Ненад

У теми Потоп постављен је текст који детаљно анализира геолошке доказе показујући да наука много више потврђује оно што пише у Књизи Постања, него оно што претпоставља теорија еволуције. Текст је назван: ГЕОЛОГИЈА ПОТВРЂУЈЕ БИБЛИЈСКИ ПОТОП

ГЕОЛОГИЈА ПОТВРЂУЈЕ БИБЛИЈСКИ ПОТОП 1. Порекло стена у којима се налазе фосили Сви фосили се налазе у седиментим стенама. То су оне стене које су настале таложењем вода у покрету. Ово је једна неоспорна изјава која је толико очигледна да је уопште није потребно доказивати. Оксфордски речник дефинише седименте као "земљишне или детритусне материје наталожене посредством воде". Имајући у виду огромне количине ових стена у земљиној кори, испада да нас саме чињенице терају на закључак о Потопу из Књиге Постања. Еncyclopedia Britannica Sediments and sedimentary rocks are confined to the Earth’s crust, which is the thin, light outer solid skin of the Earth ranging in thickness from 40–100 kilometres in the continental blocks to 4–10 kilometres in the ocean basins. 2. Океани су некада садржали много мање воде Постоје докази да је ниво мора у односу на копно некада био далеко нижи. Крајем прошлог века откривен је велики број "подводних планина", које су уствари потопљена остврва усред окена. Ради се о формацијама равног врха, невулканског порекла, које се данас у већини случајева налазе на више од 2000 метара испод површине. Оне дају обилне доказе да су некада биле изнад површине. Dr Edwin L. Hamilton, marine geologist То су фосилни копнени облици сачувани у дубинама океана, где су узнемирени само благим струјама и лаганом кишом материјала са пучине који долази од водених струја које се налазе изнад. Други разлог за тврдњу да је ниво мора био знатно нижи, представља постојање подводних кањона који су у сваком погледу слични великим речним кањонима на копну. Један од најпознатијих је подводни кањон који се простире око 480 km од ушћа реке Хадсон до дубоког морског дна. Ови кањони постоје у великом броју око сваког континента на планети. Геолозима је тешко да објасне настанак оваквих кањона без прихватања повећања нивоа мора за неколико хиљада метара. У једном од скоријих анализа овог проблема, В. Д. Торнбури, професор геологије на Универзитету у Индијани каже: Потешкоће на које се наилази приликом објашњавања спуштања нивоа мора неопходног да би се кањони усекли воденим токовима, изгледају непремостиве. Ако је Толстојев закључак да се Хадсонов кањон простире у дубини 4500 метара тачан, величина спуштања нивоа мора која би допустила усецање кањона изнад површине мора изгледа изван било какве могућности остваривања. Најразумније објашњење управо даје опис Потопа из Библије. Како је копно издизано, а океански басени спуштани при крају периода Потопа, велике струје које су текле наниже у океанске дубине брзо су еродовале велике клисуре у још увек меким и неочврслим седиментима изложеним спуштању. Овај и други докази навели су неке еволуционисте да прихвате идеју о огромној воденој катастрофи. Шеф геолошког одсека на Универзитету у Мичигену, Др. К. К. Лендс каже: Можемо ли као трагаоци за истином и даље затварати наше очи пред очигледном чињеницом да су велике области данашњег морског дна некада потонуле у таквим размерама које се мере километрима? 3. Велика количина стена вулканског порекла Велики део копнене површине наше планете прекривен је стенама првобитно избачених из вулканских отвора. Часопис Science, чланак Age of the Earth Највећа стеновита формација на земљи, која се простире више од хиљаду миља дуж обале Канаде и Аљаске, настала је вулканским дејством. Лава је изградила велике висоравни које сада прекривају 520.000 квадратних километара у Вашингтону, Орегону, Ајдаху и северној Калифорнији. Још већа ерупција од ове створила је чувени индијски плато Декан, чије се некада истопљене стене простиру и до 3000 метара испод површине. Аргентина, Јужна Африка и Бразил имају сличне платое. Значајно је и то да се вулканске стене налазе унутар седиментних стена свих наводних геолошких периода, што објашњава библијска импликација да су "извори великог бездана" наставили да се изливају током целог периода Потопа. 4. Велике тектонске активности Формације стена у земљиној кори испољавају доказе велике тектонске активности. Већина седиментних слојева је нагета, наборана или раседнута, у огромној размери. Библијско помињање издизања копна при завршетку потопног периода поклапа се са еволуционистичким тумачењем да се већина садашњих планинских ланаца на планети издигла током најскоријих геолошких периода. За пример могу да наведем часопис Science у коме је записано да су се у најскоријој геолошкој прошлости (постплиоцену) перуански Анди издигли најмање 1500 метара. Један од примера већих тектонских покрета након извршене седиментације великог броја слојева, можете и сами видети на обалама мора у Црној Гори. Ако дођете до споменика на градској плажи у Петровцу, иза себе ћете моћи видети бројне седиментне слојеве који су током Потопа наталожени хоризонтално, али су их каснији тектонски поремећаји искосили готово за 45 степени. 5. Фосилизација Како Свето Писмо наводи, у потопу је нестао готово сав живи свет. У ускомешаним седиментима остала је затрпана огромна количина биљних и животињских организама. Како данас знамо, једини начин да се угинули живи организам сачува од процеса распадања и лешинара је брзим закопавањем воденим седиментом. Професор геологије са Универзитета у Калифорнији, Др. Вилијам Милер каже: Сразмерно мало остатака организама који сада насељавају земљу се таложи у условима повољним за њихово очување у облику фосила. Са друге стране, упечатљиво је да је тако велики број фосила укопан у стене. Не само да геолошки докази потврђују библијски Потоп, већ еволуционистима стварају све више проблема да одрже своју теорију. Шведски научник, некадашњи директор Ботаничког института у Лунду у Шведској рекао је: Тврдило се да је серија палеонтолошких открића превише испрекидана, пуна "карика које недостају", да би тако послужила као убедљив доказ. Ако се претпостављена недостајућа врста не пронађе, једноставно се изјављује да до сада није била пронађена. Сам Дарвин је често користио тај аргумент, али у његово време је то можда и било оправдано. Права ситуација је да ти фосили који су очекивани, ни до данас нису пронађени. Управо је тамо где се нове гране одвајају од главног стабла, било немогуће пронаћи повезујуће типове. Много детаљније инфомације од ових које сам овде навео, можете пронаћи у књизи "Библијски Потоп - Научна потврда библијског извештаја о Стварању и Потопу", од аутора - Др. Хенри Морис и Др. Џон Виткомб.

