badenac

U Kini je poginulo desetoro ljudi kada se srusio hotel koji je sluzio kao karantin za obolele od COVID 19 virusa. U Hong Kongu je uhvaceno 19 ljudi koji su pokusali tamo da nadju utociste posto su pobegli iz prisilnih karantina u crvenoj Kini. Ti zaista verujes maoistima u Pekingu i njihovim podacima o broju zarazenih?Za KP Kine je KPJ sve sa Josipom Brozom pojam slobode.

Pozdrav,Aleksandra. Ako mozete,ostanite jos malo u dijalogu. Kako komentarisete tekst sa sajta Dzon Hopkins medincinskog fakulteta? nfluenza “the flu” and COVID-19, the illness caused by the new coronavirus, are both infectious respiratory illnesses. Although the symptoms of COVID-19 and the flu can look similar, the two illnesses are caused by different viruses. As of Mar. 9, 2020, the flu is showing much more of an impact on Americans than COVID-19. You can find up-to-date information on COVID-19 at the Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Lisa Maragakis, M.D., M.P.H., senior director of infection prevention at Johns Hopkins, explains how the flu and COVID-19 are similar and how they are different. Similarities: COVID-19 and the Flu Symptoms Both cause fever, cough, body aches, fatigue; sometimes vomiting and diarrhea. Can be mild or severe, even fatal in rare cases. Can result in pneumonia. Transmission Both can be spread from person to person through droplets in the air from an infected person coughing, sneezing or talking. A possible difference: COVID-19 might be spread through the airborne route (see details below under Differences). Flu can be spread by an infected person for several days before their symptoms appear, and COVID-19 is believed to be spread in the same manner, but we don’t yet know for sure. Treatment Neither virus is treatable with antibiotics, which only work on bacterial infections. Both may be treated by addressing symptoms, such as reducing fever. Severe cases may require hospitalization and support such as mechanical ventilation. Prevention Both may be prevented by frequent, thorough hand washing, coughing into the crook of your elbow, staying home when sick and limiting contact with people who are infected. Differences: COVID-19 and the Flu Cause COVID-19: Caused by one virus, the novel 2019 coronavirus, now called severe acute respiratory syndrome coronavirus 2, or SARS-CoV-2. Flu: Caused by any of several different types and strains of influenza viruses. Transmission While both the flu and COVID-19 may be transmitted in similar ways (see the Similarities section above), there is also a possible difference: COVID-19 might be spread through the airborne route, meaning that tiny droplets remaining in the air could cause disease in others even after the ill person is no longer near. Antiviral Medications COVID-19: Antiviral medications are currently being tested to see if they can address symptoms. Flu: Antiviral medications can address symptoms and sometimes shorten the duration of the illness. Vaccine COVID-19: No vaccine is available at this time, though it is in progress. Flu: A vaccine is available and effective to prevent some of the most dangerous types or to reduce the severity of the flu. Infections COVID-19: Approximately 113,579 cases worldwide; 607 cases in the U.S. as of Mar. 9, 2020. Flu: Estimated 1 billion cases worldwide; 9.3 million to 45 million cases in the U.S. per year. Deaths COVID-19: Approximately 3,995 deaths reported worldwide; 22 deaths in the U.S., as of Mar. 9, 2020. Flu: 291,000 to 646,000 deaths worldwide; 12,000 to 61,000 deaths in the U.S. per year. The COVID-19 situation is changing rapidly. Since this disease is caused by a new virus, people do not have immunity to it, and a vaccine may be many months away. Doctors and scientists are working on estimating the mortality rate of COVID-19, but at present, it is thought to be higher than that of most strains of the flu. Coronavirus Disease Ono sto me zbunjuje u tekstu jeste da ne postoji procena zatazenih od novog virusa kao sto je to kod razlicitih visusa gripa. Da li je moguce u ovom trenutku dati procenu koliko zaista ljudi u svetu boluje od korona virusa i da li je moguce da je taj broj mnogostruko veci od broja onih kojima je visrus neosporno utvrdjen?Ovo pitam jer SZO govori o tome da preko 80% ljudi zarazenih virusom COVID 19 ne oseca nikakve simptome . Za sada nisam cuo da je neko u istom trenutku zarazen "obicnim" gripom i visrusom COVID 19.Da li je to moguce i da li je to opasnost vise?

