Стаљиново унуче

Uzmite za primer religiju, koja deluje kao da će poslednja podleći robotskoj intervenciji. Katolička crkva je 2011. godine podržala aplikaciju po imenu Ispoved, koja je podrazumevala alatke za praćenje grehova koje čine korisnici, vodič za pričešće po fazama i sedam opcija za pokajanje. Prema Ziskindu, neki katolici su to shvatili kao znak da ne moraju više da idu u onu kutiju i prestali u potpunosti da se ispovedaju. "To je izazvalo takvu paniku da je Vatikan lično morao da se umeša i saopšti: 'Dozvoljeno vam je da koristite ovu tehnologiju da biste se pripremili za svoju ispoved, ali to nije zamena za pravu stvar,'", ispričao mi je Ziskind.

Svaki posao može biti žrtva robotske revolucije, čak i vaš WWW.VICE.COM Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju... Svaki posao može biti žrtva robotske revolucije, čak i vaš Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju dobit kompanije. pisao Arielle Pardes 18 Mart 2016, 10:48am PodeliTweet Snap FOTO via Flickr / Ben Husmann Znate onaj osećaj kad uđete u svoju kancelariju i zateknete robota za svojim radnim stolom kako obavlja vaš posao umesto vas? Ne? E, pa ni većina Amerikanaca, prema novoj studiji koju je sproveo Pew Research centar i objavio u utorak. Dve trećine anketiranih veruje da će roboti "verovatno" ili "definitivno" obavljati većinu poslova koje danas rade ljudi, ali 80 odsto ispitanika nekako misli da automatizacija neće uticati na njihov posao. Drugim rečima, mnogi ljudi greše. Odgovori u anketi, izjavila je Andrea Kusevski, bihevioralna terapeutkinja specijalizovana za ukrštanje ljudi i mašina, "vođeni su starom dobrom optimističkom pristrasnošću — sklonošću da mislimo kako je manja verovatnoća da će nas dotaći negativni događaji nego neke druge. Drugim rečima, efekat poznat kao 'neće se desiti meni'." Reklame Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju dobit kompanije. Ali kako mašine postaju sve bolje u obavljanju raznih vrsta zadataka, logično je očekivati da će možda početi da preuzimaju zadatke za koje su ljudi plaćeni — uključujući ono što vi upravo radite. Pročitajte i: "Ovaj robot rešava Rubikovu kocku za manje od dve sekunde" Lekari, advokati, stendap komičari, direktori, modeli, novinari, sekretarice, arhitekte, sveštenici — postoje dokazi da će narednih decenija sve ove gaže, i još mnoge druge, biti automatizovane. Jednog dana bi inteligentne mašine mogle da istisnu čak i ljude kao što je Kusevski ako nastavimo da razvijamo robopsihologe. (A ako stvarno želite da vam bude neprijatno, imajte na umu da roboti terapeuti u rudimentarnom obliku postoje još od 1966. godine.) "Mislim da će tokom 21. veka postati tehnički moguće automatizovati praktično sve ljudske poslove", izjavio je Stjuart Eliot, analitičar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i autor istraživanja o tome na koje će načine nove tehnologije preobraziti radna mesta. Eliot se uglavnom bavi razvojem veštačke inteligencije u odnosu na četiri ljudske veštine: jezik, rasuđivanje, vid i pokret. Jezik je u ovom trenutku najdalje od te tačke, tako da su najmanje šanseda će danas robotima biti zamenjeni poslovi koji zahtevaju pregovaranje ili ličnu komunikaciju. Podaci iz studije sa Univerziteta u Oksfordu iz 2013. godine o budućnosti zapošljavanja doveli su do sličnog zaključka: što više društvene inteligencije neki posao zahteva, manje je verovatno da će on biti automatizovan — dakle, terapeuti i socijalni radnici su prilično bezbedni; računovođe i uterivači dugova, ne baš. (Ako vas zanima gde se tu uklapa vaš posao, NPR je na osnovu oksfordskih podataka sklepao ovu zgodnu alatku za izračunavanje rizika da vas zameni robot.) Ali čak i ako vaš posao nije u direktnoj opasnosti da iščezne, to ne znači da ga mašine neće promeniti na neki značajan način. Danijel Ziskind, predavač ekonomije na koledžu Balion na Univerzitetu u Oksfordu, upravo o tome govori u svojoj novoj knjizi Budućnost profesija: Kako će tehnologija transformisati rad ljudskih eksperata. Efekat