Наука која се бави мутацијама је веома млада. У питању је наравно генетика. Занимљиво, нарочито за овај форум, је то да је отац модерне генетике римокатолички монах Грегор Мендел. Средином 19. века вршио је експерименте узгајајући десетине хиљада стабљика грашка. Данас је генетика технички много савршенија и много се више зна о узроцима одређених појава у живим организмима. Нема потребе да се овде упуштамо у научне поступке испитивања генетског материјала јер њих нико не оспорава. Опсервације које, пре свега, еволуционистички научници врше су тачне без сумње, али закључци које након тога доносе немају везе са науком већ представљају одраз једне тоталитарне идеологије коју морају да подржавају били свесни њене компромитованости или не. Да би човек могао да схвати проблематичност у логици еволуционистичких закључака морао би претходно да се упозна са биохемојом и микробиологијом које заједно са генетиком чине један круг научних дисциплина које се међусобно прожимају и не могу постојати независно једна од друге. Због тога ћу покушати да избегнем објашњавање конкретних појава из ових области, мада се ради о можда најзанимљивијим појавама у природи уопште. Чувеног еволуционисту Antony Flew-а су научне чињенице управо из ових области претвориле од "шампиона атеизма" у човека који верује у Бога. Могу само да вас упутим да потражите факултетски уџбеник из биохемије и да погледате како је направљен полипептидни ланац шећера који унутар себе складишти и штити ДНК ланац у коме су записане све информације о развоју нашег тела од једне ћелије до ево сада одраслих људи, као и о његовом комплетном функционисању. Ако се разумете у рачунаре остаћете запањени количином и густином информација која се налази у нама и моћи ћете да упоредите бинарни код са генетским јер је поменути полипептидни ланац дизајниран за складиштење само два могућа пара нуклеотида: аденин-тимин и гуанин-цитозин. Невероватна је и репликација ДНК ланца која се истовремено ради у два правца на два потпуно различита начина. Контрола и исправљање грешкака приликом копирања и остали механизми очувања ових гигабита информација у свакој од милијарди ћелија нашег организма сигурно би вас заинтересовали да се детаљније информишете о овој теми. Што се мутација тиче, у школама и факултетима се доста прича о њима. Има различитих начина на које може доћи до промене генетског материјала. Након представљања свих могућих сценарија, професори често питају студенте да размисле да ли се мутације дешавају због услова у животној средини, или се оне дешавају независно од њих па се природном селекцијом даље врши избор нових особина. Одувек ми се чинило да се овакви избори постављају студентима да би они стекли илузију да развијају критичко размишљање. Први понуђени одговор није тачан, а други јесте тачан... али су за њега закачене и еволуционистичке импликације о којима се никада не расправља. Наиме, овде се овим прескоком подсвесно подразумева да постоје нове особине. Подразумева се да мутације производе нешто квалитативно ново, а то није истина. Мутације или кваре постојеће информације што по правилу резултује неизлечивим болестима (зато термин "генетски поремећај" никада нема позитивну аконотацију), или копирају постојећу информацију на друго место. Резултат овог другог најбоље илуструју следеће слике: Овај бик није добио ништа ново што би му користило. Ова пета нога очигледно може само да му смета и наравно да не можемо да је прогласимо за нешто ново што се појавило у генетској информацији ове животиње. Оно што би му можда користило су рецимо крила, али ни еволуционисти не верују да је тако нешто могуће иако њихова теорија тврди да се управо оваквим случајним процесима дошло и до крила и до свих осталих органа свих животиња. Апсолутно све је наводно настало случајним мутацијама. Свака књига обавезно садржи следеће тврђење: Мутације су оригинални (и једини) извор варијација (eng: Mutations are original source of variation). Ево још једног примера: Ова корњача јесте мутант, али још увек није нинџа Потребно је дакле много више од случајних промена како би се створила нова корисна информација. Уосталом, и међу самим еволуционистима постоје они који говоре да мутације не могу бити извор нових информација. Ево цитата из веома познате књиге "Evolution of Living Organisms" коју је написао познати Француски зоолог Pierre-Paul Grasse: No matter how numerous they may be, mutations do not produce any kind of evolution.Требало би да уочимо нешто веома важно што нам поручује теорија еволуције. Наиме, да би се еволуција догодила, није сама по себи довољна ни корисна мутација. Да би се нова особина те конкретне јединке задржала, сва остала популација те врсте мора да умре. Ово исто наравно важи и за човека па можемо лако да закључимо да је порука еволуције: Еволуција: Смрт је довела човека у свет. Ова религија смрти (теорија еволуције) супротна је религији живота (Хришћанству) која тврди: Хришћанство: Човек је довео смрт у свет. За крај сам оставио да поменем пример из школских уџбеника који ће вам укратко рећи све. У питању је пример који се годинама, па и дан данас веома често среће у уџбеницима из биологије. Ученицима се објашњава да је највише експеримената везаних за мутације рађено над одређеном врстом мушице (fruit fly) због могућности репродукције великог броја генерација у ограниченим лабораторијским условима. Тиме деца стичу утисак да је еволуција научно доказана и у лабораторији. Текст у књизи објашњава еволуционе процесе, спрегу мутација и природне селекције који доводе до усавршавања живих бића за живот у свом окружењу. Испод пасуса у коме се помињу корисне мутације, дат је пример у виду фотографије мушице са четири крила која је добијена у лабораторији након излагања разним агенсима који изазивају генетске промене. Замислите, то је њихов најбољи пример позитивне мутације! Та конкретна мува са четири крила чија се слика налази у уџбеницима, уопште не може да користи други пар крила јер нема за њих закачен одговарајући пар мишића који би их уопште покретао! Тај други пар крила јој само смета као што она пета нога на биковим леђима само смета бику. И ето то је најближе што еволуционисти имају као корисну мутацију! То је одговор на питање да ли је ико икада видео корисну мутацију. Нису чак ни еволуционисти који очигледно морају да пређу повеће мостове од вере како би прихватили своју религију смрти.