Mbape je Francuz,makar kolio i Bonaparte ili Iv Momntan.Covek ima veze sa Afrikom koliko i kralj Petar II sa Nemackom ili Rumunijom. Procitaje Pupinovu knjigu "Od pasnjaka do naucenjaka".Nema vece ode napisane SAD od ove knjige.Nas veliki naucnik je bio prvo Amerikanac pa onda sve ostalo.Kao i Nikola Tesla. Mbape je igrao za Francusku i ponosan je sto je doprineo da reprezentacija njegova drzave bude prvak sveta u fudbalu(zasluzeno ili ne,to je za pricu).Raduje se tom uspehu bas kao i toliko crnih Francuza koje smo mogli videti na doceku koji je prenosio TV5. Sveta Angelina je produzila i proslavila lozu Brankovica.Da li da tu "lukavu Siptarku" prezremo sto je upraljala krv poslednje svete dinastije?

Brazil-Belgija - Gabriel Žezuz ulazi u kazneni prostor,protura loptu kroz noge Kompaniju.Lopta beži,Kompani sa ledja ruši Žezuza-Mažić ne sudi išta.Nestor Pintana u identičnoj situaciji,van 16 metar,sudi faul nad Grizmanom,posle koga pada prvi gol.O napucanoj loptikoja se sudi kao penal,izlišno je govoriti.

Naprotiv.Privatnik je taj koji potiče korupciju jer ima izbotr - da se ponaša prema formalnim zakonima koji važe u nekoj zemlji i da javno prijavi njihovo kršenje od strane vlade ili da se ponaša prema praksi koja vlada u istoj državi,to jest,da kupuje vladine funkcionere.Investitor je taj koji daje novac ispod žita. Onaj investitor koji kupuje druge ljude i sam je korumpiran, ma koliko da je veliki i etabliran.Primeri su veliki kao Avala - od Enrona do GM-a,Krajslera ,Stanley Morgana ... Ponašanje Trampa u Beloj Kući je tipično ponašanje velikog CEO u bilo kojoj korumpiranoj multinacionalki,od Apple-a do Alibabe.Kada si mu dobar i daješ mu lovu sa strane ,ti si Flin.Kada se usprotiviš kršenju pravila koje je CEO postavio pa zanemario, postaješ Komi.

Na FB-u ne postoje privatni podaci.Svi podaci koji su postavljeni na toj drustvenoj mrezi su javni i stavljeni su od strane korisnika profila.Kao javni,podlozni su posmatranju i analizi,kao sto sto su to i ponasanja i navike,na primer u parohijskom domu,na radnom mestu,u kafani,pozoristu... Ova prica izgleda lici n pokusaj neformalnog lidera Demokratske stranke u SAD,Hilari Klinton da,zajedno sa svojim evropskim istomisljenicima do kraja pritisne one medije koji nisu klasicni(stampa,TV,radio) a za koje misli da su je kostali pobede na izborima.

Са именом Валдежанин,не са појмом,сусрео сам се први пут као клинац,пре много,много година,читајући роман Црни Гусар,Емилија Слагарија.Лик под овом надимком је био један од пријатеља главног јунака.Пре нешто више од три године,у време Божићног поста,у Торину сам са супругом присуствовао одличном концерту локалног хора(нема везе са валдежанима већ са тамошњом Академијом лепих уметности) у валдежанској цркви. Унутрашњост цркве је сиромашна ,,уређена према учењима које је отац Зоран горе описао.Без икона,фресака,кипова,олтара,без места за припремање Свете тајне причешћа.Оно што је било интересантно јесте једна врста семафора која је била тамо где већина других хришћана очекује олтар.На њему је стајало неколико бројева који су личила на датум,можда на датум одржавања њихове евхаристије. Сами валдежани су уобичени тип-топ,као наши пријатељи адвентисти.Упорно су покушавали да нам не наплате карте ,само да потврдимо да смо из њихове цркве.Карте смо платили а од њих добили материјале о активностима пастве. Прошлог лета,у Фиренци,становали смо у хостелу који се налазио близу валдежанске цркве,која је пак близу фкултетске ботаничке баште.Сама црва је оригинално англиканска али су је валдежани откупили средином шездесетих година прошлог века.Поново се одржавао концерт једног локаног хора који смо,нажалост,омашили. Ово је сво моје знање о овој протестанској цркви,које је сада допуњено занимљивим текстом оца Зорана.

