Шимке

гледам овако кад могу да одем на неко вечерње,акатист, него ме највише ремети због причешћа јер су ми чак Божић Ускрс радни па се причестим свега 4 5 пута годишње, а волео бих чешће. хвала ти брате од срца најискреније на саветима и на лепим речима,свако добро ти желим

хахахах ма знам да не мисли брат лоше,него камо среће да сам толко тражен да могу да мењам посао тек тако једино што сам успео наћи је да има наводно у Сланцима, видећу каква је тамо ситуација, за Вазнесењску не могу наћи ништа

хвала брате на разумевању,никад ми није пало на памет да бих радио нешто боље да имам још неко ми спомену за Сланце,с тим што радим на НБГ па ми је скроз друга страна града али ако нема друге пробаћу тамо да идем,а за Вазнесењску нема података на интернету ако може још неко да потврди то би ми супер било.

Помаже Бог, због посла не могу да присуствујем на литургији у 8 и 9 сати, да ли постоје нека места у Београду где се служи литургија викендом или радним данима од 4 5 6 ујутру, пре 7 сати. Свако добро.

Коначно сам погледао клип и јако је било интересантно, морам да погледам још предавања овог професора. Колико сам схватио његову поруку, то није писано за нас и за наше доба, и није немогуће да је Свето Писмо погрешиво.

Случајно се омрсио на Крстовдан (попио продужени с млеком у кафићу) и поломих се око тога, и дођем јутрос на литургију да се исповедим кад оно каже ми свештеник готове исповести, а ја пошто сам био на крају цркве нисам видео од гомиле да је било исповедање. И сад ми много криво што се нисам исповедио. Али сам се искрено покајао. Јел морам да се исповедим да би ми грех био опроштен?

Уводно питање звучи глупо а можда мало и јесте. Дакле прочитао сам Нови Завет, Псалме, и законске књиге Старог Завета (Мудрости Соломунове, Књига о Јову, Песма над песмама итд). Оно што никад нисам могао да се натерам да завршим, и мислим да нећу никада, је историјски део Старог Завета негде од треће књиге Мојсијеве па надаље кроз књиге које сачињавају највећи део Старог Завета и баве се успонима и падовима Израелског царства (3-5 књига Мосјијева, књига Исуса Навина, књига о Рути итд). Сад ја нисам то читао добрим делом па не могу да причам, али колико сам прелистао, оне дакле препричавају судбину јеврејског народа у том периоду. Међутим, како је Свето Писмо директна реч Божија и од Бога послато, занима ме какву духовну вредност имају те књиге, како су ти списи од Бога, шта ја ту пропуштам тј. не схватам? Када сам рецимо читао 3. и 4. Мојсијеву (Левити и Бројеви), није ми било јасно јер нити сам прочитао нешто паметно (духовно вредно), поучно, и није ми било јасно шта је ту тачно ,,Свето" у тим списима. Која је вредност тих књига и зашто су се оне нашле у Светом писму? Нека ми Бог опрости ако хулим, није ми то намера.

Не мислим да је случај као случај битан јер ни ја ни он дотичног нисмо познавали, већ смо само навели причу и брзо је прелистали, али ми је отворило духовну дилему у том смислу, небитно да ли је ово или хипотетички нека друга ситуација, да ли је против темеља наше вере да немамо емпатију за неке људе у неким случајевима. Може бити 100 других примера, овај се десио али рецимо - човек се кида и плаче, истински очајава због губитка љубави, а знао је и претходно да је та девојка промискуитетна и оваква и онаква, и одлучио да буде са њом. И сад једна страна вам каже да се саосећате са њим, ал друга каже - па ко га... знао је у шта се упушта?

Имао сам дилему са пријатељем, пре свега из верског аспекта али и генерално, те ме занима ваше мишљење и да ли су по вама овде оба става исправна, или један, или други. У разговору провучемо да је једна особа, бивши ученик наше средње школе (нисмо га познавали лично) преминуо у саобраћаној несрећи. Наиме, сео је пијан за волан, возило које је возио било је технички неисправно и погинуо. Погинула је и девојка у коју се закуцао, која је возила по прописима. Ја сам рекао - о покојнику све најбоље али није ми га жао, заслужено му се догодило, жао ми је његових родитеља и пријатеља, и жао ми је девојке која је настрадала због њега. У моменту сам рекао и да је џукела што уби недужну девојку - схватам да није на месту рећи тако за покојника и покајао сам се што сам то рекао. Он ме је напао - како можеш ти да му судиш, јеси безгрешан, ја сам рекао, знам да нисам али не судим њему као човеку већ осуђујем његово дело. Он ми каже, па кад је био пијан није био свестан шта ради, притом је млад и нормално да међу људима наше генерације, многи нису зрели. Јел не можемо да га кривимо ако је незрео и није био свестан штете коју чини? Да не преписујем цео разговор, у принципу, дотични седне за волан пијан, за технички неисправно возило, настрада и притом погине и једна недужна особа. Да ли је нехришћански од мене што га не жалим? Пријатељ ми набија кривицу за моје речи, да као неко ко тежи да буде веран човек не треба да има такав став.

Јеванђеље прочитао 4 пута, са 3 различитих превода. Псалтир сам исто прочитао, молитвеник још не. Јеванђеље за разлику од Старог Завета стварно волим да читам.

За сад завршавам Нови Завет па планирам да читам тумачење (Омилије, Св. Николаја Жичког, што су ми овде препоручили) и још желим да читам Живот после смрти оног неког оца сад сам му заборавио име опростите, него и мене збуњује много, та дела стараца и отаца, јер их толико има. Јел они у принципу сви причају исте приче на неку тему само на другачији начин, или су то чак скроз различити ставови? На пример волим оца Пеђу да слушам, а има и онај монах са спојеним обрвама што јури покемоне или тако нешто, он ми је онако мало шта знам. Али ваљда обојица морају да се сложе око већине ствари јер ипак припадају истој цркви. Професор веронауке ми је то објаснио као - неки родитељ детету седне и објасни што да се не дрогира а неки узме па га нашамара да овоме то не падне на памет, ал не можеш исто са свима, а исту ствар говоре и један и други. Планирам да упишем овај нови смер на ПБФ па ћу да паралелно читам и оне 4 књиге које су за припрему. А разлог што сам хтео да гледам Дигиталног анђела је што сам љубитељ теорија завере, није да верујем у већину њих само волим да чујем неко скроз треће мишљење, па сам мислио да је ово нека православна варијанта теорија завера са запада међутим ништа од тога. Обавезно ћу погледати књиге дотичног, хвала вам пуно на савету. Волим код наше вере што већина литературе и углавном јутјуб клипова на које сам наилазио су некако позитивни и надахну вас, ови амерички хришћани само мраче, мада и неки наши су такви.

Нисам, што?

Значи исто неки Мирољуб у питању, да заобиђем. мораш све са четири ока да провераваш пре него што погледаш да је везано за веру... Деловао ми интересантно.

Имам 18, кад је било актуелно био сам презаузет играњем у песку Претражио сам али ништа конкретно, мада видим да су више негативни него позитивни одрази на филм. Значи, не бисте га препоручили за гледање?

Негде сам на интернету чуо овај термин у шаљивом контексту за теоретичара завере, па изгуглао да видим одакле тај израз и први пут сад наилазим и чујем за овај документарац. Мало сам погледао површно на јутјубу и право да вам кажем **** сам се од самог изгледа филма, али ми делује интересантно. Не плаше ме хорор филмови али ми је ово нешто било језиво, не знам што. Али ме јако интересује да одгледам. Занима ме како је уопште дошло до стварања овог филма, како се не зна ко га је направио, и јел га ваља гледати?