Претражи Живе Речи Утехе

Ksenija Atanasijević (Beograd, 5. februar 1894 - Beograd, 28. septembar 1981) je bila prva docentkinja i prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu 1922. godine. Rođena je kao šesto dete uglednog lekara, upravnika Opšte bolnice Svetozara Atanasijevića. Majka Jelena, iz beogradske svešteničke porodice i sestričina predsednika beogradske opštine Aćima Čumića umrla je posle porođaja od sepse. Kada je imala 12 godina, umire joj i otac, pa je brigu o Kseniji preuzela njena maćeha, nastavnica Više ženske škole Sofija Atansijević, s kojom je Ksenija živela do kraja njenog života. Govorila je francuski, nemački, engleski, ruski, služila se italijanskim, a izuzetno je poznavala grčki i latinski. Bila je i prva žena koja je, oktobra 1923. godine, dobila univerzitetsku katedru u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Neke kolege su je toplo primile, ali se većina protivila njenom postavljanju. Etnolog Tihomir Đorđević upozorio ju je na ono što je čeka rečima: "Čestitam, gospođice, ušli ste u pakao". Najbolji drug u ranoj mladosti bio joj je pesnik Rastko Petrović, a njegova sestra, slikarka Nadežda predavala joj je crtanje u Ženskoj gimnaziji. Maturirala je u Državnoj ženskoj gimnaziji 1912. godine a stekla je i osnovno muzičko obrazovanje, svirala je klavir. Studirala filozofiju s klasičnim jezicima, a profesor joj je bio slavni Branislav Petronijević, filozof, matematičar i paleontolog, priznat u evropskim naučnim krugovima.

Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju Piše: BBC News na srpskom13. novembra 2019. 20.24 Getty Images Istraživači žele da ubace embrione ljudsko-životinjskih himera u miševe Ljudi su od davnina zamišljali ljudsko-životinjske hibride: Stari Grci su ih zvali „himere“. Himere sada mogu da postanu stvarnost, jer je japanska vlada odobrila naučnicima ne samo da uzgajaju ljudske organe unutar životinjskih embriona, već i da dopuste da se ti embrioni razviju do kraja – što je ključno. Istraživanje vodi Hiromicu Nakauči sa Univerziteta u Tokiju i Stenforda. Tokom postupka, naučnici će ubrizgavati ljudske matične ćelije u modifikovane embrione pacova i miševa kako bi stvorili pankreas. Embrioni će potom biti presađeni u surogat-životinje. Profesor Nakauči namerava da jednog dana dobije životinje sa organima čoveka – krajnji cilj je da ovi organi mogu biti presađivani u ljude. Do nedavno, naučnici u Japanu morali su da uništavaju životinjske embrione u koje su usađene ljudske ćelije posle 14 dana i bilo im je zabranjeno da te embrione gaje u surogat-životinjama. Ali ta ograničenja sada su ukinuta, a istraživači mogu da traže pojedinačne dozvole za istraživačke projekte. Getty Images Etička pitanja Istraživanje profesora Nakaučija nije prvo u ovoj oblasti: on i drugi istraživači već su uzgajali ljudske ćelije u embrionima miša, pacova, svinje, pa čak i ovce. Cilj naučnika jeste da obezbede ljudske organe za transplantaciju, pogotovo one kojih najviše nedostaje – poput pankreasa. Profesor Nakauči je 2017. godine praktično izlečio miša koji je patio od dijabetesa, uzgojivši zdrav mišji pankreas u embrionu pacova, a potom ga presadivši u bolesnog miša. Ali do sada su eksperimenti sa ljudskim ćelijama morali da budu obustavljeni ili zbog pravnih zahteva, ili zato što su probe bile neuspešne. Ovo istraživanje poteže etička pitanja o mogućnosti da ljudske ćelije završe u životinjskom mozgu, potencijalno „humanizujući“ njegovu kogniciju. Ali profesor Nakauči je pristao da izgradi svoj eksperiment tako da „ćelije završe samo u pankreasu“. U julu je panel eksperata u japanskom Ministarstvu za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju odobrio njegovo istraživanje pod određenim uslovima i postupcima. Getty Images Veoma mali broj ljudskih ćelija završi u telu životinja, pa zato i ne mogu da dobiju ljudske karakteristike, tvrdi profesor Nakauči ‘Životinje sa ljudskim licem ‘ Tehnika podrazumeva genetsko modifikovanje životinjskih embriona tako da se odstrane geni povezani sa proizvodnjom određenog organa – u ovom slučaju, pankreasa, ali u budućnosti možda čak i jetre i bubrega. Naučnici potom ubrizgaju u životinjski embrion ljudske matične ćelije. A odsada će im biti dopušteno da puste da se embrioni razviju do kraja. Dozvola ministarstva zahteva da eksperimenti profesora Nakaučija budu sprovođeni samo na sitnim životinjama, genetski udaljenim od ljudi, rekao je za BBC Ajako Maesava, direktor bio-etike i bio-bezbednosti pri japanskom ministarstvu. Uz to, tim mora pri svakom stadijumu razvoja da proverava ima li ljudskih ćelija u mozgu fetusa. Provodiće i do dve godine nadgledajući razvoj nakon što su glodari rođeni. Profesor Nakauči je rekao za BBC da će, kada se sva papirologija završi, moći da započne istraživanje u septembru. U eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, profesor Nakauči je prethodno stavio ljudske matične ćelije u oplođena jaja ovaca i embrione presadio u ovcu. Embrioni su uništeni nakon 28 dana razvoja. Sadržali su vrlo malo ljudskih ćelija i nisu razvili nikakve ljudske osobine, rekao je profesor Nakauči za list Asahi Šimbun. „Broj ljudskih ćelija koje su izrasle u telima ovaca bio je izuzetno mali, otprilike jedna na hiljadu ili jedna na desetinu hiljada“, rekao je on. „Na tom nivou, nikad se neće roditi životinja sa ljudskim licem.“ Getty Images Neki naučnici tvrde da su pokušaji da se ljudski organi uzgajaju u genetski udaljenim vrstama besmisleni Genetska distanca Ali uzgojiti ljudske ćelije u sasvim drugoj vrsti nije nimalo lako. Jun Vu, istraživač sa Jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu, sa Univerziteta u Teksasu, tvrdi da nema smisla dozvoliti da se razviju ljudsko-životinjski hibridni embrioni uz pomoć evolutivno dalekih vrsta kao što su svinje i ovce. U ovim vrstama, kaže on, ljudske ćelije će biti eliminisane iz domaćina u vrlo ranoj fazi. Prošlog meseca, španski dnevni list El Pai objavio je da španski naučnici tvrde da su stvorili ljudsko-majmunske embrione u laboratoriji u Kini. Istraživanje je predvodio profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte, na Institutu Salk za biološke studije u Kaliforniji, koji je prethodno napravio ljudsko-svinjske embrione u laboratoriji. Govoreći za El Pai, naučnici su rekli da će javno biti obelodanjeno više detalja o njihovoj najnovijoj studiji kad rezultati budu objavljeni u prestižnom naučnom časopisu, što će se desiti veoma brzo.