Ti i ja ćemo proslaviti Božić 7. januara a ne 25. decembra,kao i bivši Artemije.Da li smo ,onda,manji jeretici od njega? Ti i ja ćemo ,verovatno ,postiti 31. decambra kao i bivši Artemije .Taj datum je nedelja,mali Vaskrs,Hristov praznik,kada je strogo zabranjeno postiti,koliko ja znam,osim ako nedelja nije u Velikom postu,a nije.Da li smo manji jeretici od bivšeg Artemija?

VIA Talas - promo snimak negde oko 1980,moguće na krovu zgrade BIGZ-a. S leva na desno - verovatno Borivoje Gerzić,Borjana Bulajić,Aleksandar Jovanović-Aca Plavi-monah Arsenije,Mira Mijatović i Dušan Gerzić Gera. Radost na ovoj fotografiji u neku ruku personifikujue radost nade koja se pojavila ubrzo posle Titove smrti,nade u slobodniji ,bolji život koji će da trgne obamrlu SFRJ i koji će uneti preko potrebnu dinamiku koja bi je spasla od truleži koja ju je već dobrano zahvatila. Zbog slabosti nas iz pedeset i neke ili šezdeset i neke ,život je napisao drugu priču a jedan od njenih mnogobrojnih ,tužnih epiloga jeste i knjiga Bog i R&R.

Odlično zapažanje! Medju azilantima je dosta visoko obrazovanih ljudi,lekara posebno.Takvima,ako žele,treba ponuditi posao u unutrašnjosti Srbije,tamo gde postoji potreba za doktorima.JEdnostvno,treba iskoristiti priliku i zadržati one kvalitetne ljude,na način kao što su to učinile zapadne zemlje sa našim zemljacima.

U Srbiji se desio teroristički napad klasičnog tipa,ima tome evo već više od 47 godina,no,ovde se sve brzo zaboravlja pa i taj stašni događaj u bioskopu 20. oktobar.Evo sećanja: " U Beogradu je 13. jula 1968. eksplodirala bomba tokom večernje predstave u gornjoj sali bioskopa „20. oktobar“ na početku Balkanske ulice. Tom prilikom poginuo je Savo Čučurević, devojka Magdalena Novaković ostala je bez obe noge, a 76 ljudi je ranjeno. " Pre toga,bomba na beogradskoj železničkoj stanici : "1968 - 23. maja, od eksplozije dve mine na beogradskoj zeleznickoj stanici ranjeno 14 lica. Ivan Jelic, pripadnik HRB, osudjen na smrtnu kaznu zbog ovog akta." Tu je i atentat na turskog ambasadora 1983. godine. Čudo ali i velika sreća je da je Beograd imao ovako malo terorizma. Inače,oko slučaja 20. oktobar još uvek vlada kontroverza.Da li je bombu postavio streljani Miljenko Hrkač,njegov brat Božo ili izvesni Nemac Bernd Watzel koji je dobio novaxc od proustaške grupe UIE a čiji predsednik Odak tvrdi da je Nemva likvidirala UDBA.

