Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'испоснице'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Деветог априла 2022. у подножју Каблара, на позив братије Манастира Преображења Господњег и благословом Епископа жичког Г. Јустина, сакупила се група верног народа из целе Србије, вољна и спремна да помогне у изношењу грађевинског материјала неопходног за уређење испоснице Светог Саве. Акција је трајала неколико часова и изнето је преко тринаест тона песка и цемента. Много љубави и зноја је утиснуто у сваки корак до врха успона. Сви су зрачили радошћу и подржавали једни друге при успону и труду који никог не остављају равнодушним. Могла се видети група од преко 150 младих људи који су се добровољно одазвали на позив братије како уз песму и широки осмех хитају узбрдо и низбрдо носећи терет на леђима, а у недрима искрену веру о томе да саучествују у подвигу Светог Саве тиме што помажу обнову ове светиње у којој се по предању неко време подвизавао највећи духовни отац рода нашега и на чију молитву је ту потекао извор целебне воде. Овај изванредан подвиг сведочи да нисмо духовно-историјски изгубљени и да као народ имамо чему да се надамо! По завршеној акцији братија је уприличила богату трпезу за све трудбенике. Јеромонах Иларион (Богојевић) Извор: Епархија жичка
  2. Поводом празника Светих Ћирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Пре почетка Литургије, Епископ је извршио освећење новог престола у олтару цркве у који су положене мошти Светих севастијских и сурдуличких мученика, а део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског је положен у кивот код моштију Преподобног Прохора Пчињског. Саслуживали су архимандрит Јован (Радосављевић) и архимандрит Методије (Марковић), игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског, који је уједно и прославио имендан, као и свештеници и ђакони Епархије врањске уз појање монахиња манастира Светог архиђакона Стефана из Горњег Жапског и Светог великомученика Пантелејмона из Лепчинца. Освећењу су присуствовали др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама са сарадницима, г. Никола Савић, сарадник генералног секретара Председника Републике Србије, г. Владимир Томчић, директор Филмских новости из Београда, и г. Александар Цигановић, представник Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, као и велики број верника из пчињског краја, Врања, Бујановца и Прешева. По завршетку свете Литургије извршено је освећење цркве-брвнаре код испоснице Преподобног Прохора Пчињског која је посвећена Преподобном Сисоју Великом. У тој испосници старац Прохор је провео већи део овоземаљског живота, а освећење је извршено поводом 950-годишњице од оснивања манастира. Испосница, а сада црква-брвнара, налази се на планини Козјак удаљена око 3 километара од манастира Преподобног Прохора Пчињског и у њеној непосредној близини је поток са кога је воду пио и сам старац Прохор. По извршеном освећењу, Епископ Пахомије се својом беседом обратио великом броју присутних верника и изразио своју захвалност свима који су помогли да се уради ово богоугодно дело и тако направи ново молитвено место у близини манастира Преподобног Прохора Пчињског. Извор: Епархија врањска
  3. Храм Богородичиног Покрова налази се десетак километара северозападно од манастира Студенице, у густој шуми, на путу којим се од ушћа Савошнице у Студеницу иде ка Горњој Савиној испосници. Према предању, то је задужбина Немањиног најмлађег сина, св. Саве. Не постоје писани извори који би потврдили народно веровање. На старину овог култног места можда би указивало постојање спратне конструкције, при чему је подрумска просторија коришћена као костурница, што је случај и са Савином испосницом у Кареји. Почетком XVII века храм је доживео своју прву обнову – унутрашњост је украшена фрескама високог квалитета које се приписују најдаровитијем сликару тог доба, Георгију Митрофановићу. Године 1815. испосница је поново обновљена – вероватно је тада настао конак прислоњен уз северни зид храма тако да чини са њим неодвојиву целину. Четири године доцније, зограф из чувене сликарске породице, Алексије Лазовић, делимично је обновио живопис и насликао иконостас који и данас постоји. Извор: Студеница-инфо
