Претражи Живе Речи Утехе

Др Будимир Алексић, професор Цетињске богословије и посланик у Скупштини Црне Горе, на 25. конференцији Интерпарламентарне скупштине православља, одржаној у Атини од 25. до 30. јуна, говорио је о угрожености парламентарне демократије и хришћанских вриједности у Црној Гори. Његово обраћање учесницима конференције објављујемо интегрално: Поштовани господине предсједниче Интернационалне скупштине православља, поштоване господине генерални секретаре, Ваша високопреосвештенства, часни оци, даме и господо учесници ове јубиларне 25. конференције ИСП! Велико ми је задовољство и изузетна част и привилегија да овдје, у Атини, гдје је настала идеја демократије и гдје је демократија рођена, говорим о овако важној теми као што је: Парламентарна демократија и хришћанске вриједности. Посебна је привилегија говорити на овој јубиларној 25. по реду конференцији Интернационалне скупштине православља, асоцијације која има важну мисију очувања и промовисања православља – вјере чије се идеје и вриједности налазе у темељима европске цивилизације. Пошто долазим из Црне Горе, желим овом приликом да укажем на неколико чињеница. Прије свега желим да нагласим да су у Црној Гори угрожени и парламентарна демократија и хришћанске вриједности. Црна Гора је једина земља од свих земаља бившег источног, социјалистичког блока, у којој није дошло до демократске смјене власти. Иста партија влада тридесет година. Дакле, Црна Гора још није успоставила принцип смјењивости власти, демократским путем, на изборима. Умјесто демократског поретка, зацементиран је аутократски поредак гдје се опозиција прогања, и гдје се воде политички и етнички мотивисани и монтирани судски процеси против опозиционих лидера, челника коалиције Демократски фронт, који су, наводно, уз помоћ руских служби хтјели да изврше државни удар на дан парламентарних избора одржаних 16. октобра 2016. године. Осим демократије, у Црној Гори су угрожене и хришћанске вриједности. Наиме, челници режима су експлицитно саопштили да желе да Црну Гору изведу из словенско-византијског, православног цивилизацијског круга, гдје је она вјековима припадала (и као таква опстала током 400 година сурове турске окупације), и да је уведу у римокатоличко-протестантски, западни цивилизацијски круг. Ради се, значи, о промјени историјског идентитета Црне Горе по украјинском моделу, што подразумијева обавезан антируски наратив, па је тако Црна Гора (једина од православних словенских земаља) увела санкције Руској Федерацији и признала самопроглашену терористичку творевину косметских Албанаца на историјској српској земљи – Косову и Метохији, супротно вољи већине православног становништва Црне Горе. Осим тога, власт у Црној Гори врши константан притисак на канонску православну цркву – Српску православну цркву, као што то ради и власт у Кијеву која прогони канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата. На мјесто 800 година постојеће Српске православне цркве, најстарије институције на простору данашње Црне Горе, актуелна црногорска власт жели да инсталира псеудоцрквену племенско-партијску организацију, регистровану 2000. године у полицијској станици на Цетињу. Влада Црне Горе је припремила Закон о правном положају цркава и вјерских заједница којим предвиђа да имовина православне цркве постане имовина државе, да се црквени великодостојници не могу бирати без сагласности власти и да сједиште православне цркве не смије бити изван Црне Горе (што се директно односи на Српску православну цркву чије је сједиште у Београду), иако је сједиште римокатолика у Црној Гори, као што је познато, такође у другој држави, тј. у Ватикану. У плановима челника црногорског режима православна Црква треба да буде један од конституената црногорског националног бића (што је етнофилетистички приступ Цркви, супротан канонима и потпуно стран њеном бићу). Режим не жели православну Цркву која има јеванђељску мисију; они хоће институцију која би имала националистичку и асимилаторску функцију, и која би била „у хармоничним односима са државним органима“, како је то формулисао актуелни предсједник Црне Горе. Таквим односом према православној Цркви, која према свим истраживањима правног мњења ужива највеће повјерење грађана Црне Горе, власт у Црној Гори крши уставно начело одвојености Цркве од државе, по коме је Црква слободна да сама уређује своје устројство и своју унутрашњу организацију. Али, без обзира на сва искушења у Црној Гори постоје респектабилне снаге које се одлучно боре и за парламентарну демократију и за хришћанске вриједности. Наша православна вјера нас учи да је живот непрестана борба – против гријеха, смрти и ђавола. И ми као православни хришћани морамо истрајати у тој борби за наш систем вриједности и наше идеале и циљеве. ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Саопштење за јавност Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче Иницијативни одбор за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче је током претходних мјесеци предузео више мјера и активности у погледу прибављања документације која се тиче досадашњих активности Владе Црне Горе и Министарства економије у вези изградње хидроелектрана у сливу ријеке Мораче. Посебно забрињава што је Министарство економије, противно Закону о слободном приступу информацијама, одбило захтјев пуномоћника Иницијативног одбора да достави сву тражену документацију. Иако су били испуњени сви законски услови, Министарство није доставило Техничку понуду кинеске компаније НОРИНКО за изградњу хидроелектрана на Морачи, Евалуацију понуде компаније НОРИНКО, Коментар Радне групе и Комисије на понуду компаније НОРИНКО, Комерцијалну понуду компаније НОРИНКО, Нацрт техничке понуде турске компаније Берекет енерџи за изградњу хидроелектрана на Морачи из априла 2016. године и Уговор о гранту од 18. маја 2009. године. Захтјев је одбијен са образложењем да би се достављањем тих докумената ”угрозила ауторска права” без обзира што се ауторска права не угрожавају читањем!!! У децембру 2016. године је благоворемено уложена жалба Агенцији за заштиту података о личности и приступ информацијама по којој још увијек није одлучено, јер Министарство економије наставља да крши Закон о слободном приступу информацијама и одбија да достави документацију која није степенована степеном тајности. Напријед наведено довољно указује да се читав поступак одвија на незаконит и нетранспарентан начин и оправдано уноси сумњу да су одређени дјелови власти у спрези са крупним капиталом на штету грађана двије Мораче, Роваца, Подгорице и Црне Горе. Посебно забрињава што се припремају и достављају понуде за изградњу великих брана и хидроелектрана у сливу ријеке Мораче, а да још увијек није усвојен плански документ чиме се крше бројни важећи прописи. Имајући све ово у виду основано се сумња да ће плански документ бити припремљем према интересима страних компанија, а не према интересима Црне Горе и њених грађана. Недавно су управу манастира Мораче у име Владе Црне Горе посјетила одређена лица са предлогом да манастирска управа затражи геолошка истраживања морачког платоа. Захтијевали су да манастир предложи да истраживања обави Завод за геолошка истраживања. Одбор је једногласно заузео став, управо имајући у виду нетранспарентност досадашњег поступка, да истраживања може да врши једино међународни тим признатих експерата геолошке и других сродних струка у који ће бити укључени и стручна лица по предлогу Митрополије црногорско-приморске и управе манастира Мораче. Од посебног значаја је што су сједници присуствовали и представници Скупштине општине Колашин, а на сједници је поново отворено питање да се активира раније започети поступак за упис Мораче на листу УНЕСКО-а, који је обустављен управо ради потопа морачког кањона који обилује непоновљивим природним, културним и духовним љепотама и вриједностима. У наредним данима и мјесецима, Одбор ће предузети бројне активности како би представницима страних држава у Црној Гори, широј јавности и мјештанима било указано на све проблеме и поступке који се спроводе без извршених истраживања и широке јавне расправе. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

На Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у уторак, 20. јуна 2017. године одржана је сједница Иницијативног одбора за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче којој су присуствовали Високопреосвештени Митрополит Амфилохије, архимандрит Рафаило, игумана манастира Морача, протојереј – ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски протопрезвитер подгоричко – колашинског протопрезвитеријата, свештеник Обрен Шарић, парох морачко – ровачки, Александар Дожић, предсједник СО Колашин, као и представници удружења Морачана и Ровчана. На почетку засиједања Митрополит Амфилохије је захвалио на присуству свима који су се одазвали позови и рекао да је то показатељ да смо сви свјесни озбиљности теме. Митрополит је изразио забринутост и сумњу да идеја изградње хидроелектране на Морачи није вођена из бриге за народ Црне Горе, већ искључиво из личних интереса појединаца из власти. Протојереј – ставрофор др Велибор Џомић је присутне упознао и подсјетио на историјат ове проблематике, оснивање овог Иницијативног одбора као и на активности које су предузете још 2010. године када је Митрополија Црногорско-Приморска , у вријеме јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за простор вишенамјенских акумулација на ријеци Морачи и Нацрта извјештаја о стратешкој процјени утицаја на животну средину за детаљни просторни план за хидроелектране на Морачи, организовала међународни научни симпосион под насловом ”Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче”. На том научном симпосиону своја научна истраживања је, у присуству тадашњег министра економије и његових сарадника из Министарства, презентовало педесетак научних посленика из различитих струка. Позивајући на опрез приликом доношења одлука у вези изградње хидроелектрана на Морачи, стручњаци су путем усвојених закључака посебно апеловали на Владу Црне Горе да, због непостојања консенсуса између стручњака и политичара, струке и политике, независних експерата и чиновника – чланова различитих комисија Министарства и Владе, успори читав процес те да се приступи јавној расправи и дијалогу о алтернативним енергетским решењима. Министарство економије је том приликом предложило да заједнички тимови Министарства, Митрополије и стручњака посјете Манастир Морачу ради наставка разговора о овој веома важној теми. и правне и процедуралне злоупотребе које су присутне у припремама за изградњу хидроелектране на Морачи. Све те активности допринијеле су да тадашњи Нацрт, 2012. године, не буде усвојен. Господин Александар Дожић, предсједник СО Колашин рекао је да ће овај Иницијативни одбор имати пуну подршку општинских власти и да ће, колико је то у њиховој ингеренцији, урадити све да се не наруше природне и културне љепоте Морачког и Ровачког краја, а нарочито да се сачува древна немањићка светиња, Манастир Морача. На скупу су говорили и Ђуро Милошевић, потпредсједник СО Колашин, Владимир Мартиновић, потпредсједник Демократа, Никола Минић, Новица Ђурић, Радован Радовић, Саша Драговић, Слободан Перовић, Јован Маркуш и Раде Влаховић. На скупу је прочитано поздравно обраћање Комнена Бећировића, књижевника из Париза и вишедеценијског борца за спас Мораче од потопа, и Франца Фебера, еколога свјетске репутације. Одбор је одлучио да се у вези геолошких истраживања која су недавно понуђена управи Манастира Мораче затражи формирање Међународне комисије у коју би били укључени искључиво референтни стручњаци из области геологије и сродних струка, као и представник Митрополије. Такође, предложено је да се пред УНЕСКОМ покрене. Одбор ће у наредном периоду интензивирати своје активности на различите начине, а посебно организовањем мултидисциплинарних научних скупова и округлих столова и стручним наступима у медијима. протојереј Никола Пејовић View full Странице