Оно што издваја човека иза овог псеудонима од осталих, да кажем, креациониста, јесу велики ресурси које има на располагању. Продукција књига и документарних емисија је на високом и техничком и садржајном нивоу. Не памтим да је неко по том питању могао да се пореди са њим, али у последње време озбиљну организацију иза себе има и Аустралијанац Ken Ham, који је у САД основао Answers in Genesis. Морам да споменем и то да је у питању човек исламске вере, али тешко да ретка спомињања Курана могу једног Хришћанина одвратити од осталих 99% садржаја. Ја не могу прецизније да оценим све садржаје које Харун Јахја нуди на свом сајту, емисијама и књигама јер сам од свега тога видео само мали део. Ипак, процењујући по неколико прочитаних књига, могу да кажем да њихов садржај може човеку омекшати срце и испунити га чежњом за спознајом Бога. Питаће неко сада како је то могуће, какве су то књиге. Ево какве. Назив првог поглавља једне од њих је "Чудо пчеле". На почетку се укратко објашњавају основне карактеристике организма овог свима нама добро познатог инсекта. Веома брзо се прелази на начин функционисања пчеле у својој заједници која је карактеристична само за ова бића. Све што се чита пропраћено је невероватним фотографијама на чијем се броју није штедело (свака страница је у пуном колору). Након пар страница, ништа специјално, али затим долазе информације које ће вас натерати да помислите да су намерно биле скриване од вас током школовања како не бисте схватили да постоји Створитељ овог бескрајно чудесног света. Мене је одушело неколико ствари које сам сазнао. Најбоље се сећам како сам се осећао када сам открио шта пчеле раде након што пронађу нови извор полена. По повратку у кошницу оне својим телом покушавају да објасне осталим пчелама где се полен налази. Оне почну да се крећу у працу који са врхом кошнице заклапа исти угао који у правцу са Сунцем заклапа пронађени извор полена. Замислите! Тим правцем иду више пута да би што већем броју пчела била пренета информација. Пошто је релултат таквог периодичног кретања затворена крива линија, њен део који се поклапа са значајним правцем означавају мрдањем свог тела лево-десно. На остатку кружног кретања то не раде тако да свако ко гледа одмах може да уочи који то правац пчела показује. Али то није све! Пчела покретима свог тела горе-доле, показује колико је идући показаним правцем, извор полена далеко! Дакле дају и вектор и његов интензитет којим се тачно у простору одређује дата локација! Пчела је један мали наивни инсект који више ради за човека него за себе, никада се бунећи и не штрајкујући. Не знам коме није чудно што се оне тако добро сналазе са геометријом, са којим и многи људи имају проблема. Не верујем да ова и прегршт осталих сличних чуда природе, могу здрав мозак покренути на било шта друго до размишљања о свемогућем Богу који је створио ово мало створење са таквим способностима. Ово никако није једина невероватна информација коју човек може да сазна. Што се пчела тиче, ту је рецимо структура кошнице која се састоји од низа дводимензионалних матрица призми шестоугаоне основе, што је математички доказано најоптималнија структура за складиштење, по критеријуму количине утрошка материјала за његову израду. Што се неких других инсеката тиче, сећам се да су термити оставили велики утисак на мене. Ови сићушни инсекти немају чак ни очи а сви заједно праве компликовану грађевину у којој ће сви живети. Ови инсекати праве грађевину која има прецизно одређен пресек и оријентацију која обезбеђује минимално укупно излагање сунчевој светлости током дана. Праве веома функционално распоређене наменске просторије и тунеле који их све веома добро повезују. На крају, праве невероватно ефикасан систем широких вентилационих тунела који се повезују на централни вентилациони отвор и тиме се ствара потпуно ефикасно проветравање целе грађевине без икавих вентилатора и електромотора који су нама људима најчеће потребни да би вентилациони систем функционисао. Највеће питање тек долази. Како хиљаде и хиљаде малих слепих инсеката могу синхронизовано да праве тако сложену грађевину, као да су сви претходно добили њен грађевински план? Како један термит зна да остали праве просторије, отворе и зидове по истом плану по ком и он ради? Како?

Свако ко се у оквирима теорије еволуције почне бавити проучавањем порекла човека, убрзо ће испред себе имати списак фосила чија се званична старост креће од 4 милиона година до свега 5 хиљада година. Често се на одређеној локацији пронађе веома мали део скелета, на пример делић лобање. Некада су то фрагменти неке од ножних костију, а некада само отисци стопала у окамењеном песку. Зато је разумљиво што су палеоантрополози у последњих 100 година имали доста недоумица у разврставању неких делова скелета. Можете претпоставити да еволуционисти пре било чега, доказе уклопе у оквире своје теорије па тек онда крећу на даље разматрање могућих сценарија. У све је могуће сумњати, али у теорију еволуције не! Свако ко се дрзнуо да то учини, избачен је из научне заједнице и заувек су му затворена врата свих научних институција. Да не дужим превише, неки од фосила еволуционисти намерно тумаче другачије и смишљају невероватна сценарија како би објаснили да се оно што можемо видети и опипати ипак уклапа у оквире њихове теорије. На неким примерима је званично тумачење особина фосила очигледно погрешно у тој мери да се слободно може употребити термин - безобразно. Прича постаје занимљивија када се сазна да је једно од најконтроверзнијих тумачења истовремено и једно од најзначајнијих у последњих неколико деценија. Пре тога желео бих само да наведем генералну поделу свих фосила из поменутог периода, дакле генералну поделу свих наводних предака човека. Најудаљенија од човека по особинама скелета јесте врста Australopithecus afarensis којој припада и већ помињани у овој теми фосил Луси. Фосили ове врсте су процењени на старости од око 4 милиона година, па све до отприлике 1,2 милиона година. Након њих долази врста Homo habilis која је прва наводна прелазна форма са речју homo у свом називу. Најмлађи фосили (делови скелета) ове врсте пронађени су у Танзанији и процењени су на 1,5 и 1,6 милиона година, а најстарији на 2 милиона година. Ово је су до сада биле две мање занимљиве врсте јер се ради уствари само о врстама изумрлих мајмуна. За једну од њих ни сами еволуционисти нису употребили назив homo што нам доста говори о томе колико заиста људских особина имају ови скелети. Довољно је на пример да се уочи нешто дебља глеђ зуба код фосила Australopithecus afarensis врсте него код данашњих шимпанзи којима су најсличнији, и да се одмах почне прича о еволуцији у човека! Никоме не пада на памет да спомене да дебљина зубне глеђи често више зависи од врсте исхране него од наследних особина, а нарочито им не пада на памет да кажу да и данас имамо неколико врста мајмуна са још дебљом глеђу (Орангутан), па их још не видимо како моле чуваре у зоолошком врту да им се уведе интернет у кавезе. У сваком случају, свако ко мало детаљније погледа о чему се ради, схватиће да су претходне две врсте ништа више од изумрлих врста мајмуна. Након њих долазе три стадијума која претходе модерном човеку. У питању су Homo erectus, рани Homo sapiens и Неандерталац. Тек смо кренули, а већ дођосмо до Homo sapiens-а. Управо се о томе и ради. Поменуте врсте заиста јесу прави људи! Њихови фосили су већ на први поглед другачији од фосила мајмуна. Рецимо, одмах у очи упадају кости корена носа на месту којих мајмуни имају само троугаони отвор. То је нешто на основу чега одмах можете проценити о чему се ради. Даље се гледа на угао зуба итд. Веома је занимљиво да се фосили ове три врсте и моденог човека налазе паралелно у фосилном запису. Да је теорија еволуције тачна, требало би да постоји одређена прогресија. Еволуционисти зато дају све од себе да докажу да су ово ипак само презлазне форме, и покушавају да тумаче доказе тако да закључак буде то што они желе. Пошто овде нема простора за детаљисање, а ова порука се већ одужила, напоменућу само најзанимљивију контрадикцију и пример за њу који сам поменуо на почетку. Наиме, ако би неки палеоантрополог разврстао фосиле по поменутим врстама не знајући како су их еволуционисти датирали, практично би показао оно што ја желим да овде да кажем. Он не би рецимо због процењене старости слоја окамењеног песка, очигледно људска стопала унутар којих су, ради веће забаве, утиснута мала дечија стопала, прогласио за стопала мајмуна врсте Australopithecus afarensis! Управо то је урадила чувена Mary Leakey након што је открила окамењене Laetoli трагове стопала. Након презентације свог открића пришао јој је један млади доктор антропологије који је данас професор универзитета у САД и питао ју је оно што му је све време било пред очима, а што је Mary Leakey потпуно заобишла у свом излагању. Упитао ју је да ли јој је пало на памет да се ради о отисцима људских стопала. Она му је поносно одговорила да наравно није јер, побогу, није могуће да је било људи пре три милиона година, на колико је у том тренутку била процењена старост датог слоја. Данас је то померено на 3,75 милиона година. На крају закључак је веома занимљив. Гледајући особине фосила, видећемо да се остаци модерног човека проналазе у слојевима старим свега неколико хиљада година па све до 4 милиона година! То је читав период наводне еволуције човека! Када би еволуционисти то и званично признали, постало би очигледно да еволуције од мајмуна до човека није ни било јер паралелно налазимо фосиле и једних и других. Ко је читао о Потопу њему је то сасвим очекивано, али еволуционисти ће, као на показаном примеру, увек затварати своје очи и интерпретирати фосил на најнеочекиванији начин, само да свој налаз уклопе у теорију еволуције. Најекстремнији пример манипулације је уважени антрополог из САД који карличне кости реплике Луси (која хода четвороношке) бруси како би добио карличне кости човека (који наравно хода усправно). Ово је наравно смешно, али ћете боље разумети колико је усправни положај тела овог мајмуна од увек био важан еволуционистима ако прочитате текст Истина о Луси, претходно дат у овој теми.

Можда најважнија потпора целој теорији еволуције јесу методе радиоактивног датирања. Ако би се показало да су оне нетачне, комплетна теорија еволуције одмах пада у воду. Ево једне прилично детаљно урађенe анализе која управо то показује: The Relevance of Rb-Sr, Sm-Nd, and Pb-Pb Isotope Systematics to Elucidation of the Genesis and History of Recent Andesite Flows at Mt. Ngauruhoe, New Zealand, and the Implications for Radioisotopic Dating

Ко буде пратио ову тему, дефинитивно не би требало да пропусти следећу поруку из теме "Фосили". У питању је ново еволуционистичко откриће које доказује погрешност једног важног дела тренутно важеће теорије еволуције: Линк ка поруци из теме Фосили

Ево новости из света палеонтологије која би свима требало да отвори очи да схвати како је теорија еволуције једна неозбиљна прича у којој дојучерашње темељне и добро обрађене "чињенице" за један трен постају доказана лаж. Ради се о важној ствари па ћу писати пажљиво давајући референце на чланке у којима се може проверити све што овде наведем. Сви смо још у основној школи чули да су рибе "проходале" тј. да постоје прелазне форме кичмењака са перајима које су ходале изван воде. Ко студира медицину или биологију ову бајку слуша управо сада јер је тек пре неколико дана дошло до открића које ће резултовати изменом књига вероватно тек за неколико година. Наиме, еволуционистима је важније да имају причу која звучи логички прихватљиво, него да та прича буде заиста истинита. Тако је било одувек, рецимо на примеру фосила Луси чије се представе у музејима не мењају, и чак се намерно праве супротно постојећим доказима (!) јер таква "реконструкција" овог фосила "боље осликава теорију еволуције". Замислите! Него, да се вратимо на тему... Сви данас знају за "прву рибу која се извукла из воде пре скоро 400 милиона година, еволуционог претка свих копнених кичмењака - и, као таквог, нашег веома далеког претка." Е, тај наш далеки предак зове се Tiktaalik, а ево и слике једног изузетно добро очуваног фосила, како би га боље упознали: Наведени цитат и слика су из веома уваженог научног часописа NewScientist. Можете погледати и слику која ову прелазну форму поставља прецизно у још увек важећи еволуциони низ "наших предака": Слика прелазних форми од рибе до копнених кичмењака Комплетан чланак под називом "Meet your ancestor – the fish that crawled" можете прочитати у оригиналу на следећој адреси: http://www.newscientist.com/article/mg19125681.500-meet-your-ancestor--the-fish-that-crawled.html Са каквим ентузијазмом су еволуционисти од самог проналаска овог фосила писали о њему можете закључити на основу следећих цитата. Наиме, док су проналазач фосила и још један научник (Daeschler, Matt Friedman) гледали фосил, одушевљено су закључили: It was like light bulbs going off. This is what we're looking for. Of course it is!Фосил је назван открићем деценије и због изузетне очуваности веома детаљно је анализиран. Говоре да им ово створење даје редак и јасан поглед на то како су и зашто кичмењаци кренули у своје прве кораке ка копну: The new creature, which they named Tiktaalik - from the Inuit name for a large, shallow-water fish - gives us a rare and vivid glimpse of how, and why, vertebrates took their first tentative steps toward land.Еволуционисти једва чекају да нађу било шта што могу да представе као прелану форму па је тако било и са овим фосилом. Ево шта су рекли: It is one of those things you can point to and say, I told you this would exist and there it is.Дакле, постојање нечега што се уклапа у њихову бајку је одмах постало чињеница, и још се хвале како су унапред знали да је овако нешто морало да постоји. У наставку чланка буквално се машта о наводном претварању пераја у ноге. Како такве маштарије аутоматски заврше у књигама и водећим научним часописима веома је занимљиво. Уколико разумете енглески језик, најбоље након читања ове моје поруке идите на чланак помоћу горе датог линка. Тај еволуционистички ентузијазам који од маштања попут какве алхемије прави науку, сигурно ће вас лепо забавити. Чланак има три стране па обратите пажњу да прочитате све како би видели докле све машта може да оде и какве све везе у пореклу сродних бића одједном уочавају ови "научници". Ово су до сада биле све старе вести у којима видимо са кавом сигурношћу се представља наводна прелазна форма и како такве теорије лако постају "чињеница" која се затим као цигла уграђује у зид који представља теорију еволуције. Изгледа да тај зид ипак служи само да људима заклони поглед ка нечем другом... А сада, нови чланак, објављен у истом часопису прошле недеље. У питању је чланак о проналаску четвороножних кичмењака под насловом Ancient Four-Legged Beasts Leave Their Mark Да пређем одмах на ствар. Пронађен је доказ о постојању копненог кичмењака који је ходао четвороношке 10 милиона година пре малопређашњег Tiktaalik-а, прелазне форме између риба и копнених кичмењака. 0104_cheesy Кликом на горе постављени наслов чланка можете отићи и прочитати цео чланак, а ја ћу овде издвојити само прва два пасуса и пар занимљивијих реченица: Researchers have uncovered the earliest evidence of four-legged animals. Footprints and tracks preserved in the mud of an abandoned quarry in southeastern Poland date back 395 million years, upending accepted thinking about when and where land animals first emerged. Scientists have long believed that four-limbed animals--also known as tetrapods--evolved from fish via transitional animals called elpistostegids. These creatures had paired fins, rather than true arms and legs, and were capable of very limited crawling. The oldest elpistostegid fossils, known as Tiktaalik and Panderichthys, are 386 million years old. But the Polish tracks suggest that elpistostegids were an evolutionary dead-end. The imprints found in the quarry are clearly footprints: in some of the prints, individual digits can be made out. That means land animals already had feet 9 million years before the finlike structures of Tiktaalik and Panderichthys. Paleontologists are taken aback by the discovery of the tracks. "We thought we'd pinned down the origin of limbed tetrapods," says Jennifer Clack of the University of Cambridge in the United Kingdom. "We have to rethink the whole thing."Све ово је наравно није изненадило оне који виде да методе радиоактивног датирања немају везе са одређивањем старости стена и фосила у њима. За разлику од еволуциониста који одаберу један датум који им одговара, а остала мерења прогласе за нетачна, многима је јасно да су ови и сви други фосили настали у једој великој воденој катастрофи која се десила пре око 4500 година.

Фосили који су од увек били најконтроверзнији због упорних еволуционистичких интерпретација које су постале део званичне науке, јесу фосили наводних прелазних форми између мајмуноликих створења и човека. Ствари су се мало промениле па би сваки модерни еволуционистички оријентисани палеоантрополог требало да зна да ни његови највећи еволуционистички ауторитети нису сасвим убеђени да је предак човека та чувена Australopithecus фамилија, којој припада и најпознатији фосил назван Луси. Ево пар цитата највећих еволуционистичких ауторитета из ове области, па да видимо како они коментаришу чврстину доказа који подупиру теорију о пореклу човека а посредно и целу теорију еволуције. Lord Solly Zuckerman, дуго је био шеф одељења анатомије на Универзитету у Бирмингему и главни научни сарадник Британске владе. Добио је највиша званична признања за своја постигнућа у научној каријери. Након 15 година проучавања фосила hominid фамилије, закључио је да Australopithecus није ходао усправно, и да није био прелазна форма између мајмуна и људи већ само обичан човеколики мајмун. Иако је био еволуциониста, сматрао је да нема много науке у потрази за човековим претком. Ево занимљивог цитата из његове књиге Beyond the Ivory Tower: If man has evolved from an ape-like creature, he seemed to do so without leaving any trace of the transformation in the fossil record. The record is so astonishing that it is legitimate to ask whether much science is yet to be found in this field at all. Фосил Луси пронашао је Donald Johanson 1974. године у Етиопији. Он је један од два најпознатија палеоантрополога на свету. Други је Richard Leakey. Ево једног његовог цитата на ову тему: Lucy’s skull is so incomplete that most of it is “imagination made of plaster,” thus making it impossible to draw any firm conclusion about what species Lucy belonged to.Еволуциониста Dr. Charles Oxnard, професор анатомије и биологије на Универзитету у Западној Аустралији, урадио је једну од најсавршенијих компјутерских анализа Аустралопитекус фосила икада започетих, и закључио је да они немају никакве везе са пореклом човека и да једноставно представљају изумрле врсте мајмуна. У часопису Nature, у тексту под називом The Order of Man он каже: It is now recognized widely that the australopithecines are not structurally closely similar to humans.Ево још једног "охрабрујућег" цитата Ричарда Ликија (Richard Leakey) који лепо каже да еволуционисти једно желе, а проналазе друго: Biologists would dearly like to know how modern apes, modern humans, and the various ancestral hominids have evolved from a common ancestor. Unfortunately, the fossil record is somewhat incomplete as far as the hominids are concerned, and it is all but blank for the apes.Једно лепо поређење даје нам David Pilbeam, такође веома познати ауторитет који се бавио управо еволуцијом људи: If you brought in a smart scientist from another discipline and showed him the meager evidence we’ve got he’d surely say, ‘forget it: there isn’t enough to go on.’

Укрштени седиментни слојеви (Cross Bedding) http://epod.typepad.com/.a/6a0105371bb32c970b0120a55fcf96970c-pi На слици је приказан Coconino пешчар. Обухвата површину од 518000 квадратних километара просечне висине од скоро 100 метара. Садржи 41700 кубних километара песка. Докази не подржавају интерпретацију еволуционих геолога о спором и постепеном таложењу песка у пустињи уз помоћ лутајућих полигона за пењање. Напротив, докази потпомогнути посматрањима процеса који се и данас дешавају указују на таложење песка у условима катастрофе, помоћу брзих покрета воде при дну, у току свега неколико дана. Докази у природи су велико сведочанство Потопа и еволуционисти ће увек морати да смишљају своје научно-фантастичне приче за објашњавање оваквих појава.

Један домаћи сајт (ЦПС) има страницу која говори о брзом таложењу седиментих слојева. Има две занимљиве фотографије са пропратним текстом тако да мој коментар није потребан. Ево их:

Шест главних геолошких доказа за Потоп 1. Фосили морских животиња далеко изнад нивоа мора 2. Нагло затрпане биљке и животиње 3. Брзо наталожени седиментни слојеви огромних површина 4. Седимент пренесен на велике удаљености 5. Брза или уопште непостојећа ерозија између слојева 6. Многи слојеви наталожени брзо један за другим Овом приликом бих прокоментарисао само последњу, шесту тачку, јер су еволуционисти најсмешнији док њу покушавају да објасне. Дакле, да ли на основу нечега што видимо у природи можемо да закључимо да су се седиментни слојеви наталожили у периоду од неколико месеци, или више стотина милиона година? Погледајте наредне две фотографије које представљају два детаља чувеног кањона Колорадо. У питању је део Tapeats-Kaibab низа слојева. Покушајте да уочите људе на сликама да бисте стекли утисак о величини приказаних формација. Након што се стврдне, чврста стена се савијањем увек ломи и пуца јер је крта и ломљива. Стена се може савити само док је мекана и еластична. Теорија еволуције нема објашњење за настанак слојева са ових слика. По њој је за таложење ових слојева било потребно 440 милиона година након чега је дошло до савијања. Ова врста пластичности је можда могућа код неких врста минерала или приликом рекристализације али никако код стена. Једино логично објашњење је да пауза од 440 милиона година између таложења и савијања није ни постојала. Уствари, Tapeats-Kaibab низ слојева наталожен је брзо један за другим током Потопа, након чега је дошло до издизања Kaibab платоа последњих месеци Потопа. Само ово објашњава савијање целог низа слојева без пуцања.

У једној од претходних порука поменуо сам како је данашња наука често исполитизована и да је уместо потраге за истином све чешће напред вуку потрага за новцем и личном славом. Једна од грана науке за коју сам имао највише информација о овој врсти корумпираности је палеоантропологија, главни сутуб на кога се од самог свог почетка ослања теорија еволуције. Управо се појавио један занимљив текст који успешно сумира најважнија догађања из ове области. Текст је нешто дужи, али је веома значајно имати у виду да иза званичне приче коју научна заједница пропагира кроз систем школства, књиге, часописе и медије, стоје обични људи који ће као и многи други који се баве сасвим другим занимањима, често искористити прилику да из нечега извуку значајну личну корист уколико им се укаже било каква прилика за то. Ево текста: Controversy in anthropology

На данашњи дан, тачно пре 100 година (20. децембра 1909. године), владика Николај се замонашио у манастиру Раковица. Ево фотографије овог манастира направљене малопре:

Леп цитат на десној страници црквеног календара за овај месец. Прикладан теми. Да вера ваша не буде у мудрости људској, него у сили Божијој. (Посланица прва Коринћанима, гл. 2, стих 5)

???? ????? ?? ?? ??? ???????? ????????? ??? ????????? ?? ???? ????????????? ? ???????????? ???? ?????? ?????, ?? ?? ???? ??????????? ?? ????? ? ???? ?????? ???? ?? ?? ????? ????.

Страствени еволуционисти често оптужују креационисте да им аргументи нису засновани на науци и да докази у природи говоре у прилог униформизма (и еволуционизма), а не катастрофизма (и креационизма). Ако бих сада користио креационистичке изворе, еволуционисти би једноставно рекли да то није наука и ова порука би била узалудна. Зато ћу сада цитирати искључиво изјаве научника еволуциониста из угледних еволуционистичких извора, па ћемо видети на шта нас они упућују када су фосили у питању. У часопису Science (број 129, јануар 1959.) у тексту под насловом "Ecology, Paleontology and Stratigraphy" Harry S. Ledd каже: The numbers of fossils may be so great as to suggest abnormal conditions, possibly a catastrophe of some sort. Such an example was described by D.S. Jordan from Miocene of California. Enormous numbers of the herring "Xyne grex" were found crowded on a bedding plane in "Monterey shale." Jordan estimated that more than a billion fish, averaging from 6 to 8 inches in length, died on 4 square miles of bay bottom.У наставку текста овај научник следећом изјавом покушава да помири ове доказе за еволуционим униформистичким погледом на свет: Catastrophic death in the sea on a comparable scale occurs today, due in many instances, to the development of "red water."Овај покушај би можда и успео да није једног малог "детаља" кога је аутор наравно изоставио. Наиме, поменута "црвена вода" (red water, red tide) заиста може да резултује огромним бројем мртвих риба, али никада се ни једна не фосилизује!!! Рибе се веома брзо распадну на обали или их поједу грабљивице, али никада не постају фосили. Да пређемо сада на најзанимљивије - фосиле диносауруса. Одмах треба приметити да се фосили ових џиновских гмизаваца проналазе на свим континентима. Вероватно највећи ауторитет када су диносауруси у питању био је Dr. Edwin Colbert. Ево неколико типичних цитата из његових књига о фосилима са различитих локација: У Новом Мексику: The workers cut a large scallop into the hillside. As the layer was exposed it revealed a most remarkable dinosaurian graveyard in which there were literally scores of skeletons one on top of another and interlaced with one another. It would appear that some local catastrophe had overtaken these dinosaurs, so that they all died together and were buried together.(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 141)У Вајомингу: At this spot the fossil hunters found a hillside literally covered with large fragments of dinosaur bones… In short, it was a veritable mine of dinosaur bones... The concentration of fossils was remarkable; they were piled in like logs in a jam.(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 151)У Алберти: Innumerable bones and many fine skeletons of dinosaurs and other associated reptiles have been quarried from these badlands, particularly in the 15-mile stretch of river to the east of Steveville, a stretch that is a veritable dinosaurian graveyard.(Edwin Colbert - The Age of Reptiles, стр. 141)У Белгији: Thus it could be seen that the fossil boneyard was evidently one of gigantic proportions, especially notable because of its vertical extension through more than a hundred feet of rock.(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 58)Постоје и велика налазишта фосила сисара, на пример мамута у Сибиру, нилских коња на Сицилији, итд, као и фосила водоземаца (у Тексасу на пример), фосила биљака (наслаге угља). Практично све врсте живих организама које данас постоје налазе се и у фосилном запису и то најчешће у огромним гробљима фосила. Сваки униформиста (еволуциониста) би требало да се запита зашто се ништа слично не дешава данас и да проба да замисли размере катастрофе која је изазвала све ово. Можда би требало да спојимо ову тему са темом "Потоп". 0104_cheesy

??????????? ?? ?????? ?????? ???????? ?????? ????? ?????? ???? ???????????? ????? ????????. ??????? ????? ?? ??????? ???????? ? ??????? ???????????? ???????????? ????????. ?????? "????????" ?? ?????? ??????? ???????? ? ???????? ?? ??????? ???? "????????". ??? ???????? ???? ?? ??? ??????????? ?????? ?? ???????? ? ?????? ???? ?? ?? ???????? ?????? ? ?????????, ? ???? ?? ?? ????? ? ???????. ?? ?? ???? ??????? ?? ???? ?????? ??????? ?????????????? (????????? ?? ???????), ???? ????? ???????? ????????? ?????? ??????? ???? ?????? ??????????? ??????????? ?????????? ?? ??????? ???????? ?????? ?????????, ????????? ???. ?????????, ??????????????? ????????? ?????????. ??????????? ?????? ???? ?? ????? ?????? ??? ?????? ???????? ???? ?? ????? ????? ?????? ? ????????, ? ?? ????? ?????? ??? ????? ????? ???? ?? ??????? ???????? ? ???????????? ?? ???? ?? ????????. ???? ?????? ?? ?????? ??????? ???? ?? ???????? ??????? ? ???? ?? ????? ???? ???????? ????? ?????????, ?? ???? ?????????? ?????? ????? ??? ?????? ???????? - ????????? ??????? ????. ?? ?????, ??????? ????? ??????? ?????? ??????? ? ?????? ???? ?????????? ? ???????????????? ?????????? ????????. ????? ????????? ????? ????? ???? ?? ???????? ? ????????? ?? ????????????? ?????? ???????. ????? ?? ?? ?? ????, ??? ????? ???????? ???????, ?????? ?? ?????? ? ???????? ? ???? ????.

Свакоме бих препоручио да прочита поглавље "Потоп" из књиге "ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК" јеромонаха Серафима Роуза. Ово су заиста предивно искоментарисане речи Светог Писма од стране аутора, али и уз навођење коментара Светих Отаца. Ево линка: ПОТОП - ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК Наводећи коментаре Светих Отаца, највише Светог Јована Златоустог, аутор нам открива и неке од разлога због којих су одређене ствари заповеђене Ноју тако како јесу. Ово нам омогућава да добијемо потпунију слику о самом догађају, али и о времену које је било пре, и времену које је уследило након њега. Мислим да би као увод било адекватно да цитирам један мали пасус у коме се дају речи светог апостола Петра у коме он помиње овај катаклизмички догађај који се десио пре око 4300 година по Библијској хронологији: У Писму се посебно говори о онима који су живели у Нојево време. У 1. Петр. 3; 18-20 апостол (Петар) описује како је Христос сишао у ад и кога је тамо видео: Зато и Христос једанпут за гpexe наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен телом а оживевши духом којим и сиђе и проповеда духовима у тамници. Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег у коме се мало, то јест осам душа, спасло водом. Ово "спасавање водом", каже св. апостол Петар, представља праобраз крштења. Ковчег (барка, лађа) је праобраз Цркве и спасења од порочног света.

Црква нема став о свакој реченици из Светог Писма, али зато имамо пребогато светоотачко црквено предање. Ево веома занимљивог поглавља "Однос према Шестодневу" из књиге "Јерес еволуционизма" протојереја Константина Буфејева: Однос према Шестодневу Светоотачко црквено предање недвосмислено истрајава на прихватању библијске приче о стварању света за шест дана. Преп. Јефрем Сиријски: "Нико не сме да мисли да је шестодневно стварање алегорија; није дозвољено такође говорити да је наводно оно што је по Писму створено током шест дана, то створено у једном тренутку, а такође да су наводно у том опису представљена само имена која или ништа не значе, или значе нешто друго. Напротив, треба знати да као што се небо и земља, а не нешто друго подразумева под именом неба и земље, тако и све што је речено о свему осталом, што је створено и доведено у ред након стварања неба и земље, не садржи у себи празна имена, већ моћи ових имена одговара сама суштина створених природа" (15,с. 210-211). Свети Атанасије Велики: "Сва видљива твар саздана је за шест дана; првог дана је створена светлост којој Бог даде име дан; другог је створен небески свод; трећег је Бог, сабирајући воде на једно место, открио копно и створио на њему различите плодове; четвртог је створио Сунце и Месец и цео скуп звезда; петог је створио животиње у мору и птице у ваздуху; шестог је створио четвороножне животиње које живе на земљи и на крају човека" (3,с. 287). Свети Василије Велики: "И би вече, и би јутро, дан један. Зашто није назван првим, већ једним? ... Одређује тиме меру дана и ноћи, и дневно време сједињује у једно, зато што двадесвт четири часа испуњавају трајање једнога дана ако се под њим подразумева и ноћ" (8,2. 35). Светитељ Јован Златоуст: "Када је Бог завршио украшавање неба, посејавши га звездама и створивши два велика светила, завршио је дан говорећи: Би вече, би јутро, дан четврти. Пази како Он то говори о сваком дану да би честим понављањем учења учврстио у нашем уму Божанствене догмате" (18,с. 47). Од старозаветних времена први дан стварања се поистовећивао са недељом, а седми са суботом. Исто тако дословно прихватила је дане стварања и литургијска традиција Цркве. У стихирама на Господи, возвах" службе Велике Суботе наглашава се: "Данашњи дан тајно велики Мојсије представљаше, говорећи: И благослови Бог дан седми. Јер ово је благословена субота, ово је дан успокојења у који отпочину од свих дела Својих Јединородни Син Божији провиђајући смрт, телесно отпочинувши; и у којем беше, опет се вративши васкрсењем, дарова нам живот вечни као једини благ и човекољубац". У пуној сагласности са представама целе Православне Цркве писао је св. Димитрије Ростовски: "Када је засијала светлост у безданој тами, Бог је разделио светлост и таму, и назвао светлост дан, а таму ноћ; и то је био први дан који називамо недељом, и први месец који је касније назван март, и први дан у том месецу... И другога дана, који ми данас називамо понедељак, произвео је свемоћном Својом речју небеса из безданих вода... Трећег дана који ми називамо уторак, скупивши воде на једно место, открио је копно и назвао га земљом; и учинио је способном да произведе семена и сваку траву и дрвеће. Четвртог дана који ми називамо среда, створио је на небу два велика светила - Сунце и Месец, а такође и звезде. Петог дана који ми називамо четвртак створио је рибе и гмизавце и извео птице. Шестог дана који одговара нашем петку Он је створио звери, стоку и гмизавце земаљске по њиховим врстама; после свих створења створио је Адама и Еву и увео их у рај. Седмог дана Бог је отпочинуо од свих Својих дела и тај дан је био назван субота, тј. спокој, јер је Саздатељ у тај дан отпочинуо од свих својих дела и посветио га, као што о томе пише у другој глави књиге Постања" (13,с. 11-12). Потпуно је очигледно да се еволуционизам не може помирити са овако јасним и строгим учењем Православља.

??? ???? ??? ?? ????? ????? ?????? ?? ????? ????????. ???? ?? ??????? ?????????? ? ?????? ??? ???? ?? ??????? ??????????? ??????? ?????? ??????, ???? ?? ??????? ?????????? ?? ??? ????. ????? ?? ??? ?? ?? ?????????? ?????, ??????? ? ????? ???. ???? ?? ???? ?? ?????? ????????? ??? ??????. ?? ??? ??? ???????? ?????? ? ?? ?? ?????. ???? ????? ?????? ??? ???? ???? ??????? ????????? ?? ???? ???????? ???? ??????? 24 ????. ?? ?? ??? ???? ????????????? ???????.

?????, ??? ?? ?? ????? ?? ?? ??????? ??????????. ??? ? ????????? ??????? ????, ???? ?? ????? ????? ????? ????? ???, ???? ?? "??? ??????????? ????? ????? ?????". ????? ?? ?????? ?????????? ??? ????? ??? ?????, ?? ?? ???? ??????????

Јеромонах Серафим Роуз - ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК - Православно Хришћанско становиште Свети Оци кажу да је сваки од тих Шест дана трајао двадесет четири часа. Свети Јефрем Сиријски их чак дели у два периода, од којих сваки траје дванаест часова. Свети Василије Велики каже да се у Књизи Постања "дан први" не назива тако него "дан један", јер је то дан којим је Бог одмерио све преостало стварање. Другим речима, он каже да је Први дан, који је, према његовом мишљењу, трајао двадесет четири сата, управо онај исти дан који се понављао у остатку стварања. Ако размислите о томе, видећете да у тој идеји нема никаквих посебних тешкоћа, будући да је стварање Божије нешто што је потпуно изван нашег садашњег знања. Прилагођавање дана епохама нема никаквог смисла; ви не можете да их уклопите једне с другима. Према томе, због чега вам је потребан дан који би трајао хиљадама или милионима година? Свети Оци опет једногласно кажу да су стваралачки чинови Божији моментални. Свети Василије Велики, свети Амвросије Медиолански, свети Јесррем и многи други кажу да, када Бог ствара, Он изговара реч и то јесте, брже него мисао. Постоји много светоотачких навода о томе, али сада нећемо залазити у то питање. Ниједан од Светих Отаца не каже да је Стварање било споро. Постоји Шест дана Стварања и они их не описују као дуготрајан процес. Кад дођемо до питања о томе шта у Књизи Постања треба тумачити дословно а шта символично или алегоријски, Свети Оци нам предочавају веома јасно учење. У својим тумачењима, свети Јован Златоусти у извесним одломцима чак и истиче шта је дословно а шта фигуративно речено. Он каже да они, који покушавају да (цео текст) тумаче алегоријски, покушавају да униште нашу веру.

?????? ?? ???? ??????? ?? ???? ???? ???? ???? ????? ??? ???? ?? ????? ??? ??? ?????? ??????? ?? ?????????: "???????????-????????? ??????????" - ???????????? ????????: "??? ?????? ???? ???? ???????? ??????? ??????????? ?????? ????. ??? ????? ?? ??? ?? ??????? ?????? ? ??????: ? ?? ????, ? ?? ?????, ??? ?????;... ? ?? ????, ? ?? ?????, ??? ?????... ? ???? ????. ? ???? ????,... ? ?????? ?? ??? ???? ???? ? ???? ?? ??? ??????? ??? ????? ???? ? ????? ????????? ????? ?? ????????? ? ??????? ??? ?????, ??????? ?? ????????? ?????????? ?? ? ??? ???? ???? ? ?????? ????, ? ?? ????? ???, ??????, ????????? ??????? ???? ???????" (29,?. 420).

??. ???????? ???. ???? ?????? ???????? ??????? ? ?????? ??? ?? ???? ??? ?????????? ???????? ?? ?????. ???????? ??? ? ????? ? ???? ?? ?????? ??? ????????. ????? ??????, ?????? ??? ? ???????? ??? ????? ??????? ????????? ???????? ?????, ? ??????? ??????? ??????? ?? ?????? ????. ??????????? ??? ???? ?????? ??? ??? ?????? ??? ??? ?????, ?? ?? ??? ??? ???????. ?? ???? ?? ???? ???????? ? ????????? ????? ????. ?? ???? ?? ? ?????? ???? ??? ????? ???????. ??? ?? ?? ??? ?????. ????? ?? ???????? ??? ?? ?? ???? ??? ?????? ?? ??? ?? ?? ?? ????? ????? ? ??? ???? ?????! ?? ?? ?????. ? ?????, ??? ??? ??? ????? ? ?????????? ??????, ???? ??? ???? ?? ???? ??????? ?? ???????? ?? ???? ???????? ???? ???? ??? ????? ?????. ?????? ?? ??????? ??? ?? ?? ??? ?????? ?? ?? ?????? ?? ????? ?? ???? ????? ?? ????, ?? ? ??? ???? ???????. ???? ??? ?? ?????? ?? ???? ??????? ?? ????? 24 ????? ? ?? ???????? ??, ? ???? ???????? ?????, ?????? ??? 100 ????????. ???? ?? ??? ?? ???????? ????????. ???? ?? ???????? ?????, ? ????? ??? ??? ???? ???????. ?????????? ??????? ?? ???????? ??????? ? ?????????, ???? ???? ?? ?????? ????? ? ????? ? ?? ?????? ?? ?? ????? ????? ?? ?????? ?? ???? ????????.