Kako je Tango Six danas prvi javio, prva dva Erbasova H145M za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije sleteli su danas na Aerodrom Nikola Tesla. Helikoptere je dočekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovića Helikopterska jedinica organizovala je i svečani doček podizanjem u vazduh svojih helikoptera Bel 212, Gazela i Sikorski S-76. U Gazeli se nalazio fotograf koji je napravio i prve profesionalne fotografije srpskih H145M u vazduhu. D-HADO budući je YU-MED / Foto: Tango Six Sikorski i Erbas u istom kadru / Foto: Tango Six „Camera ship“ gore levo, u fokusu Sikorski i Erbas / Foto: Tango Six Vojska Srbije promovisala svoj prvi helikopter u Nemačkoj zatim na najvećem svetskom sajmu vazduhoplovne industrije i na kraju na nedavno završenom Partneru. Juče je došao red na policiju. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je prilikom dočeka da će Super Pume, za koje je već potpisan ugovor, stići za manje od tri godine. Dobili smo i okvirnu potvrdu perioda za dolazak YU-ICE i YU-MUP. Ministar je izjavio da će treći helikopter stići najkasnije početkom avgusta dok se dolazak četvrtog očekuje početkom sledeće godine. Novi komandant jedince Nenad Nedić izjavio je juče medijima da će svi piloti koji su opredeljeni za H145M završiti obuku za novi tip do kraja godine a da će deo te obuke biti i korišćenje NVG opreme za koju je Erbas kompatibilan i za koju će piloti takođe proći kvalifikaciju. Budući YU-SAR / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Budući YU-MED / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Helikopterskoj jedinci MUP-a juče su isporučeni YU-MED i YU-SAR istom rutom iz Graca kao kada je i RV i PVO dobilo svoj „14501“. Suptilna razlika bila je u promociji. Za razliku od vojske kod koje je često sporo, nekad tajno i prilično proceduralno, Helikopterska jedinica se potrudila. Potrudila se da za svoje i potrebe okupljenih novinara organizuje doček u vidu formacije tri druga tipa helikoptera koje koristi. Tako su dva H145M letela uz Gazelu, Bela i Sikorskog. Istorijski trenutak ostaće zauvek zabeležen iz vazduha zahvaljujući fotografu Dimitriju Ostojiću koji je Erbasove dočekao u Gazeli. Out with the old? Ne. Sikorski još može da leti, leteće i da, i dalje je sexy kad uvuče „noge“ / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Zahvaljujući logici i incijativi MUP-a uloge svih helikoptera biće praćene odgovarajućim registracijama. Ova scena, patroliranje iznad naselja, biće razervisana za YU-MUP / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Spektakularne performanse i na jednom motoru, cold start-to hover za oko 1:20. Ozbiljna mašina / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Trakka reflektor, na levoj skiji helikoptera ima nekoliko raznobojnih stakala koje menja unutar kućišta u zavisnosti od potrebe / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Tramp, Kraljica Elizabeta i Helikopterska jedinica MUP-a Srbije imaju nešto zajedničko a nije Erbas / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Procedura helikopterskog sletanja na veće aerodrome nekada se sastoji i od praćenja profila kratkog finala kao kod aviona / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Savršeno „očišćena“ atmosfera za slikanje zahvaljujući konvektivnoj aktivnosti noć pre / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Dve nijanse plave / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Petar VOJINOVIĆ

Jedan od najzanimljivijih eksponata na štandu Jugoimporta na ovogodišnjem IDEX-u, ujedno i prvi put prikazan, jeste model precizne planirajuće bombe PGB-128 kompanije EDePro koja je na ovoj izložbi imala i najviše premijera. U pitanju je prvi projekat ovakve vrste navođenog ubojnog sredstva u Srbiji a osnovna ideja primenjenog koncepta je pre svega produženje dometa, bilo da se radi o sredstvu koje se lansira sa zemlje ili iz vazduha. Kako su iz EDeProa rekli za Tango Six, povećanjem dometa bombe standardnog kalibra od 5 inča (128 mm) povećava se i efekat dejstva, smanjuje uticaj na lansirnu platformu, povećava bezbednost i smanjuju gubici posada. PGB-128 nije samo planirajuća već i upravljana bomba što joj omogućuje da izvrši optimalno dejstvo odnosno da bojeva glava dođe do cilja pod optimalnim uglom. Bojeva glava bombe u osnovnoj verziji je razorno-rasprskavajuća sa radijusom ubojnog dejstva od 25 m. EDePro je namenski projektovala tandem krilo koje bombi omogućava postizanje maksimalnog dometa od preko 20 kilometara sa većih visina odbacivanja. Iz EDeProa kažu da će koncept modularne konfiguracije sistema omogućavati korišćenje različitih vrsta bojevih glava – kumulativne ili termobarične / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Inženjer kompanije EDePro Goran Memon govorio je za Tango Six o PGB-128, detaljno opisujući njenu konstrukciju, namenu kao i perspektive njenog daljeg razvoja: – Planirajuća bomba kao modularno sredstvo je namenjna za integraciju različitih tipova ubojnih sredstava a kao što se može videti iz njene modularne strukture, može se ugraditi optoelektronski podsistem, terminalni sistem za navođenje koji može biti na bazi infracrvenog spektra ili poluaktivno laserski. To takođe značajno povećava preciznost ovog sredstva na cilju i omogućava bolju primenljivost. Ovaj sistem lansira se sa srednjih visina, od 5 do 7 hiljada metara a osnovni domet je preko 20 km. Vrlo važno je napomenuti da je primenjena potpuno integralna kompozitnastruktura koja je omogućila značajno smanjenje ukupne mase, sistem ima masu reda veličiine oko 30 kg a može da nosi preko 17 kg bojevog tereta što je do sada bilo nemoguće sa standardnim metalnim ili hibridnim strukturama – objašnjava Memon. Više detalja o ovom sredstvu u našem video intervjuu sa inženjerom EDeProa Goranom Memonom: https://tangosix.rs/2019/22/02/video-prva-srpska-navodjena-planirajuca-bomba-pgb-128/

POBEDILA RAK, PA DOPLIVALA PRVA DO ČASNOG KRSTA Hrabra Jovana (18) svojim govorom RASPLAKALA SVE (FOTO, VIDEO) FOTO: D. GOLL / TANJUG Učenica Sportske gimnazije Jovana Leposavić (18) prva je doplivala do Bogojavljenskog krsta danas u Zemunu. Mlada Beograđanka, koja je pobedila rak, časni krst posvetila je prijateljima koji se bore sa tom opakom bolešću i onima kojih više nema. - Hvala svima koji su učestvovali i dozvolili da prva stignem. Ova pobeda mi znači mnogo jer je posvećena mojim drugarima koji se leče od kancera i onima koji nisu više sa nama - rekla je Jovana. FOTO: D. GOLL / TANJUG Jovana Leposavić prva je doplivala do krsta Njene reči su okupljeni, među kojima i patrijarh SPC Irinej, pozdravili dugim aplauzom. Jovana je prva od 243 plivača stigla do krsta, a na tome joj je čestitao i gradonačelnik dr Zoran Radojičić. FOTO: D. GOLL / TANJUG Gradonačelnik Zoran Radojičić i patrijarh Irinej Jovana kaže da je i sama prošla veliku borbu sa tom boleću pre četiri godine i da je uspela da je pobedi, kao i da se vratila sportskom načinu života i igranju fudbala. Mlada Beograđanka je članica Ženskog fudbalskog kluba Crvena zvezda. Mladići koji su se prijavili za Bogojavljensko plivanje u Zemunu su kao pravi džentlmeni pustili da ona dopliva prva do časnog krsta. FOTO: D. GOLL / TANJUG Džentlmeni: Na keju je više od 200 mladića pustilo da Jovana prva stigne do krsta Ona je, inače, prva pripadnica lepšeg pola koja je pobedila od kada se organizuje plivanje u Zemunu. https://www.blic.rs/vesti/beograd/pobedila-rak-pa-doplivala-prva-do-casnog-krsta-hrabra-jovana-18-svojim-govorom/xwtmxk4

