Претражи Живе Речи Утехе

Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti Srećku i Cveti Glišić oduzet je sin Viktor / Foto M. Marković Briga o deci po diktatu EU: Štede samo na ljubaviDA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice. Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju. Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac. Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci. NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit. Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.

Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao. Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac. - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu. Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac". - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu. Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade. https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html

Ljudi su majstori samoobmane. Baveći se sobom, Niče je zaključio da je svako najudaljeniji od sebe. Jer, ako želite da sačuvate tajnu, morate da je sakrijete i od sebe. Ali, te tajne mogu da se pojave niotkuda, i u skoro svemu: od neumesnih šala do strašnih zločina. Ta senka u nama pravi rupe u maskama koje nosimo, navodi nas da delujemo iracionalno, i pritom da se zbog osećaja srama, zbunjenosti, neprihvatanja, tuge, odričemo tog dela sebe i odgovornosti za ono što radimo ili govorimo. Strah da će nas neko prozreti, da će skinuti masku i reći „oh, to si samo ti” nije jedini razlog skrivanja. Skrivamo se i od sebe i sopstvenog zaključka „a, to si samo ti”. Ono što o sebi krijemo pred sobom su stvari sa kojima se nismo suočili, a to se najčešće dešava jer je takvo suočavanje suviše bolno, kaže za Nedeljnik Ina Borenović, psiholog i urednica sajta „Psihoverzum”. Ponekad je, kako zaključuje naša sagovornica, ono od čega bežimo u nesvesnom, pa se raznim mehanizmima odbrane borimo da tamo i ostane, jer je tako – naizgled – bezbednije. „Još je Frojd pisao o potiskivanju kao primitivnom, ali moćnom mehanizmu odbrane. Potiskujemo (ili koristimo neki drugi mehanizam odbrane; na primer negiramo ili maskiramo u nešto drugo) upravo ono sa čime nam je neprihvatljivo da se nosimo, a s obzirom na to da smo društvena bića, onda se takvo potiskivanje dobrim delom odnosi na one aspekte nas koji su povezani sa kontaktom sa drugim ljudima. I taj deo odlično objašnjava Jungov pojam Senke, koja je takozvani tamni deo naše ličnosti.”

Predstojeća vojna vežba „Vek pobednika 1918-2018“ koja će biti najveća po obimu od osamostaljenja Srbije 2006. godine, biće izvedena u čast obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata a istovremene vežbovne aktivnosti uz primenu ubojnih sredstava biće održane na 10 lokacija. Na njoj će u periodu od 8. do 11. novembra učestvovati oko 8000 pripadnika Vojske Srbije, biće upotrebljeno oko 600 borbenih sistema kao i 24 vazduhoplova. Ozbiljnije pripreme jedinica koje će učestvovati na vežbi započele su na poligonima još krajem oktobra a prema dostupnim fotografijama koje je objavilo Ministarstvo odbrane, najdinamičnije je za sada bilo na Pešteru. Autor fotografije imao je dovoljno umeća a i sreće da na ovaj način uhvati momenat niskog preleta jurišnika Orao / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Pored prisutne tehnike Kopnene vojske iznad ove lokacije su nadletali avioni i helikopteri RV i PVO, među njima lovci MiG-29, jurišnici Orao, laki višenamenski helikopteri Gazela, laki borbeni GAMA i srednji transporteri