Претражи Живе Речи Утехе

преузмите акатист у пдф формату Акатист светом апостолу Луки.pdf Кондак 1 Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Икос 1 Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу: Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља ! Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења ! Радуј се, благовеститељу Благе Вести ! Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста ! Радуј се, у тајне Божије духом узнесени ! Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену ! Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио ! Радуј се, утемељитељу Новога Завета ! Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 2 У младости својој зажелевши се светске мудрости, Лука премудри, ти изучи философију, медицину и сликарство. Прешавши из Антиохије у Јерусалим у време када је Господ Исус Христос сејао Своје Божанско семе по Земљи, једно добро зрно паде и у твоје срце, и ти, испуњен небеском радошћу, запева велегласно Богочовеку Христу: Алилуја ! Икос 2 То зрно Божије љубави донесе у теби стоструки род, јер ти слушајући Његову науку и чудесна дела гледајући, испуни се божанске мудрости и знања, које ти не дадоше јелинске (грчке) и египатске школе. Због тога те Господ изабра међу Седамдесет апостола и посла на проповед Благе Вести оспасењу рода људског. А ми, који кроз твоје Свето Еванђеље и данас пијемо ту Божију премудрост, певамо ти овако: Радуј се, Христовом благодаћу у срце рањени ! Радуј се, јер научену светску мудрост, замени Божјом премудрошћу ! Радуј се, јер си оставивши све за Христом Господом пошао ! Радуј се, весниче Господњи ! Радуј се, темељу и осниватељу вере Христове ! Радуј се, сведоче Онога Кога су народи чекали ! Радуј се, неуморни ратниче за Истину Христову ! Радуј се, изврсни ловче људских душа ! Радуј се, сејачу доброг семена које стоструко рађа ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 3 И ти, Свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповедаш Еванђеље и чиниш чудеса, са осталим апостолима иђаше „пред лицем“ Господа Христа, припремајући Му пут и проповедајући народу да је на свет дошао одавно обећани Месија, коме сви треба као Богу, од сада па до века да кличу: Алилуја ! Икос 3 У последње дане земаљског живота Господа Исуса Христа, када неправедне судије осудише Праведног Судију, и на Крст Га разапеше, ти, Свети Лука, борављаше у Јерусалиму и са сузама гледаше како се невина крв твога Учитеља излива на грешну Земљу. Плачући заједно с тобом, ми ти тужно говоримо: Радуј се, јер си описао страдања Христа Спаситеља ! Радуј се, верни слуго Свецара Христа ! Радуј се, јер си славу Божију објавио ! Радуј се, лучо небеска у тами света овог ! Радуј се, кладенче са кога се појимо Водом Живом ! Радуј се, јер си радосно и без страха реч Божју преносио ! Радуј се, добри грозде винограда Господњег ! Радуј се, јер си лицем у лице Бога кроз Христа гледао ! Радуј се, јер Га и сада у Царству Небеском гледаш ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 4 Али се твоја жалост окрену на радост, а радост Богоубица на жалост, јер шта смрт могаше Извору Живота, и зар гробни камен могаше да задржи Камен од угла. Твој Господ устаде из мртвих, и свету дарова Живот Вечни. А ти и твоји другови, Њему Васкрсломе, од свесилне радости ускликнусте, да се до Неба чуло: Алилуја ! Икос 4 Јер када са Клеопом у недељу Васкрсења иђаше у оближњи Емаус, приђе вам Господ и пође са вама. И мада вам је срце горело и душа трептала док вам је Он причао о Себи тумачећи Пророке и Писмо, ви Га нисте познали, него тек када увече за трпезом Он преломи хлеб и благослови, вама се отворише очи, и ви схватисте да то беше Он, Васкрсли Господ. Читајући те речи у твоме Еванђељу, и нама данас затрепери нешто у души, па ти радосно због тога појемо: Радуј се, сведоче Васкрсења Христовог ! Радуј се, јер ти је Христос отворио разум да разумеш Писма ! Радуј се, јер ти је срце горело, када си Га слушао на путу за Емаус ! Радуј се, јер те је тада Христос Својим рукама причестио ! Радуј се, јер си испивши чашу премудрости, многе напојио познањем Христа Спаса ! Радуј се, јер си свима проповедао Еванђеље Васкрслог Христа ! Радуј се, јер си нам открио Извор спасења ! Радуј се, светлости Разумнога Сунца ! Радуј се, јер си нас научио вери у Свету Тројицу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 5 Када Васкрсли Господ ради нашег спасења осниваше Цркву Своју и по обећању, посла у Педесети дан по Васкрсењу Духа Светог на Апостоле, чиме