automatizacije, tvrdi on, ogledaće se u zameni različitih zadataka pre nego u zameni čitavih zanimanja. Štaviše, to je već počelo da se dešava: pogledajte samo keš mašine, koje su automatizovale posao bankarskih službenika, ili 27 miliona Amerikanaca koji koriste softver poput TurboTax umesto da angažuju živog računovođu da im obračuna porez. Ako posmatrate automatizaciju na ovaj način, dobra vest je da neće svaki posao biti odmah zamenjen. (Osim ako niste fabrički radnik ili jedan od onih koji mašu transparentima po ćoškovima. Žao mi je.) Loša vest je da je, za razliku od studija koje predviđaju da će automatizacija zadesiti otprilike polovinu poslova u Sjedinjenim Državama, Ziskindovo viđenje da će blizu 100 odsto poslova biti bar delimično automatizovano. Prema istraživanju objavljenom prošle godine, rukovodilac može da zaduži robota za najmanje petinu svojih zadataka — kao što su analiza podataka ili pregledanje statusnih izveštaja — uz pomoć trenutno dostupne tehnologije. I dok je u ovom času najteže automatizovati poslove koji zahtevaju emocije, kreativnost ili apstraktno mišljenje, to ne znači da mašine u budućnosti neće uspevati da postignu neki oblik takvog razmišljanja. "Arhitekta može da kaže da će njegov posao biti pošteđen tehnoloških izmena zato što taj posao zahteva kreativnost, a kreativnost ne može da postigne niko drugi sem ljudskog bića. To je greška", rekao mi je Ziskind. "Ako pogledate posao arhitekte malo bliže i dekonstruišete ga, zapazićete da mnogi od tih zadataka uopšte ne zahtevaju kreativnost" — a ti su, kazao je on, zreli za automatizaciju. Uzmite za primer religiju, koja deluje kao da će poslednja podleći robotskoj intervenciji. Katolička crkva je 2011. godine podržala aplikaciju po imenu Ispoved, koja je podrazumevala alatke za praćenje grehova koje čine korisnici, vodič za pričešće po fazama i sedam opcija za pokajanje. Prema Ziskindu, neki katolici su to shvatili kao znak da ne moraju više da idu u onu kutiju i prestali u potpunosti da se ispovedaju. "To je izazvalo takvu paniku da je Vatikan lično morao da se umeša i saopšti: 'Dozvoljeno vam je da koristite ovu tehnologiju da biste se pripremili za svoju ispoved, ali to nije zamena za pravu stvar,'", ispričao mi je Ziskind. Neki poslovi zahtevaju tela od krvi i mesa — kao oprost grehova, očigledno. A kako automatizacija bude postajala sve uobičajenija pojava, možda će biti poslova koje ćemo odabrati da ne automatizujemo iako će to tehnički biti moguće. "Mislim da će u takve izuzetke spadati poslovi kod kojih nam je posebno stalo da ih obavlja čovek i kod kojih su ljudi spremni da ga rade bez naknade", rekao mi je Eliot. "Dobar primer je gluma, a verovatno i predsednička funkcija." Dakle, ako se bukvalno svaki posao bude izmenio zbog novih tehnologija, a ljudi ustupe sve veće porcije svojih poslova robotima, šta će preostati ljudima da rade? Jedna opcija je da robotima prepustimo tegobne poslove koji proizvode neophodne namirnice i usluge, podelimo zaradu među sobom, a dane provodimo tako što stvaramo umetnička dela, mislimo duboke misli i samo se izležavamo jedući grožđe ili šta god već. (Ova vizija bila je veoma popularna u naučnoj fantastici još u prvoj polovini dvadesetog veka.) Druga opcija je da korporacije uberu profit od robotskog rada na račun ljudi, koji neće moći da nađu posao i zbog toga umreti od gladi. Pretpostavljam da će samo vreme pokazati šta će se od ta dva desiti, zar ne? Ako pitate Eliota, međutim, on tvrdi da nema razloga da se ne bude optimističan. "Kako poslovi budu sve više automatizovani, bićemo primorani da primenjujemo neku vrstu univerzalnog osnovnog prihoda kako bi ljudi koji ne rade mogli da žive ugodno", ispričao mi je on. I tu nastupa jedenje grožđa. Kusevski je puna nade takođe. "Automatizacija nam dozvoljava da svoje kognitivne resurse trošimo na aktivnosti višeg stepena, što u konačnom ishodu gura društvo još više napred", rekla mi je ona. "Najuspešnije industrije biće one koje prihvate ono što tehnologija omogućuje, a ne ono što ona oduzima."

