Адмирал

Не видим ништа спорно у Твом одговору. Слажем се. Али објасни то људима који говоре да је бесмртна душа сама по себи бесмртна било да јесте или није у зједници са Богом. Но, бесмртност не подразумева уједно и непостојање. Имамо милон примера за то. Ако то решимо- решавамо ову полемику. Одговор је ту, само не желим баш све сам да кажем, желим да се сви укључимо у ову дискусију. Zabuna postoji zato što besmrtnos tražimo u prirodi bilo stvorenoj ili nestvorenoj.Ne postoji besmrtnost suštine Božije koja predhodi ličnosti Boga.Ličnost mora da predhodi svakoj suštini.Evolucionisti uče da ličnosti predhodi priroda i bezlična suština.Prvo bezlično pa lično.Ja ovde smatram da ličnost Boga predhodi njegovoj suštini jer da je obrnuto Bog nebi bio nestvoren.Nema besmrtnost duše bez zajednice sa Bogom koji i svoje večno postojanje ima u troičnom odnosu.

Ti si ovde napisao; Приликoм стварања Бoг ниjе, каo штo jе реченo, уградиo неку независну силу у свет кojа би свету oбезбеђивала бесмртнoст. Свет, дакле, не пoстojи каo бесмртни Бoг, али тo не значи да jе, иакo ствoрен ни из чега, лишен наде на бесмртнoст. Biblija ne govori da je Adam imao nadu na besmrtnost već da je imao besmrtnost.I ta besmrtnost nije dolazila iz prirode stvorenog kao neka sila koju je Bog ugradio već proizilazi iz zajenice ličnosti Adama i Boga.Dakle Bog je ugradio u Čoveka ličnost a ne silu za obezbedjivanje besmrtnosti.Ta ličnost je stvorena po Božijem liku.Ličnost je ta koje je obezbedjivala besmrtnost u svom medjusobnom odnosu sa Besmrtnim.I sam akt ovaploćenja Sina nije od prirode već iz slobode ličnosti.Čak i u raju besmrtnost će biti večni izražaj slobode ličnosti a ne prirode ili kakve sile koju će Bog ugraditi u prirodu.

Znas ti dobro na sta sam misliJoR, nemo` da se pravis nevest... 0110_hahaha Kako ono rece veliki Pavle - da bi doslo do licnog opita, ima tu jedan put da se predje... nema opita i usinovljenja bez Blagovesti... Ako ima opita bez verbalnog ili literarnog onda ja neznam dali sam pravoslavan ili budista.Nemožete zaobići svedočanstva apostola.

Imam utisak da Zizjulas hoće da izmedju ostalog proturi ideju da je Adam stvoren smrtnim ili potencijalno besmrtnim.Meni se čini da je Adam stvoren kao besmrtan i da je imao besmrtnost.Neki kažu da bi se Hristos ovaplotio i da Adam nije sagrešio.Onda kakva je to bila besmrtnost kada je iziskovala ovaploćenje Sina. Ух, сине, па не кажу неки него свети Максим Исповедник. 0110_hahaha Посвети се мало православној теологији. Шта значи бити бесмртан по Теби? Значи ли то ако те удари кола или паднеш са крушке или те неко исеће мачем да ти се одмах сабереш као у глупим америчким филмовима и опет си онај исти. Готово као код народњака: Znači Adam nije strvoren besmrtnim.Kakvog značaja imaju onda reči Božije; U koji dan okusiš umrećeš,dali to znači da nije okusio nebi ni umro.Ako nebi umro znači živeo bi dovjeka.Zašto onda potreba ovaploćenja Sina i da Adam nije ni sagrešio.Dakle potreba ovaploćenja Sina nije uslovljena Adamovim padom.

Imam utisak da Zizjulas hoće da izmedju ostalog proturi ideju da je Adam stvoren smrtnim ili potencijalno besmrtnim.Meni se čini da je Adam stvoren kao besmrtan i da je imao besmrtnost.Neki kažu da bi se Hristos ovaplotio i da Adam nije sagrešio.Onda kakva je to bila besmrtnost kada je iziskovala ovaploćenje Sina.

jel mora doruckovati da bi se pricestio teolog A posle večere Gospod uze hleb......Samo što su jeli On pričesti apostole.A na apostole još ne beše sišao Duh Sveti u ognjenim jezicima. Значи може и кад доручкује? To je moj lični odnos s Bogom i ne može biti uslovljen nekom ljudskom normom proizašlom iz nečijeg podviga.Na primer;Bogu nije milo kada postimo zato što je neko tako postio te mi to pordažavamo.Ja postim zato što osećam da me je greh odvojio od Boga i post je izraz mog pokajanja.Kakavu vrednost ima post pred pričešće ako to činim kao neki teret i dug koji moram da odužim zato što je to neko pravilo.Ako pristupam s ljubavlju i čežnjivom dušom punom umiljenja čak i ako sam doručkovao to pred Bogom nije bitno,ili sam malo popio vode.Gospod gleda na tvoje srce i nije cepidlaka. Слажем се да је погрешно уколико постимо да бисмо одужили дуг или њиме покушавамо да угушимо савест, међутим није свако ко пости онако како је Црква благословила лицемер и фарисеј. Чак шта више, такав пост (најамнички) често је нормална фаза у нечијем духовном животу. Да застанемо испред пекаре на тренутак. Пошли смо у Цркву на Литургију а из пекаре мирише бурек. Да ли нам је важнији бурек (или нека супа) или Свето Причешће? Наравно да Господ гледа на наше срце и да није цепидлака али шта види у њему када се окренемо према пекари са намером да доручкујемо умирујући себи савест мишљу: "ма вечерас ћу касније вечерати има и сутра Литургија" или "па не морам ни ја сваки дан да се причешћујем" или нешто слично. А у ствари у том тренутку, нама је важнији бурек од Причешћа. Наш осећај љубави и чежње душе пуне умиљења може да буде и само психолошки, површински. Наше право срце открило је наше дело по срцу испред пекаре. Opet pogrešan zaključak.Ovaj primer koji si naveo pokazuje da se temelji na zadovoljenju forme posta bez uvida u plodove koje nam on donosi.Nije pitanje gde je naše srce nije tu akcenat u odnosu na post kao sredstva našeg oduhovljenja.Postu treba da predhodi osvešćivanje cilja ,šta mi želimo postom da postignemo.Dali da smirimo neke unutrašnje porive koji nam ometaju molitvu.Dali da pojačamo pažnju i koncentraciju,pročistimo um, proširimo svest a sve su to plodovi koje nam donosi asketska disciplina posta.Post bez uvida kako ga ti predstavljaš je da mi treba da postimo zato što je to neko rekao pa makar i da je u pitanju sam Bog ako ne uvidjamo plodove posta i svrhu malo ćemo napredovati.Otuda bolesno stanje kod pojedinih koji se ubiše od očajanja jer su prilikom pripreme za pričešće malo liznuli zejtin pa se sad Bog ljuti kao da su time uvredili Boga te se nemogu pričestiti.Bog od nas ne traži takav tip posta bez uvida u svrhu koju želimo praksom posta da postignemo.Primer pravog posta je ovaj.Uvidjam da sam gresima daleko od Boga sve to rezultira asketskom disciplinom posta kroz koji pročićujem um i srce ,te otklanjam smetnje podstaknut Božijom blagodaću koja me očišćuje od greha.Post je sredstvo ,kojim se oslobadjamo upliva zlih dihova i nije moralna kategorija poput deset Božijih zapovesti.Jedan misli da sme svašta jesti ko je slab jede zelje.A ti kad postiš da nezna niko namaži glavu svoju mašću.Tako posle večere Gospod pričesti svoje učenike ali nije pravilo zašta bi se vezali za jedno ili drugo.BOG ŽELI DA PREPORUKOM POSTA U NAMA PROIZVEDE ODGOVARAJUĆE PLODOVE A MI ISTO TO MORAMO ZNATI KADA POSTIMO.

Niko te ne poziva da napustiš pravoslavnu crkvu zato što čitaš Pismo.Čitaj pismo i primenjuj u praksi a nemoj da filozofiraš i nećeš da pogrešiš.Pismo je za praktičnu primenu a ne za filozofiranje i nadmudrivanje.Pismo kroz praksu izgradjuje i utvrdjuje u pravoslavlju.

Nema razlike.I životinje su slobodne u domenu svog razvoja svesnosti.Zašto mislite da se u nečemu posebno razlikujete od životinja po pitanju slobode.Vi jednoistavno imate razvijeniji kompjuter.Viste kreativni Vama je dato da se usavršavate životinji nije dato.Tu je razlika Bog je čoveka stvorio po svom liku a taj lik je mogućnost beskonačnog usavršavanja.Čovek ima animalne funkcije i reakcije koje nazivamo instiktima dok životinje nemaju svesnost koja se podiže kao što je kod čoveka.Svesnost životinja je statična do ljudska je dinamična i uzlazna.To je Božiji blagoslov.

Vidim ja ovde veliki otpor kada je u pitanju čitanje svetog pisma.Kako ti smeš to da čitaš, pa ima tu sveštenici i episkopi njih pitaj a oni jedan u klin drugi u ploču.Lupetate gluposti a ja nemam šta drugo nego da sedim ispred ove glupe mašine i ispredam prazne priče.Sveto Pismo nije pisano samo za popove već za sve koji uzveruju..Vi imate u sebi živu blagodat koja vas može umudriti čitanjem Božije Reči.

Ništa mi nije jasno.Neznam na čiju ću se stranu postaviti.Obe mi opcije izgledaju logično. Kažu ako hoćeš da se spaseš moraš ostati u SPC.Kako da verujem Crkvi koja je podeljena.Znači ja moram da odlučim izmedju zizjulasa i artemijevaca.Ja sam merilo istine jer ja odlučujem shodno mojim predispozicijama i sklonostima.Ako ja odlučujem gde je tu crkva.Zato se moram osloniti pre svega na sigurnu pisanu Božiju Reč.Zato smatram da Crkva mora svoj orjentir da usmeri pre svega prema Svetom Pismu pa dalje da se razvija na osnovama takvih temelja i učenja jer očigledno da u Srpskoj crkvi vlada pometnja, jednostavno episkopi nisu mi neka garancija za nezabludivost.Svako priča neku svoju priču a ja neznam koga da poslušam.Eto zato postoji Biblija i kanoni,za koje mogu da se vežem. A kako je ono formulisana biblija? Da nije mozda kroz Sabor?????!!!!!! Sabor je zato i formulisao Bibliju i kanone da kada dodje mrzost zapuštenja da stoji na mestu svetom ,zbunjeni mogu imati orjentir autoriteta kakvi su bili sabori sa svojim odlukama i kanonima. Sto znaci da je sabor merilo Crkvenosti a ne moje i tvoje citanje sta pise u bibliji i kanonima. Dobro ali Ko to treba da čita.Šta mi konkretno imamo od Biblije i kanona.Ko od današnjih hrišćana treba da čita i tumači bibliju i kanone.Zašto onda crkvene starešine neće da budu poslušne odlukama vaseljenskih sabora.Jer da su poslušni i u jednomisliju nebi bilo raskola.Ja odem do crkve i pitam tri sveštenika i čijem dva suprotna mišljenja.Odem kod tri episkopa i od njih čujem tri suprotna mišljenja.Kako onda da ne čitam Bibliju i kanone i svojom glavom jednostavno prihvatim ono što tamo jasno piše.

Ništa mi nije jasno.Neznam na čiju ću se stranu postaviti.Obe mi opcije izgledaju logično. Kažu ako hoćeš da se spaseš moraš ostati u SPC.Kako da verujem Crkvi koja je podeljena.Znači ja moram da odlučim izmedju zizjulasa i artemijevaca.Ja sam merilo istine jer ja odlučujem shodno mojim predispozicijama i sklonostima.Ako ja odlučujem gde je tu crkva.Zato se moram osloniti pre svega na sigurnu pisanu Božiju Reč.Zato smatram da Crkva mora svoj orjentir da usmeri pre svega prema Svetom Pismu pa dalje da se razvija na osnovama takvih temelja i učenja jer očigledno da u Srpskoj crkvi vlada pometnja, jednostavno episkopi nisu mi neka garancija za nezabludivost.Svako priča neku svoju priču a ja neznam koga da poslušam.Eto zato postoji Biblija i kanoni,za koje mogu da se vežem. A kako je ono formulisana biblija? Da nije mozda kroz Sabor?????!!!!!! Sabor je zato i formulisao Bibliju i kanone da kada dodje mrzost zapuštenja da stoji na mestu svetom ,zbunjeni mogu imati orjentir autoriteta kakvi su bili sabori sa svojim odlukama i kanonima.

Ništa mi nije jasno.Neznam na čiju ću se stranu postaviti.Obe mi opcije izgledaju logično. Kažu ako hoćeš da se spaseš moraš ostati u SPC.Kako da verujem Crkvi koja je podeljena.Znači ja moram da odlučim izmedju zizjulasa i artemijevaca.Ja sam merilo istine jer ja odlučujem shodno mojim predispozicijama i sklonostima.Ako ja odlučujem gde je tu crkva.Zato se moram osloniti pre svega na sigurnu pisanu Božiju Reč.Zato smatram da Crkva mora svoj orjentir da usmeri pre svega prema Svetom Pismu pa dalje da se razvija na osnovama takvih temelja i učenja jer očigledno da u Srpskoj crkvi vlada pometnja, jednostavno episkopi nisu mi neka garancija za nezabludivost.Svako priča neku svoju priču a ja neznam koga da poslušam.Eto zato postoji Biblija i kanoni,za koje mogu da se vežem.

jel mora doruckovati da bi se pricestio teolog A posle večere Gospod uze hleb......Samo što su jeli On pričesti apostole.A na apostole još ne beše sišao Duh Sveti u ognjenim jezicima. Значи може и кад доручкује? To je moj lični odnos s Bogom i ne može biti uslovljen nekom ljudskom normom proizašlom iz nečijeg podviga.Na primer;Bogu nije milo kada postimo zato što je neko tako postio te mi to pordažavamo.Ja postim zato što osećam da me je greh odvojio od Boga i post je izraz mog pokajanja.Kakavu vrednost ima post pred pričešće ako to činim kao neki teret i dug koji moram da odužim zato što je to neko pravilo.Ako pristupam s ljubavlju i čežnjivom dušom punom umiljenja čak i ako sam doručkovao to pred Bogom nije bitno,ili sam malo popio vode.Gospod gleda na tvoje srce i nije cepidlaka.

jel mora doruckovati da bi se pricestio teolog A posle večere Gospod uze hleb......Samo što su jeli On pričesti apostole.A na apostole još ne beše sišao Duh Sveti u ognjenim jezicima.

U pravoslavnoj crkvi danas postoji problem kakav je bio u vreme ap.Pavla u Galatiji.Galaćani nisu razumevali učenje ap.Pavla da se čovek ne opravdava delima zakona nego verom.Oni su insistirali na čovekov lični napor u zadobijanju spasenja,tako da spasenje nije nezasluženi dar ,već stvar ličnog asketskog života.Monaški rigorizam daje akcenat na učenje koje su hteli da proture u crkvu Galaćani, koje ap.Pavle ispravlja u poslanici i dokazuje da je spasenje nezasluženi dar milosti Božije a da je asketski napor odgovor ljubavi Božijoj na dar nezasluženog spasenja.To je ključni problem nerazumevanja teološkog stava mit.Jovana Zizjulasa koji upravo pokušava da crkvu očisti od legalističkog upliva u teolologiju monaškog rigorizma.S jedne strane ,,moderna,, teologija kakva se predaje na fakultetu ističe Hristove zasluge kao što to čini i ap.Pavle a sdruge strane oni koji zanemaruju dar Božiji ističući svojevrsni pravoslavni budistički metod u postizanju spasenja gde je akcenat na delo čoveka a ne na delo Boga u Gospodu Isusu Hristu.

Ne spasava tebe to što ti činiš već to što je Hristos za tebe učinio i on je akter tvog spasenja.Bez Hrista sav tvoj podvig molitve, liturgija i posta je ništa.Tako su mislili Galaćani te Ap. Pavle piše njima poslanicu kao i Korinćanima da se delima uzakona ne spasavamo no verom u Hrista koji je spasitelj.To pogrešno učenje koje se uvuklo kod galaćana je i problem koji se danas nameće liturgijskoj praksi SPC.To i tekako ima veze sa ovom temom i vladikom Artemijem.Legalizam je izraz koji upućuje na učenje po kome mi možemo sami sebe da spasemo kao da čini suvišnim svršeno delo Isusa na krstu.Pročitajte navedee posalnice i videćete da je centralna tema poslanica apostola Pavla upravo opreavdanje verom bez dela zakona.Do tada laku noć. Не знам тачно шта хоћеш рећи. Јер вера и дела иду заједно. Ап.Павле је такође рекао да ће међу нама бити подвајања да се покаже ко је постојан. Зато је раскол највећа заблуда, и то је довољан показатељ колико су такви у праву. Мислим апсурд. Једини смисао Цркве је Католичанско Тело, што значи Саборност у Једноме, Једно у многима. Чим се то превиди нема ништа од теологије, еклисиологије. Џаба је позивати се на православну веру, када је вера православна уствари чуварка Тела Католичанског, Свесаборног и недељивог. Зато се види да је нека идеја као идеолошка помама ухватила наше ревнитеље и сада иду у раскол. Мислим, требало да радимо на томе да их вратимо у Цркву а не да их подржавамо и храбримо у томе. U pravoslavnoj crkvi danas postoji problem kakav je bio u vreme ap.Pavla u Galatiji.Galaćani nisu razumevali učenje ap.Pavla da se čovek ne opravdava delima zakona nego verom.Oni su insistirali na čovekov lični napor u zadobijanju spasenja,tako da spasenje nije nezasluženi dar ,već stvar ličnog asketskog života.Monaški rigorizam daje akcenat na učenje koje su hteli da proture u crkvu Galaćani, koje ap.Pavle ispravlja u poslanici i dokazuje da je spasenje nezasluženi dar milosti Božije a da je asketski napor odgovor ljubavi Božijoj na dar nezasluženog spasenja.To je ključni problem nerazumevanja teološkog stava mit.Jovana Zizjulasa koji upravo pokušava da crkvu očisti od legalističkog upliva u teolologiju monaškog rigorizma.S jedne strane ,,moderna,, teologija kakva se predaje na fakultetu ističe Hristove zasluge kao što to čini i ap.Pavle a sdruge strane oni koji zanemaruju dar Božiji ističući svojevrsni pravoslavni budistički metod u postizanju spasenja gde je akcenat na delo čoveka a ne na delo Boga u Gospodu Isusu Hristu.

Ne spasava tebe to što ti činiš već to što je Hristos za tebe učinio i on je akter tvog spasenja.Bez Hrista sav tvoj podvig molitve, liturgija i posta je ništa.Tako su mislili Galaćani te Ap. Pavle piše njima poslanicu kao i Korinćanima da se delima uzakona ne spasavamo no verom u Hrista koji je spasitelj.To pogrešno učenje koje se uvuklo kod galaćana je i problem koji se danas nameće liturgijskoj praksi SPC.To i tekako ima veze sa ovom temom i vladikom Artemijem.Legalizam je izraz koji upućuje na učenje po kome mi možemo sami sebe da spasemo kao da čini suvišnim svršeno delo Isusa na krstu.Pročitajte navedee posalnice i videćete da je centralna tema poslanica apostola Pavla upravo opreavdanje verom bez dela zakona.Do tada laku noć.

Zašto čavez neće da prihvati ono što psimo kaže da je jedini posrednik izmedju Boga i ljudi jedan jedini Isus Hristos,Prigovor uputi apostolu on to piše,Svetitelji nisu posrednici već molitvenici.

Lelee...Nije red da te ja podsećam ali i u pravoslavnoj Crkvi postoje dva temelja - Sveto pismo i Sveta predaja. Jedno bez drugog ne postoji. DALEKO bilo da je Biblija periferna stvar!! Pa, CELA liturgija ti je iz Svetog pisma! Ono što moliš ti je Sveto pismo! Ono što znaš o Isusu, što treba da činiš u životu da bi se spasio je u Svetom pismu!! I za tebe je PERIFERNO!?!?! Ako su protestanti stavljanjem Svetog pisma kao jedinog merila preterali, ovo tvoje je takođe preterivanje u drugu stranu! Lele a kad je i kako odluceno sta cu ja da znam o Isusu? Da ne govorim da liturgija postoji i to vec jako dugo dok jos nije odluceno sta su i koja su jevandjelja. O kompletiranju sa knjigom otkrovenja da i ne govorim. Ne spasavam se ja niti bilo ko pridrzavajuci se onoga sto pise u svetom pismu nego liturgijskim zajednicarenjem Molitveni podvig ide ka liturgiji a eticki za delanje u svetu izvire iz liturgije. Evo da se prisetimo malo koliko svetitleja nije znalo ni citati a kamoli nisu znali sta je to biblija. Periferno je jer nam daje istorijsku konotaciju Crkve ali se niko ne ucrkvljuje ili ockrvljuje citanjem i poznavanjem biblije. To zastranjenje sa obozavanjem bilbije su protestanti od vas nasledili samo sto je kod vas to ipak malo umerenije. Brate , ne spasava tebe litugija. već Hristos koji te je spasio onda kada si poverovao da ti se izbrišu gresi.One je platio za tebe , ti si otkupljen , ti si trebao biti razapet ipodneti za tvoje grehe agoniju bogoostavljenosti kavu je proživeo Hristos kada je izgovorio reči psalma; Gospode zašto si me ostavio.Evharistija je naš odgovor kao zahvalnost za iskupiteljsko delo Isusa Hrista na krstu koji poneo grehe sveta. To je radosna vest dok je ostalo posledica.Ti tim saznanjem šta je Hristos učinio za tebe , ne ostaješravnodučan nego prinosiš Bogu zajedno sa Episkopm beskrvnu žrtvu kojomse i sjedinjujemo sa Vaskrslim.. Radosna vest Vaskrsenja je opšta i lična ali to što je Isus izeo tvoje grehe koje si počiniokoje činiši koje ćešdo smrti činiti izaziva u tebi takvo izobolje zahvalnosti živom verom koja se projavljuje u sabranju koje nazivamo liturgija.Zato Hristos te je spasio zato što si kršten i nalaziš se u liturgiji a ne spasava te liturgija već Hristos on je spasitelj.

Samo starozavetne? Jel to proverena informacija? Не. Црква се на самом почетку служила само Старим Уаветом, али убрзо су дошла Јеванђеља и Посланице. У 4. веку Црква је само канонизовала све те списе и објединила их у ово што данас имамо: Нови Завет. Међутим, Јеванђеља и Посланмице су свакако и пре тога читане. Ja o tome svo vreme pišem to što sam neprecizan izaziva jači dijalog.Ja sam pravoslavni vernik i nemam veze sa sektašima.

Да, стварно? Пуна су ти уста критике према православним богословима, а исповедаш протестантску јерес, а као забринут си за православну Цркву, о чему се ради? Da ovde sa radi o tome da ljudi jednostavno neće da priznaju da nemaju pojma.EVO JEDNOG PITANJA; šTA JE TO RADOSNA VEST U EVANDJELJU.Kažete da sam sektaš a neznate odgovor.

Iii?? Jel mu podvig zavisio od citanja? Nije! Jos toliki primeri prostih ljudi koji nisu znali ni pisati ni citati niti im je neko citao pismo nego su najveci deo zivota proveli u pustinji boreci se sa demonima. A sa vremena na vreme su odlazili na liturgije ili im je neko donosio pricesce. Biblija niti bilo koji spis im nije bio potreban. Molitva, post, bdenija, liturgija to je sustinsko. A biblija je periferna stvar u celoj prici. Pisana ili usmena Božija reč,to je isto.I ta reč takva,te je navela da poveruješ.Tako da tvoje podvižništvo je od Božije reči u osnovi.Nemožeš da zaobiđeš istine bilo pisane bilo usmene božije reči i da bez njih zidaš oboženje.Bez pravilnog saznanja istine vere i šta je to radosna vest o kome govori Pismo nećeš nikada doći do savršenstva.

Ep.Artemije i isterani monasu jednostavno se protive ideji ekumenizma.Saživeli se sa odredjenim načinom života i neguju pravoslavni stil života.Pa taj Sv.Serafim Sarovski je svetac i bez Zizjulasove teološke naobrazbe.Kako ja vidim malo je danas onog svetog ozračja čežnje za Bogom koja pogružava u blagodatno pokajanje i umiljenje.Mudrijaši će spskoj crkvi doći glave a sa njima i prirodna poskedica raskola ,onih koji se klone otpadnika.

Ovde na forumu brbljaju kako ko stigne.Ja lično znam Vladiku Artemija može da lupetaju koliko hoće.Bez podvižničkog iskustva oboženje možemo da lipetamo koliko hoćemo.Ali oboženje neće nikada potisnuti pimo ni obrnuto. Obozenje je sasvim nezavisno od citanja svetog pisma ali nije od podvizavanja. Podvizavanje i citanje pisma nisu iste stvari. Hoćete li Vi da prihvatite činjenicu da je temeljna informacija na osnovu koje ste poverovali deo pisane Božije reči koja je Vama preneta.Bez te pisane Reči koja vam je propovedana nebi ni bilo podvižništva a ni oboženja. Znaci nije bilo podviznistva do 4. veka? Ili do 6. cekalo se da bude kompletirano pa sada mozemo da se podvizavamo. E malo sutra. Nema veze biblija sa podvigom nego upravo licno iskustvo a prelazak u veruje je takodje samo licnosna kategorija a ne nesto u sta se poveruje nakon sto se cuju reci iz biblije. Do uobličavanja kanona Novog Zaveta negde u 4 veku crkva se služila starozavetnim spisima.Te starozavetne spise je imao potrebu čitati i apostol Pavle koji je od svojih satrudnika tražio svice damu donesu da ih čita.

Да ли је изјава овог модератора који ову беседу оца Јолила назива врачарском теологијом, став остатка модреације овог форума? Са више поштовања се опходите према муслиманима и јеретицима него према појединим духовницима... Како беше ово зовете? Икуменизам? ор самтинг... Takave besede su nas i dovele tu gde jesmo. To magijanje se posle prenese i na liturgiku pa imamo ujdurme koje danas imamo. Treba da podsecam na to da je otac Joilo govorio kako fotoaparati mogu da skidaju blagodat????? Iz ove besede možemo uvideti da o.Joilo pri služenju liturgije ima iskustvo Boga.On sam govori o neiskazanoj ljubavikoja ga obuzima čak i prema svojim neprijateljima.Kako to da on ne odgovara akademskim teolozima.Ja ovde ne poričem da to iskustvo nemaju savremeni teolozi al mi ovde na forumu hoćemo da budemo sudije.Gospod nesudi već daje blagodat a mi mlatimo praznu slamu. Govori u svoje ime. Koje crno iskustvo? Kojim "iskustvom Boga" se dolazi do zakljucka da fotoaparati skidaju blagodat i da ako trudnica ne posti dete kad odraste nikad nece moci postiti??? Propoved ima za cilj da se roditelji prihvate pravoslavnog podvižničkog života.Ovde nije akcenat na decu već na roditelje.I to je rečeno za određenu osobu a ne za opštu upotrebu i javno prikazivanje.Sveti Serafim kaže da je i sam nekada grešio kada nije govorio Duhom Svetim.Dakle propoved se odnosi na određenu osobu u trenutku kada je izgovorena,njoj je namenjena.