Nakon što je 22. novembra Vojsci Srbije kompanija Erbas Helikopters zvanično predala prvi vojni primerak helikoptera H145M, juče je u krugu Erbasovove fabrike, u nemačkom gradu Donavurtu izvršena primopredaja i prva dva helikoptera H145M namenjenih Helikopterskoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Od dva predata helikoptera jedan je namenjen za traganje i spasavnje (maskirni primerak sa registracijom YU-ICE, privremena nemačka registracija D-HADR) a drugi za hitnu medicinsku evakuaciju (helikopter u civilnoj šemi farbanja registracije YU-MED). Jedan od dva H145za MUP ima montiranu dizalicu koja se može koristiti u zadacima traganja i spasavanja. Oba helikoptera bi zajedno sa jednim vojnim H145M trebala da budu isporučena Srbiji u martu ili aprilu sledeće godine a ostalih 6 bi trebalo da stignu do kraja 2019. i to u nekoliko isporuka. Kako Tango Six saznaje, policijski helikopteri će biti preleteni iz Nemačke sa barem jednom usputnom stanicom za popunu goriva. U kokpitu na fotografiji se prepoznaje Nenad Nedić, od pre nekoliko dana i zvanično novi komandant Helikopterske jedinice MUP-a Srbije. YU-ICE biće jedini maskirni MUP-ov H145M. Za razliku od vojnih primeraka svi policijski imaće meteo radar prepoznatljiv po izbočini na nosu. Da će MUP umesto prvobitno planirana tri dobiti 4 helikoptera konačno je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Helikopterska jedinica policije (HJP) koristiće H145M za različite zadatke, osim traganja i spasavanja, medicinskog i VIP prevoza upotrebljavaće se i za specijalne operacije. Osim H145M za potrebe srpske HJP biće nabavljena i tri helikoptera H215 Super Puma. Petar VOJINOVIĆ

Još jedna ekskluziva, vezana za Srbiju, stiže nam od holandske vazduhoplovne zajednice Scramble. Na Fejsbuk stranici Scramble magazina juče je objavljena prva fotografija helikoptera H145M namenjenog RV i PVO a slika je nastala ove nedelje u krugu Erbasovog pogona u nemačkom gradu Donevort. Još jedna premijera, ovoga puta novoproizvedene letelice / Foto: Bob Holland Ovoga puta možemo biti sigurni da se zaista radi o našem helikopteru jer se na fotografiji jasno vidi srpska rondela a letelica je ofarbana u maskirnu šemu koja je vrlo slična ili gotovo ista kao na srpskim transportnim helikopterima Mi-17V-5. Crtež helikoptera koji je sredinom marta viđen na SEAS-u. Interesantno je da maskirna šema odgovara onome što smo videli na Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope (SEAS) sredinom marta ove godine. Tada je na panelu o vojnim helikopterima, u prezentaciji ’’Projekat H145M’’ načelnika Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-majora Bojana Zrnića prikazan crtež helikoptera sa identičnom šemom kao na fotografiji koju je objavio Scramble. Čak je i pozicija rondele bila ista a na crtežu je letelica imala evidencijski broj 14501. Srbija je decembra 2016. potpisala ugovor o nabavci ukupno 9 helikoptera H145M od toga 6 za VS i tri za MUP. Prema do sada raspoloživim podacima 4 vojna primerka biće naoružana, imaće sistem HForce uz domaće naoružanje koje će sadržati kontejnere sa mitraljezima i lansere nevođenih raketnih zrna. Takođe Ministarstvo odbrane naručilo je 3 sistema AMPS (Airborne Missle Protection System) za aktivnu samozaštitu helikoptera od raketa zemlja-vazduh proizvođača Hensold. Preostala dva vojna H145M koristiće se za traganje i spasavanje dok će policijski imati višestruku namenu a koristiće se i za specijalne operacije. Moguće je da će Vojska Srbije ostati bez jednog helikoptera koji bi bio prosleđen MUP-u a trenutnim planom isporuke, primopredaja prva dva helikoptera biće izvršena u decembru dok bi isporuka svih H145M trebalo da bude realizovana do kraja sledeće godine.

