Претражи Живе Речи Утехе

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас, 11. фебруара, Свету архијерејску литургију у манастиру Костриковача у Мртвом Дубоком, а након тога у Горњим Ровцима двадесетогодишњи помен Павлу Булатовићу, бившем министру унутрашњих послова Црне Горе и министру одбране Савезне Републике Југославије. Звучни запис беседе У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је овај древни храм посвећен Пресветој Богородици запустио иако представља срце Роваца, али не само њих. Подсјећајући да је ова велика светиња по предању старија и од манастира Морача, који је подигнут 1252. године, владика је казао да кад запусти људско срце онда и светиње запусте и занемаре се: „Али хвала Богу, и у то вријеме кад је запустјела, ипак је била школа“, бесједио је владика и помолио се да Бог упокоји ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе ове светиње, као и учитеље и ђаке, који су се у њој учили знању и науци. Поред њих, истакао је, данас посебно помињемо тројицу значајних људи нашега времена: прије двадесет година убијеног Павла Булатовића, недавно упокојеног Светозара Ћираковића и Ранка Јововића, знаменитог пјесника који се јуче упокојио и данас је сахрана у његовом родном Косићу код Даниловграда. Владика је казао да је Павле Булатовић часан и честити Ровчанин који је невино пострадао, да се ни данас не зна од чије руке, али Бог знаде и страдалнике и злочинце, а Павле ће остати записан у памћењу овога народа као невина жртва. Светозар Ћираковић, један је од оних двадесет пет професора који су избачени из школе, због тога, како је казао Митрополит, што нијесу хтјели да предају црногорски језик, јер су предавали српски, њему су се учили и на њега их је васпитала мајка. „Светозара Ћираковића смо послали у Скадар, тамо је 800 ђака учио српском језику, пошто није могао у Црној Гори. Један изузетан човјек, и као човјек и као родитељ и као педагог“, присјетио се Митрополит упокојеног Светозара који је своју службу језику и роду наставио у Албанији 2008. гдје је, са Његовим благослословом, српском језику учио народ при Удружењу „Розафа-Морача“. Говорећи о Ранку Јововићу, Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је он један од најзначајнијих пјесника на српском језику нашега времена који је опјевао своје муке и јаде, и своје невоље, посебно надахнут мученићком смрћу свога оца професора Милоша, који није хтио да приступи братоубилаштву у Црној Гори 1941. године, због чега је убијен од братске руке. Та рана је остала тако дубока у срцу његовог сина Ранка, што је опјевао у дивним и чудесним пјесмама, рекао је владика и додао: „Њима тројици Бог да подари благослов Божији и Царство небеско, а потомству њиховом и овим Ровцима и овој светињи обнову! “ Примјетио је да је ова црква била запостављена, као и преко шесто цркава у Црној Гори које су биле малтене пустолине, али су хвала Богу данас обновљене. „Неки наши министри тзв. културе тврде како је њиховим обнављањем култура Црне Горе оскрнављена. Било како било, ја сам Богу благодаран и вама овдје Ровчанима и Булатовићима, Минићима и свима осталима, који сада послије толико времена обнављате ову светињу, уграђујући се у њу. Надамо се, ако Бог да, да ће ова дивна светиња да процвета и да ће ускоро бити обновљена.“ Говорећи о свом недавном боравку у Светој Гори, у манастиру Ватопеду и у манастиру Хиландару, владика је казао да му је игуман ватопедски о. Јефрем даривао, дао му на располагање 10 000 $, што је он протумачио да је управо игуман предвидио да се тај новац угради у ову светињу: „Тако да имате у виду поред ваших прилога да ће бити и прилози свете лавре ватопедске и манастира Хиландара“, истакао је Митрополит и подсјетио на значај манастира Ватопеда, који је колијевка не само онима који су се кроз вијекове тамо подвизавали, него читавог српскога народа, благодарећи Светом Симеону и Светом Сави. Након Свете службе Божије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је на гроб Павла