Mi-8. MiG-29A 9.12A sa vežbovnim raketema UZR-60 u letu iznad Peštera 31. oktobra / Foto; Ministarstvo odbrane Srbije Uvežbavanje vojne avijacije primećeno je i iznad matičnih vazduhoplovnih baza ali i ostalih poligona na kojima je planirana njihova upotreba. Tako su se, počevši od aerodroma Batajnica ali i u drugim krajevima Srbije proteklih dana mogao videti do skoro nezamisliv broj aviona MiG-29. U subotu 3. novembra je na primer viđeno 6 29-ki, prvu formaciju činila su tri, drugu dva aviona a iza njih ih je pratio poslednji šesti primerak. Već u ponedeljak 5. novembra letelo je 7 aviona, dve formacije od po 3 aviona i ponovo jedan usamljeni avion. Kasnije su u rejonu Batajnice viđeni kako lete u jednoj formaciji, a danas, kako Tango Six saznaje, može se desiti da leti čak 8 MiG-ova 29 što se nije dogodilo oko 20 godina a ovako brojne formacije nisu viđene i duže vreme. Kako smo saznali poleteo je i treći stariji primerak kome su resursi istekli ove godine, u pitanju je dvosed 18301 pa tako RV sada može računati na 9 29-ki. Ostalo je da se prvi let izvrši samo još na poslednjem, desetom odnosno šestom avionu koji je dobijen od Rusije a koji je nakon generalnog remonta isporučen 1. novembra. Orlovi su već imali vežbovna GRB. Detalj sa ranije vežbe Morava-2016 / Foto: Dimitrije Ostojić, Ministarstvo odbrane Srbije Što se tiče lovačko-bombarderske avijacije, sa Lađevaca je u proteklih nekoliko dana obično poletalo do 4 jurišnika Orao, kako jednoseda J-22 tako i dvoseda NJ-22. Na osnovu dostupnih fotografija može se videti da je letelo ukupno 6 Orlova. Njihove posade su več imale i uvežbavanja raketiranja i bombardovanja, avioni su uočeni da lete sa lanserima L-16-57 nevođenih raketnih zrna BR-1 i 2 kalibra 57 mm kao i fugasnim bombama FAB-100 M80 i FAB-250 M79. Prva objavljena fotka naših MiG-ova 29 sa vežbovnom raketom UZR-73. Na fotografiji dvosed MiG-29UB iznad Peštera / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Sa druge strane pojedine 29-ke su imale okačene vežbovne rakete UZR-60 (учебно-записывающая с регистратором) kao i UZR-73 koje gotovo nikada nisu viđene na do sada objavljenim fotografijama naših aviona. Živojin Banković

Svečana promocija nove generacije oficira Vojske Srbije održaće se u subotu 8. septembra ispred Doma Narodne skupštine Srbije sa početkom u 10 časova. Ove godine Vojnu akademiju završiće 102 kadeta 139. klase među kojima i dva kadeta iz oružanih snaga BiH kao i jedan iz MUP-a Republike Srpske. U 4. klasi Medicinskog fakulteta svoje prve oficirske činove dobiće 29 kadeta. U programu svečanosti učestvovaće Umetnički ansambl Ministarstva odbrane ‘’Stanislav Binički’’ i Reprezantativni orkestar Garde a neizostavan deo ovog događaja su i uvek atraktivni naleti vazduhoplova RV i PVO Vojske Srbije.Generalna proba održaće se danas u 19 časova na platou ispred Doma Narodne skupštine a tokom jučerašnjeg i današnjeg dana svoje prelete uvežbavali su i piloti vojnih aviona i helikoptera. Juče su u okviru priprema za promociju iznad Beograda dva kruga napravila po jedan lovac MiG-29, jurišnik Orao, školsko-borbeni avion G-4 (u varijanti tegljača meta N-62T) i laki višenamenski helikopter Gazela. Kako smo saznali u njima su bili piloti koji će biti vođe formacija od ukupno 9 aviona i tri helikoptera. Upravo su danas iznad centralnih ulica grada viđena po tri MiG-a 29, Orla, G-4 i Gazele. Osim toga pilot jednog MiG-a 29 će tradicionalno napraviti još jedan prelet i pozdraviti prisutne kojom prilikom će kadetima čestitati prvi oficirski čin.