их запечати да буду непоколебљиви сведоци вере хришћанске, и ти, Свети Лука, борављаше у Јерусалиму. Заједно са осталим апостолима верно сведочаше Богочовека Христа и певаше Му као Истинитом Богу: Алилуја ! Икос 5 Затим се упути у свој завичај у Антиохију, где је већ било доста Хришћана, али се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. Ту почиваше нетљене мошти Светог Јована Претече. Полазећи одатле, ти зажеле да их понесеш, али тамошњи Хришћани не хтедоше да остану без тако драгоцене светиње. Ипак ти дадоше десну руку Јованову, под коју је и Сам Господ приклонио Божанску главу на Крштењу. Ти је радосно понесе са собом, а ми дивећи се твојој љубави према Светима, кличемо ти овако: Радуј се, сведоче силаска Духа Светога ! Радуј се, јер си нам описао рађање Цркве ! Радуј се, јер си се као роса небеска јавио и свет просветио ! Радуј се, јер је Дух Свети прстом писао Нови Закон на срцу твоме ! Радуј се, јер си Духом Светим свету пројаснио Божанску истину ! Радуј се, Господара свих светова благовеститељу ! Радуј се, од Бога изабрани тајнопишче ! Радуј се, јер си срце своје очистио светлошћу Духа Светога ! Радуј се, јер многи тебе као заступника пред Богом имају ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 6 Са том руком Јовановом као скупоценим, бесцен благом, стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских Хришћана, које ти и даље утврђиваше у Речи Божијој и радости Христовог Еванђеља. Говораше им као онај који је својим очима гледао чудесна дела и ушима слушао науку Сина Божијег, Спаситеља света. Слушајући твоје премудре речи, они су радосно певали Богу: Алилуја ! Икос 6 И ти би у Антиохији док те не позва апостол Павле да му будеш сарадник и сапутник на путу Божијем. Тада ви отпутовасте на проповед Еванђеља у Грчку. Свети Павле те остави у македонском граду Филиби, да утврдиш и уредиш Цркву. Ту остаде неколико година проповедајући и ширећи хришћанство. Дивећи се твоме труду, ми ти узвикујемо: Радуј се, неуморни сапутниче апостола Павла ! Радуј се, са Павлом мудрим изабрани за учитеља многобожаца ! Радуј се, јер неизречено просвећујеш сву Васељену ! Радуј се, свих уцвељених утешитељу ! Радуј се, лекару који силом Врховног Лекара лечиш ! Радуј се, јер си нас твојим Еванђељем избавио из смртоносне дубине ! Радуј се, јер нам тугу из срца изгониш ! Радуј се, молитвениче наш пред Богом ! Радуј се, јер си многе ка светлости Живота узвео ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 7 Када Свети Павле при крају свог трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он те посла, Свети Лука, у Коринт да сакупљаш милостињу за сиромашне Хришћане у Палестини. Од тада се ти више не одвајаше од великог апостола, непрестано певајући заједно са њим Свемогућем Богу: Алилуја ! Икос 7 Обилазећи у радости све Цркве у Малој Азији и Јудеји, ви дођосте у Палестину у град Кесарију. Тада побеснели Јевреји оптужише Светог Павла код римских власти, али он затражи да иде на суд ћесару у Рим. Ти уз њега неодступно стајаше на том опасном путу, подвргавајући се многим опасностима и на мору и на копну. Захвални на томе понизно ти кличемо: Радуј се, Павлов помоћниче у сужањству ! Радуј се, јер си описао његова проповедања ! Радуј се, јер си горку со безбожја Божанском сољу осладио ! Радуј се, стрело благочестија Христова ! Радуј се, јер нас појиш Еванђељем Христовим ! Радуј се, трубо Божије благодати ! Радуј се, тајни неизречених проповедниче ! Радуј се, свих немоћних укрепитељу ! Радуј се, од демона избавитељу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 8 Дошавши у Рим ти си заједно са апостолом Павлом, Марком, Аристархом и другима проповедао Христа, прво Јеврејима, али кад они створише расправу међу собом, не верујући вашим речима, ви се окренусте незнабошцима, који кад чуше реч спасења, просвећени Духом Светим, радосно ускликнуше Оваплоћеном Христу Господу: Алилуја ! Икос 8 И тада у Риму, ти Свети Лука, учини оно за шта те Бог изабра од вечности: написа Свето Еванђеље у коме описа живот и рад Господа Исуса Христа, не само на основу онога што си сам видео и чуо, него и оно што ти предаше „очевици и слуге Речи“. У овом светом послу те руковођаше апостол Павле, који затим и одобри твоје Свето Еванђеље. У Риму ти написа и Дела апостолска, по налогу апостола Павла. Не знајући како да ти другачије захвалимо, ми ти узвикујемо: Радуј се, јер си безбожни свет напојио Божјом благодати ! Радуј се, Духом Светим запечаћени ! Радуј се, верни учениче неизречених