ПЧЕЛИЦА

Људи не желе мир, желе буру; Не желе љубав која смирује, већ заљубљеност која доноси адреналинско узбуђење... Ово прво тражи труд, да се искрено ПОСВЕТИШ да неког упознаш до те мјере да прочиташ и оно "између редова", ово друго не тражи никакав труд, то узбуђење је само по себи потврда траженог... Кажу да је тешко до краја упознати некога, али мени је још теже повјеровати да неке тако страшне ствари, попут поменуте црне магије, остану тајне... Све зависи чему човјек тежи!

Није то баш тако,искрено покајање је ствар коју Бог прихвата оберучке,а исто важи и за опраштање!
Јесу најтежи греси они који се чине према другом,али далеко од тога да их Господ узима као свршена ствар за одлазак у пакао!
 
Јел треба да те подсетим на неке светитеље који су били разбојници ,силоватељи ,убице, а свети су да светији не могу бити....

Evo ti jedan primer - istinit je 100%, proverio ja licno, a i meni je prvo delovao krajnje fantasticno...
Da ne duzim - povezem jednom prilikom oca moje projateljice iz sela, uz put pricamo, i on mi govori o svom tastu, kako je ziveo i umro (a krenuo mu na pola godine ili tako nesto)...
Njegov tast se razboleo od kancera na zelucu - pre 42 godine!!!
Kad se razboelo, doktori operisali, radili sto su mogli, i na kraju ga otpustili sa prognozom da ce moci da sastavi jos najvise pola godine...
Nakon toga, kao sto rekoh covek je ziveo jos 42 god! Umro u svojih 85...
U medjuvremenu lekari operisali vise puta - ukupno 8 operacija, i svaki put kad se ponovo pojavi pred njima - samo se krste... narocito kad je vec odmaklo 2-3 godine od njihove prognoze...
Kad sam sve to cuo od vrlo ozbiljnog coveka u godinama, ja ga lepo pitam sta on misli - sta je uzrok da taj covek tako dugo zivi sa tako teskom bolescu? Ishrana? Neki lek? Bilo sta?
A on mi kaze ovako: "Kad me vec pitas - ja mislim, ma siguran sam nekako, da je to zato sto je moj tast bio kompletan flegman covek, narocito kad se razboleo... "kazes mu npr. Zivota, izgore kuca!, a on ce ladno: neka gori, sagradicemo drugu..." i lepo mirno ode covek dalje...
Zvuci mozda neprihvatljivo mnogima, ali to je istinska bezbriznost...
U njoj se definitvno krije kompletno zdravlje covekovo...
I Oci nas tako uce - da covek treba da bude bezbrizan - pazi, ne lenj i inertan, nego radan a bezbrizan, aktivan, ali mirne glave... takav je sebe predao Bogu, i uvek je gotov na sve...

Не треба се бојати спољног непријатеља, непријатељ је у нама самима.

Свети Јован Касијан

...од своје нарави не можеш побећи...живи у складу са њом и не прави искораке према некој другачијој жељеној, јер нема дугорочне глуме, а краткорочна доноси само патњу....кушај живот, греши, исправљај се....
 

''У великом болу много тога губи на важности, а много неважног нам се увуче у свест и за то се држимо као дављеник за сламку да би сачували осећање нормалности....''
 
 

...у овом свом дневнику писаћу ствари које се трудим да памтим.....
 
...Господе, како хоћеш тако уради са мном и у мени, само ме не лиши општења са Тобом....

Много опрезнија него иначе и то је основни разлог моје форумске пасивности. Једноставно, писана ријеч је подложнија свакојаком тумачењу и док ја пет пута "премјерим па пресијечем" прође ме воља за даљим писанијем 0409_feel Наравно, таква сам према свима које тек упознајем! Према онима који ме јако добро познају, мноооого сам опуштенија и отворенија. Вас форумаше тек полагано упознајем...

Људи не желе мир, желе буру; Не желе љубав која смирује, већ заљубљеност која доноси адреналинско узбуђење... Ово прво тражи труд, да се искрено ПОСВЕТИШ да неког упознаш до те мјере да прочиташ и оно "између редова", ово друго не тражи никакав труд, то узбуђење је само по себи потврда траженог... Кажу да је тешко до краја упознати некога, али мени је још теже повјеровати да неке тако страшне ствари, попут поменуте црне магије, остану тајне... Све зависи чему човјек тежи!