EU sprema prve zakone o robotici - Dijalog.net WWW.DIJALOG.NET Brisel, 11. januar 2017. – Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i... EU sprema prve zakone o robotici Postavljeno 11. January 2017. 11 minuta za čitanje 0 472 Podelite na Facebook Podelite na Twitter Podelite na Google+ Podelite na Linkedin Foto: pixabay.com Brisel, 11. januar 2017. – Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i etičkim pitanjima u toj oblasti. Odbor za pravne poslove EP izjasniće se 12. januara o nacrtu rezolucije o regulativi u robotici i taj dokument biće osnova za prvo zakonodavstvo EU o automatizaciji i robotima. Uz etička pitanja i opasnosti od robota sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija. Lider u EU u robotici je Nemačka gde na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot, piše Euraktiv Nemačka. Nadležni odbor EP baviće se robotikom zbog potrebe povećanja bezbednosti, uvođenja kodeksa ponašanja i definisanja odgovornih za postupke robota. Pisac naučno-fantastičnih romana Isak Asimov autor je "Tri zakona robotike" koji su prvi put uvedeni u njegovoj kratkoj priči "Ranaraund" (Runaround) 1942. Prvi od tih zakona glasi: "Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da nečinjenjem dozvoli da bude povređeno". Više od 70 godina kasnije, zakoni koje je smislio Asimov postali su principi nacrta rezolucije koju će razmatrati EP. Kako se navodi, u dokumentu je manje reč o zakonodavnoj inicijativi a više o setu preporuka Evropskoj komisiji od koje će biti zatraženo da sačini zakonski okvir za civilnu upotrebu robota. Ako tekst dobije odobrenje EP, prvi zakon o robotici EU biće tek na horizontu. Uz etička pitanja i opasnosti sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija. Roboti su uneli revoluciju u segment radnih mesta i, pored robota koji se koriste u industrijskoj proizvodnji, u velikoj meri upotrebljavaju se i softveri, poput "četbotova" (Chatbots) u "kol" centrima i digitalnih robota u marketingu društvenih medija. Na tržištu Evropske unije lider u robotici je Nemačka. Prema podacima nemačkog udruženja sektora inženjeringa VDMA, prodaje je u 2015. porasla za 7% i zabeležena je rekordna vrednost od 12,2 milijarde evra. Kada je reč o industrijskim robotima, Nemačka prednjači u Evropi i drži četvrto mesto u svetu posle Južne Koreje, Japana i Singapura. Prema podacima Međunarodne federacije robotike (IFR), u Nemačkoj na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot. Evroposlanici strahuju da će sve veće korišćenje robota imati nesagledive posledice po tržište rada. U nacrtu rezolucije pominje se "početak nove ere" u kojoj će sofisticirani roboti, androidi i "drugi oblici veštačke inteligencije" pokrenuti novu industrijsku revoluciju koja će pogoditi sve nivoe društva. U