тајни Христових ! Радуј се, догмата црквених утемељитељу ! Радуј се, јер си се знањем Вишњим обогатио руком Владичином ! Радуј се, јер си од апостола Павла многе тајне Христове чуо и записао ! Радуј се, јер твоје благовјешчаније иде по свој Земљи ! Радуј се, јер си нам вином Божије премудрости срца увеселио ! Радуј се, јер си једини покајање благоразумног разбојника у Еванђељу описао ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 9 Када после двогодишње тамнице апостол Павле би пуштен на слободу, и пође из Рима да обиђе раније основане Цркве, ти га, Свети Лука, као верни сапутник на том путу пратише. Али кад Нерон у Риму подиже жестоко гоњење Хришћана, ви се вратисте да ободрите и подржите гоњену Цркву, која је и у сузама и крви радосно певала Богу: Алилуја ! Икос 9 Али побеснели незнабошци тада ухватише апостола Павла и бацише га у окове. Ти и даље, Свети Лука, уз њега верно и неодступно пребиваше. И када твој учитељ мученички предаваше своју чисту душу Господу, ти си са сузама био уз њега. Саосећајући се са твојим болом, ми ти тихо појемо: Радуј се, јер си мученичку кончину великог Павла видео ! Радуј се, Дела Апостолских изложитељу ! Радуј се, светилниче Цркве ! Радуј се, јер блистањем свога духа просвећујеш срца верних ! Радуј се, јер си обману демонску топлотом вере одагнао ! Радуј се, јер Господ кроз тебе многе добродетељи учини ! Радуј се, богата ризницо дарова Небеских ! Радуј се, благочешћа непоколебљиви стубе ! Радуј се, јер твоје свето име сви народи помињу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 10 После мученичке смрти апостола Павла, ти, Свети Лука, проповедаше Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији и Ахаји. Свуда си мрак незнабоштва разгонио, учећи народ да само Богу Живом и Истинитом кличе: Алилуја ! Икос 10 У старости својој, ти отпутова у Египат да проповедаш Благу Вест о спасењу Господа Исуса Христа. Проповедајући, претрпе многе муке и изврши многе подвиге. Вративши се у Грчку, ти устроји Цркве, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Зато ти радосно кличемо: Радуј се, зоро Новога Дана ! Радуј се, узводниче наш на Небо ! Радуј се, дрво добро које је многи род донело ! Радуј се, разобличитељу незнабоштва ! Радуј се, проповедниче Божијих преславних чудеса ! Радуј се, јер си нови Закон Божји написао ! Радуј се, јер боготочне воде из твојих уста теку ! Радуј се, јер си као сунце проповедањем твојим засијао ! Радуј се, јер твоја икона краси цркве хришћанске ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 11 Када ти би осамдесет четири године ухватише те злобни идолопоклоници, ударише те на муке Христа Господа ради, и обесише о једну маслину у Тиви Беотијској, где и бише сахрањене твоје свете мошти. Предајући Анђелима своју свету душу, који је однесоше Господу, коме си тако верно служио цео свој живот, ти си и у оном свету певао Господу: Алилуја ! Икос 11 Твоје свете и чудотворне мошти исцељиваше многе, нарочито болесне од очију. Чувши за то цар Констанције свечано их донесе у Цариград. Један тешко болесни евнух чувши за њихов долазак, би у постељи принесен ковчегу са твојим моштима, поклонивши им се и са дубоком вером се дотакавши ковчега, истога часа постаде потпуно здрав. Од радости он их са осталима понесе, и оне бише положене под светим олтаром крај моштију Светих апостола Андреја и Тимотеја. Због тога ти кличемо: Радуј се, јер је и на твојој мученичкој крви Црква Христова зидана ! Радуј се, венцем мученичким овенчани ! Радуј се, јер си поругу многу због Христа понео ! Радуј се, јер си мучеништвом посведочио веру у Христа ! Радуј се, јер те муке, иако стар беше, не уплашише ! Радуј се, јер си своје добро течење страдањем запечатио ! Радуј се, јер ниси био залудни слуга Господа Христа, као многи од нас ! Радуј се, јер те и земаљска и небеска Црква слави ! Радуј се, јер се радујеш заједно са Светима у Царству Небеском ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 12 Поред Еванђеља у речи, ти нам, Свети Лука, остави и Еванђеље у слици. По жељи ондашњих Хришћана, ти живописа три иконе преблагог лика Мајке Божије, које Она и благослови. Безмерно захвални што и нас удостоји да се побожно дивимо Њеној и Њеног Сина лепоти, ми радосно Премудром Господу кличемо: Алилуја ! Икос 12 Исто тако, ти си, Свети Лука, живописао на даскама и иконе Светих апостола Петра и Павла. И тако постави почетак и темељ дивном и богоугодном делу – живописању светих икона у славу Божију, Пресвете Богородице и свих