Zlatomir Gajić, predavač na Odseku za medije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prvi je naučnik koji je doktorirao na temu jugoslovenske rok legende i frontmena grupe Azra, Branimira Džonija Štulića. Doktorska disertacija pod nazivom „Rok poezija Branimira Štulića i njeni medijski odjeci” uspešno je odbranjena ove nedelje na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čime je, po rečima stručne komisije, ovaj pionirski rad otvorio naša akademska vrata proučavanju rok poezije. Njen autor, poznat prvo kao uspešan basista, zatim novinar sa posebnim senzibilitetom za praćenje muzike, te danas stručni saradnik na fakultetu, kaže da je ideja rada upravo davanje digniteta u nauci rok poeziji i Štuliću kao vrhunskom umetniku. Pokušaj njegovog svrstavanja među pesnike kao što su Dučić i Kostić. – Rad je multidisciplinaran, kombinovao sam medijski segment sa književnim i sociološkim, kako bih objasnio čitav koncept rokenrola. Pet godina sam ga pisao, a istražujem čitav život. Još kad sam kao dete kupio „Filigranske pločnike” vol. 1 i slušao ih godinama, ne znajući da ima i vol. 2, toliko sam mali bio. Istorija poezije počinje na istom mestu gde sa rokenrolom završava, jer prvi pesnici u staroj Grčkoj pravili su pesme svirajući liru, odakle i ime lirika. Posle su se ove umetnosti odvojile, da bi nama došao Dilan i opet nas učio šta je Bodler – izjavio je Gajić, koji je pre ove disertacije magistrirao na temi „Poezija Milana Mladenovića kao književna i medijska činjenica”. Kako dodaje, prvi albumi Azre poput „Ravno do dna” i tih osamdesetak pesama objavljenih u prve tri godine osamdesetih godina za nas su važniji nego Bitlsi, Rolingstonsi, Elvis Presli ili Nirvana. Sve ono što je Štulić napisao, objavio i snimio u raznim fazama svog života stvorilo je jednu autohtonu vrstu balkanskog roka. Predlog da se bavi Štulićem dobio je od mentora i njegovog, kako kaže, „master jode” Dragana Stanića, profesora na Odseku za srpsku književnost i predsednika Matice srpske. U razmatranjima da se bavi Šekspirom, Stanić mu je prijateljski sugerisao da je tu skoro već sve rečeno te da kao rok muzičar i novinar treba da se bavi temama koje su potrebne nauci srpskog jezika i književnosti, a to je zanemarena rok poezija. Najveći prilog istraživanju dao je sam Štulić, koji je u svojih 14 izdanih tomova pored prevoda dela iz antičke istorije objavio i knjigu sa oko 250 svojih pesama, autobiografiju „Smijurijada” i knjigu sa svim obnarodovanim novinskim člancima o njemu. – Bilo je subverzivnih i provokativnih bendova i autora pre njega, ali niko to nije radio tako direktno kao Štulić. „Idioti postaju cenjeni ljudi”, kako peva. Mislim da su mu ljudi verovali i prepoznavali ga kao hrabrog čoveka. U ljubavnoj poeziji on u nekim delima ne krije za ovo podneblje konzervativan i tradicionalan mačizam prema ženama, takozvanu falusokratiju. No, s druge strane, ima i predivnih ljubavnih pesama koje su uvek stopljene sa temama o slobodi. One se poklapaju i sa njegovom slikom sveta za koji je u početku karijere smatrao da ima nade, ali posle je ostao razočaran – nastavlja naš sagovornik. Štulić se, po njemu, trudio da svakoj reči u pesmi da smisao, dok je u zanatskom delu bio neverovatno elokventan i vešt sa rečima, uz jedinstvenu metaforičku slikovitost. Na ovako „kabastom jeziku“ za rokenrol mogu se, uz njega, na prste jedne ruke izbrojati autori koji su uspeli da urade tako vredne pesme. Samo sa numerom „Kurvini sinovi” može da se objasni sve, od poezije, rokenrola i bunta, do nekadašnje Jugoslavije ili sadašnjeg sveta. Gajić smatra da je publika prestala da razume Štulića nakon albuma „Kad fazani lete” (1983), kada je postao suviše pesnik i filozof. Iako mnogi nisu razumeli šta je hteo da kaže, ali niti se mora svaka reč razumeti, poruka pesama ostala je ista. Štulić je tu postao nešto poput dobrog kolumniste, čitaš ga i vidiš da on na pravi način kritikuje sistem i stvarnost koja nas okružuje, ali svi znamo da ta kolumna neće promeniti ništa. – Ne verujem da bi bio toliko glorifikovan da je svaki dan pored nas. Kada sam ga poslednji put 1986. godine slušao, video sam harizmatičnog lidera, ali i zatvorenog umetnika, ekscentrika. Tako da njegov put nije mogao nikako drugačije da završi nego samoizolacijom u kojoj je našao mir i na čemu mu možemo zavideti. Deluje da njemu medijska pažnja nikada nije bila potrebna niti bitna, on je kroz svoje oštre izjave, uz sklonost ka polemici, pokušavao da pojasni svoje misli i čvrste stavove, a to su neki mediji koristili za bolji tiraž. Ta igra traje do danas – izjavio je Gajić. „Očekujem Džonijev mejl“ Gajić kaže da ga je tokom čitavog rada pratila trema. S jedne strane imao je potrebu da se bavi ovom temom, ali s druge i želju da niko ne shvati kako se „grebe o rok zvezdu“. Kada se tome doda i manir samog Štulića koji uvek ima izuzetno oštar stav prema autorima koji bilo šta o njemu napišu, trema je u nekim momentima prelazila u sputavanje Aleksandar Latas (Blic) Rad doktora Gajića možete pogledati na Dokplejeru: http://docplayer.es/81105514-Rok-poezija-branimira-shtulitsha-i-njeni-medijski-odjeci.html ili "skinuti" sa forumske sekcije gdе postavljamo e-knjige:

