tamaris05

U Eshatonu ce se duse radovati konacnom sjedinjenju sa Gospodom i duse ce se radovati jedna drugoj.U tom smislu mislim - ako se muz i zena na zemlji spasavaju zajedno i tako vaspitavaju svoju decu i ako istraju u tome i u Eshatonu "se nadju",duse ce se radovati jedna drugoj i u tom smislu ce duse muza i zene i tamo biti jedno.Uzmimo primer najveceg hriscanskog praznika Vaskrsa-kada prisustvujemo toj liturgiji osecamo se predivno,presrecno,nadzemaljski a sve to najvecu punocu dobija u pricesti.Nakon toga,bar ako iz svog ugla posmatram,osecam se neopisivo i jako sam srecna sto se i moj muz pricestio pa jos i detence,pa gde ces vece srece,Bogu hvala!!!I Raduje mi se dusa i liturgiji i pricesti i drugim ljudima koji su se pricestili a ponajvise se raduje dusama mog muza i mog deteta.I nista mi od toga tada nije vaznije.Sigurna sam da svi znate o cemu govorim.A ako je liturgija ikona Carstva Bozijeg,predokus onoga sto dolazi,mogu zamisliti kolika ce sreca biti ako se,ljubavlju Bozijom,nadjemo tamo moj muz i ja i prepoznaju nam se duse.Pa jos u zajednici sa Hristom.U tom smislu,u smislu zajednickog spasavanja i bogougodnog zivota na zemlji,muz i zena ce biti prepoznati kao jedno.A u Eshatonu vise sigurno nece biti vencanja jer su nepotrebna,kao sto se dusa spasava do smrti a ne posle smrti,posle je gotovo.
Ako gresim,izvinjavam se.Nisam teolog vec liturgicar i ucim iz beseda naseg vladike,nasih svestenika,citajuci.Jos jednom,oprostite ako sam pogresila i rekla nesto sto ne treba.Na ovom forumu ima mnogo teologa koji znaju mnogo vise od mene.Prosto to tako vidim i osecam.

I sta kada se "isprobaju"?"Ne odgovara mi u seksu to i to,naci cu drugog-drugu pa tako njih pedeset dok mi seks ne bude takav da ni na sta drugo u zivotu necu misliti sa svojim muzem/zenom?"

Sve je to vazno i hriscanin treba o svemu tome da razmislja i da razgovara sa drugima.Ali,ako strast i seks postanu temeljci jednog braka pa kada se ta strast ugasi raspadne se brak,izem ti ja i taj brak i te ljude.Strast i hemija nisu dugog daha.To je dato coveku da bi u mladosti dobio decu (mada deca mogu da se rode i bez toga,bioloski posmatrano,tako smo sazdani) a ko jos moze u tome da uziva sa svojim muzem/zenom ekstra fenomenalno.Ne kazem da to nije vazno ali kada to nestane ostaje nesto drugo.I ako dvoje ulaze u brak ocekujuci prstanje od seksa,kidanje odece i strasno predavanje jedno drugome tokom braka u istoj meri,grdno su se zeznuli.Ali ako dvoje udju u brak sa ljubavlju koja je utemenjena na drugim stvarima i pitanje koliko i da li ima hemije moze biti makar ublazeno i ne dolazi do strahovitog razocarenja i ako seks nije nesto posebno.Takodje,desava se i da momak i devojka imaju neverovatan seks pre braka a da zatim veoma brzo u braku do koga doje stvari postanu drugacije i dodje do razocarenja ravnog kataklizmi-za njih.Sta onda?Nije to trajnog karaktera,to prolazi ostaje drugo.
Zato se brakovi i mnogo raspadaju,zato sto ljudi misle da ce u braku da dozivljavaju ne znam sta i ocekuju vecitu strast i hemiju.E,pa,zeznuli su se.

Mozda mors cekati duze.Nece to kada ti hoces nego kada se desi.Ja sam bas zato sto sam zelela posto poto da nadjem "tog pravog",vernog,sklonog porodici lutala i gresila i uvek se ispostavljalo da je pogresno.I uvek sam se osecala prljavo.Ali,ljudi grese i bitno je da jednom covek nadje pravu osobu i prestane da gresi.Sto pre to bolje.Ja sam godinama molila i cekala.I nekako sam znala da ce se to desiti.Nemoj samo da donosis pogresnu odluku.E,sad,reci ce neko nije to bas tako lako.I nije.Ali jednostavno ces znati.Veruj mi.Smiri se,pogledaj u sebe i vidi sta to zelis,budi spreman na to da ta osoba nece imati bas sve sto ti zelis ali...Boze moj.I ponovo kazem-nece to onda kada ti hoces na silu.Pusti da dodje kada bude vreme.

Ovo je komplikovano pitanje zato sto su se nasi preci vencavali sa 14,15 godina tako da prakticno nisu imali kad da imaju seks pre braka-naravno uvek postoje izuzeci.Danas se mladi vencavaju mnogo,mnogo kasnije pa je normalno da biologija radi.Ali je tuga sto je u jednoj vezi momka i devojka u vecini slucajeva najbitnije kada ce doci do seksa,kakav ce seks biti,a malo se paznje pridaje pravim duhovnim vrednostima i tome da se zaista upozna dusa drugog.Ako nisu srodni dusom od toga nema nista.Takodje,malo se u vaspitavanju prica sa decom o tome,posebno sa devojcicama.Moji su roditelji dobri roditelji,majka je divna i pozrtvovana ali ona samnom nikada o tim stvarima nije pricala.Dobro me je dobri Bog i sacuvao od najgoreg u mom gresnom zivotu kojim sam zivela.Nije to bio promiskuitet ne znam kakav,nikada nisam imala momke samo seksa radi ili za jedno vece,uvek sam se nadala i posmatrala ih kao potencijalnog zivotnog partnera ali se na kraju ispostavljalo da je to potpuno pogresno.Nepromisljenost.Cak sam ih imala i iz crkve,koji su kao verujuci i oni su isti kao i svi ostali.Mogu reci samo jedno-zao mi je sto nisam iskusila tu srecu da nemam odnos pre braka sa svojim buducim muzem.Mislim da bi prava punoca veze bila bas u tome.Sada sam udata,Bogu hvala,vencali smo se liturgijski,imamo devetomesecnu cerkicu koja je krstena liturgijski i svoju promenu zivota smatram pokajanjem jer sam okrenula novi list i sada zivim onako kako je Bogu drago u ovom smislu.Ali,eto,i sa svojim muzem sam imala odnos pre braka.On je divan,odan,sirokog uma i duse ali nekako to nije islo dok smo se zabavljali.Jednostavno je to da imas seks sa momkom/devojkom danas postalo normalno i retkost je drugacije.U danasnjoj bludi u kojoj ljudi zive jos je i najbezazlenije da imas dugu vezu i seksualni odnos u njoj i da se ta veza na kraju zavrsi brakom.To je odlicno.Imam devojcicu,malu i slatku,cistu kao sunce,ima devet meseci i vec sada pripremam sebe i nadam se da ce mi Bog pomoci da je pravilno vaspitam,da ne gresi gde sam ja gresila.I nije danasnje vreme najteze od pocetka sveta-svako vreme sebi breme.Uvek je bilo ovog i onog.
A sto se tice seksa kod razvedenih ljudi,to je po meni gore.Gore je zato sto se brakovi masovno raspadaju jer ljudi nisu spremni da nose svoj krst,nisu spremni da se zrtvuju za drugog nego cim mi se nesto ne svidja ja se lepo razvedem.E,nije brak zezancija,brak je mnooooooooooooooooooooooooooogo drugaciji nego zabavljanje.I ako covek hoce da mu brak uspe u njega treba da pusti Gospoda Isusa Hrista da pomoge.Bez njega nema dobrog.On ce nositi nase brige i muke na svojim plecima kada mi ne mozemo vise da izdrzimo.Nece nas On ostaviti.Ali,da bi se to desilo covek mora sam to da zeli i sam prvi da se zrtvuje za frugog,onda ce mu i sam Gospod pomoci.
Sigurna sam 1000% i osetila sam u svom zivotu narocito poslednjih godina jer to tako posmatram,da mi je Bog mnogo,mnogo pomogao.Prepoznavala sam to.I onda kada sam nesto nenormalno mnogo zelela i trudila se iz petnih zila da to ostvarim,Bog nije dao.Nije dao ono sto sam zelela i u tom trenutku sam bila tuzna.Ali,kasnije se uvek pokaze zasto nesto ne da.Ne da jedno jer na drugoj starni da ono sto je nasoj dusi potrebno i tada bih mu bila zahvalna do neba i natrag ako tako uopste mogu reci .Ma koliko mi to mozda u datom trenutku ne razumemo,pokaze se kasnije.Covek treba samo iskreno da zeli,da se moli i da veruje.I ne desava se to kao neki madjionicarski trik-puf,zelja ti je ostvarena!Ne,vec je potrebno da covek mnogo prodje,da sam donosi odluke,da bude slobodan u svojim postupcima i potrebno je da bude jako strpljiv i mudar.A Bog je tu da pomogne.Kucaj i otvorice se!Pa cak i ako nije onako kako zelimo pokazace se da je bas tako trebalo da bude!

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

Moje misljenje je da ispovest u samoj Liturgiji iskljucuje da covek moze punim bicem i punim srcem da ucestvuje u radosti.Ne moze da se raduje jer ce stojeci u redu za ispovest misliti o svojim gresima, o tome sta ce ispovediti, da li ce nesto zaboraviti, jednostavno, umesto da mu se srce raduje i peva, umesto da se bice raduje, covek je iskljucen opterecujuci se navedenim. Svaka molitva u toku bilo kog dana u nedelji gubi svoj smisao ako svoju punocu ne dobije u Svetoj Liturgiji.Dzabe onda i post ako se covek ne pricesti, cemu to?
Jednostavno, covek treba da se ispovedi dan dva ranije i da onda radosnog srca dodje na Liturgiju.
I, ako cemo da govorimo o tome da je Liturgija ikona Carstva Bozijeg - u buducem Carstvu vise nece biti mesta za kajanje.Sto si uradio do kraja zivota - uradio si i to je to.To se isto odnosi na Liturgiju - ispovedi se pre Liturgije i onda udji u radost!Cela Liturgija je ikona buduceg Carstva.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

Moje misljenje je da ispovest u samoj Liturgiji iskljucuje da covek moze punim bicem i punim srcem da ucestvuje u radosti.Ne moze da se raduje jer ce stojeci u redu za ispovest misliti o svojim gresima, o tome sta ce ispovediti, da li ce nesto zaboraviti, jednostavno, umesto da mu se srce raduje i peva, umesto da se bice raduje, covek je iskljucen opterecujuci se navedenim. Svaka molitva u toku bilo kog dana u nedelji gubi svoj smisao ako svoju punocu ne dobije u Svetoj Liturgiji.Dzabe onda i post ako se covek ne pricesti, cemu to?
Jednostavno, covek treba da se ispovedi dan dva ranije i da onda radosnog srca dodje na Liturgiju.
I, ako cemo da govorimo o tome da je Liturgija ikona Carstva Bozijeg - u buducem Carstvu vise nece biti mesta za kajanje.Sto si uradio do kraja zivota - uradio si i to je to.To se isto odnosi na Liturgiju - ispovedi se pre Liturgije i onda udji u radost!Cela Liturgija je ikona buduceg Carstva.

Ljudi, i Hrista su gazili i klevetali. Mene ovo uopste vise ne iznenadjuje i uopste se ne nerviram kada procitam komentare gore navedene sa Hrvatskih sajtova. Daleko od toga da mislim da treba da se sedi skrstenih ruku, samo mislim da se ne treba loziti i da treba hladne glave misliti.

Ljudi, i Hrista su gazili i klevetali. Mene ovo uopste vise ne iznenadjuje i uopste se ne nerviram kada procitam komentare gore navedene sa Hrvatskih sajtova. Daleko od toga da mislim da treba da se sedi skrstenih ruku, samo mislim da se ne treba loziti i da treba hladne glave misliti.

Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовештвом...
Но свеједно:,, ...И који ће опет доћи са славом,да суди живима и мртвима и Чијем Царству неће бити краја"...
Ноћ свима!..

On sam mora zeleti da se promeni sto znaci da mora da "sazna""da li u njemu ima ljubavi za vas, mislim na tebe i vasu decu.Ako tu nema ljubavi sa njegove strane, a ona podrazumeva da zbog vas zeli da se promeni i da preduzme korake ka tome, SA VEROM U BOGA ZIVOGA I MOLITVOM, onda je tu slaba vajda. Ne mozes ga ti na silu terati da se promeni, ne mozes nikoga nista na silu naterati (mislim, mozes mozda ali sta sa tim). Pricajte, razgovarajte, sama ces znati da li tu ima materijala za gradnju ili ne. Glavni problem je po meni sto koristi marihuanu. Poznajem momka - coveka koji je zbog droge izgubio zenu i sina. Udala se za njega i ako je znala da je bivsi narkoman, rodila je dete, on je pored toga ponovo poceo, ona mu jednom oprostila i onje kao opet definitivno prestao ali kada je drugi put uradio isto, uzela je dete i otisla. Bolje je i to nego da dete raste uz oca narkomana.Kad hoces da se drogiras i kada ti rodjeno dete nije dovoljan motiv da se promenis, a ti se drogiraj sam.
Elem, da ne tupim vise, jedino ces sama znati sta treba da uradis. Moili Boga da ti pokaze put i znaces, veruj.

On sam mora zeleti da se promeni sto znaci da mora da "sazna""da li u njemu ima ljubavi za vas, mislim na tebe i vasu decu.Ako tu nema ljubavi sa njegove strane, a ona podrazumeva da zbog vas zeli da se promeni i da preduzme korake ka tome, SA VEROM U BOGA ZIVOGA I MOLITVOM, onda je tu slaba vajda. Ne mozes ga ti na silu terati da se promeni, ne mozes nikoga nista na silu naterati (mislim, mozes mozda ali sta sa tim). Pricajte, razgovarajte, sama ces znati da li tu ima materijala za gradnju ili ne. Glavni problem je po meni sto koristi marihuanu. Poznajem momka - coveka koji je zbog droge izgubio zenu i sina. Udala se za njega i ako je znala da je bivsi narkoman, rodila je dete, on je pored toga ponovo poceo, ona mu jednom oprostila i onje kao opet definitivno prestao ali kada je drugi put uradio isto, uzela je dete i otisla. Bolje je i to nego da dete raste uz oca narkomana.Kad hoces da se drogiras i kada ti rodjeno dete nije dovoljan motiv da se promenis, a ti se drogiraj sam.
Elem, da ne tupim vise, jedino ces sama znati sta treba da uradis. Moili Boga da ti pokaze put i znaces, veruj.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

Moje misljenje je da ispovest u samoj Liturgiji iskljucuje da covek moze punim bicem i punim srcem da ucestvuje u radosti.Ne moze da se raduje jer ce stojeci u redu za ispovest misliti o svojim gresima, o tome sta ce ispovediti, da li ce nesto zaboraviti, jednostavno, umesto da mu se srce raduje i peva, umesto da se bice raduje, covek je iskljucen opterecujuci se navedenim. Svaka molitva u toku bilo kog dana u nedelji gubi svoj smisao ako svoju punocu ne dobije u Svetoj Liturgiji.Dzabe onda i post ako se covek ne pricesti, cemu to?
Jednostavno, covek treba da se ispovedi dan dva ranije i da onda radosnog srca dodje na Liturgiju.
I, ako cemo da govorimo o tome da je Liturgija ikona Carstva Bozijeg - u buducem Carstvu vise nece biti mesta za kajanje.Sto si uradio do kraja zivota - uradio si i to je to.To se isto odnosi na Liturgiju - ispovedi se pre Liturgije i onda udji u radost!Cela Liturgija je ikona buduceg Carstva.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

izvinjavam se, ali ne razimem bas sta ste mislili time...pojasnite mi malo molim vas:)

Moje misljenje je da ispovest u samoj Liturgiji iskljucuje da covek moze punim bicem i punim srcem da ucestvuje u radosti.Ne moze da se raduje jer ce stojeci u redu za ispovest misliti o svojim gresima, o tome sta ce ispovediti, da li ce nesto zaboraviti, jednostavno, umesto da mu se srce raduje i peva, umesto da se bice raduje, covek je iskljucen opterecujuci se navedenim. Svaka molitva u toku bilo kog dana u nedelji gubi svoj smisao ako svoju punocu ne dobije u Svetoj Liturgiji.Dzabe onda i post ako se covek ne pricesti, cemu to?
Jednostavno, covek treba da se ispovedi dan dva ranije i da onda radosnog srca dodje na Liturgiju.
I, ako cemo da govorimo o tome da je Liturgija ikona Carstva Bozijeg - u buducem Carstvu vise nece biti mesta za kajanje.Sto si uradio do kraja zivota - uradio si i to je to.To se isto odnosi na Liturgiju - ispovedi se pre Liturgije i onda udji u radost!Cela Liturgija je ikona buduceg Carstva.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

U crkvi u koju ja idem vazi da onaj ko redovno posti sva cetiri posta, ko posti sredu i petak i tu je nedeljom na Svetoj Liturgiji moze da se pricesti svake nedelje.U glavnom su to svake nedelje jedni te isti ljudi ali nije pravilo.Nije potrebno van posta posebno postiti nedelju dana da bi se covek pricestio.To je najkrace receno bez ulazenja u sitna crevca.
A sto se tice dostojnosti i nedostojnosti, iskreno, sta je dostojnost i kada je neko od nas ljudi zaista dostojan tj. potpuno cist i svet? "Svetinje svetima..." "Jedin svjat, jedin Gospod Isus Hristos, vo slavu Boga Oca,Amin!" U molitvi pred pricet se kaze "Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, vec na isceljenje duse i tela.Amin."
Mislim da niko od nas nikada nije dovoljno dostojan, ako uopste mogu tako da kazem. Svakodnevno padamo na istim stvarima i opet kazemo "e necu vise" pa opet padnemo i opet ustanemo i tako celog zivota se valjamo po blatu pa se malo operemo pa opet i opet...Teska je to borba, govorim iz sopstvenog iskustva, i onaj koji nije zakoracio ovim putem ne moze ni da zna ni da vidi koliko gresi jer sebi ni ne postavlja to pitanje na taj nacin. I mislim da je za pricest vazno da se stalno trudimo da cistimo srce od loseg, da iskreno zelimo Gospoda i da ga molimo da nam da snage i ljubavi da istrajemo.A to koliko je ko dostojan ili nedostojan,koliko se pripremao za sveto Pricesce i da li se pripremao ajd tako da kazem, zna svako u sebi. Eto, to je skromno misljenje jedne mlade zene koja voli Hrista, ili bar misli da voli, majke jednoipogodisnje devojcice, trudim se da tako zivim i ne uspeva mi bas uvek da budem "sveta" i ne dicim se time ali isto tako necu zbog toga da padam u jos goru stvar a to je uninije.Eto! .smesko.

То је много ружно.Не знам шта друго да кажем, заиста.((Мени је на венчању кум,односно стари сват,био пријатељ,мислим и сад смо кумови наравно, није старо кумство али сам га изабрала зато што је литургијски и црквен човек, зато што нам се породице познају и зато што са њим немам однос да седнемо и причамо о будалаштинама већ један однос поштовања и црквене љубави.Нисмо блиски у смислу "знамо се из младих лудих дана,зезали смо се до бесвести па смо супер" јер сматрам да ту у великој већини случајева на жалост правог пријатељства и нема и нисмо се нешто пуно дружили раније већ смо , опет кажем, у односу литургијске љубави, и као и све друго тај однос посматрамо из перспективе Есхатона. Ожењен је и има дивну жену и сина."Први кум" , кум мог мужа је такође изабран као нови кум али опет по принципу поштовања, старији је од нас, ожењен, жена и деца су му много добри, нису црквени али то нема везе, добри су људи и волимо се и породице мог мужа и породица кума се исто познају и поштују.Хоћу да кажем да је стварно лепо поштовати старо кумство али, моји родитељи нису одржали блиске контакте са кумовима јер су венчани 1973. године када се венчавало само у општини, нису црквено венчани тако да кумство нема онај дубок, прави смисао.У таквој ситуацији млад пар који жели да се венча мора и треба да изабере кума али мислим да веома треба водити рачуна кога бирати за кума-куму.

То је много ружно.Не знам шта друго да кажем, заиста.((Мени је на венчању кум,односно стари сват,био пријатељ,мислим и сад смо кумови наравно, није старо кумство али сам га изабрала зато што је литургијски и црквен човек, зато што нам се породице познају и зато што са њим немам однос да седнемо и причамо о будалаштинама већ један однос поштовања и црквене љубави.Нисмо блиски у смислу "знамо се из младих лудих дана,зезали смо се до бесвести па смо супер" јер сматрам да ту у великој већини случајева на жалост правог пријатељства и нема и нисмо се нешто пуно дружили раније већ смо , опет кажем, у односу литургијске љубави, и као и све друго тај однос посматрамо из перспективе Есхатона. Ожењен је и има дивну жену и сина."Први кум" , кум мог мужа је такође изабран као нови кум али опет по принципу поштовања, старији је од нас, ожењен, жена и деца су му много добри, нису црквени али то нема везе, добри су људи и волимо се и породице мог мужа и породица кума се исто познају и поштују.Хоћу да кажем да је стварно лепо поштовати старо кумство али, моји родитељи нису одржали блиске контакте са кумовима јер су венчани 1973. године када се венчавало само у општини, нису црквено венчани тако да кумство нема онај дубок, прави смисао.У таквој ситуацији млад пар који жели да се венча мора и треба да изабере кума али мислим да веома треба водити рачуна кога бирати за кума-куму.

То је много ружно.Не знам шта друго да кажем, заиста.((Мени је на венчању кум,односно стари сват,био пријатељ,мислим и сад смо кумови наравно, није старо кумство али сам га изабрала зато што је литургијски и црквен човек, зато што нам се породице познају и зато што са њим немам однос да седнемо и причамо о будалаштинама већ један однос поштовања и црквене љубави.Нисмо блиски у смислу "знамо се из младих лудих дана,зезали смо се до бесвести па смо супер" јер сматрам да ту у великој већини случајева на жалост правог пријатељства и нема и нисмо се нешто пуно дружили раније већ смо , опет кажем, у односу литургијске љубави, и као и све друго тај однос посматрамо из перспективе Есхатона. Ожењен је и има дивну жену и сина."Први кум" , кум мог мужа је такође изабран као нови кум али опет по принципу поштовања, старији је од нас, ожењен, жена и деца су му много добри, нису црквени али то нема везе, добри су људи и волимо се и породице мог мужа и породица кума се исто познају и поштују.Хоћу да кажем да је стварно лепо поштовати старо кумство али, моји родитељи нису одржали блиске контакте са кумовима јер су венчани 1973. године када се венчавало само у општини, нису црквено венчани тако да кумство нема онај дубок, прави смисао.У таквој ситуацији млад пар који жели да се венча мора и треба да изабере кума али мислим да веома треба водити рачуна кога бирати за кума-куму.