valgenjab

Поздрав свим члановима и унапред извињење свим члановима ако отварам тему која већ постоји или се ово питање већ негде расправљало - али слабо се сналазим са претрагом, а и немам баш времена за претрагу. Питање је врло једноставно; да ли се негде у Новом Завјету спомиње однос апостола Јована и Петра, осим на крају Јовановог Јеванђеља када се Петар љути што Христос води и Јована са собом. Тумачим наиме једно књижевно дело савремене српске књижевности, па сам пронашао паралелу, па ме занима ето постоји ли још некакав споменут догађај између њих двојице, како бих могао да потврдим паралелу и нешто поучно из ње извучем?

ем ако не тражите повезаност демонизованости и пада људске природе неких ликова у Библији са овим наведеним садистима из времена после Н.Е. -------- управо ово тражим. Ствар је што радим дело за предмет библијске књижевности код Срба, те сам ове ликове архетипски хтео да повежем са неким библијским. Библија је пуна, нарочит Стари Завет, мрачних сцена. Чак штавише Стари Завет је и сам заснован на страху, препун је насиља итд итд... Да није такво, ни Стрезово понашање не би било нако мотивсано, будући да је то лик средњевековне српске књижевности, која је у потпуности подређена Богу, вери, и цркви. Све што се налази у средњевековној књижевности, сваки мотив, тиче се нечег архетипског. Оно што ја траћжим је исто или приближно сагрешење које се спомиње у Библији.

радим на необакс-у , имам налог већ годину дана сигурно, и није лоше. Колико сам био посвећен толико сам и зарадио. Не могу да седим по 7 сати њакајући миш и напрежући очи за пар центи по кораку. Додуше, одбијао сам да радим послове који су слабо плаћени а захтевају удубљивање, тако да сам се хватао сам оонога што се може урадити по шаблону неком, и када се један такс може завршити за 1 минут времена, а да се плаћа најмање 3 цента. Једноставно не могу да се бавим дужим и компликованијим стварима у овом смислу, јер после 7 сати онлајн послова на необуксу, осећам се доста кисело. самопоуздање ми је рецимо негде на минус 3, а мозак ради негде рецимо на -6. углавном, суштина не необаксу је да радиш два три месеца за ситну лову, баш ситну, док не добијеш левел са 100 урађених таскова. Тачност мора да буде најмање 70 посто, левели су следећи : 70 посто први левел, 80 посто други, и 85 посто трећи левел. Што већи левел, то бољи послови. Када сам се уштосио да радим, за море, набацио сам 150 долара за неких 8 дана. Али кажем вам, доста је зезнуто доћи до левела, мораш буквално да чекаш и јуриш послове и убациш аутоматски рифрешер. Касније су отказали исплату преко пејпала и то је уништило добар део радника, нисам имао како да исплатим, јер се све компликује и захтева посебне картице за које нисам имао живаца, те сам пребацивао на меридијане и моцарте и губио зараду. Е сад, ПАРАДОКСОЛОГИЈА, реци ми, те лектуре врше се на енглеском језику или српском? Има ли на апврк-у послова на српском? Вреди ли се негде регистровати и почети са радом, а да не захтева превише времена за учење којекаквих програмских језика итд, јер не желим да се упуштам у такве ствари. Дакле, интересује ме нешто конкретно и практично, типа писање радова, и сл

не мора да се тиче конкретно свевлашћа, већ суровог владања?

у књижевности постоје ликови којима је дата власт омогућила да потврде зло у себи; те сада обесни, довитљиви и префињени у свом садизму, иживљавају се над другима; и то није редак случај ни у данашњем времену када бисмо говорили о униформисаним лицима. Изгледа да је ово свевременски комплекс људске душе, та охолост у могућности - ''охолост надређеног'' . Но, такви ликови су Карађоз из проклете авлије, Стрез из Теодосијевог житија св. Саве, Жербјатњиков из записа из мртвог дома Ф.М. Достојевског. Док се Карађоз поиграва са људским осећањима, толико далеко иде у свом садизму да просто ужива сламајући те већ сломљене душе. Стрез, бугарски престолонаследник који је протеран, и којег је Стефан Првовенчани примио у Србију, давши му мало земље на владање, се погордио. Подигао себи колибу на висини, симболишући његову гордост, и тамо, са те литице бацао ''грешнике'' у воду, говорећи им ''Пази да не поквасиш кожу!''. И последњи пример је Жербјатњиков, који својим подређенима, робијашима, као управник затвора наређује да се моле не би ли их Бог спасио од шиба и батина, те они крећи ''иже јеси на небеси'', међутим управник то прекида речима ''А ти га поднеси'' и шибом најстрашније удара робијаша-молиоца. оно што мене инересеује, и у шта сам можда неосновано уверен; је следеће: да се архетим оваквог понашања налази у библијским текстовима, са којима бих ја могао да повежем и тако урадим рад за испит, паралела између библијских ликова и ових јунака, те би ми много било од користи ако би неко могао да ме упути на такве библијске ликове? Требали би ми конкретни примерци несловесног свевлашћа рецимо, а не нешто као што је Иродијада. На крају крајева можда би паралела могла и да се повуће са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, (чини ми се да тако и Иродијада завршава) те бих могао и тему на томе да базирам, али ми требају конкретно примерци из Библије. Тражих Иродијаду цело јутро, и не нађох, те би било доста корисно да неко већ упућен може да ми каже како,шта и где. о7