Loš , jer nema inicijativu
 
 
 
 
Malo je porodica kod nas kojima je Hristos  uzor , znači sledeći uzor muškarcu bi trebao da je otac . A šta je sa očevima danas ? Gde su i šta rade ?  ( čast izuzecima ) I onda je stvarno dobro pitanje ko je uzor ?
 
 
 
 
Mrtvo slovo na papiru
 
 
Ne znam . Ali znam šta znači muženstven - biti  muž svojoj ženi !
 
 
Odlučan , požrtvovan , vredan , ljubavan , iskren ,pošten ....
 
 
p.s.  vreme je da spomenem i žene u celoj ovoj priči .
žene su preuzele neke inicijative (bez ikakvog razloga) i pomalo ubile muškarca u muškarcu

17. Писмо
Једној жени коју мори тешка жалост
 
Пишеш да те мори нека неодољива и необјашњива жалост. Телесно си здрава, кућа пуна, али срце празно. Управо срце ти је пуно мрачне жалости. Приморана одлазиш на забаве и весеља, али то још више повећава жалост.
Пази добро, то је опасна бољетица душе. Она може душу сасвим умртвити. Такву жалост црква сматра смртним грехом. Јер по речима апостола има две врсте жалости: жалост која је по Богу доноси покајање за спасење - а жалост овога свијета смрт доноси. Код тебе је очигледно ова друга врста жалости.
Жалост по Богу спопада човека кад се човек сећа греха својих, па се каје и вапије ка Богу. Или кад се неко жалости због греха других људи. Или кад неко ревнује за веру Божију, па гледа са жалошћу како људи отпадају од вере. Такву жалост Бог обраћа у радост. Као што Павле описује апостоле и све праве слуге Христове говорећи да су они као жалосни а који се једнако веселе. Веселе се, јер осећају моћ и близину Божију. И примају утеху од Бога. Тако и Псалмист говори: сетих се Бога и развеселих се.
Светитељска жалост личи на облаке, кроз које сија сунце утехе. А твоја жалост личи на помрачење сунца. Мора да си имала много ситнијих недела и грехова, које си сматрала безначајним, па их ниси исповедила ни покајала. Као стара паучина они су се сад ухватили око срца твога, и створили су као гнездо за ту велику жалост, коју зла демонска сила злурадо подржава у теби. Зато прегледај цео живот свој; учини једну нештедну смотру над собом, и исповеди све. Исповешћу ћеш дом душе своје очистити и проветрити. И ући ће у тебе свеж и здрав ваздух од Духа Божјега. Потом почни храбро чинити све што је добро. Почни, рецимо, са милостињом у име Христово. Запамти: у име Христово. Христос ће то видети и осетити, и убрзо ће ти даровати радост. Дароваће ти неисказану радост, коју само Он даје, и коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.
Читај Псалтир. То је књига за жалосне душе, књига утехе. Господ нека те ускоро обрадује.
 
Св. Николај Велимировић, Мисионарска писма

Дошао неки младић са самоубилачким помислима код старца да тражи савет.
А старац одговара:
- Дете, ти си изгладнео своју душу, нахрани је Христом.
 Зашто хришћани падају у депресију, питате?
А ко од нас овде може да потврди да је добио дар праве, истинске молитве?
Дигните два прста!

Извини, нисам видјела да си ме цитирала (нешто "штекају" обајвештења)
 
Умеђувремену, јавор је дао интересантан одговор на питање зашто и литургијски и вјерујући људи падају у депресију, а ја бих још надодала још и то да не схватају сви вјерујући Литургију на исти начин. Има много вјерујућих који Литургију схватају као обичајно обредну ствар, оно по принципу; ваља да се оде понекад.  

Pa, nista nije dato jednom zauvek... pa ni stanje nase duse.
Zato oci i kazu da moramo, bez prestanka, da strazimo nad svojom dusom.
 
I oni sto idu redovno na liturgiju, padaju u greh. Jer, udari iskusenja na njih su posebno jaki zato sto znaju vise pa se od njih vise i trazi.
Ali, kad idem redovno na liturgiju osecam se kao da sam stalno kod svoje kuce, da sam na svome, da nisam sam.Pa, i kad padnem, dizem se brzo jer znam gde mi je mesto i ne bojim se previse jer znam ciji sam.Znam da sam Hristosov i to mi drzi glavu iznad, u ovom moru kala i straha.
 
Malo sale nikom nije skodilo:
 
Auu, sto je Crkva dobra
leci gordost i samocu
kao da mi je dusi srodna
kud cu, sta cu, u Crkvu hocuuuu ...   

Старац Тадеј на једном месту говори да је депресија комбинација мисли о неоствареним жељама оно типа хоћу нешто друго нећу ово што данас имам.
Људи, преживела сам нервни слом, пребродила милион страхова, проблема.....
Вртела сам се уу круг док нисам променила начин  размишљања односно док негативне мисли нису ишчезле нисам могла да замислим здравље.
Како? Комбинацијом лекова , епитимије, оне књиге од Кларе Вилкс али и уз помоћ људи .
Замислите, под јаким лековима читам Псалтир! Ја тада нисам била свесна колика је моћ молитве, ни шта читам.
Али дошло је до преумљења Богу хвала и слава.
Молим људе да се држе терапије, колико год временски дуго треба да пијете, пијте лекове.
И дан данас пијем и баш ме брига докле ћу.
Какве су ти мисли такав ти је живот.
А мисли се смирују активним литургијским животом.
Краљице, и ја имам осећај као Мирођија, делујеш негативно иако знам да ти то није намера. Промени тон или се запитај шта ти је.

Види Дражене, човек има разне начине изражавања и саопштавања. Свакако да човек који из чиста мира хода улицом и носи картон на глави није баш уобичајена појава и ако то ради из бесмисла може бити одраз неког поремећаја. 
Али не мора да буде. Уметност ти је пре свега коришћење алтернативних начина изражавања или преношења одређених порука. Не разумемо сви исти језик, макар сви српски причали.
Неко разуме музику неко слику неко покрет неко статуу, неко бројке...сви смо различити и не видимо стварност сви на исти начин.
Ова девојка је драмска уметница, и она нам поручује разне поруке на начин на који се она изражава најбоље: а то је драмска уметност.
 
Да ли неки човек може или не може да разуме њену поруку коју шаље на овај начин не квалификује њу као особу, њено ментално здравље нити квалитет њеног наступа.
Најлакше је све што не разумемо прогласити за лоше, али онда остајемо ми у нашим ограничењима.
 
Она је жива скулптура и сјединила је драмски и ликовни моменат на врло добар начин.
Користи  и речи - писане додуше да подвуче поенту.
Шта је хтела да каже? Па прича читаву причу она, само треба бити пријемчив за језик који она користи.
 
Картон на глави може да се преведе на много начина. Не желим да видим, човек је роба, човеков ум је ограничен кутијом, потрошачком филозофијом...
Пластична лутка и вапај за друштвом савршено осликава отуђеност у данашњем друштву где никог није брига за оног другог и где блиђњег свог доживљавамо као лутку од пластике.
 
Много тога је рекла, врло је талентована. 
Као ликовни уметник могу да кажем да ми је јасно да не могу и не желе сви да разумеју уметност, да је многима страна а некима и застрашујућа. Ипак, она је својим стајањем и ћутањем рекла више и допрла до више људи него да је и књиге о томе писала.

Искуство ме је научило да сам, онда када сам била најзаљубљенија, била слепа код очију! Дивно је то стање, али пролазно. Све ти лепо, све ти је слатко, осмех не спада с лица..Међутим, свако стање заљубљености једном прође и тада човек отприлике  види на чему је. Тада полако сагледаваш и оне лоше стране особе са којом си. Одједном ти постану очигледне неке мане, које ти до тад  уопште нису упадале у око и просто не верујеш себи откуд оне ту. Међутим, оне су све време биле ту, али стање заљубљености заслепљује, па није ни чудо што ти нису биле очигледне. 
Када стање заљубљености спласне, када сагледаш и позитивне и негативне стране особе са којом си, онда остаје или да их прихватиш и реално будеш спреман да их још гомилу откријеш временом или да све прекинеш. Љубав почиње онда кад одлучиш да прихватиш особу са којом си, са свим њеним манама и врлинама. Знаш да је то то онда када сте и после свега заједно, спремни да се трпите и даље. 
Савршеног човека нема, поента је да се двоје заједно усавршавају у Христу. 

- Има зверова спољних и унутрашњих, од којих човек мора бити на стражи. Један од спољних јесте међед, један од унутрашњих - сумња. Сумња је час рептилија што потајно пуже и лагано трује, а час међед што сурово раскида слабачког вођу ноктима. Но било да је иструје или искида, звер - сумње хвата своју жртву за трепавице и води је тамо куда жели. Зато је често нејасно, да ли сопственик носи сумњу или сумња вуче сопственика кроз живот. - Владика Николај
 
Што би се рекло, казна по себи.

Марина Милутиновић:
дивна мала збирка песама -"Кошуља од снова"
                                                                                             .....Све си премудро створио Боже,
                                                                                                  осеку плими да буде знак,
                                                                                                  дану светлост подао јарку
                                                                                                  да ноћ мери дубине и мрак.
        
                                                                                                  Све си премудро створио Боже,
                                                                                                   човека и жену и клицу и плод,
                                                                                                    и данас увек да буде јуче
                                                                                                   и сутра да овог дана је род.........
          
 
пс.@Сунцокрет54
И мени........ без сумње, посвете и књиге...

Драга сестро Нела, помаже Бог и свима нам је драго што сте овде.
Нема места очајању, Господ нека управи пут Ваш, нека учврсти кораке Ваше.
 
Из свог искуства бих Вам рекла, да се никако не упуштате у учења Лујзе Хејл. Ни у њене, нити у сличне друге "позитивне афирмације". Пре нешто више од годину дана сам почела са тим ... Била сам се запетљала у то, скренуло ме је са правог пута, одвукло пажњу од молитве ... Ако понављамо афирмације, тада по аутоматизму нема ни места, ни потребе, а ни жеље за молитвом и за размишљања о Господу.
Дакле, погубно је и води у пропаст.
 
Моје искуство са тим је лоше.
Саветујем Вам да се не упуштате у те лажне филозофије, иако су, признајем, и мени изгледале веома привлачне, али ни мало нису безазлене нити безопасне, јер се своде на то да смо сами свој "бог" и да нам једини Истинити Бог није потребан. Своде се на самодовољност и испуњавање наших жеља и замисли по сваку цену, а то искључује покајање, као и основну људску потребу за Божијом неизмерном Љубављу, Човекољубљем, Његовим опроштајем и пре свега милошћу Божијом.
 
Зато Вам предлажем да бежите од тих, понављам и наглашавам - лажних филозофија - као главом без обзира, и да не лутате, него да се окренете Правом Слављу, што јесте Православље, јер је Православну Цркву основао сам Господ Исус Христос и она представља живи израз Његовог присуства у историји људског рода.
 
Господ је пастир добри. Толико нас воли да оставља 99 Својих "оваца" које неизмерно љуби, да би пронашао једну, која је залутала. Ето, такав је Господ наш Човекољубац, који нас неизмерно воли и чека Вас раширених руку.
Слава Теби, Боже наш, слава Теби !
 
Дакле, драга Нела ...
Кад одете у храм, од особе која продаје свеће или од црквењака или од других саслужитеља који се тамо нађу, сазнајте како можете да ступите у везу са свештеником и да се договорите за разговор. Поразговарајте са њим отворено о свему, јер су Очеви пуни доброте, љубави, топлине и разумевања и све му са великим поверењем, без икаквог устручавања, страха или стида, лепо испричајте. И да више никада, али запамтите, никада нисте ни помислили да сте неком свештенику оптерећење, јер су они ту због нас, њихових духовних чеда, да нас саслушају, посаветују и управе на прави пут и помогну.
 
Пре нешто више од месец и по дана сам била са једним братом у Христу у Београду и проведосмо ноћ у дугим шетњама по граду, сатима уживајући, чекајући јутарње аутобусе (он за СД, ја за СУ). Прошетасмо и до Храма Светог Саве и касније до Калемегдана, где смо неколико сати уживали у благодати код прелепе црквице Свете Петке (мислим да се тако зове, где има и извор воде). Тамо су и клупе и чесма са водом, прелепо је, као рај на Земљи. Понављам, била је ноћ и затворена црквица, али нисмо могли да се одвојимо од тог места, тај осећај благодати Божије и неописив мир, спокојство као да нисте на Земљи ... Као да је време стало. Не могу да Вам опишем мир и радост коју смо осећали.
 
Можете тамо да одете у току дана и у продавници до цркве или у самој цркви се распитате када и како можете да се видите са свештеником и одете на службу да се даље о свему договорите. На вратима мале продавнице уз црквицу је истакнут и распоред Богослужења.
И даље ће се све уз Божију помоћ лакше решавати.
Не брините ништа, све ће Господ и Света Петка да уреде и све ће бити добро.
Ништа не брините.
 
Што се тиче депресије, "Молитва и Богослужење претварају депресију у радост". (Старац Порфирије Кавсокаливит)
 
Имајте поверења у Господа Христа и само овим путем, путем Православља ходите.
 
Да будем искрена, тек пре неколико година сам се вратила у праву веру.
Као бебу су ме крстили у римокатоличкој цркви, младост сам провела лутајући без циља и у празним изласцима по кафићима и дискотекама скоро сваке вечери, као и већина људи моје генерације. У средњој школи се повела за једном америчком сектом, тзв. заједницом "Голгота" и провела са њима неколико година, ено их и дан-данас нажалост постоје и делују без икаквих проблема, привлаче залутале и изгубљене људе ... Да бих пре неколико година Милошћу и Љубављу Божијом привучена, почела одлазити у Православни храм на Богослужења и једног дана подигох Крштеницу из црквице римокатоличке где сам као беба крштена, и вратих се правој вери, Правом Слављу.
Потпуно Вас разумем и нисте у овоме сами, ту су пре свега  свештеници, а онда и драга браћа и сестре, ту смо једни за друге.
 
Још увек сам беба у вери, учим да пузим и ништа не знам. 
И молим Вас праштајте ако сам вас "сморила" и ако сам некога нечим саблазнила.
 
Све вас волим и праштајте.

http://www.youtube.com/watch?v=ypM-3SdoXcE

Једне ноћи на екскурзији причала сам са клинцима до раних јутарњих часова - разговори повремено јако озбиљни (ипак уз довољно смеха). Око пола шест сам отишла да спавам и схватила да кроз прозор и даље чујем ту групу са којом сам највише и најлепше разговарала. Није се разазнавало шта причају, само жамор са често присутним смехом. И тако - како се они насмеју, тако и ја - сама са собом, лежећи у кревету. А у ствари не знајући зашто, само од препознавања тог њиховог смеха као нечег познатог и блиског. Просто физичка реакција. Ипак, припадност је права реч - до пар тренутака пре и сама сам учествовала у њему и био ми је сасвим јасан.
Схватила сам нешто конкретно: до тад сам сваку такву сличну ситуацију (галама у хотелу) доживљавала као благу непријатност - бојазан да не претерају и потребу да устанем(о) и поново проверим(о) шта се догађа. А сада се све сасвим преокренуло, постало је део радости.
Шире значење овога: само ако допустиш да ти други слободно приђу, упознаш их добро и постанеш део њих (познавањем и љубављу), нећеш осећати никакву страност нити зебњу од било чега њиховог. Предуслов је да постоји потпуна слобода једних ка другима.
Најшире значење: када свет и живот доживиш као припадност (обострану прихваћеност) - нема места непријатности, све ти је драго јер је и твоје.
 

Св. Нектарије Егински
 
Старајте се да имете љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других. Дајте Богу читаво срце ваше, да бисте остали у љубави. “Ко пребива у љубави,  у Богу пребива и Бог у њему” (I Јн. 4,16). Дужни сте да имате велику пажњу  у међусобним односима и да поштујете један другога као свештена лица, као иконе Бога. Не гледајте никада на тело  или на лепоту његову, него на душу. Пазите на осећање љубави, зато ако се срце не загрева чистом молитвом, љубав је у опасности да постане телесна и неприродна; у опасности је да помрачи ум и да сагори срце.
Треба да испитујете свакодневно јер можда љубав наша не истиче из свеже заједничке наше љубави према Христу; можда не извире из пуноће наше љубави према Господу. Онај који бди да би сачувао чисту љубав, сачуваће се од замки Лукавога који покушава мало-помало да преобрати хришћанску љубав у љубав заједничку и сентименталну.