светих, које данас благољепно украшавају цркве Божије и на спасење призивају све оне који их побожно поштују. Благодарни и због тога од тебе нам дарованог блага, ми ти узвикујемо: Радуј се, Мајке Божије на икони изобразитељу ! Радуј се, јер је Она благословила то твоје свето дело ! Радуј се, јер си Њену икону овековечио ! Радуј се, јер си нам неизмерну радост у срца због тога донео ! Радуј се, јер благи лик Мајке Божије тобом насликан тугу нам отклања ! Радуј се, јер ти је Мајка Божија о Своме Сину открила тајне које је у срцу носила ! Радуј се, јер величање Мајке Божије из твога Еванђеља певамо у Њену част ! Радуј се, јер ти је Мајка Божија Архангелски поздрав открила ! Радуј се, Мајком Божијом благословени ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 13 О, Свети еванђелисто и апостоле Лука, трубо небеска, прими ове наше немуште речи, као молитву, и измоли нам у Бога, Господа Исуса Христа, кога си тако неуморно служио, и велику милост стекао код Њега, опроштај свих сагрешења наших, миран и тих крај живота, и безопасан прелазак у свет духова, у коме сви радосно певају песму Неба: Алилуја ! (3 пута) Икос 1 Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу: Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља ! Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења ! Радуј се, благовеститељу Благе Вести ! Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста ! Радуј се, у тајне Божије духом узнесени ! Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену ! Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио ! Радуј се, утемељитељу Новога Завета ! Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 1 Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Молитва Светом Апостолу и Еванђелисти Луки О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас. Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: „Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи“. Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо. Помози нам, неукима и неразумнима да „разумемо Писмо“ које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.

АКАТИСТ СВЕТОМ АПОСТОЛУ ТОМИ.pdf Кондак 1 Изабрани самовидче Бога Слова (Речи, Логоса), и славни сведоку Његов, који си до крајњих земаља проповедао веру твоју: Његове ране ја додирнух, Он је Господ и Бог. Међутим, пошто и сада истражујемо за нас невидљиво, за оне који траже веру моли се, да би ти клицали: Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Икос 1 Несазнајну тајну Анђелима си сазнао, тело Бога живога смело си десном руком опипао, због чега ужасавајући се и дивећи се кличемо ти: Радуј се, јер Бог унапред познаде твоју смелост! Радуј се, јер те унапред одреди на служење Своје! Радуј се, јер не осуди твоје неверје! Радуј се, јер утврди веру твоју! Радуј се, јер те изабра у сабору апостола! Радуј се, јер управи кораке твоје да идеш за Њим! Радуј се, јер ти говораше уста на уста! Радуј се, јер си се смирио љубопитним прстом! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 2 Речи твоје о јављању Васкрслога јављају ми се као несхватљиве, клицаше Тома осталим ученицима, ако не видим ране Његове и не ставим прст мој у ране и не ставим руку моју у ребра Његова нећу клицати Њему: Алилуја! Икос 2 Тражећи разум да разуме непојмљиве догмате вере, он питаше у пометености: како Црква мудрује и прославља једно лице у две природе? Међутим, уверени твојим неверјем у овоме кличемо: Радуј се, јер један Христос са тобом хлеб поједе! Радуј се, јер једно сунце нам вама засија! Радуј се, јер хлебом истине многе си наситио! Радуј се, јер си заволео Сунце правде! Радуј се, јер један извор вас напоји! Радуј се, јер једна смоква вам даде сенку! Радуј се, јер си излио реке благодати! Радуј се, јер си се показао као не бесплодна смотква! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 3 Силa Вишњега све могу, клицаше Тома, може пак, и умрле да васкрсава. Међутим, како може Овај да постане учесник смрти, Коме приличи да се пева: Алилуја! Икос 3 Богопријатну Дјеву провиде дете у утроби Јелисаветиној, ми пак, имајући очи, не видимо добра дела Господња, међутим речи Христове, казане апостолу: блажени који повероваше а не видеше, помињемо са надом и овако томе кличемо: Радуј се, јер си желео спасење! Радуј се, јер си видео очекивање пророка! Радуј се, јер си са Адамом тражио милост! Радуј се, јер си пронашао Спаситеља! Радуј се, просвећени светлошћу света! Радуј се, јер ти се небо отвори! Радуј се, јер си умудрен Словом Очевим! Радуј се, јер су ти се откриле тајне! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 4 Имајући буру сумњалачких помисли, клицаше Тома, како је у гроб положен онај који је ходао по води и васкрсао Лазара, Њему и ја желим да кличем: Алилуја! Икос 4 Пастири чувши Анђеле који прослављају Младенца Спаситеља и дошавши поклонише Му се. Ми пак, имајући уши, не чујемо речи Господње. Међутим, надајући се у твоју молитвену заштиту, апостоле, кличемо ти: Радуј се, јер си био у чамцу са Христом! Радуј се, јер си се поклонио Њему који је ходао по таласима! Радуј се, уловљени мрежом Христовом! Радуј се, јер си стао на ковчег спасења ! Радуј се, јер те не прогуташе воде неверства! Радуј се, јер те не потопи бура сумње! Радуј се, јер те Христос задржа над понором! Радуј се, јер ти рашири изранављену десну руку! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 5 Пошавши за боговођеном звездом мудраци, клицаше Тома, тако и ја желим да пођем за Тобом, Господе и Боже мој, дај ми само да те се дотакнем, да и ја певам: Алилуја! Икос 5 Халдејски младићи принесоше даре Саздатељу твари који седи на Дјевиним рукама. Ми пак, имајући руке празне добрим делима, како да приступимо Њему молећи веру, помињући све осим апостола Томе и тако му кличемо: Радуј се, јер те призва Господар жетве! Радуј се, јер си се добро потрудио у Његовом винограду! Радуј се, јер си се јавио и њива и делатник! Радуј се, јер си стоструко донео плод! Радуј се, јер си са Владаром устајао рано! Радуј се, јер си испио чашу Христову! Радуј се, јер ти је и ноћ била на просвећење! Радуј се, јер си се прославио са Господом славе! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 6 Мудраци постадоше богоносни проповедници, клицаше Тома, исповедише Тебе, Христе, као Спаситеља свих, ако се нисам уверио у Васкрсење Твоје, не јављам се као Ирод, који не зна да пева: Алилуја! Икос 6 Који си засијао у Египту светлост истине, да расеје као дим све наше сумње: верујемо Господе, помози нашеме неверју; ти пак апостоле, укрепи сведочанством твојим све оне који ти кличу: Радуј се, јер си се осведочио у сладост Христа! Радуј се, јер си поживео у слави Његовој! Радуј се, јер си послужио Њему са трпљењем! Радуј се, јер си умро за Њега са весељем! Радуј се, јер си опипао рану Прободенога! Радуј се, искупљени Крвљу Христовом! Радуј се, прободени копљем мучитеља! Радуј се, јер си пролио крв за Христа! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 7 Праведном Симеону који жељаше да умре, клицаше Тома, дао си му се као Младенац, но показао си му се као савршени Бог; учини Господе, и мени тако да Ти одмах кличем: Икос 7 Творац нам показа ново снисхођење, на безсмртном телу благоизволе да покаже смртне ране апостолу Своме, коме са љубављу кличемо: Радуј се, јер си примио премудрост од Премудрости! Радуј се, јер си се љубави научио од Љубави! Радуј се, јер си се навикао смирењу од Смирења! Радуј се, јер си се утврдио у добру од Доброга! Радуј се, јер си упућен у трпљење од Трпљења! Радуј се, јер подражаваш кротост од Кротости! Радуј се, јер си приведен послушности од Послушања! Радуј се, jер си унисновљен од Сина Оцу! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 8 Видим необично чудо, клицаше Тома: кроз затворена врата као дух улази Х ристос. Међутим, ја додирујем ране Његове и шта да кажем, осим: Господ мој и Бог мој! Шта да певам, до само: Алилуја! Икос 8 Сви смо у земаљскима и никако да достигнемо небеске. Међутим, верујемо да оба сједини Господ у себи, као што то јави Своме апостолу, од нас прослављаноме овако: Радуј се, јер си вечерао са четвородневним Лазарем! Радуј се, љубављу подстакнут ка неверју! Радуј се, јер си клицао „слава на висинама“! Радуј се, јер си љубављу добио уверење! Радуј се, јер си дознао оваплоћење Слова! Радуј се, прогоњени миром! Радуј се, јер си уништио неразумне у телу! Радуј се, јер си добио мир од Христа! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 9 Сва природа никако не може сместити тварно Божанство, клицаше Тома: Једини Ти оба си у себи сјединио несливено и нераздељиво, због чега Ти кличемо: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници немају смелости да нешто приложе добром исповедању твоме: Господ мој и Бог мој. Зато прими од нас ове похвале: Радуј се, јер си пружио ноге на прање Христу! Радуј се, јер ниси имао дом свој на земљи! Радуј се, јер си упутио ноге твоје на пут миран! Радуј се, јер си стекао стан у дому Очевом! Радуј се, јер си се назвао царски управитељ! Радуј се, јер си се открио као премудри градитељ! Радуј се, јер си разделио злато сиромашнима! Радуј се, јер си подигао цару небеску палату! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 10 Желећи да спасе свет, клицаше Тома, животворном Крвљу из прободених ребара, Господе Боже мој, напојио си све, што додирнух, Теби певам: Алилуја! Икос 10 Утврдише се камење небескога Јерусалима основани на дванаест темеља, од којих поштујемо тебе, славни апостоле и тако ти узносимо песме: Радуј се, јер на теби почину огњени језик! Радуј се, јер те обасја светлост Христова! Радуј се, јер си просветио многе народе! Радуј се, јер си прославио име Христово! Радуј се, јер си исцељивао болесне! Радуј се, јер си васкрсавао мртве! Радуј се, јер дуси ти се покораваху! Радуј се, јер је име твоје написано на небесима! Радуј се, апoстоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 11 Побеже свака песма, клицаше Тома, трудећи се да опева славу Твога Васкрсења Господе. Међутим, њега јављам до краја земље, да сваки народ истинитоме Богу кличе: Алилуја! Икос 11 Славни апостоле, видимо те као светлосносну свећу, упаљену ка додиру обоженога Тела, због тога ти приносимо ове песме: Радуј се, бисеру црквене ризе! Радуј се, виноградару Истине! Радуј се, корену богословља! Радуј се, цвету побожности! Радуј се, грожђе божанске лозе! Радуј се, пријатни миомирису Богу! Радуј се, златице очишћени огњем! Радуј се, весно (пролеће) целомудрија! Радуј се, апoстоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 12 Онај који је дошао да подари благодат и живот свакоме телу, клицаше Тома другим ученицима, не даде ли то што Му је подарила тело? Међутим, покажите ми Њен гроб да са сузама кличемо Богу: Алилуја! Икос 12 Прослављајући Успење Богородице, апостоли те одведоше на Њен Гроб, и ушавши нађе да је он празан због чега си узнео си хвалу Господу. Стога ти кличемо: Радуј се, јер си завољен од Мајке Божије! Радуј се, јер си од Ње призван на опраштање! Радуј се, јер си Њу заволео као мајку! Радуј се, задржани Промислом Божијим! Радуј се, јер си дошао да плачеш над Њеним гробом! Радуј се, јер си одвалио велики камен од њега! Радуј се, јер си открио људима велику радост! Радуј се, јер си јавио устајање Пречисте! Радуј се, апостоле Томо, који си добрим неверовањем веру утврдио! Кондак 13 О, преславни апостоле Христов Томо, прими овај наш мали принос и умоли за нас Господа славе, да утврдивши се помоћу твојом, пронађемо и ми добре плодове вере, кличући Творцу свега: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва светом апостолу Томи О, добрознаменити и славни апостоле Христов Томо. Када је на крају времена дошао Бог људима изабрао те је за ученика Свога и дао ти је власт да исцељујеш болесне, очишћујеш губаве, васкрсаваш мртве, изгониш духове. Ти не зато, него љубављу си се прилепио за Христа зажелевши да до смрти идеш за Њим. Због тога по допуштењу Божијем ниси видео са другим ученицима Васкрслога Спаситеља, ниси хтео да поверујеш у то док не ставиш прст свој у ране од гвожђа и ставиш руку своју у ребра Његова. Међутим, Господ испуни молбу срца твога и непроменљиво опет утврди твоју веру. Због тога те молимо: отвори нам очи вере да видимо телесно невидљиво, подари нам наду на снисхођење Божије, да нас не уништи греховно очајање, откри нам блаженство љубави јер је љубав јака као смрт и једина има власт над њом да послуживши Христу на земљи, подигнемо и ми себи покров Небески и са тобом и свима светима прославимо пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа.Амин са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић извор:Поуке.орг

Протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, беседио је на редовној духовној вечери у Вазнесењском храму у центру Београда, 29. октобра 2019. године, на тему "Трагање за насушном лепотом по апостолу Луки". Духовној вечери присуствовали су старешина Вазнесењског храма, јереј Арсеније Арсенијевић и ђакон мр Бошко Савић, служашчи у овој цркви и професор Богословије Светога Саве у Београду, као и о. Михајло Вукчевић из храма св. Апостола Томе на Новом бежанијском гробљу. Звучни запис предавања Извор: Радио Слово љубве

Наша света Црква данас молитвено прославља светог Јована Богослова, једног од дванаесторице апостола. О животу и делу Светога Јована разговарали смо са др Владаном Таталовићем, доцентом на Катедри за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Благодарећи Инфо-служби Епархије бачке доносимо звучни записи овог надахнутог и поучног разговора.