Američka TV mreža Si-En-En (CNN) prenela je 20. januara blog slavnog lingviste i intelektualca Noama Čomskog, u kojem je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo“ nesrećno uporedio sa natovskim bombardovanjem Televizije Srbije, aprila 1999., pokazujući da mu ključne činjenice o tom bombardovanju nisu poznate, počev od toga da u RTS-u nije poginuo nijedan novinar – svi su bili tehničko osoblje – pa do toga da je miloševićevska vrhuška, uključujući njegove generale, znajući danima unapred za predstojeći napad, ljude žrtvovala sa grotesknom idejom da se spase tako što će sebe pred svetom prikazati kao žrtvu terorističkog napada („Ja sam RTS“), bez obzira na teror koji je istovremeno sprovodila na Kosovu. Čomski jednostavno tvrdi da oružani napad na bilo koju novinsku redakciju nije opravdan ni pod kakvim okolnostima, pa ni onda kad je ona glavni propagandi oslonac jednog zločinačkog režima, ni u uslovima ratnog stanja, uopšte nikad, jer je namerno gađanje civilnih ciljeva zabranjeno, a Televizija Srbije – urpkos svemu – bila je civilni cilj: nemojte posezati za terorom, ako i sami ne želite da postanete njegova žrtva, poručuje Čomski vladama Zapadnog sveta. Tu njegovu jednostavnu poruku, domaći propagandisti poput Lijljane Smajlović, Slobodana Reljića, Nebojše Krstića i mnogih drugih, pokušavaju sada da iskoriste kao dokaz da su žrtve u Parizu i u Beogradu tobože iste, jer su – lažljivo tvrde oni – i u jednom i u drugom slučaju u pitanju novinari, to jest borci za istinu a protiv „jednoumlja“; i jedne i druge ubili su „teroristi“, a to onda znači da su Miloševićeva vlada, njegovi generali i njegovi akademici, svi bili nevini kao jaganjci Božji, ne samo za taj nego i za sve druge zločine („koji uostalom nisu ni dokazani“). Eto to – dok ostatak Srbije ćuti – tvrde miloševićevski propagandisti i nacionalni radnici, već 16 godina od kada su naši najmiliji hladnokrvno žrtvovani u ime sulude ideje da se zločinci predstave kao žrtve. Sve dok se ne bude suočila sa vlastitim zločinima, uključujući i žrtvovanje šesnaestoro radnika RTS-a, Srbija će živeti pod staklenim zvonom, zločinci će biti zaštićeni, a ta zaštita obilno finansirana državnim novcem, novinari neće pisati o šesnaestoro ubijenih ljudi, neće žrtve uzeti u zaštitu (to niko u Srbiji danas ne čini), neće pisati o Generalštabu i Ministarstvu odbrane koji odbijaju da izruče konkretno označene dokumente da su tehničari RTS-a ostavljeni da poginu, niti o tužilaštvu koje odbija da razmotri podnete dokaze o smišljenom ubistvu tih ljudi, nego će, bez ikakvog stida, učestvovati u plaćenim kampanjama, praveći od naših mrtvih alibi za iste te zločince koji su ih i žrtvovali, a tiražne novine davaće ogroman publicitet neposrednom ubici naših najmilijih, koji danas na sav glas viče da je nevin, da je on žrtva („kažu Čomski i Handke“) i zahteva „svoja prava“. Budući da je raspisan novi konkurs za direktora RTS-a, mi se uopšte ne bismo začudili kad bi se ubica kandidovao i bio ponovo izabran, ni kad bi mu država isplatila milionsku odštetu za pretrpljene duševne boli, kao što je to, u sličnim slučajevima, već činila. U Srbiji, zemlji pokornih, u kojoj vlada zlo, sve je danas moguće. U ime porodica žrtava, Žanka Stojanović, učiteljica u penziji

Ko jebto opasniji od ekstremista?Vlahovic,Petricic,Koraks?Hajde,palite njihove karikature da vas ne bi uznemiravali.Palite slike i knjige kao sto su vasi istomisljenici to radili pre nekih 75 godina.Sta ce svetu degenirasana umetnost jednog Munka ili Kafke,sta se "pravoslavnoj spcadi" podsmevanje i bezboznicko ruganje jednog Domanovica ili Copica.Uzgred,kada budete poceli sa lomacom,pocnite sa Niceovim knjigama, jer ako se neko ikada rugao i podsmevao hriscanstvu to je onda on. Cudno je kako "pravoslavnoj srpcadi" smeta karikatura Muhameda ali ne i unsitavanje mesta gde su se ljudi njemu molili kao i samih tih ljudi.