Nemci stižu u Čačak - bruto plata 500 EUR Čačak -- Gradska uprava u Čačku dala je na javni uvid nacrt elaborata o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni u Preljini. To zemljište namenjeno je za gradnju fabrike automobilskih delova Forverk autotek. U tom dokumentu navedene su sve važne pojedinosti o najvećoj pojedinačnoj privrednoj investiciji u tom kraju ikada. Plan Forverka iz Vupertala u Nemačkoj jeste da zajedno sa dve ortačke kompanije, Eldisi i Forverk drajvtek u Preljini započne proizvodnju čaura i zaptivača za poznate klijente, “audi”, “bmv”, “folksvagen”, “dajmler”, “porše” i druge. Pod krovom će biti 40.000 kvadrata u prvoj, a 65.000 u završnoj fazi, uz otavaranje 1.000 novih radnih mesta u roku od šest godina. Za osam godina u fabriku će da bude uloženo 43 miliona evra, a prosečna bruto zarada biće 500 evra mesečno. Planirani promet fabrike u toku osam godina je 110 miliona evra. Gradsko veće Čačka pokrenulo je inicijativu za izradu elaborata o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini, neposrednom pogodbom bez naknade. Reč je o parceli od 14,2 hektara. Površina bivšeg Hipodroma koji se sada nalazi u vlasništvu grada jeste 18,1 hektara i cela zona namenjena je poslovno - proizvodnim delatnostima. U gradu danas posluju 1.772 preduzeća od kojih tri velika i 18 srednjih, a ostala su mala. Ukupan izvoz u 2017. sa područja grada bio je 190, a uvoz 301 milion evra. Prosečna zaposlenost tokom prošle godina bila je 33.000, od čega u preduzetničkim radnjama 7.600, a 25.400 u ostalim privrednim društvima i institucijama. Na spiskovima nezaposlenih je 9.071 meštanin. Komisija Poreske uprave procenila je vrednost zemljišta koje se poklanja Forverku (14,2 hektara) na 402,6 miliona dinara, odnosno 3,4 miliona evra. Istovremeno, javni prihodi grada Čačka i Republike Srbije od Forverka u Preljini, u razdoblju 2019 - 2023, trebalo bi da dostignu 6,45 miliona evra. Izvor: B92

Fedor Mesinger je prvi meteorolog u SANU od Drugog svetskog rata. Model "Eta" - čiji je on začetnik i prvi autor - za računanje vremenske prognoze i regionalnih promena klime koristi se u više od 20 zemalja. Jedan je od najviđenijih naučnika numeričke meteorologije i dobitnik više međunarodnih priznanja. Da se zadržimo na ovim detaljima iz njegove biografije, pošto Mesinger ne voli mnogo da govori o sebi. Osim o jednoj temi, ali o njoj na kraju intervjua. Zato krećemo od klime i klimatskih promena, o kojima gotovo niko ne priča. Koliko smo mi u Srbiji kao društvo svesni klimatskih promena i šta nam sve donose? Stanovništvo je, nažalost, vrlo malo svesno šta nam se događa sa klimom. Klima nije više ista kao što je bila. I što pre shvatimo taj globalni fenomen - to bolje za naše društvo. Mnogi ljudi u Srbiji kao da priču o promeni klime vide kao još jednu ujdurmu sveta protiv nas. Imam utisak da naši ljudi ne veruju svetu čak i kad se o klimi priča. I da misle da taj svet jedino od Srbije traži da kupi neku njihovu novu tehnologiju za smanjenje klimatskih problema, a zapravo hoće da nam prodaju maglu. Zašto je to tako? I da li su samo odbojnost prema svetu i nerazumevanje suštine ključni problemi? Prošlog januara bilo je izuzetno hladno na Dunavu. Dunav se zaledio, ne pamtim da se to odavno desilo. A onda vas običan čovek pita: o kakvom globalnom zagrevanju onda ovi govore kada se Dunav zaledio. Radi se, međutim, o razlici između vremena i klime, koju naši građani teško razumeju. Gledano u svetu ukupno, protekli januar je bio veoma topao. Vreme je promenljivo, globalna temperatura postepeno raste i veća je u proseku za jedan stepen nego što je bila u predindustrijskom periodu, negde početkom prošlog stoleća. A taj jedan stepen je veoma mnogo. Pretpostavljam da su vaši čitaoci čuli za Pariski sporazum kojim su se sve ozbiljne zemlje sveta obavezale da se povećanje temperature ograniči na dva stepena. To je veoma urgentan proces, koji je nastao zbog sagorevanja fosilnih goriva, nafte, prirodnog gasa... I ako ovako nastavimo - neće biti dobro za čovečanstvo. Problemi su i što ta dva stepena nisu dovoljna da se kako tako bezbedno osećamo gledajući stotinak godina unapred, kao i što su to spori procesi, tako da povećani ugljen dioksid koji je već sada u atmosferi, uz druge gasove staklene bašte, nema gde da ode, i učiniće svoj dalji doprinos povećavanju temperature čak i kada bismo mogli magičnim štapićem od danas pa nadalje da zaustavimo svo sagorevanje fosilnih goriva na celoj Zemlji. Kad Tramp ne vidi interes da se bavi borbom za smanjenje promene klime, zašto bi klima interesovala naše političare? Jako neprijatna stvar, zato što ne postoje argumenti koji bi opravdali takvu odluku Sjedinjenih Država. Srećom, to je odluka sa sporim dejstvom, kao i odluka koju ne odobravaju više federalnih država SAD, kao Kalifornija, Oregon,Wašington..., pa čak i prave sporazume za ponašanje u pravcu poželjnog smanjenja emisije CO2. Svi hoće da proizvode energiju, ali sa sagorevanjem fosilnih goriva to je put bez povratka. Sagoreli smo već oko jedne polovine fosilnih goriva od količine koja dovodi do povećanja temperature za dva stepena... Problem je što je količina ugljen dioksida u atmosferi povećana za preko 40 procenata u odnosu na onu pre današnjeg industrijskog razvoja, i što to povećavanje uredno napreduje. Možda to nekom ne deluje frapantno, jer ugljen dioskida u atmoseri sada ima samo oko 400 delova na milion. Ali nepobitno je da je sadržaj CO2 veoma bitan za klimu Zemlje. Naime, od veoma toplog perioda klime Zemlje pre oko 50 miliona godina, pa do minimuma temperature za vreme poslednjeg ledenog doba, temperatura blizu tla na Zemlji se smanjila za oko čak 14 stepeni! Nema drugog objašnjenja - za ovo veliko smanjeje temperature od promene sadržaja ugljen dioksida. U SAD je po jednom stanovniku godišnja proizvodnja ugljen dioksida čak 16 tona. Prosečna godišnja emisija po jednom stanovniku Zemlje je oko četiri tone, ni to nije složićete se malo. CO2 apsorbuju okeani, ali to nije baš dobro, jer oni postaju kiseliji, što ne odgovara životu u morima, ribama koje znamo i koristimo. Apsorbuju ga i stene Zemljine kore, ali tu se radi o vremenima reda veličine stotine godina. A ceni se da imamo svega nekoliko decenija vremena, pa da povećavanje temperature ograničimo na ta dva famozna stepena. Bez veoma energičnog smanjenja emisije, koje se ne događa, ozbiljne studije predviđaju za ovaj vek povećanje nivoa mora od oko metar, pa i više. Foto Nedeljnik Kakve promene temperature možemo da očekujemo u budućnosti? Čekaju nas letnje temperature koje kod nas nismo još doživeli. Pre 20 godina za rubriku "Da li znate" u Politici pisao sam da su maksimalne temperature u Beogradu bile mislim 40,3. A nedavnih godina dogodile su se temperature iznad 42 stepena. Kolika je to pretnja? Pobornik sam britanske izreke: dokaz pudinga sastoji se u jedenju. Ali sve je toplije. Poslednje tri godine, temperatura pri tlu zemlje bila je svake godine viša nego prethodne. To se još nikada nije dogodilo od kada postoje meteorološka merenja. To je znak za uzbunu, i to je ozbiljno upozorenje. U kojoj meri je Srbija spremna da odgovori klimatskim izazovima? Situacija u Srbiji je jako nepovoljna. Dve trećine potrebe za energijom omogućavamo sagorevanjem lignita što je najgori mogući izvor energije. Vrlo je neefikasan po količini ugljen dioksida koju napravimo za dati iznos energije. U sagorevanju uglja oslobađa se i živa koja ostaje u vazduhu, čime se narušava njegov kvalitet. Srbija se Pariskim sporazumom obavezala da za 10 odsto smanji emisije ugljen dioksida. Ja ne znam kako će Srbija to da postigne. Nisam primetio da se nešto radi na tom polju. Kad slećete na aerodrome u Beču i tu i tamo Nemačkoj, vi odmah primetite stotine vetrenjača koji proizvode struju na obnovljiv način. To jeste skupo, i primereno je možda uglavnom bogatijim zemljama, ali kod njih očigledno postoji ta opšta svest da se enegrično krene u nove procese proizvodnje energije. Kod nas još nema te svesti. Ko je odgovoran za takav pristup? I našu takvu svest o klimatskim promenama? Vi to znate bolje od mene. U mnogim zemljama postoje ministri za promenu klime ili ministri za održivi razvoj. A kod nas? Političari svuda po prirodi stvari žele narodu da govore samo pozitivne stvari, a ovde se radi o tome da bi trebalo da govore o uvođenju formalno skupih stvari. Ali to je samo na prvi pogled, formalno, skuplje. Dugoročno, pa i u pogledu uticaja na zdravlje - nije. A buđenje svesti naroda o klimi nažalost po prirodi stvari teško može da donosi neke političke poene. Pa kad Tramp ne vidi interes da se bavi borbom za smanjenje promene klime, zašto bi klima interesovala naše političare? Ali zato uništavamo budućnost naših unuka, koji će bojim se platiti cenu za sve što danas ne budemo uradili u suočavanju sa klimatskim promenama. Dotiče li vas politika? Čovek mora unekoliko da prati politiku, ali ne treba da pretera ako ima drugu profesiju kojom se bavi. Šta je tu sve moguće, dovoljno je pogledati jednu Ameriku - ko može da poredi Kartera i Trampa, a obojica su izabrani od manje-više istog naroda. Ljudi u Srbiji priču o klimatskim promenama vide kao još jednu ujdurmu sveta protiv nas. Ne veruju svetu čak ni kad se o klimi priča Imate li utisak nas laika da više ne postoje četiri godišnja doba, nego samo leto i zima? Ne verujem utiscima, verujem brojevima. A brojevi kažu: kada pogledate dijagrame jasno vidite da temperatura definitivno raste. Bilo je i nedavno ljudi koji su stručnjaci, ali nisu verovali u globalno zagrevanje. Danas se rekao bih meteorolozi u svetu spore samo oko toga da li se globalno otopljavanje usporilo, ili nije. Ima i jedna studija koja zaključuje da se globalno zagrevanje atmosfere pri tlu usporilo, ali da se u otprilke istom iznosu količine toplote zagrevanje okeana i topljenje leda ubzalo. Što se tiče reakcije široke publike, možda je dobar primer Koljčickog koji je bio laik, neškolovan za posao. Njegove prognoze nisu imale provereno naučno utemeljenje, ali ljudima su se one tipično dopadale. Naravno, Koljčicki je možda mislio da njegove prognoze imaju ispavan osnov. To možda više govori o psihologiji naroda. Problem je što prognoza nije kao lek za rak, pa ako propisujete lek koji ništa ne vredi, biće uočljiva šteta. I pojaviće se zakon koji će delatnost sveta koji se bavi ovakvim "lekarstvom" zabraniti. Kakav je danas status akademika u Srbiji? U mnogim naučnim discipinama imate nekog akademika ili stručnjaka koji je u svetu priznat i poznat. Ugled u egzaktnim naukama se postiže na svetskoj pozornici, a ne u Srbiji. Nauka je međunarodna i ako hoćete da uradite nešto zapaženo, to onda svet treba da vidi. A postati član SANU je rezultat uspeha u poslu, ali malo je i stvar sreće. Ima mnogo vrednih ljudi sa odličnim naučnim radovima koji nažalost nisu u SANU. Zavisi i od glasanja u Akademiji, koje je tajno. Tu svakako ima i problem što će svet pre glasati za nekog čije rezultate razume, bliski su mu, što favorizuje one discipline koje su već zastupljene u Akademiji. Ograničenje broja članova odeljenja na 25, usvojeno na prošlogodišnjoj Skupštini, trebalo bi da ograniči uticaj ovog faktora. Velika je u svakom slučaju počast biti akademik. Sledeće godine očekuju nas izbori u Akademiji... Naš predsednik Vladimir Kostić uložio je veliku energiju da se uspostavi ravnoteža između odeljenja u Akademiji. SANU u društvenim naukama ima samo šest članova, a u odeljenju za matematku, fiziku, i geo-nauke, kao i medicinskom, više od 20. Ja podržavam Kostića, ali to nije lako ostvariti. Čitate li Dostojevskog? Dobio sam ime po Dostojevskom. Zato vas i pitam? Moja mama je predložila ime. U kući mojih roditelja se mnogo čitalo. Književnost, klasična muzika preko radija, opere, knjige su bili na prvom mestu. Da li vas je ime odredilo - da budete bliži Rusiji nego EU u toj klackalici Srbije? Kultura i književnost su svetske, a ne nacionalne kategorije. Moja mama je volela Dostojevskog, ali znala je na pamet pesme Eriha Marije Rilkea, i mnoge druge, mađarske na primer, tako da sam na isti način svakako podjednak poštovalac i evropske i ruske i uopšte svake kulture. Kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu, moj tata, tada beznadežno bolestan, živnuo je za poduže vreme, čitajući koliko može ponovo njegovo ovo ili ono delo. Neostvaren san mu je bio da sa knjigom "Na Drini ćuprija" pređe preko stvarne ćuprije. Nenad ČALUKOVIĆ

NAŠEG SVEMOGUĆEG BOGA -- SVI SLUŠAJU Jedna sirota i jadna žena s malom porodicom , koja je u krajnjoj bedi jedva preživljavala , pozvala je lokannu radio stanicu , tražeći pomoć od Boga . Jedan zao čovek i nevernik ( bezbožnik ) , koji je također slušao ovaj radio program , odlučio je da se ismeva na racun ove žene i BOGA . Dobio je njenu adresu . Pozvao svoju sekretaricu i naredio joj da kupi veliku količinu prehrambenih proizvoda i odnese to kod te žene sto je trazila pomoc od Boga . Međutim, on je poslao sa sledećom porukom : " Kada te žena pita tko je poslao hranu, reci joj da je POSLANA OD SOTONE '' Kada je sekretarica stigla kod te sirotice kući , žena je bila veoma sretna i zahvalna na pomoći I primljenoj hrani . Počela je unositi hranu u svojoj maloj kući . Sekretarica onog bezbožnika sto je poslao pomoc je upita : '' Zar ne želite znati ko Vam je poslao hranu ? '' Žena je odgovorila: '' NEEE , JA -- UOPŠTE NE BRINEM ,-- JER KAD BOG NAREĐUJE , ČAK I ĐAVO MORA DA SLUŠA