tekstu se Evropska komisija poziva da počne pažljivije da prati trendove u zapošljavanju kako bi se što bolje videlo gde radna mesta nastaju a gde se gube. Ako je automatizacija "ubica radnih mesta", onda treba ozbiljno razmotriti pitanje osnovnog prihoda, navodi se u rezoluciji. Koliki je stvarni rizik po radna mesta, ostaje otvoreno pitanje. Stručnjak za poslovne informacije Olivije Mendel (Olivier) rekao je za Euraktiv Nemačka da "u svakom slučaju to znači manje posla za ljude. To je svrha mašina, da zamene ljude i obavljaju određene zadatke bez pomoći ljudi". Međutim, Mendel, koji je o tim pitanjima savetovao Bundestag, dodaje da to takođe može da znači i otvaranje novih radnih mesta. Profesor prava Erik Hilgendorf (Eric) očekuje "premeštanja" na tržištu rada i upozorava da će to biti slučaj i kod "zahtevnih profesija, poput bankarskih konsultanata, učitelja i novinara. Konačno, nijedna profesija neće biti pošteđena". Hilgendorf dodaje da kao rezultat toga "nije samo politički poželjno, već i neophodno s pravne strane, kako bi se uračunali mogući socijalni nemiri do kojih bi moglo da dođe zbog digitalne revolucije u ranoj fazi", razmotriti uticaj robotike na radna mesta. Evroposlanici se istovremeno zalažu i za nove propise o zaštiti podataka, s obzirom na potencijal "inteligentnih mašina" za prikupljanje informacija i praćenje ljudi. To se, kako se navodi, posebno odnosi na dronove i u izveštaju se tvrdi da je pravni okvir za vazduhoplove sa sistemima za daljinsko upravljanje (RPAS) najbolji način "da se zaštite bezbednost i privatnost građana EU". Evropske vlade usmerile su se na dronove i do sada je uloženo 500 miliona evra u istraživanja i razvoj tih "letećih robota". Trenutno se u 19 članica EU razvija oko 400 sistrema dronova, pokazuje radni dokument Evropske komisije. Ti projekti prvenstveno su usmereni na unapređenje nadzora granica na moru, u vazduhu i na kopnu. Zato stručnjaci kažu da će izveštaj EP biti samo početak debate o donošenju propisa za sektor robotike. Mendel priznaje da inicijativa "dobro zvuči" ali smatra da to pitanje mora da bude razmotreno mnogo "radikalnije" i u Briselu i u Berlinu. On dodaje da u mogućim negativnim efektima automatizacije postoje i prilike, uključujući korišćenje "suficita ljudske radne snage" na mnogo društveno odgovorniji način, kreiranje osnovnog prihoda ili čak davanje akcija fabrika robota ljudima. Mendel zaključuje da problem nije u korišćenju robota kao radne snage, već u tome kako će društvo iskoristiti povećanje efikasnosti. On očekuje da za desetak godina na mnogim radnim mestima zaposleni rade "samo četiri ili pet sati dnevno". Međutim, stručnjaci i tu vide priliku i kažu da "treba da definišemo naše živote drugačije i učinimo da se više ne vrte samo oko posla".

