Vladan :::.

Можда би се за наслеђен раскол од комуниста и могло да се прогледа кроз прсте поготово онима који у томе нису учествовали него целу причу наследили ако то уопште тако може да се разграничи а сумњам да може. Међутим, за понижење и прогон арх. Јована могу без проблема да се покају било за суделовање било за ћутање. Е сад, у којој форми би то покајање било то остављам нашим преговарачима. Али без икаквог знака покајања или било чега сличног бојим се да од тог посла нема ништа и да је то само мазање очију. Уосталом, видеће наши на чему су по наступу македонаца након Бартовог и Браунбековог "благослова".

Ја бих пре тога тражио да се покају за раскол (јер сви знамо ко је и како томе кумовао). И то не само зато што је то покајање формално канонски захтев него и зато што би било знак да озбиљно хоће ствари да доведу у канонски и хришћански ред.

Одмах да га позове у госте и наш патријарх како би му весели амбасадор објаснио да ли се баклаве и грчки јогурт једу заједно или одвојено и зашто је амерички хотдог увек главно јело...

Па како баш код тебе да се запати свих ми античких мимова... Шта ће ти то?

Значи постоји нека анти-наталистичка секта (или друштвена[sic!] иницијатива) која је правила те мимове?

Леле... па ја нисам био ни свестан да сам пророковао када сам синоћ овој теми честитао 666. страну... У ствари чекај... нисам сам то урадио... сећам се, један глас ми је то рекао...

Јеси ли ти правио ове мимове што си стављао на тему?

Оба пута су ти покривена одговором, и нема про ет контра на (рационалном) људском нивоу (осим у очигледно екстремним околностима), оба пута су под промислом. Нема везе наша (снажна) вера јер и атеисти који се размножавају учествују у Стварању и део су промисла. То што они тога нису свесни није битно, као што (углавном) није битно ни за злочинце који од људи направе вернике, исповеднике, светитеље или мученике. Јер и од атеисте може да се роди светитељ без обзира на родитељску неверу, незнање, несвесност у чему је рађањем учествовао. Промисао све то покрива кроз заповест о рађању (осим оних који имају посебан дар Божији да живе девствено).

Срећна вам јубиларна 666. страна ове теме!

Види, заповест о сексу је прва издата заповест, после иде храна, после све остало, тако да... А, преко тога, та је заповест издата док је све било веома добро. Дакле, секс тешко да може да се протумачи као нужно зло у свему веома добром. "Пролазна нужност у служби неких виших идеала" може бити ако се секс схвати као нешто (веома) добро а касније се стиже до нечега још (много) бољег у Есхатону (што око не виде и у срце људско не дође). Услов за овакво расуђивање је да се пад схвата духовно тј. као пад у духовну смрт. @Tumaralo. А ако је ово горе тако онда се решава и твоја дилема: човек размножавањем (са)учествује у божанском Стварању, које још траје, до Есхатона, и тиме човек није одговоран за (све могуће и замисливе и незамисливе) последице рађања јер је то у крајњој линији на Богу који је и издао заповест о рађању. Они који су се аутентично одлучили на нерађање спадају у оне којима је то по промислу од Бога дато (Христос о ушкопљеницима: Мат. 19,10-15; Павле о својој девствености: 1Кор, 7,7).

@Драшко Исто то и ја мислим. Само полако.

Колико знам беби од оргазма ништа не може да фали а осим тога беба на том нивоу на сличан начин проживљава све мајчине емоције тако да ово није никакав изузетак од остатка кроз шта мајка пролази током трудноће. Када је мајка нервозна или виче беба јаче мрда и рита се а када је мајка мирна и опуштена беба је исто таква а иста таква реакција је и на оргазам. Е сад, ако је мајка под јаким притиском у поплави хормона и тражи однос да ли муж треба да јој изађе у сусрет и олакша јој или да је остави да се сама рве са тим неколико месеци а над чим и нема неку контролу?

Колико знам већина жена због хормоналних промена током трудноће има (јако) повећан либидо а са друге стране мушки имају (рецимо неки инстинктиван) страх да нешто не покваре, оштете итд. Ту би мислим жена требало да има последњу реч ко год од њих двоје изразио жељу за односом. Иначе, на неуролошком нивоу беба са-осећа оргазам са мајком. Могуће али тешко с обзиром какве су све ствари забрањене и кажњаване разним епитимијама...

Павле не каже да је брачна постеља по себи чиста него да треба да буде (одржана) таквом. Тачан превод те речи би био: без мрље, неупрљана, непорочна, неосвкрњена (првенствено у духовном смислу не нарушавања брака). У другој половини реченице говори о блудницима и прељубницима тако да би се могло закључити да првенствено мисли да не буде прељубе (која би сигурно испрљала брачну постељу) а вероватно и на остала (ондашња) понашања која би имала исти ефекат (било по брачног партнера било сама по себи). Е сад шта данас брачни партнери сматрају прљањем њихове брачне постеље (осим прељубе) вероватно остаје на њима самима да одреде.