Булатовића у Горњим Ровцима служио парастос коме је присуствовао и Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, и Владимир Божовић, амбасадор Србије у Црној Гори. „Очекивао бих да буде и министар одбране Црне Горе, јер чини ми се да је Павле Булатовић био министар ондашње савезне државе. Добро, ови наши сад монтенегрини, како их ја зовем, имају неку другу философију, нека им Бог буде на памети и на разуму. Али срамно је и стидно, да данас овдје није министар одбране Црне Горе. Срамота! Његова срамота и срамота ове Црне Горе, али још већа част Ровчанину Павлу Булатовићу, великом и дивном и часном Ровчанину и Србину и министру. Бог да га упокоји“, истакао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Заједничарење у Христу распетоме и васкрсломе, настављено је уз трпезу љубави у манастиру Морача. Министар Вулин је за трпезом поздравио присутне и Митрополиту Амфилохију уручио икону Светог Вукашина из Клепаца и Милице Ракић, дјевојчице која је пострадала у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У недјељу 24. по Педесетници, 1. децембра, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић уз саслужење презвитера Селимира Вагића, пароха новосадског и војног свештеника из Епархије бачке, протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја: Мирчете Шљиванчанина и Бранка Вујачића, као и ђакона Павла Божовића. Током Свете литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор Свети апостол и јеванђелиста Марко. Звучни запис беседе Након прочитаног Јеванђеља, сабранима се обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је у свом пастирском слову говорио о призвању човјека у Цркви, у заједници црквеној: „Данашње Јеванђеље нам говори, подсјећа да смо сви призвани на исцјељење и на васкрсење, будући да смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа и самим тим постали чланови Цркве Христове. Такође, тиме што смо чланови Цркве Христове, призвани смо да се спасавамо прије свега од својих гријехова, слабости и прегрешења према Богу и ближњима нашим.“ Отац Далибор је такође подсјетио да је најважније да првенствено духовно оздравимо, будући да је у духовном оздрављењу средиште и језгро нашег спасења: „Заиста, ако поверујемо у Бога и живот наш градимо са живим Богом, онда ћемо прије свега духовно оздравити, јер духовно оздрављење је веће и важније од тјелесног оздрављења и средиште је нашег спасења. У бити све болести од којих људски род болује у ствари су посјета Божија, милост Божија, љубав, зато што се преко болести исцјељује, чисти биће и душа наша. И вријеме болести јесте вријеме када се дубље суочавамо са самима собом и сопственим слабостима и гријеховима, али и са силом и помоћу Божијом која се у немоћи преизобилно излива на нас и наш живот.“ У даљем обраћању, отац Далибор је указао и на то да дани поста јесу дани када требамо да созерцавамо – сагледавамо милост и љубав Божију и наше сопствене грјехове: „У ствари, једном ријечју, призвани смо на покајање, призвани смо да увијек и у свему слиједимо Христов примјер и пут. А то ћемо учинити ако се суочимо са сопственом грешношћу и исповиједимо је Богу у Цркви.“ Господ прображава, васкрсава све нас, само ако и ми са наше стране, вјерујемо у Господа и Његову љубав, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић и закључио: „То и јесте поука данашње јеванђелске приче, да дубоким смирењем и великом тврдом вјером у Христа, све недаће овога свијета можемо превазићи и Господ ће нас исцијелити, укријепити, као што је и бивало и бива кроз сва времена. Дај Боже да у току овога поста сагледамо своје гријехе, да се покајемо, измиримо и сами са собом, и са ближњима, и са Богом. Да опростимо свима и да се измиримо са свима са којима смо у завади, да нас овај Божићни пост све укријепи, те да из овог поста изађемо још утврђенији у својој вјери, да Божић дочекамо свјетлога срца и да се истински измијенимо на боље и Богу уподобимо.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска