Претражи Живе Речи Утехе

Свако ко иоле познаје Његову Светост патријарха српског Господина Иринеја, познато је да је он лично далеко од сваке егоманије, ближи познаваоци знају и да не прати сајт СПЦ и воли да се шали да је за грешке на њему "Ракић крив" (протођакон др Радомир Ракић, ветеран црквених медија и уредник Инфо-службе СПЦ), а чак и они који не познају патријарха имају у мемоарској грађи наших интелектуалаца доста свједочења о његовом великом дипломатском такту који је показивао и као епископ нишки (и у превазилажењу америчког раскола, и са страним амбасадама и инославним лидерима у вријеме настојања да се некако пробије изолација Србије, и са завађеним политичарима нишким). Због тога патријарху није потребна никаква одбрана или туторисање, што је он једном духовитом реченицом показао и у случају прозивке пп владе и министарке Зоране Михајловић. Али Pатријарaшка служба, његов Крст, у чијем смо ношењу дужни да му помогнемо, обухвата и дипломатске активности у једном изузетно тешком по Цркву и народ времену, што заслужује и да се осврнемо, још једанпут, на саопштења из Његовог кабинета, која по немарности тешко да имају равних у историји СПЦ. Чиним то тешка срца, али како је сада ријеч не о усамљеним примјерима, него, показаћу, узнапрједовалој пракси, која отвара и многа питања јавног представљања Светосавске цркве, сматрам синовском дужношћу да то учиним. У помало шаљивој теми од првог септембра о.г. : Ко је био код патријарха амбасдор СкАт или Скот: примјетио сам да је вијест чудно формулисаног наслова. Цитирам: Занимљива је и формулација наслова: није патријах примио амбасадора САД, него је "Амбасадор САД на пријему код Патријарха српског", као да је патријарх приређивао неки групни пријем, па дошао и г. Скат, или је у питању хроника рада амбасадора САД. Међутим, насупрот лијепој пракси Блаженопочившег Германа да се води хроника "Служења, пријемa и посетa патријарха" (која је сада важан историјски извор), наставило се са овим, у најмању руку, чудно формулисаним насловима: Тако је насловљено: "Председник Грчке на пријему код патријарха српског" (заправо патријарх је примио грчког председника, в:http://www.spc.rs/sr/predsednik_grchke_na_prijemu_kod_patrijarha_srpskog ), да би се то јуче наставило и са шефом делегације ЕУ у Србији, екселенцијом Фабрицијом: http://www.spc.rs/sr/shef_eu_delegacije_na_prijemu_kod_patrijarha_srpskog) Ове граматичко-информативне грешке сигурно нијесу по патријарховој шали ни "Ракићева кривица", нити кривица патријарховог шефа кабинета др Александра Прашчевића, који је код митрополита Илариона Алфејева на докторским студијама мора добро да изучи црквену дипломатику и стару и савремену. Кривца откривамо лако обичном "анализом садржаја" саопштења, јер је у оба дословно поновљена иста фраза: Патријарх српски г. Иринеј је захвалио уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. Тако се, наводно, грчком председнику обратио Свјатејши, а по фотографијама се види и да су се загрлили, а по стилу обраћања Његове Светости сасвим је јасно да је тешко могао да превали преко уста тако празну фразу, тим више што се зна да су грчки председници још у доба комунизма, па послије током ратова и санкција били драги гости патријараха, који су као и сада изражавали братска осећања ка Грчкој свију нас. В: http://www.spc.rs/sr/predsednik_grchke_na_prijemu_kod_patrijarha_srpskog Али, да "чудо" буде веће иста формулација се понавља и приликом пријема шефа делегације ЕУ: Патријарх српски г. Иринеј је захвалио уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. В: http://www.spc.rs/sr/shef_eu_delegacije_na_prijemu_kod_patrijarha_srpskog Очигледно је да се неки ревносни нижи службеник, како им тепамо у Црној Гори "блавор", досјетио да потпуно истом реченицом испуни два саопштења у размаку од три дана (При томе је ово друго чак са већим политичким амбицијама изгледа писано пуних 20 сати!). Ако је она и прикладна за први пријем новог амбасадора ЕУ, за пријем грчког председника је потпуно неадекватна и унижавајућа и за Његову Светост и за све нас. Сама чињеница да се у овим случајевима примјењује оно што се у гимназијама погрешно звало "ресавска школа", потпуно је незамислива у нпр. Васељенској или Руској патријаршији, о Ватикану и саопштењима о папиним аудијенцијама да и не говорим. Још се поставља питање што, када то чине и лидери свјетских сила, па и поглавари Цркава, почетак сусрета, очигледно топлог и братског са грчким председником није снимљен? Сад бар имамо ТВ Храм, не можемо стално да се жалимо на индиферентност до недобронамјерности свјетовних медија према Цркви.