Адмирал

Ovde na forumu brbljaju kako ko stigne.Ja lično znam Vladiku Artemija može da lupetaju koliko hoće.Bez podvižničkog iskustva oboženje možemo da lipetamo koliko hoćemo.Ali oboženje neće nikada potisnuti pimo ni obrnuto. Obozenje je sasvim nezavisno od citanja svetog pisma ali nije od podvizavanja. Podvizavanje i citanje pisma nisu iste stvari. Hoćete li Vi da prihvatite činjenicu da je temeljna informacija na osnovu koje ste poverovali deo pisane Božije reči koja je Vama preneta.Bez te pisane Reči koja vam je propovedana nebi ni bilo podvižništva a ni oboženja.

Да ли је изјава овог модератора који ову беседу оца Јолила назива врачарском теологијом, став остатка модреације овог форума? Са више поштовања се опходите према муслиманима и јеретицима него према појединим духовницима... Како беше ово зовете? Икуменизам? ор самтинг... Takave besede su nas i dovele tu gde jesmo. To magijanje se posle prenese i na liturgiku pa imamo ujdurme koje danas imamo. Treba da podsecam na to da je otac Joilo govorio kako fotoaparati mogu da skidaju blagodat????? Iz ove besede možemo uvideti da o.Joilo pri služenju liturgije ima iskustvo Boga.On sam govori o neiskazanoj ljubavikoja ga obuzima čak i prema svojim neprijateljima.Kako to da on ne odgovara akademskim teolozima.Ja ovde ne poričem da to iskustvo nemaju savremeni teolozi al mi ovde na forumu hoćemo da budemo sudije.Gospod nesudi već daje blagodat a mi mlatimo praznu slamu.

Ovde na forumu brbljaju kako ko stigne.Ja lično znam Vladiku Artemija može da lupetaju koliko hoće.Bez podvižničkog iskustva oboženje možemo da lipetamo koliko hoćemo.Ali oboženje neće nikada potisnuti pimo ni obrnuto.za mene je episkop Irinej Bulović sinonim za sve što ste vi naveli! Vladika Irinej i Artemije imaju liturgijsko zajedništvo.U čemu je problem.

А ти га прихвати ако ти се свиђа. isus-sinai А Ориген и следбеници су својим несмотреним теоретисањем сами себе одбацили. Никаква то штета није брате (мислим на одбацивање заблуда оригенизма). Ориген је био сањар (вероватно добронамеран али ипак сањар) као многи модерни теолози данашњице. Unose belosvetske filozofije da bi objasnili Pismo.To je činio Origen to hoće i moderni teolozi,naduveni i arogantni od kojih mi se povraća.Napumpane glave ,zauzeli pravoslavne katedre i mitre pa misle da Bogu trebaju filozovi njihoivog kova.Neznalice neznaju da je Gospod sakrio tajnu od mudrih i dao ih prosima.Zato što nećemo da budemo prosti naduvamo se kao krave kad se prejedu deteline samo što ne puknu ti nadmeni i nedodirljivi teolozi.

Ovde na forumu brbljaju kako ko stigne.Ja lično znam Vladiku Artemija može da lupetaju koliko hoće.Bez podvižničkog iskustva oboženje možemo da lipetamo koliko hoćemo.Ali oboženje neće nikada potisnuti pimo ni obrnuto.

Ne ja se ne molim da niko sem Hrista za mene ne posreduje jer pismo kaže da je on jedini posrednik izmedju Boga i ljudi.Svetima se molim da se mole za mene kao što i žive mogu moliti da se pomole za mene.Ali molitve tipa;Mi nemamo smelosti zbog mnogih naših grehova pa se moli ti Sinu svome da se umilostivi...Pa nije Bogorodica milostivija od Hrista da nas zastupa kod Sina.Mi u molivi imamo slobodu da se obraćamo Sinu direktno a ne preko nekih dodatnih posrednika u likovima svetitelja koji su samo naši molitvenici a ne posrednici pred Bogom

Za razliku od nas pravoslavnih koji čitamo pismo,protestanti ne idu na liturgiju.

Pa, dobro objansite mi ko je naš Spasitelj.Ko onda spasava. Нећемо се играмо "ти мени питање, ја теби питање", ако нећеш лепо да одговориш, нећемо ни да причамо. У Писму, на којем тако инсистираш протестантски, пише исто "спасаваху се" - ко је субјекат у тој реченици? Djavolska taktika je da se sveto pismo izbaci iz crkve.Ono je zastarelo,mikoji imamo liturgijsku svest napisaćemo drugo sveto pismo.Pravoslavci radije čitaju dela svetih otaca nego li dela svetih apostola.A kada neko čita Pismo on je protestant.Ima mnogo gordih neznalica koji ne razmišljaju svojim glavom nego glavom nekog duhovnika od koga prave idolopoklonstvo u smislu pa reko taj otac onaj otac, a neće da provere šta po tom pitanju kaže sveto pismo. Ovo je tema o Ep Artemiju,njega ne mogu da razumeju akademski duhovi savremenog teološkog pravca.Atremije je podvižnik opitnog bogoslovlja koji ima potvrdu u svetom pismu.Ovde na forumu hoćemogovorimo o nečemu što smo naučili a ne što smo opitno proživeli.Zato smeta Artemije koji se bori da se iz liturgije ne izbaci pismo a iz crkvenog života podvižništvo.Od srpske crkve ako ovako nastav ostaće samo mrtvo akademsko nakllapanje.

Znači svako je protestant koji nešto tumači iz Cvetog Pisma.Po Vama to nije dozvoljeno pravoslavnima. Видиш, чак и полемишеш као протестант и кидаш из контекста. Dobro,kaži mi šta sam izvukao iz konteksta i kog konteksta.

Pa, dobro objansite mi ko je naš Spasitelj.Ko onda spasava. Нећемо се играмо "ти мени питање, ја теби питање", ако нећеш лепо да одговориш, нећемо ни да причамо. У Писму, на којем тако инсистираш протестантски, пише исто "спасаваху се" - ко је субјекат у тој реченици? Moj ti je savet i svakom na ovom forumu da čitate sveto pismo.Poslanice apostolske nisu tumačene kada su pisane da se pročitaju pred celom crkvom,Korintsko, Solunskom .Galatiskom itd.Onda su bili prosti ljudi,danas toliko pismenih hrišćana pa treba da se tumači i ono što je sasvim jasno.Čitajte sveto pismo.

Znači svako je protestant koji nešto tumači iz Cvetog Pisma.Po Vama to nije dozvoljeno pravoslavnima.

Pa, dobro objansite mi ko je naš Spasitelj.Ko onda spasava.

Onda ne znas istoriju Crkve Hristove. Do 4. veka se nije znalo sta je novi zavet. Nije se porpovedalo nista iz "biblije" nego je vera stajala upravo na samoj srzi Crkve a to je liturgijsko sabranje. Bez liturgije celu bibliju i sve porpovedi slobodno mozemo da stavimo na policu sa zanimljivim knjigama i nikom nista. Ne.VI nećete da prihvatite da je i sam Gospod temeljio teološka izlaganja na pismima Staroga Zaveta.Pogledajte koliko puta Gospod govori ,,pisano je,,.Liturgija je od počrtka imala kao svoj neodvojivi deo čitanje iz starozavetnih spisa i psalama, pa se onda svršavala evharistija.Danas je to najveći priblem što neki moderni teolozi hoće da izbace pisanu Božiju Reč i na mesto nje ubace liturgijsko iskustvo.A to vodi u slepi misticizam bez čvrste istorijske podloge i kontuniteta koji se ostvaruje dobrim Bilijskim temeljom o kome sam govorio.Danas kada pitate nekog monaha,čita li on Sveto Pismo dobićete odgovor da ja to čitam.Ali kada ga pitate koja o čemu goivori ta i ta poslanica taj monah nema pojma.Čitanje Svetog Pisma je za mnoge je samo opitno iskustvo koje se traži prilikom čitanja a ne razumevanje poruke koju nam želi saopštiti.Kada ja ovde kažem da na prvo mesto stavljam poznavanje Svetog Pisma odmah sam napadan da sam protestant.Interesantno kao da pravoslavci nesmeju da čitaju Bibliju.

Hristos je na nebu s desne strane Oca i moli se za nas.On je jedini naš posrednik pred Ocem.Nije Hristos crkvaveć je On glava Crkve i ako se on poistovećuje sa svojim udovima.On je kao glava taj od koga sve potiče i projavljuje se kroz crkvu .Ali Crkva ne spašava.Mi smo spašeni-govorim u sadašnjem vremenu-kroz crkvu Hristom koji je njena glava.u tome je razlika.Mi često skliznemo sa pogledom na glavu uzdajući se pogrešno u udove njegovoga tela koji ne spasavaju, več Hristos koji nas je spasio.

Nije na nama da naprosto verujemo u nešto tek kako bilo.Čidim se da kada se po nekom pitanju ovde na forumu raspravlja više voli umovati po svome a da se predhodno jasne poruke nadahnute Božije Reči zaobilaze.Naša vera je pre svega vera koja je objavljena i zapisana u Bibliji Duhom Svetim.Draže nam je mudrovati po filozofijama ovoga sveta kao da pisana Božija reč nije dovoljna.Dakle Sveto pismo jasno govori o onima koji su sa desne i leve strane jedni odlaze u život a drugi u ognjeno jezero gde je smrt duga.Molim lepo.Zar ovde na forumu ne veruju mnogi u Sveto Pismo.Ako mi kao hrišćani nemamo biblijski temelj vere uzalud nam je da tumačimo dela svetih otaca.Sve pismo je od Boga dano i korisno je da bi se izgradio savršen čoivek u Hristu.Svi ostaliu dodaci teoloških razmišljanja svetih oraca bez predhodnog savršenog stanja o kome govori Biblija a koje se se može prihvatiti sledovanjem Božije Reči,vode u lavirint različitih zabluda koje su potresale istorijski život Crkve. Crkva nema biblijski nego liturgijski temelj. Biblija do 6 veka nije postojala. Nije tačno.Ovde govorim da lična vera biva od propovedanja Božije Reči pa tek onda dolazi Liturgija.Zar Novi zavet ne govori o tome kako biva da se vera useljava kroz propoved Božije Reči a tek onda dolazi kanoin evharistije.Oglašeni čuju propoved posle čitanja jevandjelja i izlaze da bi se pošto se obrate kroz propoved, krstili na Liturgiji i pričestili. Dakle temelj njihove vere pre krštenja nije liturgija več Božija Reč da bi kasnije na tom Biblijskom temelju ktihetske pripreme krstili i ušli u evharistrijski život.

Pitam se da li si nekad otvorio neko delo mitropolita Zizjulasa ili si samo o njemu citao na vikipedia pravoslavlju i na borbazaveceru.com? Posto stalno spominjes neku "suprotnu" teologiju bice da je ovo drugo u pitanju. Kad vjeru prihvatis srcem,,znas da postoji jedna,i samo jedna istina,i da je crkva sjediste te istine.A svestenici nase duhovne vodje koje nam je sam Gospod dao.Ali,takodje,ti svestenici su ljudi kao i mi i nijesu bezgresni,zato vjeruj u njihov cin a ne u njih.A za nas u ovim teskim vremenima su potrebni ovi zivi ljudi od Boga dati,i ne raspravljaj,molim te,o njihovoj gresnosti i ispravnosti.Pripazi malo na svoje srce,i na ove rijeci pisane bez smirenja.Svi mozemo da se skrivamo,ali vremenom budemo otkriveni,neka nam je sam Gospod u pomoc! Kako možemo biti sigurni koja je to crkva koja je središte istine.Jedna crkva može ne biti u milosti Božijoj.Imamo primer da Gospod s nekim Crkvama iz otkrovenja nije bio zadovoljan i pozivao ih je na pokajanje.Kako mogu sveštenici da budu naš oslonac da verujem u njihov čin.To je idolopoklonstvo.Ja ne verujem u sveštenike ni u crkvu da ona spašava.Ne.Spasava Hrostos koji je ucrkvi njena glava.Težište i centar naše vere je ličnost isusa Hrista, a ne crkva,ne činovi i službenici njeni, ne svetitelji ni živi ni mrtvi.

Nije na nama da naprosto verujemo u nešto tek kako bilo.Čidim se da kada se po nekom pitanju ovde na forumu raspravlja više voli umovati po svome a da se predhodno jasne poruke nadahnute Božije Reči zaobilaze.Naša vera je pre svega vera koja je objavljena i zapisana u Bibliji Duhom Svetim.Draže nam je mudrovati po filozofijama ovoga sveta kao da pisana Božija reč nije dovoljna.Dakle Sveto pismo jasno govori o onima koji su sa desne i leve strane jedni odlaze u život a drugi u ognjeno jezero gde je smrt duga.Molim lepo.Zar ovde na forumu ne veruju mnogi u Sveto Pismo.Ako mi kao hrišćani nemamo biblijski temelj vere uzalud nam je da tumačimo dela svetih otaca.Sve pismo je od Boga dano i korisno je da bi se izgradio savršen čoivek u Hristu.Svi ostaliu dodaci teoloških razmišljanja svetih oraca bez predhodnog savršenog stanja o kome govori Biblija a koje se se može prihvatiti sledovanjem Božije Reči,vode u lavirint različitih zabluda koje su potresale istorijski život Crkve.

Jugoslovenski ratovi Početkom jugoslovenske krize, Srpska pravoslavna crkva dobija sve veći prostor na političkoj sceni u Srbiji. Na vanrednom zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora u januaru 1991. odlučeno je da se bez Crkve ne mogu donositi nikakve političke odluke koje se tiču Srba: Teritorije pod srpskom kontrolom (1991-1995)“ Ničije pogodbe sa nosiocima vlasti u Srbiji koja nema mandat da istupa u ime čitavog srpstva ili sa organima jugoslovenske federacije ili komandujućim strukturama jugoslovenske vojske ne obavezuju srpski narod kao cjelinu bez njegove saglasnosti i bez blagoslova duhovne matere, Pravoslavne srpske crkve. Tokom jugoslovenskih ratova 1990-ih godina mnogi učesnici ratova su se pozivali na Srpsku pravoslavnu crkvu, tražili podršku Srpske pravoslavne crkve i često je dobijali. Među njima su bili mnogi srpski političari, vojnici, vojni komandanti, uključujući i komandante paravojnih formacija, novinari, pesnici, pisci, itd.S druge strane, mnogi predstavnici SPC su javno podržavali srpske vojne i paravojne formacije. Trijada svetosavskog nacionalizma - bog na nebu, kralj u državi, domaćin u porodici - postaje veoma frekventna u govorima nacionalističkih prvaka. U to vreme, svetosavski nacionalizam postaje dominantna struja unutar crkve. Kao glasnogovornike nacionalizma unutar Crkve 1990-ih godina, kritičari navode sledeća četiri episkopa: Amfilohija Radovića, Artemija Radosavljevića, Atanasija Jevtića i Irineja Bulovića. Atanasije Jeftić i Amfilohije Radović su javno tražili spajanje svih srpskih krajeva u Ujedinjene srpske zemlje.Nacionalistička struja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je smatrala Velimirovićevu rehabilitaciju načinom da se srpsko nacionalno biće „pročisti od sablasti komunizma“. Mošti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju u maju 1991. godine, u danima kada je otpočinjao rat na teritoriji bivše Jugoslavije. Episkop Filaret Mićević tokom jugoslovenskih ratova.Iako se srpski patrijarh Pavle otvoreno izjašnjavao protiv nacionalizma, nije mogao da zaustavi episkope u ratnim vremenima. Suočavajući se sa zahuktalim nacionalizmom, srpski patrijarh je apelovao: „Budimo ljudi, iako smo Srbi“. Međutim, i sam srpski patrijarh je bio izložen kritikama zbog svoje uloge u jugoslovenskim ratovima. Pavle je u svom pismu 1991. godine tokom rata u Hrvatskoj izjavio:"Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj" Kratko vrijeme potom Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve donosi u prvom mjesecu 1992. godine odluku da ne priznaje granice između jugoslovenskih republika “ Tamo gde se prospe srpska krv i padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja. ” Vladika Nikanor[ Uoči rata u Hrvatskoj, zvaničnici SPC su izjavljivali da teritorije na kojima žive Srbi »ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hrvatske, već se moraju naći pod zajedničkim državnim krovom sa današnjom Srbijom i svim srpskim krajinama«. Tadašnji arhimandrit Filaret je javno pozivao na rat putem medija i išao na ratom zahvaćene prostore hrabreći srpske dobrovoljce. Njegova slika u mantiji sa puškomitraljezom isred tenka, koja je obišla svet, do danas izaziva žestoke kritike. Filaret je kasnije unapređen u episkopa eparhije mileševske. Tokom rata u Hrvatskoj, gornjokarlovački Episkop SPC Nikanor je osuđivao one mirotvorce koji bi da mire Srbe i Hrvate, "te vjekovne neprijatelje". Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je bio umeštan u ratna zbivanja na dubrovačkom ratištu. On je u jesen 1991. obilazio crnogorsku vojsku koja je vršila opsadu Dubrovnika i delio im krstiće i ikonice. Novembra 1991. godine Amfilohije je epskom pesmom "Mojkovačka bitka" izvođenom uz gusle hrabrio rezerviste podgoričke brigade „Veljko Vlahović“ na dubrovačkom ratištu. Amfilohije Radović je na Petrovdan 12. jula 1991. godine u cetinjskom manastiru primio Željka Ražnatovića Arkana, vođu srpske paramilitarne formacije „Tigrovi“, koji je sa svojom jedinicom pušten da uđe u manastir pod punim naoružanjem.Nakon pada Vukovara 18. novembra 1991. 'Pravoslavlje' je objavilo da deca Vukovara dišu radošću i srećom jer su oslobođena. Dalmatinski episkop Longin je blagoslovio srpke vojne i paravojne jedinice u Hrvatskoj. Kada je prvi put potpisano primirje u Hrvatskoj, episkopi SPC su objavili da nijedna vlada u ime srpskog naroda nema pravo da potpisuje nikakva primirja bez blagoslova svoje crkve. Episkop Vasilije Kačavenda blagosilja mladiće za odlazak u rat.Tokom rata u Bosni i Hercegovini zvorničko-tuzlanski episkop Vasilije Kačavenda je u Bijeljini držao ratnohuškačke govore i javno podržavao politiku Radovana Karadžića. Ovaj episkop SPC je takođe poznat po blagosiljanju mladića za odlazak u rat. Kada je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić zamolio hercegovačkog episkopa Atanasija da ga obavesti ima li na terenu njegove eparhije nekih zločina koje čine srpske trupe, ovaj je odgovorio da je on vladika srpskom pravoslavnom narodu, a ne nekim tamo muslimanima ili nekim drugim i da on brine o svome narodu koji je žrtva i paćenik. Na osnovu ovoga analitičar Pavle Rak zaključuje da je Atanasije Jeftić kao plemenski vođa brinuo o ratnom uspehu svoga plemena, a ne kao episkop o dušama svoje pastve, jer ga nije interesovalo čine li ti ljudi zločine ili ih ne čine.Odnosi rukovodstva SPC i RS su bili veoma blisku, veronauka je tamo uvedena u škole, episkopi su prisustvovali zasedanjima Parlamenta, savetovani su prilikom svih važnijih odluka, a sam Radovan Karadžić je izjavljivao kako za svaku svoju odluku mora da se konsultuje sa episkopima ili patrijarhom. Patrijarh Pavle sa Karadžićem i Mladićem tokom rata u BiH.Crkva se okreće od Miloševića nakon što on prestaje da podržava bosanske Srbe. Tokom '93 i '94. Crkva veliča ratno rukovodstvo bosanskih Srba, naglašavajući da Radovan Karadžić i Biljana Plavšić idu svetolazarskim putem.U poodmaklim godinama rata u BiH, kada su već neki poslanici Republike Srpske bili spremni na kompromise, srpska crkva je zastupala militantniji stav, suprotstavljajući se raznim mirovnim predlozima, kao što je Vens - Ovenov plan iz 93. godine, a zatim plan Kontakt grupe iz 94. godine, i insistirajući da nema uzmaka sa zaposednute teritorije. Na teritoriji Republike Srpske porušene su gotovo sve džamije (ukupno 1.186) i veliki broj katoličkih crkvi (preko 500), što crkva nije osudila. Neki sveštenici, poput episkopa Vasilija Kačavende, su čak optuženi za silovanje bosanskih žena i devojčica. Povodom Dejtonskog sporazuma Slobodan Milošević je tražio da patrijarh aminuje ovlašćenja koju su mu bosanski Srbi dali u vezi sa pregovorima. Patrijarh je to potpisao, ali je Sinod već u jesen 1995. odlučio da je taj potpis nevažeći. 1996. godine episkop Amfilohije Radović je uredio zbornik Jagnje Božije i zvijer iz bezdana, u kome se izlaže pravoslavna filozofija rata. Knjiga sadrži doprinose mnogih srpskih sveštenika i učenjaka, među kojima je i Radovan Karadžić. Ovaj zbornik prvenstveno služi da opravda srpski rat u Bosni i da posluži kao "filozofska" opozicija anti-ratnoj literaturi objavljenoj u Jugoslaviji. 1997. godine srpski patrijarh Pavle je potpisao deklaraciju za obustavljanje postupka Haškog tribunala protiv Radovana Karadžića. 1998. godine kriza na Kosovu se razbuktavala. Jedan od monaha iz raško-prizrenske eparhije, Sava Janjić je progovorio o stradanjima Albancima na Kosovu, što je bio prvi put da neki pripadnik Srpske pravoslavne crkve pokaže brigu za položaj Albanaca.

Kritičari ocenjuju da je poslednjih godina odnos Srpske pravoslavne crkve prema ostatku hrišćanskog sveta sve više sektaški i da SPC vodi politiku izolacionizma. Na čitavu katoličku crkvu se gleda isključivo kroz Nezavisnu državu Hrvatsku, Pavelića, pokolje i Jasenovac. Odnos prema pravoslavnoj Vaseljenskoj patrijaršiji je takođe loš zbog toga što se SPC protivi njenom ekumenskom opredeljenju. Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava ocenjuje da Srpska pravoslavna crkva zapostavlja univerzalne poruke Jevanđelja, klizeći u nacionalizam, i da su dva glavna obeležja njenog delovanja antikomunizam i filetizam, kojima pokušava sprovesti „čišćenje“ srpskog nacionalnog identiteta od posledica komunističke ideologije.Pojava nacionalizma u crkvi je postala predmet kritike ne samo laičke javnosti, već i pojedinih episkopa SPC, koji ovakvo delovanje ocenjuju kao „gradnju građevine raskolničkog duha“.Vladika Grigorije podseća da skrivanje iza ideje srpstva, svetosavlja i „čuvarke narodnog bića“, pokazuje „nespremnost i nesposobnost za pastirske izazove vremena“, odnosno „nesposobnost da budemo Crkva“.Srpsku pravoslavnu crkvu danas mnogi kritikuju i zbog ne spominjanja srpskih ratnih zločina, a posebno jer još uvek nema javnog pokajanja za masakr u Srebrenici.

Šta ima tu da se tumači.Kanoni se prihvataju i sprovode u praksi.Ko hoće da vrda i teško mu je da se usaglasi sa kanonima taj traži kompromis i hoće da tumači..Kanoni ne dopuštaju kompromis.Kanoni nemogu da se tumače oni su jasno izloženi radi primene.Hristos nemože biti sluga grehu.

Sva ta groblja, venci i ostala dekoracija su samo ljudska mašta i kreacija zato se netreba plašiti.Grob,šta je drugo nego mesto gde se odlažu tela, da nebi zaudarala i smrdela u procesu raspadanja.Leš to je vreća fekalija kojeg se treba što pre oterasiti i zato budale prave skupe spomenike nad smrdljivim mestima kakva su groblja.U prirodi nema straha od smrti to je ljudska izmišljotina podstaknuta lažnom doktrinom usled otpada od Boga.Zato je Bog živih a ne mrtvih.Budale veruju u smrt zato ih i snalazi.

Zašto bi se borio sa svojim strahovima.Jednostavno ih budi svestan i ne kači se za njih.Čim kažeš da se boriš pokazuješ da izmedju tebe i strahova postoji distanca.Ako postoji distanca onda strahovi s tobom nemaju ništa.Ti si taj koji ih aktivira.

Pravoslavni,zašto pravoslavni misle da su i pred licem Božijim pravoslavni.Sveti Tertulijan je čisti pravoslavac koji se nije dao zavesti učenjima po mudrosti ovoga sveta već se držao Duha i Sile Božije.Ispada da je bio više pravoslavan od kapadokiskih otaca koji su u mnogo čemu bili uslovljeni mudroću i carevima ovoga sveta.Sveti Tertulijan nije trpeo kompromis kao i Gospod.

Od svih ti izabrao Frojda kao nekog ko ne zaslužuje kritike. Jooooooooj brate Darko 4chsmu1 Šta će Bogu Frojd.Treba li Bog pomoćnika u licu nekog psihoanalitičara. Svi ti psihoanalitičari su ništa drugo do đavolje sluge.Blagodat isceljuje onoga ko je prijemčiv koga Bog hoće tu mesta nema za nikakve Frojdovce,Adlerovce,Jugovce i ko zna kakvih belosvetskih manijaka koji guraju nos u Božiju stvar i Božije delo.

Kanone nisu pisalI dokoni hrišćani već Duhom Svetim prosvećeni.Ako hoćeš savršen da budeš tvoj život će biti usaglašen sa kanonima Crkve.Danas se javljaju neki koji hoće da ospore vrednost kanona za savremenog hrišćanina.To nije dobar put,to vodi u sekularizam i mlako,obljutavelo hrišćanstvo.Odlika Istine je isključivost ,nema tu kompromisa.Kanoni su apsolutni i nepromenjljivi samo su metode primene različite,i ako su naizgled sekularizovane one ipak dovode do ispunjenja u praksi nepromenjljive istine.