Претражи Живе Речи Утехе

Икона је постала позната када је 1822. г. грчки подвижник, схимник Теодул, поклонио икону Избавитељку – Искупитељку, свом ученику монаху Мартинијану, који је покушао да води пустињачки живот, посвећујући све своје време молитви, након чега ју је стално носио на грудима. Када је м. Мартинијан 1842. г. пролазио поред Спарте (Грчка), увидео је да су становници патили од најезде скакаваца. Видевши то, монах их је позвао на молитву Пресветој Богородици, после које су облаци инсеката нетрагом нестали. Од тада се слава иконе почела проносити по свом православном свету, ходочасници су долазили код монаха Мартинијана, који није одбијао молитве, али поклоника је било толико много, да их је морао одбити, јер пустињаку није преостало много времена за своју личну молитву. Треба знати, да је монах Мартинијан након тога, боравио у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори и да је након неког времена сазнао да се на Кавказу, на обали Црног мора, гради манастир, прозван Нови Атос – због копирања грађевина на Светој Гори. Многи монаси су били надахнути и пошли су на Кавказ, како би помогли браћи у изградњи новог Симоно-Кананитског манастира; па је тако и монах Мартинијан, завештао да се после његове смрти – икона Избавитељка / Искупитељка има дати у новоподигнути манастир – Нови Атон, Симоно-Кананитски, на Кавказу (РУ). Управо тако се и збило. Тадашњи игуман манастира Пантелејмон, ју је донео 1889. г. на обалу Абхазије – када се сакупио велики број људи, не би ли свечано дочекао ову чудесну икону. Тада се догодило прво чудо – на обалу манастирску, морска бура је избацила више од тону рибе. Затим се догодило још једно чудо. Руски цар Александар III Романов који је са породицом боравио управо тих дана на Кавказу, на овом путовању обишао је и манастир Нови Атос, где је даровао манастир, поклонивши се делићу моштију Светог великомученика Пантелејмона; пошавши натраг, недалеко од Харкова, дошло је до несреће и царски воз се срушио. У возу је поред царске породице ношена и копија иконе Богородице Избавитељка / Искупитељка. Иако је царски воз доживео катастрофу, сам цар и његова породица остала је сачувана; своје чудесно спасење и избављење чланови царске породице приписивали су заступништву и покровитељству Пресвете Богородице, и њеној икони Избавитељки / Искупитељки. Од тада, се као датум прослављења ове иконе узима 30. октобар по новом, односно 17. октобар по старом календару. Икона је по завештању м. Мартинијана сво време боравила у Ново-Кананитском манастиру, на Кавказу (РУ). Недуго након револуције 1917. г. монаси су успевали да сачувају светиње и свој стари начин живота. Међутим, манастир Симоно-Кананитски је постојао све до 1924, а потом је затворен. Да би избегли пљачу и пропаст, монаси су са собом понели иконе и црквени прибор, док је икону Мајке Божије Избавитељке / Искупитељке, сачувао један од Божијих слугу, чије име је остало само Богу знано, који је постао касније, познати духовник у једном руском манастиру. Недуго након великог Отаџбинског рата, икона Искупитељка / Избавитељка је напустила Кавказ и данас се са сигурношћу не зна, где се налази. Врло слична се 1992. г. појавила у Украјини. Монахиња Гаврила, предала је малу икону Избавитељку / Искупитељку,, Почајевској Лаври, где се и данас налази. Према речима ове монахиње, свештеник Лавре јој је две деценије раније, уручио Избавитељку / Искупитељку, наредивши јој да је спусти низ реку. У то време, манастир је био у опасности, па је свештеник на тај начин желео да сачува икону, али монахиња се није усудила на овај корак, те ју је сво време чувала код себе. Чуда Прослављење иконе Богородичине, Избавитељка / Искупитељка,, почело је још 1842. када се молитвама пред њом, једна од грчких провинција ослободила најезде скакаваца. Пред овом иконом моле се за избављење од демонске поседнутости, за одбрану од најезде скакаваца, за исцељење од душевних и телесних немоћи, за избављење од пристрасности према алкохолу и опијатима, за време несреће, за стање благодати и пуну снагу када се решавају тешке животне околности. У славу и част Богомајке, испеван је и акатист посвећен чудотворној икони Избавитељки / Искупитељки, у коме се пева: Радуј се, Избавитељко наша, од невоља, беда и погибели, спасавајући нас и од свих оних који нам наносе невоље.! Изображење Икона Избавитељка / Искупитељка припада типу икона Богородице Одигитрије, где имамо карактеристично прожимање ореола Мајке и Божанственог Детета. Света Дјева приказана је допојасно како у наручју држи Богомладенца Христа док прстима десне руке указује на Богомладенца, као Пут Истинити. Док Јој је доња хаљина у карактеристичној плавој боји, горња је у тамно црвеној. На неким древним образима на мафориону Богородице приказане су петокраке звезде – пентаграми. Од давнина, пентаграм значи -изабраност, дужност, верност-. Нажалост, почев од 16. века, пентаграм су почеле да користе масонске организације, а касније и комунистичке, што је довело до двосмисленог односа према овом древном побожном симболу. Тамно црвени мафорион је прожет позлаћеним порубом по ивицама његовим, а на крајевима је украшен позлаћеним ресама, које падају преко Њених надлактица. На рукама Су Јој извезене наруквице, као код свештенослужитеља који савршава Свете тајне. На глави Јој се налази Царска круна, као симбол Њеног места, Царице небеске, у домостроју људског спасења Док десном руком придржава Онога који све носи, левом руком указује на Њега, као Спасиоца свега света. Богомладенац је у ризи светле боје, окупан светлошћу, која симболизује Светост Његову. Док у рукама носи свитак Старога завета, који је постојао у израиљском народу – до Његова оваплоћења, тиме, као да указује да се стари закон по коме су се опходили потврђује самим Његовим доласком, али да се Његовим оваплоћењем – уводи Нови, по коме се изабраници Његови имају владати, а којим ће се избављати од невоља, – молитвама упућеним Њему и Оној коју је удостојио чашћу, већом од Ангела и Серафима, која може искупити од невоља изабрани народ Његов. Молитва пред иконом Избавитељица/ Искупитељка О, Мајко Божија, Помоћи и Заштито наша, буди Избавитељка наша, у Тебе се надам и увек из све душе Те призивам: смилуј се и помози, сажали се избави, приклони ухо Твоје и прими наше сузне и жалосне молитве, и ако хоћеш успокој и обрадуј нас који имамо љубав према Твоме Беспочетном Сину и Богу нашем. Амин. Тропар, глас 4. Као пресвјетла звијезда заблиста нам божанственим чудесима икона Твоја, озаривши нас у ноћи недаћа лучама благодати и Твога милосрђа. Подари, свеблага Дјево, избављење нама који од недаћа страдамо, исјељење од душевних и тјелесних болести и велику милост. Кондак глас 8. Ка икони Твојој, Пресвета Господарице, унесрећени с вјером притичу и заступањем Твојим избављају се од зла, а Ти нас као Мајка Христа Бога ослободи од свих неприлика, привремених и вјечних, да бисмо Ти клицали: Радуј се, Избављење страдалника од свих недаћа! https://mitropolija.com/2024/10/30/cudotvorne-ikone-majke-bozije-izbaviteljka-iskupiteljka-2/