Kad su joj rekli da žena ne može da radi taj posao, Bosiljka Novaković (82) se samo nasmejala i dobila dodatnu motivaciju. Doduše, to uopšte nije bilo lako te 1967. godine, jer žena na radnom mestu kontrolora letenja u to vreme nije bilo. Tadašnji direktor je čak postavio još jedan specijalan uslov za nju, da položi kurs za navigatora, a Bosu ni to nije sprečilo ka ostvarenju sna. Prošla je obuku, letela je avionom, dobila pomenutu dozvolu i položila zvaničan kurs, a sve sa jednim ciljem. U Saveznoj upravi za kontrolu letenja zaposlila se 1960. godine, na beogradskom aerodromu je radila svoj posao iz snova od 1967. godine, a tek deset godina nakon nje tadašnje Jugoslovenke počele su da rade u tom sektoru, i to kao asistenti. Bosiljka je u penziji od 1990. godine, rado se seća svog radnog veka koji je provela na tadašnjem aerodromu Beograd, a za Priče sa dušom podelila je deo svojih sećanja. Posetio sam je u njenoj kući kod na Zvezdari, dan pre nego što je otišla na odmor u vikendicu u Atomskoj banji. – Kao dete stalno sam gledala u nebo, volela avione i mislila kako ću jednog dana leteti. Tada nisam znala da ću ceo život posvetiti vazduhoplovstvu, ali sa zemlje. Posao koji sam radila veoma je zanimljiv i smatraju ga vrlo odgovornim. Za njega se dobija beneficirani radni staž. Kad mi je direktor Batrić Jovanović rekao da ne mogu kao žena tu da se zaposlim, ja sam ponovila da socijalizam podrazumeva da smo svi ravnopravni i da samim tim mogu da budem kontrolor letenja. Uživala sam dok sam radila, a pogotovo mi je odgovaralo to što se radilo po smenama. Jedne nedelje se počinjalo u 6 ujutru, druge popodne, a zatim noću, pa sam imala dosta slobodnog vremena za druge aktivnosti, pošto sam po prirodi radna osoba – priča Bosiljka za Priče sa dušom. U Jugoslaviji je bila prva žena na toj poziciji, a u svetu treća. Ostale koleginice, pionirke u ovom poslu bile su iz Kanade, Francuske i Nemačke. Na prvom poslovnom putovanju, sa kolegama u Moskvi – Danas je lako voditi avion kad ga vidite, a u to vreme nismo imali moderne uređaje, nismo imali računare, već smo morali da zamišljamo prostor u kojem je avion, da budemo na stalnoj vezi sa pilotima i da znamo kako da ga razdvojimo od drugog saobraćaja. Poznavanje tehnike, odnosno performansa aviona bilo je obavezno. Kad komunicirate sa pilotom morate da znate da li on nešto može da uradi ili ne, da li može da se popne na određenu visinu i kojom brzinom. Dok sam jednom pilotu koji se probijao kroz kumuloninbuse davala uputstva, rekao je: „Vala Boso, sve sam u životu pronašao, valjda ću i ovog puta uspeti“ (smeh). S radošću priča o lepim, ali ne zaboravlja i one manje lepe događaje, koji su bili sastavni deo posla. Bilo je i teških situacija kao što je nesreća u Hrvatskoj 1976. godine, kada su se sudarili avion koji je poleteo iz Splita i drugi avion sa engleskim putnicima iz Londona. Taj let je vodila zagrebačka kontrola letenja, a u Jugoslaviji je kontrola bila podeljena teritorijalno na beogradsku i zagrebačku. Godinu dana kasnije u Bosni i Hercegovini je nastradao Džemal Bijedić, predsednik Saveznog izvršnog vijeća. Tu je slučaj udesa JAT-ove „karavele” na Maganiku kojim je upravljao poznati Titov pilot, kao i priča o jedinoj preživeloj putnici, čuvenoj stjuardesi Vesni Vulović. U svojoj karijeri sretala se sa brojnim putnicima, zvaničnicima, kapetanima, kolegama iz celog sveta. Sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom imala je kratak susret prilikom otvaranja aerodroma u Beogradu, ali i kada je nakon toga došao sa suprugom Jovankom, da joj pokaže aerodrom. Otvaranju aerodroma Nikola Tesla prisustvovao je Josip Broz Tito – Bila sam dežurna kad su stigli. Želeli su da se popnu na toranj, ali je lift čuvene marke David Pajić Daka tog dana zakazao. Srećom, Titu i Jovanki to nije bio problem, pa su se popeli pešice – kaže Bosiljka i priseća se dana posle Titove smrti. – Tada smo imali veoma jak vazdušni saobraćaj, nije bilo jednostavno sve to odraditi. Drugom prilikom, prvi boing je sleteo u Beograd sa igračima Juventusa. Po sletanju kod mene je došao italijanski kapetan sa željom da, kako je rekao, „vidi tu kontrolu koja je tako dobro vodila njegov avion“. Jedan od intervjua dala je legendarnom voditelju Dejanu Đuroviću Bosiljka i danas rado ode na aerodrom Nikola Tesla. Voli da dočekuje i da ispraća drage ljude i kaže da svaki put kad se uputi ka Surčinu, u stvari ide svojoj kući. – Ostala mi je ta velika ljubav. Svojevremeno smo se svi tamo znali, pa su mi se ljudi rado obraćali kad je trebalo da putuju. Pomagala sam im. I danas danji me zaposleni na aerodromu prepoznaju, čak i mladi, koji su čuli da sam prva žena koja je bila kontrolor. Znači mi ta njihova pažnja. Kao višegodišnja radnica i penzionerka Bosa je dugi niz godina imala pravo na takozvane servisne karte, odnosno popuste. Na taj način je mogla jeftinije da putuje po svetu, od Srbije do Singapura, Indije, Meksika, Kanade… – Moji žive u Kanadi, tako da sam čest gost kod njih. Tamo sam takođe radila, u to vreme sam bila mlada da bih sedela. Uspela sam da napravim ovu kuću u kojoj ste sada i vikendicu u mojoj rodnoj Gornjoj Trepči. Imam ćerku, zeta i dva unuka i jedva čekam da postanem prabaka. Osamdeset dve su mi godine i ponosna sam na njih. Ako me pitate za recept – odgovor je rad. Kad se probudite morate imati razlog zbog kojeg ustajete, neku radost. Čak i kad je u pitanju sitnica, ja se radujem ako imam nešto da radim, a pogotovo rezultatima. Ne pušim, čašu vina popijem u društvu, idem na koncerte sa drugaricom, igramo karte. Često organizujem druženja jer volim narod. Rođena sam u porodici sa devetoro dece. A tek što volim da kuvam i da spremam hranu… – pohvalila se Bosiljka Novaković u svojoj ispovesti za Priče sa dušom. Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Uključim TV pre 20 minuta, Jutarnji program...i...čujem kako se pominje nešto o transrodnoj predstavnici Španije. Pomislio sam da je postala Miss sveta ali sad vidim da je pobedila u Španiji i da će biti predstavnica ove zemlje na Miss Universe. Zanimljivo. Bivši muškarac pobedio pored 22 devojke iz Španije. Pogledajmo. ( Izbor fotografija by Broken ) Ne znam kakva će biti reakcija bioloških žena na ovo ? Šta ako pobedi i postane Miss sveta ? https://www.klix.ba/magazin/ljepotice/angela-ponce-je-prva-transrodna-predstavnica-spanije-za-miss-universe/180703135

"Roko voli kad mu mame čitaju priču za laku noć" ili "Ana je srećna jer ima najbolje tate na svetu", samo su delovi slikovnice o istopolnim roditeljima, prve ovog tipa u regionu. Slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, njeno štampano izdanje već se podelilo u Hrvatskoj, a besplatno je svima u regionu dostupna u onlajn formi. Svoje predstavljanje imala je nedavno i u Beogradu, a planovi autora su da uskoro izađu i sa srpskom verzijom. Život sa dve mame i dvojicom tata Slikovnicu čine priče Roka i Ane, četvorogodišnjaka koji idu u vrtić, putuju sa porodicom... Jedino po čemu se razlikuju je to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Tako je svakodnevica Roka, koji živi sa mamom Lucijom i mamom Ines, kao i Ane, koja ima tatu Tomislava i tatu Darka, predstavljena na po desetak strana. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Kako se navodi u slikovnici, ove dve porodice nekome umeju biti neobične. Ali, "Roku to ne smeta jer obe mame vole da peku palačinke s bananama koje on obožava", a "Ani to nikada nije smetalo jer ima dvostruko više ramena za nošenje kad se umori od hodanja". Takođe, oba junaka primećuju da puno dece u vrtiću ima mamu i tatu, dok oni imaju "duginu obitelj", mada još ne razumeju zašto. U Hrvatskoj burno, u Srbiji skoro neprimetno Ova, prva hrvatska slikovnica o istopolnim roditeljima predstavljena je nedavno u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a za razliku od bure koju je to izdanje izazvalo u hrvatskoj javnosti, u Srbiji je njena prezentacija protekla prilično mirno, gotovo nezapaženo. Tom prilikom, jedan od autora, Ivo Šegota, kao i koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović, naglasili su da je cilj slikovnice jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelje, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracija iz slikovnice Ona se u Srbiji neće naći u slobodnoj prodaji, već će svim zainteresovanima biti dostupno njeno elektronsko izdanje, a slična situacija je i u Hrvatskoj. Deljenje školama i vrtićima Prema rečima Martinovića, prvih 500 slikovnica u Hrvatskoj podeljeno je za svega mesec dana. One su uglavnom dodeljene školama i vrtićima, koji su pokazali interes i zatražili je. Ipak, sama najava ovakvog poteza na noge je podigla članove udruženja Vigilare koji su pisali ministarki obrazovanja Blaženki Divjak, piše hrvatski "Večernji" portal. – Udruženje "Dugine obitelji" javno je istaknulo da neće samoinicijativno slati slikovnice, već da će slikovnica biti dostupna svima koji je žele nabaviti tako da nemam nameru mešati se u lične odluke roditelja i njihove dece – poručila je ministarka Divjak za "Večernji" i naglasila da će roditelji imati pravo da odluče da li žele da ta slikovnica bude čitana i u onim vrtićima ili školama koji su dosad pokazali interes za nju. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO U planu je i priprema nastavka, ali i izdanja na srpskom Koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović za "Blic" je otkrio buduće planove, ali i istakao nadu da će slikovnica ostati besplatna. - Ako budemo morali da je naplaćujemo, nadamo se da će to biti simbolična cena koja će pokriti samo troškove štampe i distribucije. Planiramo i nastavke, voleli bi da Roko i Ana, likovi iz prve slikovnice, dožive još mnoge avanture - kaže Martinović. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracije su, dodaje, dostupne na njihovoj veb stranici, a nada se da će u budućnosti osigurati sredstva za štampu i širu distribuciji izvan Hrvatske. Uskoro i na srpskom - Pripremili smo i prevod na srpski, te želimo da barem digitalna verzija slikovnice, bude dostupna na vebu svima koji žele da je preuzmu i čitaju na tabletima i računarima - ističe Martinović. On kaže da su zadovoljni kako je proteklo predstavljanje slikovnice u Hrvatskim gradovima, ali i u srpskoj prestonici. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO "Ana ima najbolje tate na svetu" Rekacije pozitivne - Reakcije su većinom pozitivne, a posebno nas vesele povratne informacije od duginih porodica iz manjih mesta, kao i pitanja istopolnih parova o mogućnostima roditeljstva i našim iskustvima što se tiče porodičnog života. U planu su nam predstavljanja i u drugim gradovima u Hrvatskoj, poput Splita, ali idemo uskoro i u Sarajevo. Primili smo upite i iz drugih gradova u regionu - kaže on. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/roko-ima-dve-mame-a-ana-dvojicu-tata-prva-gej-slikovnica-osvaja-region-u-planu-i/tb2v8sw

