mali perica

2,5-3 godine sam bolovao od depresije, sve ste opisali sto se toga tice kako se covek oseca (suza suzu stize bukvalno, po 20x sam sebi dnevno govorio "ubicu se"). Izlecio sam se bukvalno za 30ak dana (al sam tek oko 60og da kazem postao svestan toga). A evo i kako sam se izlecio: Burazer jedan mi je poslao knjigu jednu "Ishrana za sportiste" od Dr. Milisava Nikolica koju onaj Miroljub cesto citira. Knjiga objasnjava kako je covek bice koje ne treba da jede meso, mleko i sl. vec iskljucivo da se hrani biljkama i tome sl....I procitam ja tu knjigu za nekih 2-3 sata, ima 200 strana ali na kraju nekih 60ak strana su neki recepti pa sam to preskocio. I tako resim ja da izbacim meso iz ishrane i da se hranim samo biljkama vocem i povrcem. Posle nekih 10ak dana na youtubu ja naletim na neke pravoslavne klipove (da se tako izrazim), nadjem psalm 135/136 i pocnem pomalo da ih citam i pocnem da se molim. I naravno sta se desi, Gospod Bog me pogleda i pomogne mi i ja se izlecim od iste. Znaci post i molitva su 100% resenje za depresiju ! (u mom slucaju, iako ja to nejedenje mesa/mleka i namirnica zivotinjskog porekla nisam dozivljavao kao post ispocetka) E sad, ja na depresiju gledam potpuno drugacije, citao sam one male duhovne knjizice sto se kupuju u crkvama i nasao sam i neke koje govore samo o depresiji. Ne mogu ja sad da prenesem znacenje istih jer nisam dorastao tome ali cini mi se da crkva odnosno duhovni oci na depresiju gledaju kao na bolest tuge. Mislim da je zovu "camotinja" a sustina je u tome da demon tuge obuzme coveka koji je pao u greh (dal je sujeta ili gordost glavni okidac ili oba nisam siguran). I onda covek na neki nacin pocne da mu sluzi odnosno covek prigrli tu tugu kao otrov u srcu. Kao vino koje opija tako i camotinja odnosno tuga postane "vino" na koje se covek navuce i prigrli istu. Nisam siguran da bi sad objasnjavanje ovoga pomoglo nekom ko je u fazi depresije ali za post i molitvu sam siguran da bi. Postoji i demon "uninije" koji nznm sad sta tacno radi al znam da se i on tu nesto mota. Uglavnom skontao sam da crkva odnosno duhovni oci jedini imaju pravi LEK za svedusevne bolesti. Posto vidim da dosta pitanja ima tipa "kako pomoci i sl" ja da sam u prilici da nekome pomazem uradio bi to iz sopstvenog iskustva. Znaci pokusao bi da tu osobu privolim nekako da krene da POSTI za pocetak. Onda bi nekako navodio na MOLITVU a posle toga bi se i sam Lekar pojavio i pomogao, kao i meni Slava Bogu.

Ja se ozbiljno razmisljam u zadnjih god. dana da prodam stan u Bg (38kv vredi oko 40k evra optrilike) i da pobegnem negde na selo u pravcu Zlatibora, Povlena, Debelog brda, Mokre gore, Bajine Baste i sl. Muka mi od ovog zivota u Bg. Kontam da mi treba jedino dobar adsl da mogu da imam stabilan net da bi mogao da zaradim neki dinar. A moji roditelji su npr. od tog istog sela pobegli u grad. Jedino sto me brine je sto nema ljudi. Nemam hrabrosti da se odlucim na takav potez ali razmisljam o tome cesto.

Oce Savo jel ima nesto sto biste voleli da budete upitani ? Nesto sto vam se cini vaznim ili bitnim ali ljudi jednostavno o tome ne govore uopste ili jako retko. Svako dobro.

Poz svima, upravo otvorih nalog da bi Vas pitao nesto. Imam 2 pitanja/problema pa mi je potrebna pomoc/savet. Ovaj drugi i ajde nekako resicu, al prvi tesko. Imam 30 i kusur godina i nikad u zivotu se nisam ispovedao. Ceo zivot ziveo ko "buzdovan" sto bi rekao vitez Miroljub i od skora (od Bozica otprilike) pocnem da postim i da se molim Bogu. A posto sam pre toga bio "demonizovan" sto bi rekao Miroljub i posto sam ogreznuo u skoro sve moguce grehe (gordost mi najteze pada od svih) sad mi je doslo vreme da se ispovedam. Medjutim tu imam jedan veliki problem a to je moj posao. Ja ogram online poker (Texas Holdem) vec nekoliko godina i to skoro svaki dan 5-6x nedeljno po 5-6+ sati. Uspesan sam u njemu toliko da sam sebe izdrzavam, placao kiriju, racune ,hranu i sve ostalo. Klasican "full time job". Citao sam u zadnje vreme neku duhovnu literaturu, one male knjizice po 50ak strana sto crkve/manastiri izdaju pa izmedju ostalih i neke tipa "kako se pripremiti za ispovest" i sl. , odgledao dosta klipova na jutjubu na tu temu a i ostale teme i sl. E sad, kako ja da se ispovedam kad znam da cu i sutra da igram taj isti prokleti poker ako ne i istog dana nakon ispovesti a poker jeste greh (Hazarderska igra, gde se bukvalno zaradjuje novac na tudjoj nesreci, neznanju, sisanje ovaca klasicno). Ne moze se to precutati, citao sam u tim knjizicama da dzabe ispovest ako precutis, ako sakrijes, ako napomenes a ne pokajes se iskreno i tome sl. Ne moze se Bog slagati i prevariti. Kako ja sad da napomenem poker i ko kuchak neki da precutim i kazem "kajem se" a znam da cu cim dodjem gajbi odma da popalim 7-10 stolova, ako ne isti dan onda sigurno dan posle ? A drugi problem mi je sto se tice samog kajanja. Nisam siguran bas da mi je "intenzitet" (ako mogu tako da se izrazim) kajanja nesto visok. Cak i ako bi morao na skali od 0/10 da ga lociram ne bi rekao da je visi od 0.2 - 0.3. Kako probuditi iskreno kajanje u sebi jer za ovo moje 0.2-0.3 tesko da suzu covek moze da pusti uopste ? Citao sam/ili cuo na yt u nekim od klipova da kad covek ogrezne debelo u neki greh s vremenom otupi, okameni i da je greh ko ekser kad kucas u drvo pa ako ga malo ukucas mozes da ga izvadis/iscupas al ako ga kucas ko buzdovan uporno onda tesko. Imam utisak da sam ja bas tako, ko sa ekserom, debelo i "dobro" ukucao te svoje grehe pa otud i taj moj deficit kajanja. Hvala svima unapred na odgovorima.