Браћо са свих страна,
Знајте да је овај скуп веома важан за СПЦ. Ово ми је прва порука овдје, морам признати да сам мало изненађен присуством неких струја које би нашу цркву најрадије видели у пламену и који подржавају ове проклетнике који су на Цркву ударили. Замишао сам да је ово једна православна дискусија, неко интернет православно братство. Ево код мене у нашој мјесној цркви, да неко крене овако да говори, мислим да би свако од вјерника имао право да га замоли да изађе. Једно је дискутовати и имати различит став све док се човјек пристојно понаша и не хули на Бога, а сама имена неких дискутаната овдје су таква. Но, да се не удаљујем од теме: У Никшићу је било дивно. Није баш тачна ова прича да је у једном тренутку огријало сунце - киша је цијело вријеме падала, и то косимице, па кишобран није помагао, још се вода сливала са околних кишобрана тако да је колико - толико сув остао само онај ко је на себи имао цираду. Али, упркос томе, нисте у маси могли видјети ниједно намрштено лице, нико се није жалио што смо покисли до коже, а притом нас онако мокре шиба хладан вјетар који и кишобране ломи, а кад смо после дуже времена напољу (велика маса вјерника се споро кретала, чекаш по неколико минута да крочиш на следећи степеник), и у Храму нас је дочекала промаја, онако потпуно мокре. . Али, мала је то жртва за тако велики дан, толику радост што имамо прилику да се поклонимо и цјеливамо мошти нашег Светог Василија и да га у овој муци замолимо да моли Бога за нас. Видим да и овдје колају гласине које за циљ имају да обесмисле Сабор, али вјерујте ми на ријеч да је било много људи и да су се сви, како вјерници са стране, тако и домаћини Никшићани понашали релативно лијепо и да је све прошло у миру, чак се могла осјетити Божија благодат. Ето, ја сам у том Храму и крштен и бивао сам у њему много пута, али овакав осјећај у њему још нисам имао, а судећи по лицима и понашању других људи, овај дан је заиста био нешто посебно. Што би наш Владика Раде рекао "ал' је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу." Не вјерујте злим језицима наше залутале браће који за ситну корист од својих злих господара покушавају да ружно опишу овај Сабор, јер је ваистину све прошло "како ваља и како требује". Видим да се највише манипулише са бројем вјерника на Сабору, и то је заиста бесмислено, јер један поглед на трг са Храма је био довољан да видите да је сва слободна површина испуњена људима. Сви ти кишобрани збијени један до другог као спартански штитови нису показатељ броја људи, посебно на степеницима гдје су вјерници били потпуно збијени, па је један кишобран покривао и 2-3 вјерника. Иако су поједини медији окарактерисали скуп као националистички, нијесте могли видјети ниједан национални барјак на Сабору, до црквене барјаке са крстовима и Свецима, ни ути друге пјесме до молитвене - једино су отпјеване три строфе од "Онам` онамо". Ја сам лично очекивао свашта и био спреман, јер они који су вјерницима на Сабору мислили зло имали су начина да кваре скуп инцидентима, али то се није десило, хвала Богу и Светом Василију. Када је митрополит Амфилохије при бесједи упитао вјернике да ли су спремни и вољни да бране светиње, као да је свакога појединачно лично упитао, у један глас су хиљаде повикале и "хоћемо" и "амин" и то је и мени и свој браћи и сестрама испунило срце радошћу - то се могло видјети на лицима свих нас.
Ето, у овом времену поремећеног система вриједности и међубратских односа, видјети толико много људи збијених у масу без иједног лошег догађаја, без иједне лоше ријечи, како скроз покисли и промрзли смирено крећу ка светим моштима је још једно, савремено чудо Светог Василија Чудотворца, слава му и милост, сада и свагда и у вјекове вјекова - АМИН.