Prva žena arhitekta u Nemačkoj je bila Srpkinja 27.02.2014. | Vesti online Jovanka Bončić je prva žena sa diplomom inženjera u Nemačkoj. Akademsko zvanje, ova rođena Nišlijka, stekla je davne 1913. godine. Kako je, pre više od jednog veka, zabeleženo u berlinskim “Ilustrovanim novinama” (fotografija levo), Bončićeva je prva diplomirana studentkinja Visoke tehničke škole u Darmštatu. U Darmštatu, danas gradu nauke, 18. jula 1913. ova Nišlijka je stekla zvanje arhitekte i diplomu inženjera. Rođena je 1887. godine u Nišu, od oca Mihaila i majke Katarine, a studije arhitekture započela je u Beogradu. Otišla je u Nemačku nakon odslušanog 7. semestra i stečene prakse u Srpskim državnim železnicama. U gradiću na zapadu ove evropske zemlje pored obrazovanja, Bončićeva je našla i ljubav svog života, Ukrajinca Andreja Katerinića. Posle višegodišnjeg života po istočnoevropskim metropolama, ovaj bračni par inženjera, 1922. godine je došao u Beograd. Jovanka je srpskoj prestonici ostavila zgrade Učiteljskog i Veterinarskog fakulteta. Njena dela su i čuveni Banski dvor u Banjaluci, kao i deo banjskog kupatila u Banji Koviljači. Nakon Drugog svetskog rata je penzionisana i ostala je da živi u Beogradu do svoje smrti 1966. godine. I nagrada i ulica Koliko je Jovanka Bončić značajna u nemačkom “gradu nauke” potvrđuje i činjenica da jedna nagrada koju dodeljuje Univerzitet u Darmštatu, kao i jedna ulica u studentskom kampusu nose njeno ime. Od pre dve godine nagrada “Jovanka Bončić” dodeljuje se ženama za posebna naučna dostignuća u oblasti materijala i geonauke. Nažalost, u Nišu još nema nijedno obeležje. Jovanka Bončić prva žena arhitekta u Nemačkoj, foto: novosti.rs Nije jedina Srpkinja Kako pišu frankfurtske “Vesti” Bončićeva nije jedina Srpkinja koja je pre više od 100 godina studirala u inostranstvu. Profesorka Ljubinka Trgovčević-Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, kaže da je tih godina u Evropi bilo dosta studentkinja iz Srbije. "Samo kao stipendistkinje Kraljevine Srbije na Ciriškom i ostalim evropskim univerzitetima visokoškolske diplome u tom periodu sticalo je 45 studentkinja", kaže profesorka Trgovčević-Mitrović. Najistaknutije u Ciriškom kružoku bile su upravo srpske studentkinje Milena Bota iz Kruševca, Ružica Dražić iz Šapca, Mileva Marić (Ajnštajn) iz Novog Sada i mnoge druge. Извор

U sredu 28. februara na internetu se pojavila fotografija prvog helikoptera H145M namenjenog Srbiji. Fotografija je napravljena u Erbasovoj fabrici u gradu Donauwörth, Nemačka, prikazuje helikopter s privremenom nemačkom test registracijom D-HMBE a pretpostavlja se da nosi serijski broj 20177. Prvi srpski H145M još uvek nema montirane krakove glavnog rotora, kapotaže motora, bočna i zadnja vrata. Autor fotografije Alex Lutz navodi da je helikopter uslikan 27. februara i da je to prvi H145M namenjen Ratnom vazduhoplovstvu Srbije. To bi se moglo zaključiti na osnovu toga što su na vazduhoplov montirani nosači naoružanja, tu je zatim L3 Wescam optoelektronski sistem MX-15, bacači mamaca (montirani na skijama) i sistem za detekciju lansirane rakete MILDS AN/AAR-60. Sve to ukazuje da je helikopter opremljen paketom naoružanja i opreme HForce. Isporuka prva dva od 9 naručenih srpskih H145M biće realizovana do kraja godine, što je u intervjuu za televiziju N1 pre pet dana potvrdio i potpredsednik Erbas Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael Cezar Sančez Lopez. Još juna prošle godine Lopez je za naš portal izjavio da će prvi helikopteri biti spremni za tehnički prihvat u Nemačkoj krajem 2018. godine. Takođe rekao je da će od prva dva helikoptera jedan biti za Ministarstvo odbrane, odnosno Vojsku Srbije a drugi za Ministarstvo unutrašnjih poslova sa intervalom od mesec danaizmeđu obe isporuke. Lopez je tada dodao i da je dogovoreno da tehničari započnu program obuke u 2018. godini, pre isporuke prvog helikoptera da bi se osiguralo što ranije uvođenje novog tipa u upotrebu u Srbiji jednom kada oni stignu. Međutim, rekao je i da će obuka pilota biti obavljena na našim helikopterima odmah nakon njihovog tehničkog prijema i da će to biti u Nemačkoj. Živojin BANKOVIĆ