Budućnost robotike u narednoj deceniji - Inženjerski portal Balkana WWW.AUTOMATIKA.RS Španski naučnici su sproveli istraživanje o potencijalnom uticaju robotike na društvo u budućnosti. Njihovo istraživanje pokazuje da će velika... Budućnost robotike u narednoj deceniji Španski naučnici su sproveli istraživanje o potencijalnom uticaju robotike na društvo u budućnosti. Njihovo istraživanje pokazuje da će velika automatizacija i sposobnost interakcije sa ljudima imati velikog uticaja na stvaranje tehnološkog disbalansa tokom narednih 11 godina između onih kojima je ova tehnologija dostupna i onih kojima nije. Jedan od autora ove studije je napravio paralelu između današnje zavisnosti od mobilne telefonije i vozila i hibridizacije robota i čoveka u budućnosti pokušavajući da istakne veliki uticaj koji predviđaju da će imati dalji razvoj ovih tehnologija u narednoj deceniji. Tokom rada na ovoj studiji, autori su intervjuisali eksperte koji se bave pravljenjem robota za razne praktične svrhe, kako bi pokušali da procene u kom vremenskom roku bi modeli koji se trenutno razvijaju mogli postati deo svakodnevice. Svi su se složili da je godina koja se može označiti kao prekretnica 2020. jer će do tada roboti biti u stanju da vide, govore, rade, razumeju jezik i imaju inteligenciju zbog čega će početi da zauzimaju značajno mesto u životu ljudi. Ovo će izazvati revoluciju u robotici posle koje će roboti prestati da budu sofisticirane mašine i postaće oruđe koje će se koristiti svakog dana. Iako je automatizacija i danas prisutna njen uticaj u budućnosti će biti sve veći i u sve širem spektru primena. Jedno od polja gde se očekuje da robotika u budućnosti ima veliku ulogu je medicina. Moguća primena je u vidu egzoskeleta koji bi pomagali nepokretnima da se pomeraju i time učiniti da budu manje zavisni od svoje okoline. Još značajnija je upotreba robota unutar ljudskog tela u vidu inteligentnih implanta u mozgu koji bi poboljšali proces racionalnog razmišljanja, ili nanorobota koji bi bili ubacivani u krvotok čoveka kako bi čistili zapušene arterije. Očekuje se da roboti uveliko zamene čoveka na poslovima koji su visokog rizika kao što je bezbednost i odbrana. Roboti će biti inteligentne mašne koje će biti prisutne kako u našim domaćinstvima tako i u industriji. Moći će da budu programirani da pomognu u kući, pomažu na farmama, da rade 24 časa dnevno u fabrikama. Zamenjujući ljude na određenim poslovima omogući će da čovek bude manje izložen opasnoj, stresnoj i nezdravoj okolini time smanjujući rizike po čoveka povezane s poslom kojim se bavi. Jedan od autora ističe da je možda najzanimljiviji deo ove revolucije na polju robotike pojava društvenih robota, mašina sa veštačkom inteligencijom, sa kojom će ljudi moći da imaju emotivne i čak intimne interakcije. Ovakvi roboti će između ostalog biti opremljeni posebnim senzorima koji bi im omogućili da detektuju dodir. Ova studija se između ostalog bavi i mogućim posledicama povećane integracije robota u ljudsko društvo. Smatra se da kao što je to trenutno sa nejednakom dostupnošću interneta koja stvara jaz unutar društva, tako će i robotika stvoriti novu vrstu tehnološke barijere između onih kojima su roboti dostupni o onih kojima to nisu. Ovo bi moglo rezultovati u sve većem kulturnom udaljavanju ljudi i kompanija koji sebi mogu da priušte novu tehnologiju i onih koji to ne mogu. Takođe, u ovakvoj sredini doći će do favorizacije industrijskog društva, što bi po autorima ove studije moglo dovesti do produbljivanja jaza između razvijenih zemalja i zemalja trećeg sveta, ili da se dođe dotle da će ljudi da počnu sve više i više da pridaju ljudske karakteristike robotima, kao što je to slučaj sa Japancima među kojima mnogi danas veruju da su njihovi roboti živi, čime bi eventualno morala da se definišu prava robota u ovom novom i modernizovanom društvu. Jedan od velikih problema bi mogao da nastane i upravo zato što će roboti zameniti ljusku radnu snagu na velikom broju poslova, zbog čega bismo se mogli suočiti sa velikim porastom broja nezaposlenih. Eksperti na polju robotike koji su intervjuisani u okviru ove studije tvrde da će ovaj disbalans potencijalno biti rešen povećanjem broja poslova koji će postojati u okviru proizvodnje i održavanja robota.