Успеваш да напишеш добру реченицу и да је на крају зезнеш... Нема потребе да према жени будеш отац мислим ни у ком смислу ако је зрела особа. Исто тако нема шта да се пушиш ако таква збрише од тебе јер ти је у ствари учинила услугу јер ти са њом, у том тренутку, ништа озбиљно не можеш да правиш и само би губио време и живце. Ко зна, можда се неки други пут сретнете у бољим околностима.

За сада мислим да то углавном потиче од женског избегавања истине (коју оне обично и саме знају али беже од ње). То може да буде или зато што нешто тактизирају или зато што нису спремне да се аутентично са тим суоче. На првом месту су ствари у вези физичког изгледа, на другом око карактера на трећем око ставова. У сваком случају одлагањем се односи компликују или пуцају као што се десило са мојом последњом везом. Отворена искреност у љубавној вези је често горак, кисео и љут лек али без тога се гради веза на песку. Може да буде погрешан лек ако партнер стварно стварно није спреман за то. Ипак, имати некога коме можеш стварно рећи баш све без да те осуди, одбаци или ти узврати је велико олакшање за заједнички живот, то је у ствари и својеврстан дар. И има још једна ствар око отворености и искрености. Рецимо, може муж да каже жени да је глупа (иако је она у ствари паметна) и тиме ће он бити истовремено и искрен и у криву. Међутим, није примарно да ли је он фактички у праву (да ли она јесте или није глупа) него је примарно што она сада зна шта он искрено мисли о њој. Са том истином о његовом мишљењу о њој могу нешто даље да раде на односу. Ако би је лагао и говорио јој како он мисли да је паметна (иако је то у ствари тачно) у однос би се убацивао проблем испод тепиха о који ће се касније саплести... Дакле, може неко бити искрен и не бити у праву, а може и да лаже о себи износећи чињенице. Ја бих за комуникацију увек одабрао оног првог. А жене се углавном боје оних истина у вези себе за које мисле да нису како треба и зато лажу себе (и то очекују од других) да све јесте како треба. Опет, по мени је боље признати истину да нешто није како треба (шта год то конкретно значило) и бити начисто и радити даље на односу.

Боки, искрено нисам читао дискусију, али само га рокај... Имаш мој благослов ако ти нешто значи

Морао бих да видим текст па онда да дефинитивно кажем. Додуше... то је можда и боље да састави калуђер јер ја када бих га састављао...

Рекох јој: Па добро шта сам ја тебе учио? Црвеног носа и очију каже: Шта...? Кажем: Па да не плачеш ни због чега што може да се купи или поправи. Аман. Опусти се то је само фарба и лим. Каже: Добро добро али уплашила сам се... и неки човек је морао да ми премести ауто... Ја: Ма не брини, кући ћу да ти дам чекић, шмирглу и фарбу и биће готово за пола сата. Она се засмеја... Кажем: Добро, ајде, можда не за пола сата али за два сата има да научиш нови занат... Е ето, то је то, све ок

... и: нема везе. Нарочито када аутом искриви малу бандеру испред тржног центра. Тада је најважније да се то каже

Оно моје горе "правило" је превасходно зезање и шала али има и озбиљну основу а то је: да би двоје требало да имају заједнички осећај кроз који испољавају своју међусобну љубав а ако је то тако онда они у ствари сами одређују (своја) "правила" по својој мери. Зашто сам правила написао под наводницима? Зато што њих двоје не само што могу сами да утврде неко правило него заједнички могу и да га промене када год хоће. Њихова правила се мењају и прилагођавају начину на који им се живот развија и прате га. Поента је да је свако њихово правило ствар договора чак и када се оно заједнички прекрши Мени је и данас смешно када се сетим на које смо све начине и због којих узрока кршили та сопствена правила. Али то је све део одрастања човека у новој заједници у новом животу = браку. Што се тиче текста неког молитвеног правила пре секса ја то никада нисам користио али мислим да сам чуо за то негде и не би ме чудило да стварно постоји. Међутим, ако је неком пару заиста, искрено, отворено то ОК онда је то то, јер су њих двоје крајњи критеријум за те ствари. Због свега овога мислим да сексуални однос између двоје законитих супружника тешко да може било када бити грех осим ако није реч о неким крајностима као што је злоупотребљавање секса ради психофизичког насиља, манипулација, иживљавања, уцењивања, перверзија итд.

Па то смо за њега још пре месец и по дана утврдили...

Нема ме 3-4 дана на форуму и видим смиренословни понтифекс има овде пуно радно време на троловању и спиновању. Је ли то био неки конкурс негде? Или преко везе се иде само?

пффф... пропаде ми романтика... е дакле не иде па не иде... мора брат @obi-wan да ми припомогне...

Па жена озбиљно испуњава оно горе правило, нема ту зезања...