JelaM

Daću jedan mali doprinos ovoj misli, s kojom se slažem. Kopiraću nekoliko pasusa iz svoje teze "Boja i kultura". Oprostite što prvi put komentarišem pa se možda ne snalazim sa kompletnim CMS-om. (citiraj, podebljaj, podvuci, naglasi U mitološkoj borbi stvaranja sveta haos je taj koji biva mračan, taman, bezobličan, prepun čudovišta i crn, dok su poredak i spasenje vezani za simbole pročišćenja, za svetlo. Crna je i boja straha od nepoznatog jer je noć hiljadama godina bila povezana sa opasnostima. Ta iskonska tama je bila prvo neizdiferencirano stanje iz kog će krenuti život (belo, crveno). U tom smislu ona je „podloga“ na kojoj se ispisuju ambivalentne mitološke slike. ... [2]. Po Hesiodovoj teogoniji večni, bezgranični mrak pripadaše Haosu. Ali on je nasuprot „negativnoj“ crnoj plodan, jer iz njega kretaše sav život. Velike boginje plodnosti i boginje majke su često crne zbog svog htonskog porekla. Ovakva „životvorna“ simbolika crne često je vezana i za prostorne pojmove u kojima su se obavljali ritualni obredi (pećine, tamna i tajna mesta), i kao „što je istakao K. G. Jung (...) to je boja porekla, početaka, prožimanja, pomračenja u fazi klijanja koje prethode blistavom rasprsnuću rađanja.“[1]Ova htonska boginja, porodila je mnoge entitete i svi su manje više povezani sa crnom bojom: spavanje, smrt, starost, tajna, nesreća... Prema orfičkoj teogoniji, Geju i Urana je rodila Niks, boginja noći, kćerka Haosa koju je oplodio Fenes, prvi vladar sveta. Živela je u pećini (tamno) negde daleko na zapadu (crno) odevena u crno. Kretala se kočijama koje su vukla četiri konja iste boje a kao žrtve su joj se prinosile crne ovce. ... Nasuprot crnoj stoji bela, kao boja svetla, bogova, dana i svetog. Moramo uzeti u obzir da ovaj hromatski par sve do hrišćanstva (kasni srednji vek) nije bio percpiran kao antagonizam već je njihova snaga proizilazila iz međusobne „saradnje“. ... Beli dan dolazi posle crne noći, u samrtnom času bela je boja „prelaza“ u onostrano. Setimo se da je belo-candidus boja inicijacije, kandidata (onoga koji će promeniti status). Sa ovakvom simbolikom ona se koristi u obredima na počecima života (rađanje, krštenje), pri sklapanju brakova kao početak novog bračnog života, u obredima prilikom smene godišnjih doba. Ona je nov život. „U svakoj simboličkoj misli smrt prethodi životu i svako rođenje je novo rođenje. Zato je belo prvobitno boja smrti i oplakivanja. Još i danas je tako na Istoku, a dugo je bilo i u Evropi, posebno na dvoru francuskih kraljeva.“[1] Kao i crna sazdana je od pozitivnih i negativnih simboličkih sila, iako se u mitovima postanka uglavnom pripisuje dobrom. Kao pozitivna ona je boja ponovnog rođenja, svetog, boja otkrića i teofanije. [1] IBID, str 51. [1] Mišel Pasturo, Crna, Isto, str.17 [2] Alen Gerbran i Žan Ševalije, Rečnik simbola, Isto, str.108

Pozdrav svima. Ovo je prvi put da komentarisem bilo sta na Poukama, ali sam ih zdusno iscitala uzduz i popreko. I to radim i dan danas. Volela bih da doniram svaki mesec - da potrajete! Veliki pozdrav svima!