SasaSale

Та прича о икони која се тресла за новокалендарски Божић је сумњива и многе ствари не пију воду, што би се народски рекло. Пре него што почнем желим да кажем да нисам никакав поборник новог календара, екумениста или слично, само износим истину, јер Христос јесте ИСТИНА. Колико је практично заменити стари календар за нови будући да наш Богослужбени циклус је направљен према старом календару то је други проблем, например када петровски пост траје две недеље Духовска седмица се поклапа са Петровданом код Грка, например, а нама је трапава, мрсна. Углавном сматрам да су ружне лажне приче о томе да је календар богомрзак, екуменистички, сатанистички. Навешћу и своје аргументе: Многи људи, нарочито припадници зилотске цркве, говоре ко из топа да је нови календар супротан канонима. А кад исте те људе упиташ да ти кажу који је то канон, а канони нису тајна и јавни су и доступни свима, проналазе разне изговоре или површне одговоре: ту има неки то каже знам да има. Канони не говоре ништа о календару! Једина ствар у вези календара која је стриктно одређена је да Ускрс, наша Пасха, мора пасти после пролећне равнодневнице, што је испоштовано. Календар је ствар науке и алатка која се користи за рачунање времена у Цркви. Многи говоре како је нови календар лош избор је састављен и добио име (грегоријански) по папи Гргуру XIII, католику, али ако погледаш добро како се зове стари календар? Јулијански. По коме је добио име? По Јулију Цезару. Човеку који је био незнабожац и паганин. Обе особе и Јулије Цезар и папа Гргур су били само људи одређених, од нас различитих, религија који су у једном тренутку пронашли потребу за научним проучавањем и преиспитивањем календара и то организовали. Јулијански календар је прихваћен у Црквама у то време јер је био најсавршеније научно достигнуће у тој области- соларни календар, који је прецизнији од то тад популарних варијанти лунарних календара и тада је примењена такозвана преступна година јер је Земљи потребно 365 дана и 6 сати да обиђе око сунца, па се тако на 4 године губи један дан, али је тај проблем решен календаром. Грегоријански је увидео несавршеност мерења године јер је Земљи потребно тих 6 сати и неколико минута. То је мало време али се види после одређеног периода и одступање је један дан на 100 година, изузетак су године дељиве са 4, као што је било 2000. Ко не верује у то нек слободно измери кад су пролећна и јесења равнодневница, увек падају исто, тако је већ вековима али кад пребацимо тај датум у стари календар бројке се не подударају. Црква је жива установа и као таква се развијала. Само празновање Ускрса није увек било исто нити је било стандардно за све помесне Цркве па је временом то одређено. Сам датум празновања Божића је био на Богојављање, па је касније уведен као посебни празник. Женама није забрањен улазак у олтар сам по себи јер су жене, него је забрањен улазак у олтар људимо који немају посла око њега. Престанком практиковања ђакониса престала је и пракса да жене улазе у олтар. Данас се још то види и потврђује оно о чему говорим да у женским манастирима монахиње улазе у олтар ради одржавања а у неким малим парохјама по благослова свештеника то могу радити и побожне старице. Дакле видимо да се Црква мења и нормално је да се мења. Нажалост током турског ропства већине источних Цркава сама црквена пракса је дошла до за постављања јер је тада била битна слобода и рад Цркве у окупираном окружењу од стране муслимана. Тек почетком 20. века државе на истоку а самим тим и Цркве су почеле да дишу и препорађају се па су многа практична питања била постављена. Зато је и организован онај сабор 20их година прошлог века. Предложене су измене календара на прецизнији у складу са модерном науком и баш тада је уместо усвајања календара са запада био предложен нови систем од којих је изабрано решење нашег Милутина Миланковића који ем није био повезан са именом папе Гргура што иако небитно ствара контроверзе а и био је испројектован да буде прецизнији. Да скратим причу заједничка одлука није спроведена а Грци су после неког времена својевољно прешли и то многи греше не на Миланковићев него на Грегоријански календар а испратиле су их бројне Цркве док су неке попут наше остале привржене старом календару и дан данас. Да се вратим на текст о Светом Спиридону. Иако делује веродостојно и улива и неку богобојажљивост поука целе те приче је да су људи масовно прешли у зилоте - расколничку цркву. Па ја вас питам ко се од вас православаца овде са тиме слаже? Напоменућу само да нисам поборник преласка на нови календар и да је то ионако већ закомпликована ствар и да је битније само црквено јединство које у овом случају изостаје. Ко жели више да се дотакне ове теме има јако добар текст који мање више али детаљније прича о свему овоме и написао га је један духовни гигант патријарх Павле. Зове се "Став српске цркве према старом и новом календару".