Ils sont Charlie Југослав Влаховић Случајно, или по неком усуду, сада се у Београду, у галерији „Њу момент”, у оквиру изложбе „Вива вино” организатора и селектора Југослава Влаховића, налази карикатура једног од убијених карикатуриста листа „Шарли ебдо” – Тињуа. – И на овој Тињуовој карикатури може се видети његов слободан стил, што је пародија на чувену слику Ежена Делакроа „Слобода предводи народ”. На барикадама су пијани револуционари. Када спомињемо усуд, повезујем ту реч са настрадалим чувеним карикатуристом Жоржом Волинским, осамдесетогодишњаком, носиоцем Легије части, чијег оца је у Тунису, где су раније живели, убио Арапин. После тога, породица се преселила у Француску. Волински је у једном интервјуу поменуо да га прати дух његовог оца, и сада, и он је на сличан начин завршио живот – каже за „Политику” Југослав Влаховић,наш награђивани карикатуриста, који је и мишљења да се десио нови једанаести септембар у области журнализма и карикатуре, иако је појединачних страдања било и раније. Када је реч о листу „Шарли ебдо” Влаховић истиче да су се његови карикатуристи критички односили не само према исламу, већ и према свакој врсти дискриминације и неправде. Када је реч о аутоцензури и цензури, које би могле да уследе после ових догађаја, Влаховић мисли да ће реакције карикатуриста бити сасвим супротне. Али да ће малобројни листови, као што је био „Шарли ебдо”, преиспитати своју сатиру. Душан Петричић Наш познати карикатуриста Душан Петричић сматра да је угрожавање медијских слобода и стваралаштва, као и свака врста цензуре, одраз глупости. Да је овај терористички напад на редакцију листа „Шарли ебдо” екстремно испољавање глупости, које је завршено трагедијом. – Иза свега стоји ужасна и неуништива људска глупост. Ако неко мисли да се оружјем супротставља паметној, доброј и талентованој мисли, испољеној цртежом, или текстом, онда су ствари заиста далеко отишле. Нажалост, слично се већ дешавало и раније. Супротстављали су се умним људима оружјем и раније, али то да дванаест људи, међу којима су и четворица врсних карикатуриста на овај начин заврши живот, то је велика трагедија. То повлачи ланац догађаја са „обе зараћене стране”, и на овоме се неће све завршити, управо зато што недостаје памети – каже Душан Петричић. Предраг Кораксић Коракс Предраг Кораксић Коракс, карикатуриста, каже да „Шарли ебдо” није штедео никога. – Ми немамо такву традицију. Код нас се не претерује толико, немамо такву оштрину, сатирична нота је мање заступљена. Французи иду „до даске”. Ми ипак имамо неку меру. Али таква је француска традиција у карикатури. Мени је жао што не могу некада на тај начин да се бавим личностима и догађајима, а имао бих разлога. Ипак се уздржавам, водим рачуна да неког не увредим до даске. Ваљда зато што нам традиција није таква. Они нису имали унутрашњу цензуру. Били су омражени са свих страна. И од политичара у самој земљи. Бавили су се и другим религијама. Критиковали су папу, имали аферу са Де Голом. Али, ови коментари читалаца, који кажу нешто у смислу „ето заслужили су јер су претеривали” су заиста малограђански. Данас немам узвртану информацију како се доживљавају моје карикатуре. Ћуте. Ја сам имао проблем када сам направио једну новогодишњу карикатуру. Нацртао сам Милошевића како прима званице. Долазе сви негативни типови из историје – Мусолини, Хитлер, Стаљин, па и цртани као што су Хогар или Гаргамел. Међу њима је и Хомеини. И онда је иранска амбасада слала демарш редакцији па се редакција извинила.