Poz svima, upravo otvorih nalog da bi Vas pitao nesto. Imam 2 pitanja/problema pa mi je potrebna pomoc/savet. Ovaj drugi i ajde nekako resicu, al prvi tesko. Imam 30 i kusur godina i nikad u zivotu se nisam ispovedao. Ceo zivot ziveo ko "buzdovan" sto bi rekao vitez Miroljub i od skora (od Bozica otprilike) pocnem da postim i da se molim Bogu. A posto sam pre toga bio "demonizovan" sto bi rekao Miroljub i posto sam ogreznuo u skoro sve moguce grehe (gordost mi najteze pada od svih) sad mi je doslo vreme da se ispovedam. Medjutim tu imam jedan veliki problem a to je moj posao. Ja ogram online poker (Texas Holdem) vec nekoliko godina i to skoro svaki dan 5-6x nedeljno po 5-6+ sati. Uspesan sam u njemu toliko da sam sebe izdrzavam, placao kiriju, racune ,hranu i sve ostalo. Klasican "full time job". Citao sam u zadnje vreme neku duhovnu literaturu, one male knjizice po 50ak strana sto crkve/manastiri izdaju pa izmedju ostalih i neke tipa "kako se pripremiti za ispovest" i sl. , odgledao dosta klipova na jutjubu na tu temu a i ostale teme i sl. E sad, kako ja da se ispovedam kad znam da cu i sutra da igram taj isti prokleti poker ako ne i istog dana nakon ispovesti a poker jeste greh (Hazarderska igra, gde se bukvalno zaradjuje novac na tudjoj nesreci, neznanju, sisanje ovaca klasicno). Ne moze se to precutati, citao sam u tim knjizicama da dzabe ispovest ako precutis, ako sakrijes, ako napomenes a ne pokajes se iskreno i tome sl. Ne moze se Bog slagati i prevariti. Kako ja sad da napomenem poker i ko kuchak neki da precutim i kazem "kajem se" a znam da cu cim dodjem gajbi odma da popalim 7-10 stolova, ako ne isti dan onda sigurno dan posle ? A drugi problem mi je sto se tice samog kajanja. Nisam siguran bas da mi je "intenzitet" (ako mogu tako da se izrazim) kajanja nesto visok. Cak i ako bi morao na skali od 0/10 da ga lociram ne bi rekao da je visi od 0.2 - 0.3. Kako probuditi iskreno kajanje u sebi jer za ovo moje 0.2-0.3 tesko da suzu covek moze da pusti uopste ? Citao sam/ili cuo na yt u nekim od klipova da kad covek ogrezne debelo u neki greh s vremenom otupi, okameni i da je greh ko ekser kad kucas u drvo pa ako ga malo ukucas mozes da ga izvadis/iscupas al ako ga kucas ko buzdovan uporno onda tesko. Imam utisak da sam ja bas tako, ko sa ekserom, debelo i "dobro" ukucao te svoje grehe pa otud i taj moj deficit kajanja. Hvala svima unapred na odgovorima.

Pocecu sa Dzucom( @Џуманџи) прва мисао, док нисам увеличала :Хм види можда је нешто интресантно, а по увеличавању: Господе Боже, шта је ово! Без увреде молићу ово је искрена и спонтана(смотана) тема, значи не носи никакву поруку носиоцу аватара, проста лична пројекција доживљај импресија енд тако то. Ето па извол'те бу'те креативни

Grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv psihijatra Jovane Stojković zbog neetičkog rada i širenja panike protiv vakcinisanja dece. Slične prijave biće podnete i protiv drugih istaknutih aktivakcinaša, među kojima su Maja Volk, Miroljub Petrović i Jelena Karleuša. Udruženja "Građani protiv šarlatanstva" i "Pedijatrija zasnovana na dokazima" oformili su grupu koja je pravnim putem krenula u borbu protiv antivakcinaša. Oni navode za Danas da je njihov advokatski tim već prosledio obiman materijal tužilaštvu u Beogradu protiv doktorke Jovane Stojković. - Njena nestručna, nehumana i sumanuta istupanja u masmedijima, na tribinama, a pogotovo kroz društvene mreže odgovorna su za pad procenta vakcinacije, pojavu epidemije i izazivanja panike. Uskoro, sličan dokazni materijal biće prosleđen Etičkom komitetu Lekarske komore Beograda i Sudu časti sa pitanjem da li doktorka Stojković zaslužuje da bude član Lekarske komore s obzirom na njenu nestručnost, mišljenja o svojim kolegama i medicini kao nauci - navode doktori, dodajući da Stojković treba pred odgovornim i stručnim ljudima da iznese svoje dokaze o štetnosti vakcina. - Takve manipulacije dokazima, kao što to radi dr Stojković, retko se viđaju u medicinskoj struci. Slične krivične prijave biće prosleđene tužilaštvu protiv serije administratora na društvenim mrežama i javnih ličnosti - navode ogorčeni lekari i roditelji. Predsednik grupe "Pedijatrija zasnovana na dokazima", pedijatar Tomislav Stevanović, kaže za Danas da su društvenu inicijativu protiv antivakcinaša u Srbiji pokrenuli pre svega mladi ljudi, roditelji, a da su im se brojni lekari u tome pridružili. - S obzirom da preko tribina i putem medija nismo uspeli da im se suprotstavimo, rešili smo da pravnim putem zaustavimo njihovo pogubno delovanje. Oni šire paniku, broj vakcinisane dece opada, a epidemija malih boginja se širi po Srbiji - kaže doktor Stevanović. On dodaje da je neverovatno da je antivakcinaški lobi u našoj zemlji sve veći, dok je u drugim državama njegov uticaj znatno smanjen. "Antivakcinalisti pobeđuju. Uspeli su da obore procenat vakcinacije MMR-om u Beogradu i većim gradovima, posredno šireći epidemiju malih boginja. Usput, i dalje tvrde da je epidemija izmišljena ili da su male boginje bezazlena bolest. Poslednjih mesec dana to je tema broj jedan, roditelji i zdravstveni radnici su preplašeni tako da se stiče utisak ozbiljnog uznemiravanja javnosti i panike. Ozbiljna upozorenja koja su dolazila od strane naših poznatih i dobronamernih stručnjaka, na prvom mestu profesora Zorana Radovanovića, kao i zvaničnih ustanova, ostala su bez efekta. Oni se nazivaju raznim pogrdnim imenima, farmakomafijaši, fašisti, ubice dece... Tragedija u Rumunija je bila poslednja opomena koju nisu mogli ili nisu hteli da shvate. Nisu krivci samo antivakcinalisti nego i sanitarni inspektori i sudstvo koji nisu radili svoj posao - nije poštovana zakonska obaveza kažnjavanja roditelja nevakcinisane dece", navode zabrinuti roditelji. Oni su pre tri meseca pokrenuli Peticiju za zaštitu prava na vakcinaciju i protiv šarlatanstva u medicini, tražeći od nadležnih da sankcionišu sve one koji šire paniku i dezinformacije, čime ugrožavaju život i zdravlje dece u Srbiji. Ukoliko izostane reakcija nadležnih, grupa roditelja će uz podršku lekara pravno goniti sve koji u javnosti iznose neistine o vakcinama i šire paniku. Od početka oktobra u Srbiji su registrovana 202 obolela od malih boginja, a epidemija je prijavljena u Beogradu, srpskim enklavama na KiM, Kraljevu, Bujanovcu, Subotici i od juče u Nišu. Najmlađi pacijent je beba od tri meseca. Svi oboleli su nevakcinisani ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Karleuša: Neka me tuže, jedva čekam Pevačica Jelena Karleuša je putem društvenih mreža u više navrata pozivala roditelje da ne vakcinišu svoju decu. Ona nije promenila svoj stav, a lekarima i roditeljima koji su najavili mogućnost tužbe, preko našeg lista poručila je: "Neka me tuže. Jedva čekam." Katarina ŽIVANOVIĆ

