Борис84

Оче Саво, замолио бих Вас да ми одговорите на једно питање. Шта бива са душом дементних људи после смрти? Да ли ће Господ, кад дође час васкрсења мртвих, да васкрсне не само тела него и душе ових људи, онакве какве су биле пре него што су постали дементни?

Поштовани г. Самарџићу, замолио бих Вас за одговор на два питања: 1. У чланку Владко Мачек и Хрватска сељачка странка: призори из избјеглиштва (преведен са енглеског и објављен у хрватском Часопису за сувремену повијест) америчка историчарка Ејми Шмит (стр. 1) наводи: "Амерички и британски политичари такођер су настојали пронаћи мјесто за ХСС у изворном југославенском покрету отпора. Четници, у којима су превладавали Срби, унаточ притисцима извана никада нису прихватили партнерство ХСС-а." У чланку се не наводе референце за ову тврдњу. Случајно сам једном приликом после тога наишао на следеће реченице Илије Трифуновића Бирчанина у његовом писму генералу Михаиловићу од 20. октобра 1942. (Зборник НОР-а XIV-1, стр. 674.): "Под изговором да нису због моје болести могли са мном да говоре, Мачековци су ових дана, искористивши ту моју болест, нашли начина да преко једног курира ставе Вама до знања, да један претставник њихове странке жели да Вас посети и да са Вама разговара. Ја не знам да ли је тај њихов покушај, чије је остварење требало да иде преко Јевђевића, успео и да ли је тај делегат већ стигао код Вас. Ако је стигао, онда Јевђевић не може носити одговорност, јер га је он свакако добронамерно Вама провео, пошто је знао да сам ја раније водио извесне разговоре са претставницима Мачекове странке. Али то није важно, важно је да су Мачековци, којима је пре 10 месеци пружена могућност да афирмишу Хрвате огњем из националних, а не из интернационалних пушака, са чиме су се и они сагласили, нису досад ништа учинили, већ долазе код Вас да и са Вама, као и са мном раније, разговарају без намере да приступе стварном послу. Дужан сам да Вам на све ово скренем пажњу и да Вас умолим, да према том делегату Мачековом, ако још није стигао до Вас, не будете исувише отворени кад дође. По мом најдубљем уверењу огроман број Хрвата неће тамо где су Срби." Да ли је генерал Михаиловић имао директног контакта са представницима Хрватске сељачке странке и шта им је том приликом рекао? 2. У књизи Звонко Вучковић - Ратна биографија (1941-1944) Милош Тимотијевић, пишући о Божидару Ћосовићу на стр. 134. наводи: "Пуковник Михаиловић је већ почетком октобра наредио да се Јаворац ухвати жив или мртав. Та наредба извршена је тек 1943. Као и у многим другим случајевима, ликвидацију је организовао капетан Предраг Раковић." Да ли је генерал Михаиловић то писмено наредио, ако јесте, да ли је та наредба сачувана и објављена у некој публикацији? Унапред се захваљујем на Вашим одговорима.

Поштовани др Петровићу, да ли ћете да објавите вашу дисертацију о међуратној југословенској политичкој јавности и СССР-у?

Поштовани др Петровићу, замолио бих Вас да прокоментаришете следећу изјаву Ивице Дачића: "Путин ми је рекао да није могуће да Србија постане члан Евроазијског савеза или БРИКС-а, из географских и економских разлога. Питао сам га да ли је Русија заинтересована за војне базе, одговор је био одречан."

Мени је приступ вери једино и могућ преко филозофије Мартина Хајдегера зато што је он успео да у мени пробуди одмак од научно-техничке представе о свету и последичног атеизма. Једноставно наука не може да обухвати јестаство (бивствовање) и могуће је да се у страни коју природа окреће човековом техничком овладавању не налази и њена суштина.

Сматрам да богослужења треба да буду на српскословенском а не на посрбљеном рускословенском каквим се сад служи. Не можемо користити народни језик у богослужењу зато што је лексички и синтаксички сиромашнији од црквенословенског а тиме и од грчког. Недостају му дакле речи за апстрактне појмове (зашта користимо позајмљенице) као и партиципске конструкције (зашта се служимо описним изражавањем). Цитираћу Милојка Веселиновића који се у својој студији "Свети Сава школски патрон у Срба" објављеној 1908. залагао да се: "преко школе почнемо приближавати нашем старом српско-словенском црквеном језику, који је Србима и данас и разумљивији, и милији, а да се страни и српскоме уху и језику неприродни изговор почне полако заборављати у српској цркви."

Поштовани г. Самарџићу, замолио бих Вас да ми одговорите на два питања: 1. Који аутор равногорских мемоара по Вашем мишљењу је имао највише књижевног дара односно да ли Вам је познато да је нека књига равногорских мемоара од стране књижевних критичара добила похвалу за стил, приповедање, сугестивност описа и сл. 2. Зашто историчари Бојан Димитријевић и Коста Николић у својој биографији генерала Михаиловића из 2011. ниједном не цитирају нити препоручују неку од Ваших књига?