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он, припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства. И не само да је то задивљујуће, што од сувишка ревности он није осећао тежину трудова, предузетих ради врлине, него што и овој последњој није био предан ради награде. Ми и при предстојећим наградама не издржавамо напоре ради врлине; а он ју је и без награда испуњавао и волео, и привидне препреке ка њој побеђивао је са потпуном лакоћом, не изговарајући се ни слабошћу тела, ни величином дела, ни влашћу природе, нити чиме другим. Без обзира на то, што је он био обремењен бригама више од свих војсковођа и царева на земљи, он је ипак сваким даном јачао, и са увећавањем опасности по њега, стицао је нову ревност, као што је сам ово изражавао, када је говорио: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Флп. 3, 13); и очекујући смрт, призивао је на учествовање у овој радости, говорећи: исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном (Флп. 2, 18); и пред опасностима, увреда и сваке невоље, такође је ликовао, и у посланици Коринћанима је говорио: зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима (2 Кор. 12, 10). Све ово је он називао оруђем правде, изражавајући да је и отуда добијао највећу корист, и са свих страна био неуловљив за непријатеље. Свуда сусрећући ударце, ожалошћивања, грдње, он као да је савршавао свечани ход и подизао по читавој земљи непрекидне трофеје, одушевљавајући се и узносећи благодарност Богу: а хвала Богу, Који нам свагда даје победу у Христу Исусу (2 Кор. 2, 14). Невоље и жалости због проповеди он је тражио више, него ми почасти; смрти, више него ми живот, сиромаштво више него ми богатство; жалости више, него други радости, и молитве за непријатеље више, него ли други молитве против непријатеља. На тај начин он је превраћао поредак ствари, или боље речено – ми смо га превратили, а он га је сачувао онаквим, каквим га је установио Бог. Све прво је природно, а последње супротно. Ко је доказ за ово? Павле, који је био човек, али је тражио више прво, него ли последње. Само је једно било страшно и опасно за њега – увредити Бога, и ништа више; исто за њега није било ништа друго пожељно, него само да угађа Богу; не кажем: ништа од садашњег (није било за њега пожељно), него чак ништа ни и од будућег. Не говори ми о градовима, народима, царевима, војскама, оружју, богатству и власти, – ово он није сматрао чак ни за паучину, него замисли оно, што је на небесима, и тада ћеш увидети силу његове љубави према Христу. Гајећи ову љубав, он се није дивио ни достојанству анђела, ни арханђела, и ничему другом сличном, зато што је имао у себи оно, што је више од свега – љубав Христову, и са њом је он сматрао себе блаженијим од свих, а без ње није желео да буде ни са Господствима, ни са Силама, ни са Властима; са овом љубављу он је више желео да буде међу последњим и кажњеним, него ли без ње међу највишим и онима, који се обасипају почастима; једина казна за њега је била – лишити се ове љубави: ово је била за њега геена, мучење, врхунац зла; исто као што је представљало задовољство – имати је: у томе је био његов живот, мир, анђео, садашњост, будућност, царство, обећање, врх добра. Све што није било у вези са овим, он није сматрао ни тегобним, ни пријатним, него је презирао све видљиво као увелу траву. Властодршци и људи, који су дисали гневом, чинили су му се као комарци, а смрт, казне и безбројна мучења – дечијим играчкама, осим када је он страдао због Христа: тада се и њима он одушевљавао, и оковима се поносио тако, као што се Нерон није поносио, имајући дијадему на глави; и у тамници је живео као на самом небу, и ране и бичевања је прихватао са већим задовољством, од оних који примају награде. Он је волео напоре не мање од награда, сматрајући саме трудове наградом за себе, – због чега их је и називао благодаћу. Погледај: ослободити се живота у телу и бити са Христом било је за њега награда, а остајање у телу – подвиг; ипак он бира последње као претежније од првог, и говори, да је оно потребније за њега. Бити одлучен од Христа било је за њега подвиг и напор, или тачније – више од подвига и труда, а бити са Христом – награда, ипак ради Христа он бира прво, као претежније од последњег. Међутим, можда ће неко рећи, да му је све ово било угодно ради Христа. И ја такође говорим, да је њему достављало велико задовољство оно, што нама причињава жалост. Али зашто ја говорим о опасностима и другим невољама? Он је био непрестано у невољама, – зато је и говорио: ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим (2 Кор. 11, 29)? Неко ће рећи, да и у жалости има задовољства; на пример, многи, изгубивши децу и имајући слободу да плачу, налазе утеху, а ако им то бране, онда западају у још