Roboti ne traže radnička prava - Politika | poslovi.rs WWW.POSLOVI.RS Roboti ne traže radnička prava Roboti ne traže radnička prava 03.05.2018 Eksperti Svetske banke ovog proleća oduvali su prašinu sa „Kapitala”, najpoznatijeg dela Karla Marksa, čije je prvo izdanje svetlost dana ugledalo još davne 1867. godine. Izgleda neverovatno, ali ekonomisti ove finansijske organizacije svoj najnoviji Izveštaj o globalnom razvoju, koji je objavljen pre desetak dana, počinju upravo starim Marksovim citatom:„Mašine su ne samo superiorna konkurencija čoveku već pored njih radnik u proizvodnom pogonu deluje kao višak. Mašine su najmoćnije oružje za suzbijanje štrajkova.” A odgovor na pitanje zašto su se rečenice koje je Karl Marks napisao pre nešto više od 150 godina analitičarima Svetske banke danas učinile aktuelnim krije se u činjenici da broj robota u globalnoj industriji rapidno raste. U ovom izveštaju navodi se da je na kraju 2015. godine širom sveta radilo 1,6 miliona robota, a da će do kraja 2019. godine taj broj dostići 2,6 miliona. „Neka zanimanja će nestati zbog automatizacije, a da neki drugi poslovi neće biti kreirani”, upozorila je Svetska banka. Reč robot prvi put je 1920. godine upotrebio češki pisac Karel Čapek u svojoj drami R. U. R. („Rosumovi univerzalni roboti”). Reč potiče od češke reči „roboti” i prinudni rad. Nije slučajno što analitičari Svetske banke u svom izveštaju spominju i Karela Čapeka i njegovo naučnofantastično delo. Radnja ove drame smeštena je u blisku budućnost u kojoj je kompanija „Rosum univerzal robot” proizvela androidne sluge, koji ubrzo dižu pobunu i uništavaju čitavo čovečanstvo. Daleko od toga da su prognoze Svetske banke tako apokaliptične, ali podaci nedvosmisleno pokazuju da robot već uveliko istiskuje čoveka iz proizvodnog pogona. Statistički, jedan robot na 1.000 radnika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) smanjuje zaposlenost za 0,18 do 0,35 odsto, a zarade za 0,25 do 0,5 odsto. Najviše robota po radniku prisutno je u Južnoj Koreji, Singapuru, Nemačkoj i Japanu. Kina je trenutno na 23. mestu kada je o učešću robota u proizvodnji reč, a cilj joj je da do 2020. uđe u top 20 zemalja sveta. Više od trećine robota angažovano je u automobilskoj, elektronskoj i mašinskoj industriji. Motiv kompanija da angažuje robota umesto čoveka je jasan. Iako u prvi mah to iziskuje veliko ulaganje, mašina može da radi i po 18 sati dnevno, ne ide u toalet, nema pauzu za topli obrok, nikada ne ide na bolovanje i godišnji odmor. Veštačkoj inteligenciji nikada neće pasti na pamet da osnuje sindikat, obustavi proizvodnju i počne da štrajkuje. Dovoljan joj je samo redovan remont. To su već shvatili u kompaniji „Fonskon tehnolodži”, azijskom proizvođaču „Eplovih” proizvoda, jer je u ovoj korporaciji broj zaposlenih smanjen za trećinu otkako su roboti ušli u njihov proizvodni pogon. Tako je, na primer, na kraju 2012. godine u ovoj tajvanskoj grupaciji radilo 1,3 miliona radnika, da bi na kraju 2016. godine na spisku zaposlenih bilo 873.467 radnika. To znači da je zbog automatizacije proizvodnje u periodu od samo četiri godine više od 400.000 radnika dobilo otkaz. Godišnje, roboti su gasili po 100.000 radnih mesta u ovoj tajvanskoj firmi. Kompanija „Ant fajnenšel”, koja je filijala „Alibabe”, kineskog giganta elektronske trgovine, već koristi veštačku inteligenciju za procenu ugovora o kreditu, umesto da angažuje na hiljade službenika i pravnika iz kreditnog odeljenja. U ruskoj Sberbanci čak 35 odsto kredita odobrava se elektronski, a plan je da u narednih pet godina taj udeo dostigne čak 70 odsto. Roboti advokati u ovoj ruskoj banci