Jedini književni lik koji mi liči na Donalda Trumpa je Otac Ibi u komadu Alfreda Jarryja Kralj Ibi (Ubu Roi), koji je skinut s repertoara odmah posle čuvene premijere 10. decembra 1896. u Parizu zato što je izazvao nerede. Parodija Shakespearovog Magbeta, a sada i klasično delo teatra apsurda i preteča dadaizma i nadrealizma, ovaj komad koji govori o pohlepi za moć pun je masnih besmislica i žestokih lakrdija. Otac Ibi je lakrdijaški pretendent na poljski presto, surovi i gramzivi megaloman koji je najpre pobio kraljevsku porodicu a onda počeo da ubija sopstvene podanike da bi im oteo novac. Jedan gledalac na premijernom izvođenju komada, irski pesnik William Butler Yeats bio je užasnut onim što je video i kažu da je kasnije rekao: „Šta se još može očekivati? Posle nas, Divlji Bog.“ Nedavno sam pregledao neke tekstove koje sam pisao za ovu rubriku od 2015, kao što je onaj o debatama tokom republikanskih preliminarnih izbora, ili onaj o predsedničkim izborima, i setio sam se da sam tada, gledajući Trumpa, mislio na Ibija. Čak i u društvu groznih ljudskih bića kao što su Ben Carson, Ted Cruz i Carly Fiorina, Trump se isticao sirovošću i zlobom – na primer kad je objavio, uz sveopšte klicanje prisutnih, da će ponovo uvesti „torturu potapanjem u vodu“ i to „u mnogo gorem obliku“, ili kad je pozvao svoje sledbenike da pretuku one koji su prekidali upadicama njegov govor na jednom mitingu na kome su se građani koji žale za danima javnog linčovanja okupili da čuju svog prvaka. Mrzim svakog koga vi mrzite, poručivao je Trump, a tupavci koji nisu u stanju da razlikuju poštenog čoveka od prevaranta, gurkali su se laktovima jer su dobro znali na koga on misli. Otkad je Trump postao predsednik, svaki put kad sam pomislio „ovaj čovek je sasvim lud“, setio sam se Ibija jer sam shvatio da bi se priča o njegovom predsednikovanju i likovima koje je okupio u Beloj kući lako mogla uklopiti u Jarryjev komad bez menjanja ijedne reči. Svima je, verujem, poznata ona scena kad su svi članovi njegovog kabineta, jedan za drugim, govorili koliko mu se dive. „Najveća privilegija u mom životu je to što sam potpredsednik predsednika koji drži obećanja data američkom narodu“, rekao je Mike Pence. Svaki član njegovog kabineta mu se ulizivao, a on je na kraju prestao da klima glavom i iskoristio priliku da samom sebi doda još koju pohvalu izjavivši da je jedan od najproduktivnijih predsednika u američkoj istoriji – možda mu je blizu samo Franklin D. Roosevelt – i svi prisutni su to aminovali. Još više ibijevski je prizor 12 pastora koji su došli u Ovalnu sobu da dodirnu predsednika i pomole se za njega, njegovu natprirodnu mudrost, vođstvo i zaštitu. „Ko je mogao i da zamisli“, rekao je kasnije jedan potreseni učesnik ovog događaja, „da ćemo doživeti još jedan duhovni preporod?“ Ili onaj dirljivi trenutak kad je predsednik potpisao zakon koji je omogućio da mentalno oboleli ljudi kupuju oružje? Ili prizor ministra finansija Stevena Mnuchina i ekonomskog savetnika Bele kuće Garyja Cohna koji se zaklinju američkom narodu da predsednik neće smanjiti poreze bogatašima? Jarryjev šašavi komad koji je tako šokirao savremenike nije ni prineti budalaštinama o kojima čitamo svakog dana. Ako se to nastavi ovim tempom, uskoro ćemo svi biti lobotomizirani Trumpovim predsednikovanjem i nećemo ni trepnuti kad čujemo ovakve vesti: – Predsednik Trump je naredio pomorsku blokadu Švajcarske. – Wayne LaPierre je u Vrhovnom sudu zamenio Justina Ginsberga. Kad su ga upitali namerava li da se povuče s položaja šefa NRA, prostrelio je izveštače pogledom i napustio konferenciju za novinare s jurišnom puškom o ramenu. – U pustinji Nevade pronađena je biblija vanzemaljaca. Njihovi bogovi su predsednik Trump i prva dama Melanija. – Džihad na Bliskom istoku je okončan. Predsednik se dogovorio s lokalnim vođama da njihove sledbenike upiše na neki od mnogih Trumpovih univerziteta širom regiona kako bi naučili da prodaju nekretnine u pustinji. – Predsednik Trump je danas objavio da je počela izgradnja zida na granici s Kanadom pošto je onaj prema Meksiku završen. Teško nam je da ovo priznamo: izbor predsednika neznalice koji laže čim bekne posledica je našeg razorenog i korumpiranog političkog sistema, našeg rascepkanog i polarizovanog stanovništva čije su mržnje i zablude godinama gajili razni interesi i njihovi predstavnici u Fox News, na radio stanicama mržnje, internetu i društvenim mrežama. Alfred Jarry je svoj komad opisao kao „ogledalo koje preteruje“. Upravo to je Trumpovo doba: ružan odraz onoga što smo kao nacija postali. Sve što je uradio otkad je postao predsednik samo je potvrdilo ono što je već bilo jasno meni i mnogim drugim Amerikancima koji su gledali njegovu kampanju. To više nije tajna, ali je i dalje nejasno koliko će mu oni oko njega dozvoliti da poludi pre nego što nam učine uslugu i puste kongres da ga se otarasi. Začkoljica je u tome što su članovi njegove administracije jednako pokvareni kao on. Svakom monstrumu u istoriji – to treba naglasiti – bila je potrebna velika pomoć da bi sproveo svoju politiku. Dovoljno je da preslušamo govore članova Trumpovog kabineta prilikom stupanja na dužnost da bismo shvatili kakvi ljudi sada upravljaju svim sferama života u ovoj zemlji. Bez ikakve empatije za svoje zemljake Amerikance i njihove probleme, uvereni da ih njihovo ogromno bogatstvo uzdiže daleko iznad drugih, željni da dalje pljačkaju ovu zemlju, oni moraju da nanose zlo prosto zato što su takvi ljudi. U međuvremenu, možemo da očekujemo mnogo zločina i nepravdi u godinama koje su pred nama. Kralj Ibi možda nije veliki komad, ali mi i ne zaslužujemo Shakespearea. Ovaj esej je deo serije tekstova o prvoj godini Donalda Trumpa na mestu američkog predsednika. Charles Simic, "Year One: Our President Ubu" Prevela Slavica Miletić