Badnje veče. Ma da je tek 10 sati prošlo, moji su svi polegali umorni od mnogog tumaranja i poslova kojima su ovih dana - kao i uvek pred Božić - bili izloženi. Oca se žali kako su mu noge promrzle kad je išao da kupuje prase a posle, nastojavao i odgledao dok se ono napolju - jadno! - klalo i uređivalo. Mama opet veli, da i ako ovaj stan ni u pola ne zadaje posla od onog prošlog - ipak se ona jedva drži na nogama i zato ona ne čeka nikog već leže. I Dana nije znala šta bi pametnije mogla uraditi, i zato je legla. Samo ja pošto sam sav svoj posao svršila t.j. uredila i hodnik i u njega prenela jelo sve i poređala na ciglje, da bi izmrznulo i slađe bilo, a i da se, što je glavno, sklonila iz "špajza" od domašaja pacova, miševa i buba-švaba - pošto sam sve to dakle uradila - ja evo hoću malo, tek običaja radi, da ovu jadnu svesku obogatim kojom više škrabotinom. Uostalom, nemam šta mnogo reći, jer - Bože, oprosti mi - nije mi izgledalo da će sutra Božić, taj, za mene, najsvečaniji i najsvetliji praznik; jedino, što nismo "padali na nos" od posla, kao do sada, pa smo sve lepo rasporedili, te smo postepeno sve svršili, što smo drugih godina i ako mnogo dana pred praznik, sve na juriš spremali; a drugo, što nema snega - najlepšeg ukrasa božićnjeg. Ono istina, o večeri smo na najsvečaniji način izvršili sve verske obrede t.j. očitali molitvu, otpevali "Roždestvo tvoje", obgrizli smokvu, žuti šećer, nišador i šta ti ja znam još tamo šta - što rek'o ujče Tika, ali tek tek, dok pogledam napolje, pa vidim drveće golo, zemlju golu, i sve golo, ništa nije obučeno u svečano ruho u kome se do sada dočekivalo rođenje najvećeg mladenca - onda mi se čisto učini da je priroda zaboravila šta je sutra, i da ništa više ne zna za zasluge tog Bogočoveka čije se rođenje sutra proslavlja. Ali ne, nemam prava, jer kad sam pogled svoj upravila nebu, videla sam da su mesec i sjajne zvezdice išarale ceo nebeski svod i da su se - nalik na najskupocenije dijamante - trudile, koja će više lepotom svojih blistavih zrakova uzdići slavu Božju i što svečanije dočekati dolazak uzvišenog deteta. Još ih ima dakle, koji umeju ceniti šta je uzvišeno i plemenito, šta nam dušu preporođava. Ne, nije još ovladala i sasvim pobedila materijalizam i praktična proza života; idealno, lepo i uzvišeno mora opstati dok je ljudi i u njima duše - iskre božanske. Ljubica S. Janković (1894–1974) Osnivač je i vodeći stručnjak etnokoreologije, nauke o narodnim igrama. Radila je u Etnografskom muzeju u Beogradu, bila je i saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih udruženja za izučavanje narodne kulture. Dnevnik, koji je poveren na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije, Ljubica Janković je vodila od 1907. do 1974. godine.

И хор и певница.Заједно употпуњују боголужења на најлепши начин.Лепо је када се, током Литургије,појци из певнице попону на галерију да ојачају хор као и када чланови хора,за време летњег распуста или на вечерњима,певају у певницама заједно са својим друговима,појцима.Сви они својим гласовима дају милину и украшавају цркву посебним,музичким фрескама.