ukinuli su čak 3.000 radnih mesta. Na spisku zaposlenih u „Amazonu” trenutno je 120.000 robota. Ova kompanija je prošle godine u svoju radnu snagu uključila 55.000 robota i očekuje se da će se zbog toga stopa rasta njihove zaposlenosti dramatično povećavati. „Roboti i tehnologija će širom sveta nastaviti da zamenjuju radnike”, navodi se u izveštaju Svetske banke i konstatuje da je zbog automatizacije proizvodnje broj industrijskih radnika u Velikoj Britaniji, koja je kolevka industrijske revolucije, od 1990. do 2016. godine pao za trećinu. Procena Svetske banke je da će od 100.000 do dva miliona radnih mesta u Boliviji u narednom periodu biti automatizovano. Rizik je još veći u razvijenim ekonomijama. Ako je Srbija treću industrijsku revoluciju preskočila, može li to onda da bude naša komparativna prednost. Jer, mi smo radna mesta u industriji ugasili mnogo pre svetske najezde robota u proizvodne pogone. Prema proceni Ivana Nikolića, urednika biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), trenutni nivo proizvodnje je za 44,2 odsto niži od od prosečne proizvodnje iz 1990. godine. Nikolić je izračunao da ćemo na izlazak iz tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu. Tek tada ćemo dostići nivo proizvodnje s početka poslednje decenije prošlog veka. Znači li to da Srbima u ovom istorijskom trenutku neće biti neophodan novi Ned Lud i „ludistički pokret”, poput onog iz Britanije s početka 19. veka, u kome su radnici razbijali mašine pokušavajući da tako sačuvaju svoja radna mesta i zaustave progres? Zvuči ironično, ali razvoj naše industrije zaustavljen je još na početku 1990. godine. Podaci pokazuju da je devedesetih udeo industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu iznosio 44,5 odsto. Uz uvažavanje svih promena metodologije, kao i činjenice da ta dva iznosa i nisu baš uporediva, danas udeo industrije u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu što privreda i građani stvore za godinu dana, iznosi oko 20 odsto. Pre skoro tri decenije, 1990. godine, u srpskoj industriji radilo je više od milion radnika. Danas je u ovoj grani privrede uhlebljenje našlo oko 400.000 zaposlenih. Može li Srbija, onda, direktno da uskoči u četvrtu industrijsku revoluciju, ako smo treću već preskočili, pitali smo ekonomistu Miodraga Zeca. „Nema preskakanja istorije! Mi uvek pokušavamo da preskočimo provaliju, ali najčešće upadamo u nju. Tako smo iz komunizma hteli da preskočimo direktno u kapitalizam. Pa smo upali u provaliju i stigli u kapitalizam mančesterskog tipa o kome je pisao Karl Marks. U kome radnici rade 18 sati dnevno, a prekovremeni rad se ne plaća niti imaju sindikat koji ih može zaštititi”, kaže Zec. Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke, kaže da Izveštaj o globalnom razvoju pokazuje da će zemlje poput Srbije morati da se prilagode ovim promenama na tržištu rada. „I to tako što kao našu komparativnu prednost više nećemo isticati jeftinu radnu snagu. Jer, robotika istiskuje manipulativnu snagu i jeftini rad koji se može zameniti automatom. Naša prednost moraće da bude obrazovana i obučena radna snaga, kao i dobro poslovno okruženje”, smatra Vasiljević. Bez obzira na to što su roboti krenuli u agresivnu ofanzivu na tržište rada, činjenica je da oni to rade mnogo sporije nego što se mislilo na početku dvadesetog veka. Čuveni ekonomista Džon Majnard Kejns prognozirao je da će robotika za 100 godina toliko ući u sve pore života, da će biti dovoljno da čovek radi samo tri sata dnevno. To što se ova prognoza nije obistinila najbolji je dokaz da čak i najbolji svetski ekonomisti ponekad prave greške u predviđanjima