  4. НЕДЕЉА, 10. ЈУН 2018, 19:30 -> 19:50 ИЗВОР:РТС Свети Сава је на каменим литицама између Радочела и Чемерна сазидао две испоснице, од којих је посебно позната Горња. У њој је Сава, по предању, написао Студенички типик и Житије Светог Симеона. Почела је реконструкција тог објекта и пећинског комплекса. Чак и за искусне мајсторе београдског предузећа "Кото", пут до Горње испоснице Светог Саве у врлетима Радочела није нимало лак, али њихов рад на реконструкцији објекта у једном од најзанимљивијих пећинско-манастирских комплекса, не само у Србији, много је тежи и сложенији. Припремио Миланко Даниловић "Тако да су за пренос материјала коришћени коњи, за пренос скеле и свих уградних елемената. Оно што је било јако тешко је припремати све на лицу места пошто су сви елементи конструкције уграђивани овде на лицу места", каже руководилац градилишта Стефан Милосављевић.Пројектом реконструкције Савине испоснице над провалијом дубоком око 1.000 метара обухваћена је демонтажа дотрајале конструкције, санација носећих камених стубова, као и израда новог прилазног моста и главног дрвеног објекта."Радимо овај посао од јутра до увече и настојимо да га завршимо и што краћем року и што квалитетније", истиче тесар Новица Павлавић."Дошао сам да правим ову светињу овде, јер ово је украс студеничког краја и мог краја, и целе Србије", каже Миланко Тулумбић.Од времена Немањића Горња испосница је за монахе место тиховања и највећих аскетских подвига. Међутим, захваљујући Светом Сави, њеном градитељу, била је и први центар српске књижевности."Године 1619. у испосници је била писарска школа. Монах Аверкије, образовани хиландарски монах, преписао је Студенички типик заједно са Житијем Светог Симеона које је писао Свети Сава", рекао је архимандрит Тихон Ракићевоћ, старешина Манастира Студенице.По казивању братства Манастира Студенице, које има значајну улогу у овом градитељском подухвату, испосница ће за сва времена остати монашко пребивалиште, тихо и тајанствено, као што је и била више од осам векова.
  5. НЕДЕЉА, 10. ЈУН 2018, 19:30 -> 19:50 ИЗВОР:РТС Свети Сава је на каменим литицама између Радочела и Чемерна сазидао две испоснице, од којих је посебно позната Горња. У њој је Сава, по предању, написао Студенички типик и Житије Светог Симеона. Почела је реконструкција тог објекта и пећинског комплекса. Чак и за искусне мајсторе београдског предузећа "Кото", пут до Горње испоснице Светог Саве у врлетима Радочела није нимало лак, али њихов рад на реконструкцији објекта у једном од најзанимљивијих пећинско-манастирских комплекса, не само у Србији, много је тежи и сложенији. Припремио Миланко Даниловић "Тако да су за пренос материјала коришћени коњи, за пренос скеле и свих уградних елемената. Оно што је било јако тешко је припремати све на лицу места пошто су сви елементи конструкције уграђивани овде на лицу места", каже руководилац градилишта Стефан Милосављевић.Пројектом реконструкције Савине испоснице над провалијом дубоком око 1.000 метара обухваћена је демонтажа дотрајале конструкције, санација носећих камених стубова, као и израда новог прилазног моста и главног дрвеног објекта."Радимо овај посао од јутра до увече и настојимо да га завршимо и што краћем року и што квалитетније", истиче тесар Новица Павлавић."Дошао сам да правим ову светињу овде, јер ово је украс студеничког краја и мог краја, и целе Србије", каже Миланко Тулумбић.Од времена Немањића Горња испосница је за монахе место тиховања и највећих аскетских подвига. Међутим, захваљујући Светом Сави, њеном градитељу, била је и први центар српске књижевности."Године 1619. у испосници је била писарска школа. Монах Аверкије, образовани хиландарски монах, преписао је Студенички типик заједно са Житијем Светог Симеона које је писао Свети Сава", рекао је архимандрит Тихон Ракићевоћ, старешина Манастира Студенице.По казивању братства Манастира Студенице, које има значајну улогу у овом градитељском подухвату, испосница ће за сва времена остати монашко пребивалиште, тихо и тајанствено, као што је и била више од осам векова. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...