Ова парада је бесмислена и само је наставак обесмишљавања овдашње исторрије која траје најамање 70 ггодина а ако укључимо и ткаозвани косовски мит чак и више. Ако се желело да се обележи ослобођење Београда једним угледним међународним скупом требали су бити позвани председници свих држава из састава бивше Југославије.Београд нису освајали никакви Срби нити српска војска већ јединице НОБ-а и ПО Југославија,са јасним обележијима која са се морају показати и на овој прослави.Дакле,петокрака,стп и чекић у првом лану.Борци ових формација су приликом крававих борби узвикивали "Живао Стаљин" и "Живео Тито" ,баш тим редоследом док Србија није била ни у примислима,тако да,ако желе веростојну параду,имена и ликове ове војице главосеча треба да доминирају на истој. Од стрних гостију морали су бити позвани председници свих држава бившег СССР-а,осим балтичких земаља.Дакле,осим председника РФ-а,на трибини је морали бити места и за председнике Украјине,Белорусије,Молдавије,Грузије,Азербејџана,Јерменије,Казахстана,Узбекистана,Туркмеинстана,Таџикистана.и Киргистана.Но,ми волимо да мењамо сопствено истррију а што не би и туђу када већ ту имамо помоћ у Путину. Колико је ситуација схизофрена показује и то што ће пар дана пре ове црвене параде бити постављен споменик последњем руском цару Николају Другом,на месту бившег руског посланства у улуцу Краља Милана.Настрану оцена о овом владару али један од најважнијих задатака црврноармејаца у Београду је био лов на беле емигранте из Русије,који су знајући да ће им се то десити у највећем броју отишли из Србије заједно са окупатором макар много и немали везе са нјим током рата.Значи,Путин мало обнавља руско гробље у Београду а мало више слави оне које су јурили и ликвидирали рођаке људи којинлеже на том месту.Но,тако је то када бољшевици/комунисти/криптокомунисти држе лекције из љубави према отечеству. Уопште,Србија је имала историјску шансу да још прошле године организује тајне преговоре између Украјине и Русије и тако уђе у историју светске дипломатије(као Пољска за време вијетнамског рата) али наша,још увек титоистичка дипломатија нема ни дара ни знања за то.Да је то урађено,ова прослава не би била само прослава већ би се на њој могао објавити мировни план и спустити тензија што би и за Србију било користа јер је наша земља.нажалост,енергетски зависна. Хоће ли Томинаслав Николић и Александар Вучић запевати у четвртак "Уз маршала Тита,јуначкога сина"?

Да. Ставити нацију испред вере и доброга јесте грех. Велики Петак,суђење Спацитељу и његове муке на путу ка Голготи јесу јасна парабола о нацији као о руљи.Ти људи,те жене и мушкарци ослобађају разбојника Вараву јер је он за њих борац против мрских Римљана, борац за крв и тло а осуђују Христа јер се он "бори" против њих самих,против њихових погрешних и грешних живота .

Interesantno je da se u svim polemikama oko abortusa stalno ispusta cinjenica da njega ne vrse zene nego u najvecem procentu muskarci-lekari.Protivnici abortusa u Srbiji,medjutim,nikako da svoje protivljenje usmere na bele mantile vec ima je glavna meta slabiji pol.Zbog cega?Da li to sila Boga ne moli a lekar ce kad tad zatrebati pa daj da ga ne diramo?I ova polemika se pretvorila u obracun m. vs z. dok su se doktori opet iskrali na zadnja vrata da bi se u pogodnom trenutku pojavili kod patrijarha ili episkopa,kao nekakvi veliki dobrotvori...

Bravo!

Boris Dezulovic

Kosovski je onda isto tako greh jer je poziv da se skupe ljudi da bi ubijali druge ljude,da vrše nasumična ali planirana ubistva.

Признајем,без сањарења не би било поезије а без поезије свет би изгледао као пролеће без ружа. Ипак све је у мери.Мало сањарења може да покрене, али живот у сањарењу је ипак добар само за надарене уметничке душе,не за обичне,"свакодневне". људе.

Односно,лакше му је да то дело направи у машти него да се суочи са реалним светом и да се ту потруди да оствари своју намеру. Са пуним правом је вера против сањарења јер је оно манигетација лењости а лењост јесте велики грех.