Investiciona banka ‘Goldman saks’ istražuje: “Da li je izlečenje pacijenata održiv biznis model?

Четврта, а у ствари већ пета, индустријска револуција води ка све мањиј зависности капитала од рада људи. Мора се дефинисати нов начин поделе зараде који неће бити у корелацији са уложеним радом. Ако се то не деси доћи ће до таквих потреса у друштву који ће бити толико јаки да ће уништити садашњу цивилизацију. Точак развоја технологија ће се само убрзавати,и тога морамо бити свесни.Улога човека ,његовог рада,како физичког тако и умног, ће бити све мање потребан док на крају не буде тотоално ишчезла потреба за њим. Редефинисање власништва над капиталом,који више није већински материјалан чак више није ни финансијски,већ је у сфери интелектуалних права, је основни антагонизам садашњих односа у свету. Капитал постаје право на нешто, филм, производ ,програм,научно откриће ,технологију..итд итд.Та прерасподела није сад само над директним власништвом него и на добитима коју власништво доноси,а које су се делиле преко уложеног рада радника,Сада је то учешће сконцентрисано у сувише узан слој популације.Неопходно је направити нове начине преласка новостворених вредности од власника капитала у шире слојеве а који нису везани искључиво за уложени рад ,како физички тако и интелектуални, јер сам вам већ поменуо да ће то учешће рада бити све мање и мање. Ако то успемо онда ће неминовно наступити златни еон Сваку промену у друштву, су покретали антагонизми,а овај је огроман и немамо разрађене социолошке методе нити размишљања која би дала одговор како даље. Нису власници капитала зли и охоли па да они то не знају и не схавтају где нас овово све води. Знају они то,и њима је у интересу да дође до прерасподеле јер ће и даље они бити ти који владају и даље ће они бити који су најмоћнији а ако дође до лома нема ни њих.Сада је можда једна од највећих вредности интеракција на интернету. Неки људи су дали идеју да се преко интеракција на интернету ствара нова вредност и да се то плаћа људима то је можда нека најреалније приче за прелазни систем нове прерасподеле капитала Сигурно бар још наредни миленијум,власници капитала ће бити владајуће касте. И они морају да воде рачуна о превазилажењу антагонизама између сосптвених интереса и интереса популације јер тако спашавају себе од света који је у супротном неминован да настане..Приказ таквог света је одлично дат у футуристичкој визији Мад Макса. Свет смрти цивилитације. Али наравно да превазилажење антагонизама не иде једноставно и безболно. А ти процеси трају још од прве организоване Империје,Рима,и још пре, Изласком Јевреја из Египта, и у Риму је на челу био патриције Цезар који је вршио реформу прерасподеле капитала од патриција ка плебејцима а у Изласку је на челу био Принц Египта Мојсије. Повезивање овога данас са причама о капитализму или робовласништву и њиховим дивљим природама гомилања капитала, је сасвим погрешно јер то уопште није садашњи проблем.До сада су били потребни радници, није битно слободни или робови, били су потребни да обаве посао а од сада не . За пар деценија сви послови ће бити преузети од робота и вештачке интелигенције.Сада не говоримо о "статусу слободе радника" него о томе да су људи непотребни да би систем опстао. Говоримо о њиховом животу или елиминацији. У горе описаним процесима говорим кроз призму хуманистичког приступа, међутим постоји и други концепт, а то је депопулација.Концепт депопулације је концепт нацизма и дефинисања неких људи као више вредних а скоро цело човечанство дефинише као недовољно вредно да пренесе ген даље. Одговор на све изазове непрерасподељеног капитала и новог нацизма можемо наћи само у верском комунизму, Интернационализам, и плурализам вере даје једину шансу опстанку људског рода а без масовних злочина над целокупном популацијом. То је концепт који је код нас представљао режим 90тих на челу са Слободаном Милошевићем.Да тај концепт у свету има све више присталица, препознаје се кроз васкрсавање идеја хуманистичке левице које је стварао Стаљин.Те и такве идејe су једина шанса да свет не сагори у идеолошким, националним и религијским ратовима као и у револуцијама и сукобима који ће перманентно настајати због антагонизама прерасподеле добити од капитала Миле Бајшев

Našeg Marka su otrovali iz zavisti! - alo.rs WWW.ALO.RS Roditelji pokojnog Marka Stojanovića (26) iz sela Gaj kod Kovina, koji je naprasno preminuo 1. januara 2014. godine, tvrde da je on otrovan i da nije... Napravili voštanu figuru mrtvog sina: Ljube svog Marka, sagradili mu crkvu, freske sa njegovim likom (VIDEO) WWW.TELEGRAF.RS - Doći će tata do pravde, uhvatićemo krivce koji su te prerano otrgli od nas - obećava Predrag Stojanović, gledajući u staklene oči lutke izrađene kao...

https://www.facebook.com/groups/9756264123/

чу неке..све

тачно сам знао да се палиш само на Жене у црном

све време твоје објаве овде видим овако

Не бих се сложио да није тео ,напротив.Чак је купљена и земља у Анадолији

увек било и биће

Lep kraj taman za naseljavanje