већу жалост. Тако је и Павле, проливајући сузе ноћ и дан, налазио у њима утеху, зато што нико није тако плакао због сопствених невоља, као он због туђих. Шта ти мислиш, да је он осећао, када је видећи, да се Јудеји не спасавају, молио да он сам буде лишен вишње славе, да би се они спасли (Римљ. 9, 3)? Отуда се види, да је њихово неспасавање било за њега много теже, јер да оно није било теже, он се не би молио и за лишавање небеске славе, које је сматрао лакше и утешније, и не само да га је желео, него је и овако узвикнуо: да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка (Рим. 9, 2). Дакле, онај ко је тако рећи свакодневно плакао због свих који живе у васељени, уопште за све народе и градове, и за све појединачно, такав са чиме се може упоредити? Са каквим гвожђем? Са каквим адамантом? Каквом се може назвати оваква душа? Златном или адамантовом? Она је била тврђа од сваког адаманта, скупоценија од злата и драгоценог камења; прво је он превазилазио својом чврстином, а последње – својом драгоценошћу. Онда са чиме се она може упоредити? Ни са чим постојећим. Но, зашто бих је упоређивао са адамантом и златом? Супростави јој сав свет, и тада ћеш видети да је душа Павлова важнија од њега. У ствари, ако о онима, који су се потуцали у кожусима, по пустињама и малом делу васељене, он каже: да их сав свет не беше достојан (Јевр. 11, 38), онда много више ми можемо рећи о њему самом, да је он по својој вредности био раван свима. Међутим, ако га свет није вредан, онда ко га је вредан? Можда небо? Не, и оно је мало, зато што, ако је он сам небу и ономе што је на небу, претпоставио љубав Господњу, онда га много више Господ, Који га толико надмашује добротом, колико је добро више од зла, претпоставља мноштву небеса. Он нас не воли тако, као ми Њега, него толико више, да се то не може изразити речима. Погледај, чега је Он удостојио Павла још пре будућег васкрсења: уздигао га је у рај, узнео на треће небо, поверио му такве тајне, које се не могу препричати никоме од оних, који имају људску природу; и веома оправдано, зато што је он, још идући по земљи, све чинио тако, као да је живео у друштву анђела, иако свезан смртним телом, показивао је њихову чистоту и будући подвргнут онаквим невољама, старао се да не буде ни мало нижи од вишњих сила. Заиста, он је као птица летео по васељени, и као бестелесни, презирао је напоре и опасности, и као већ достигавши небо, презирао је све земно, и као онај који је у дослуху са бестелесним силама, био је постојан и бодар. Иако су и анђелима често били поверавани различити народи, ипак ниједан од њих није тако устројио поверени му народ, као што је Павле сву васељену. Не говори ми да Павле није био њеним устројитељем, са овим сам сагласан и ја. Међутим, ако и он сам није успевао у овоме, онда се и у таквом случају не може лишити похвале за ово, пошто је себе учинио достојним толике благодати. Михајлу је био поверен јудејски народ, а Павлу – копно и море, насељене и ненасељене земље. Ово не говорим, да бих унижавао анђеле, него да бих показао, да се и као човек, може бити заједно са њима и стајати поред њих. А ради чега ово анђелима није било поверено? Ради тога, да ти не би имао никаквог извињења због свог нерада, и не би се изговарао различитошћу природе у оправдавању своје безбрижности. У ствари, зар није задивљујуће и зачуђујуће, да је реч изговарана трулежним језиком, прогањала смрт, опраштала грехе, исправљала повређену природу и чинила земљу небом? Зато се ја и дивим сили Божијој и ревности Павловој, по којој је он примио толику благодат и тако припремио себе. И вас саветујем да се не само дивите, него и да подржавате овом узору врлине, јер на тај начин можемо постати учесници једнаких венаца са њим. А ако се ти чудиш, слушајући да савршивши исто и ти можеш добити исто, онда послушај како он сам говори: добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија; али не само мени, него и свима који са љубављу очекују долазак Његов (2 Тим. 4, 7 – 8). Видиш ли, како он све призива да учествују у истом? Дакле, ако свима предстоји исто, постарајмо се сви да постанемо достојни обећаних добара; при томе нећемо гледати само на величину дела његовог, него и на силу његове ревности, којом је он себи стекао толику благодат, и на сродност природе, по којој је он имао све исто што и ми. На тај начин ће се и веома тешко за испуњавање показати пријатно и лако за нас, и потрудивши се у ово кратко време, ми ћемо се удостојити ношења непропадљивих и бесмртних венаца, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, Коме нека је слава и власт, сада и увек, и у векове векова. Амин. за Жички благовесник (јул-септембар 2017.) превео са руског Небојша Ћосовић Извор: Ризница литургијског богословља и живота