Претражи Живе Речи Утехе

Четвртог октобра 1957. године десио се догађај који је представљао прелом не само за СССР, него и читав свет. Управо је тог дана под шифрованом ознаком ПС-1 (Најпростији Спутњик-1) Совјетски Савез лансирао у орбиту први у историји вештачки земљин сателит. Тај се датум сматра и почетком космичке ере човечанства, а у Русији се обележава и као Дан космичких снага. У част управо тог догађаја године 1964. у Москви је подигнут 99-метарски обелиск “Освајачима космоса” у облику испаљене ракете. Лансирање сателита обављено је са научно-истраживачког полигона “Тура-Там”, који је касније добио у свету познати назив – космодром Бајконур. Сателит је лансиран помоћу ракете-носача “Спутњик” (Р-7). За стварањем вештачког земљиног сателита заслужан је утемељивач практичне космонаутике Сергеј Корољов, совјетски научник, конструктор и организатор производње ракетно-космичке технике и ракетног оружја СССР, отац совјетске космонаутике, који је фактички створио совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтиненталне ракете. 50-их година на стварању првог вештачког сателита у његовој групи такође су радили талентовани научници Мстислав Келдиш, Михаил Тихонравов, Николај Лидоренко и многи други. Влада СССР испланирала је да 1957. године створи и изврши пробно лансирање на бази ракете Р-7 неоријентисаног вештачког земљиног сателита (објекат Д), са апаратуром за научна истраживања, тежине између 1000 и 1400 килограма. Корпус првог сателита састојао се од две полулопте, спојене са 36 спојница. Гумени обруч обезбеђивао је херметичност споја. На горњој полулопти налазиле су се две антене, са по једним краком од 2,4 и 2,9 метара. Споља је сателит имао сферични облик, пречника пола метра. На њему су била инсталирана два радио-предајника са изворима напајања. Дијапазон предајника сателита одабран је тако да су сателит могли пратити чак и радиоаматери. 4. октобра извршено је његово успешно лансирање. Након 295 секунди после старта, ПС-1 и централни блок ракете тешке 7,5 тона, изведени су на орбиту. 314,5 секунди након старта Спутњик се одвојио од ракете и почео емитовати сигнале “бип! бип!”. Те сигнале су на полигону слушали 2 минута, а потом се Спутњик изгубио иза хоризонта. На космодрому је настало славље: конструкторе и војнике су дизали на рукама и извикивали “ура!”. И док је Спутњик летео свој први круг, информативна агенција ТАСС је емитовала саопштење: “…Захваљујући великом и напорном раду научно-истраживачких института и конструктоских бироа створен је први у свету вештачки сателит Земље…” Званично је “Спутњик-1” и “Спуитњик-2” Совјетски Савез ласнсирао у складу са преузетима на себе обавезама по Међународној геофизичкој години. Спутњик је проучавао радиоталасе на две фреквенције, што је омогућавало да се проучавају горњи слојеви јоносфере, пошто је пре лансирања првог сателита било могуће пратити једино одбијање радиоталаса од области јоносфере које су ниже од зоне максималне јонизације јоносферских слојева. Како су касније истицали учесници пројекта, тек након што се у светској штампи почело нашироко писати о овом догађају, било је јасно да се збио епохални догађај и да је извршено лансирање које је отворило космичку еру човечанства, лансирање којим ће се у свим временима Русија поносити као својим величанственим достигнућем. Лет совјетског спутњика имао је и политичку димензију. Њега је видео цео свет. Сигнал који је долазио са сателита хватао је сваки радио-аматер на било којој тачки земљине кугле. А то се косило са америчком пропагандом о великој техничкој заосталости Совјетског Савеза… Сједињене Државе су свој први сателит лансирале тек у фебруару 1958. године, када је из другог покушаја лансиран “Експлорер-1”, који је по маси био 10 пута мањи од ПС-1. Лет првог сателита је, може се казати, покренуо и космичку трку. „Бип… бип… бип…“, могло се чути на радио апарату на фреквенцијама 20,005 и 40,002 мегахерца на данашњи дан 1957. године. Спутњик је летео 92 дана, до 4. јануара 1958. године, направивши за то време 1440 кругова око Земље (око 60 милиона километара), а његови радио-предајници функционисали су две недеље након старта. Параметри лета Почетак лета: 4.октобар 1957. године у 19 часова 28 минута и 34 секунде по Гриничу Завршетак лета: 4. јануар 1958. године Тежина апарата: 83,6 килограма Максимални пречник: 0,58 метара Нагиб орбите: 65,1 степен Кругова око Земље: 1440 Перигеј: 228 километара Апогеј: 947 километара Мирослав АНТИЋ

Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака: 1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ 2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ 3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ 4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора 5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака" 6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ" 7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака" 8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ 9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ 10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих 11. Избор нових чланова Општецрквеног суда 12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ 13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ 14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава. Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана. На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ. На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду. У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија. У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве). У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке: - Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо. - Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом. - Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања. - Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве. - Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве. View full Странице