То није подобен 6 гласа већ тропарска мелодија

Већина људи је чуло макар за једну од споменутих звери. Међутим људи који иду у Цркву и годинама читају свето писмо никад нису наишли на цитате о њима. Разлог је што и нису преведени под тим именима. Ова тема и није толико теолошка или се бави неким тумачењима колико да преставља нешто интересантно и занимљиво за радознале читатеље овог форума. Па да почнемо... Кренућемо од Левијатана. Иако сам рекао да се не спомиње директно под овим именом у српским преводима, заправо делове о њему чујете готово свакодневно, ако посетите вечерњу службу. У псалму 103 који се чита на почетку вечерње, он се спомиње у стиху 26. а преведен је као кит (тамо лађе плове и кит којег Си створио да се игра у њему). Тако је код владике Атанасија Јевтића, а Ђуро Даничић га преводи као крокодил. Др Милин га једноставно преводи као морска неман. У још једном делу старог завета, књига о Јову глава 40 и 41, детаљније се описује Левијатан, а исти преводилац га такође наводи као крокодил. Управо та животиња и јесте једно од тумачења теолога и научника ко може бити Левијатан, али ту постоје неке ствари које недостају, на пример сама звер је нешто слично змају, бљује ватру, и живи у морским дубинама, чији је господар, док као што знамо не одговара животним навикама крокодила. У истом поглављу, Јов 40, налазимо опис Бехемота, кога је Даничић превео као слон. Он је звер копна и њен господар, ако постоји нека аналогија са правим животињама онда је то или слон или носорог, у чији се опис савршено уклапа. Зиз је најмање позната од три животиње, за коју многи и нису чули и верујем писаће то у овој теми . Господар ваздуха, огромна птица. У нашим преводима се и не спомиње директно. Познат је под називом красота пољска Пс 50:11 и лутајућа звер Пс 79:14. Код Др Милина у истом псалму каже се све што по пољу миче. Такође тек Др Милин у свом преводу први пут употребљава реч Бехемот и Левијатан и то само у Јововој књизи. За Зиза и не постоје многе сачуване информације и легенде. Једна од малобројних је једна из јеврејских списа у којима је он огромна птица која штити земљу од ветрова са југа и својим крилом може заклонити Сунце. У једној легенди брод са морепловцима који су данима били на отвореном мору запази птицу чије ноге беху стајале на дну мора а глава се издижаше до неба. Помисливши да је вода ту плитка одлучили су да се мало освеже и запливају. Али пре него што су скочили зачу се глас са неба: немојте улазити јер на месту на коме се налазите вода је толико дубока да је један чекић ту упао дотакао дно након седам година. Утом схатише да је та птица била Зиз

На бројним сликама разних архијереја у карловачкој митрополији види се да носе западни стил мантије, попут католика а неретко и зукето, капицу коју носе католички великодостојници. Не покушавам да причам о некој теорији завере, екуменизму, схватам да се ради о стилу (одеће) више него о религијским правилима али ме интересује којом одредбом је то одређено, да ли су такве мантије носили и за време богослужења или само ван црквених догађаја, у својим дворовима, посетама и слично. Занимљиво је да на интернету постоје и фотографије из новијег периода где је владика Сава Вуковић позирао у оваквим мантијама

Е, још једна ствар, на коју сам заборавио. Подобни гласови се НИКАД не узимају на Славу и Ниње. Види се да је у 4. гласу појац узео Слава и Ниње подобен, што кжје физички свакако изводљиво, али ови гласови се не певају том приликом. Не пева се господи возвах на тај глас, не пева се свја које диханије на подобен већ на самогласно па се прелазе стихови у подобен ако је наведен, а такође се завршава са слава и ниње самогласно

Налетео на ову тему, а видим и неке нетачне информације па да исправим. 1. Подобни, када су наведени, се не певају уместо тропарског гласа, већ уместо самогласног. 2. Постоје, то јест данас сумсачувани, подобни 2. 4. 5. и 6. гласа 3. Што се мелодија у прилогу тиче, четврти и шести глас су подобне варијанте. Други глас је стиховска мелодија, а осми глас, који и нема (сачувану) подобну варијанту је такође осми стиховски. Оно што је речено за подобне ма почетку, да се певају уместо тропарске мелодије важи за стиховску, гласови који имају стиховску користе ту мелодију, например на стихире стиховње из октојиха, а који не пева се тропар (примера ради исте стихире се певају на самогласан ако су из минеја). Више о томе говори Патријарх Павле https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/28/ Напомињем да можда и ја нисм све рекао тачно, па молим неког ко зна више да мњ исправи