини негативним коментарима Бошњака, премда треба рећи да има и коректних ставова и мишљења. Ево тог говора изреченог на агапи након освештавања храма у Би`аћу: