Претражи Живе Речи Утехе

Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba. IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država. Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača. MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain. Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca. Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom. Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet. “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo. Izvor: Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI... MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u... Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама: Rad o drogama u kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov

Каубој православац и 40 Американаца посетили Косово Фотограф Лари Ангијер и његови земљаци из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега обишли су православне светиње у Србији, Црној Гори, Републици Српској и Босни и Херцеговини Аутор: Александар Апостоловски Политика, недеља, 09.06.2019. у 23:30 (Фотографије приватна архива) Први православни каубој Лари Ангијер и још четрдесетак Американаца из Џексона, Питсбурга и Сан Дијега провели су недавно десетак дана у Србији и региону, обилазећи српске светиње. Потомци Срба који су почетком 19. века, у време „златне грознице”, кренули на Дивљи запад, надалеко су се прочули експлозивним начином на који прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово, а како је фотограф Лари из тих крајева, заинтересовало га је ко су ти момци који се са једнаком страшћу моле и пуцају. Ваистину, жестоко! Тако је Лари, оригинал Американац, истражујући потомке српских досељеника, завршио у реци, где га је у православље превео старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону. Није Лари, крштено Лазар, први пут у Србији. Својим објективом већ је направио велики број антологијских слика српских цркава и манастира, објављујући их у бројним публикацијама у САД. Али ово путовање било је посебно. Са свештеником који га је бућнуо у реку у Џексону, поменутим Марком Бојовићем, оцем Брацом Кршићем из Сан Дијега и још 40 Американаца који су примили православље, ове године, када Српска православна црква прославља осам векова самосталности, обишли су светиње у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. У госте их је примио, у свечаном салону Патријаршије, патријарх српски Иринеј. Био је то више него срдачан сусрет, као када деца дођу да посете родитеља кога дуго нису видела. Хиљаде километара раздаљине брзо нестану у разговору, јер време сусрета је кратко, а настоји се да се што више каже. Неколико дана касније патријарх је са сарадницима отишао у Сирију. Американци су кренули ка Опленцу, Жичи, Студеници, па преко Дрине и Вишеградског моста стигли до Андрићграда, Сарајева и манастира Тврдош. Стотине километара прешли су наши Американци, памтећи речи публицисте Винсента Росија. И он је Американац који је примио православље. Наиме, обишавши светиње у Србији, а посебно на Косову и Метохији, Роси је рекао: „Србија је мала земља само по географском простору који заузима.” Ла­ри Ан­ги­јер Дочекивали су домаћини госте из Џексона хлебом и сољу, као да су род рођени. Истине ради, то заиста и јесу. Увече, у манастирским конацима, сабирали су се утисци, причале приче, размењивали видео и фото записи. Колико је познато, Лари, или по српски Лазар, који слави славу Светог Севастијана Џексонског, није палио логорску ватру. Група поклоника упознала се са духовношћу и културом земље и народа из којег је потекао син српских досељеника из Рисна, преподобни архимандрит Севастијан Џексонски (Дабовић), први српски православни монах рођен на тлу Америке. Познат међу досељеницима, али и у матици, као „отац српског православља у Америци”, био је заслужан за оснивање неколико српских цркава у Сједињеним Америчким Државама. Биле су то наше прве богомоље на новом континенту. Утемељитељ православља на америчком тлу, Дабовић је у сећању Срба у САД остао због апостолског, мисионарског и књижевног четрдесетшестогодишњег рада. Подаци кажу да је Севастијан крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере. Свети Николај (Велимировић), који је био његов велики пријатељ и сахранио га у манастиру Жича 1940, назвао га је „безгрешним човеком” и „највећим српским мисионаром модерних времена”. Необично је да се нико од великих српских редитеља није сетио да о првом монаху СПЦ и српским копачима злата на Дивљем западу сними велики филм. Учешће у литургијској заједници у манастиру Светог Василија Острошког и боравак у Острогу испунили су душу православних Американаца. „Стајати поред живог светитеља и целивати његове нетљене мошти – каква је то божанска снага”, казао је Лари. Како описати сусрет са руком Светог Јована Крститеља на Цетињу? „Прођеш свет и све континенте, а ни слично не видиш”, помислио је. На крају, или на почетку, јер изгледа да је Косово и Метохија почетак свих почетака, или крај свих крајева, како једнако говоре и наше душе и велике силе, ходочасници из Америке обишли су манастир Дечани и Пећку патријаршију. Пред кивотом Светог Стефана Дечанског ређају се молитве за православни род и васцели свет. Пећка патријаршија, отворена за свакога ко је на боготражитељском путу, примила је и ову децу америчког континента, макар и накратко, под своје скуте. Како изгледа Косово и Метохија данас, за Ларија и 40 Американаца? Више албанских застава него било чега другог, приметили су у чуду, јер у Сједињеним Државама сви се клањају само једној застави – америчкој. За Ларија је несхватљиво клањање барјаку неке друге државе. Узгред, за разлику од Стејт департмента, православни каубој Косово сматра делом Србије. Штета је што се, поред фотографије, не бави и политиком. View full Странице

Zaboravljeni miting: Kako su Amerikanci slavili Hitlera Na internetu se pojavio snimak gotovo zaboravljenog "proameričkog mitinga", organizovanog u Njujorku 20. februara 1939. na kom je 20.000 ljudi izvodilo nacistički pozdrav ispred zastave SAD i slike Džordža Vašingtona okićene kukastim krstovima. DAILY MAIL PONEDELJAK, 16.10.2017. | 09:16 Podeli Foto: YouTube Screenshot Lider mitinga Fric Kun, Amerikanac nemačkog porekla, se tokom zakletve zastavi odrekao "jevrejskih medija" i pozvao da se "Amerika vrati američkom narodu..." i postane "bela". Sedmominutni klip koji je režirao Oskarom nagrađen dokumentarista Maršal Kari zapravo je spoj više fragmenata snimljenih u Medison Skver Gardenu. Miting je prekinut kada je Isador Grinbaum, 26-godišnji Jevrej iz Bruklina istrčao na scenu. On je tada bačen u masu i pretučen, pre nego što je policija stigla. Kao da to nije bilo dovoljno, kažnjen je za nedolično ponašanje novčanom kaznom u iznosu od 25 dolara (današnjih 431). "Deo Kunovog govora koji nije prikazan u filmu, ističe oca Kolina, čije su radio emisije hvalile Hitlera i Musolinija i imale publiku od oko 30 miliona ljudi", kaže autor filma. "Henri Ford i Čarls Lindberg izrazili su svoja antisemitska uverenja, a medijski mogul Vilijam Rendolf Herst je izjavio: 'Kad god čujete da je neki istaknuti Amerikanac nazvan fašistom, zapravo je reč o lojalnom građaninu koji se zalaže za amerikanizam". Možda je imajući to u vidu, Kari istakao izjavu novinara "New York Times"-a iz tog vremena Halforda E. Lakoka, koji je rekao: "Kad fašizam dođe u Ameriku, neće biti označen kao 'Made in Germany'; neće imati obeležja svastike; neće se zvati fašizmom. Zvaće se, naravno, amerikanizmom". "Za mene je najstrašniji deo filma reakcija gomile. Dvadeset hiljada Njujorčana koji vole svoju decu i verovatno su fine komšije, došlo je s posla tog dana, obuklo odela i suknje i otšlo da aplaudira, smeje se i peva, dok je govornik dehumanizovao ljude koji će u narednih nekoliko godina biti ubijani. Ovo nije toliko pokazatelj loših stvari koje su Amerikanci radili u prošlosti, kao upozoravajuća priča o tome šta bismo mogli da uradimo u budućnosti". https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&dd=16&nav_id=1314556

Како преноси данашња Политика (на насловној и стр.8) америчка федерална агенција за храну и лекове објавила је "историјски догађај", односно да је регистровала лек за рак који се прави од белих крвних зрнаца самог пацијента. Ћелије се потом генски репрограмирају да траже и нападају ћелије рака, па се тако нови лек прилагођава пацијенту, за разлику од конвенционалне хемиотерапије. Професор Звоно Магић са ВМА, износи своја прва сазнања о овом великом новитету, и каже за Политику да је заправо одбрена генска терапиа за пацијенте до 25 година оболеле од акутне лимфобластне леукемије (АЛЛ).. Примена лека се заснива на трансформацији Т-лимфоцита да синтетизују нови протеин који их усмерава да убијају леукемијске ћелије које на својој површини имају специфичан антиген (ЦД 19). Успешност лека је за сада проверена на 63 пацијента. Др Владимир Ковчин са Бежанијске косе каже да је потребно још доста времена да овакво лечење постане рутинско. Улога овог лека је добра, јер не уништава здраве ћелије, већ напада само болесне. То је добро решење у теорији, али мислим да није лек који ће моћи да лечи све пацијенте, каже он. Др Војин Ракић, шеф Центра за биоетичке студије поздравља напредак у тзв. "персонализованој медицини" и "индивидуализованој терапији", али упозорава да је потребно време да се установи ефикасност ове врсте лечења. Он поставља и етичка питања доступности лека свим оболелим, јер је јако скуп, Новартис га продаје за 450 000 долара.