Драги, ем мили моји, 
 
Дођох на идеју. Услед неповољних дешавања на нашем политичко-друштвеном небу, реших да се дрзнем и оснујем удружење ,,ЈА ајвар волим и осталу туршију" како би могли да парадирамо у име свих љубитеља ајвара и остале пратеће туршије. 
 
Циљ овог удружења био би подизање националне свести да су права ових љубитеља угрожена, тиме што јавност није довољно обавештена, али и битност чињенице да МИ ТРАЖИМО ПРАВА! 
 
Замолио бих вас да своје идеје, сугестије и жеље безрезервно дајете и да пишете. 
 
Има да парадирамо само тако! 
 
Ваш Никола, 
 
Љубитељ ајвара и остале туршије 

Нађох овде http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=18847
 
Господе Исусе Христе,чуј искрени глас срца мога који ти говори: Верујем да постојиш,али због немоћи моје не осећам то снажно. Знам да ме гледаш,да ме чујеш да ме познајеш као мој Творац боље него што сам себе знам,али ја Тебе не познајем онако како би требало.Чуо сам од других за тебе,читао сам учио сам о теби али немам чврсту личну везу са Тобом. Гледам добре људе који су пријатељи Твоји и који те поштују и воле,и живот је њихов испуњен Тобом док се ја још двоумим јер немам заједницу са Тобом. У свом свакидашњем животу,у невољама али и у природи и у читавој творевини Твојој осећам присуство Твоје,а ипак не верујем несумњиво у тебе. Увиђам да без Тебе без благодати Твоје,без васкрсења Твога и без љубави Твоје живот мој,мој живот нема никаквог смисла.А ипак настављам да живим далеко од Тебе уместо да се у свом животу саобразим заповестима Твојим. Помози ми да у Тебе верујем што дубље.Води ме да Те нађе и да се зарадује душа моја.Научи ме да Те волим да би из те љубави произтекла истинита радост и смисао у мом безумном животу. Испуни срце моје истином Јеванђеља Твога,васкрсења Твога.Просветли ме светлошћу Твога истинитог знања. Дођи.Ти једини знаш како,и посети ме да бих задобио твој једини и неуспављиви мир.Призови ме љубави Твојој да би у мени било побеђено себељубље,мој егоизам и да бих лагано победио све страсти моје. Знам, Господе,да све ово не може да се оствари за тренутак,нити без стрпљења и напора.Али ако ме Ти омекшаш мекоћом благодати Твоје,све ће то бити лако.Ако Ти дођеш и благословиш живот мој,тада ћу,наравно,прихватити и овај свет и имаћу наду за будућност. Ако Ти живиш са мном и ја са Тобом,тада ћу се радовати лепоти и величини свога жовота,мом односу према другим људима,према мојој породици, према мојој садашњости и будућности које су без Тебе испразне и немају смисла. Ако ме Ти посетиш,тада ћу моћи да изађем пред Тебе и да живим светим и чистим животом као толики свети Твоји који су живели раније,без греха и одбацивања Тебе. Ако ме Ти посетиш и останеш у дому душе моје,тада ћу се борити да и браћи мојој лако опростим ако ми шта згреше. Трудићу се да не осуђујем своју околину него да следујем искуству и заповестима отаца,да будем "строг према себи,а благ према другима" Да живим животом који је Теби угодан,животом који ће ме свагда водити к‘ Теби и ближњима мојим. Ако ме посетиш,осетићу величину вере Твоје,свете Православне цркве Твоје.Моћи ћу да разумем свете врлине Твоје,да се уздржавам,да постим и да се молим.Желећу да трчим светом храму Твоме,да учествујем у светим тајнама Твојим,да се покајем и да исповедим грехе свештеницима Твојим и ако сам достојан у складу са Твојим путеводитељством и мојом припремом,да се причестим пречасним телом и крвљу Твојом. Али све ово Господе још увек ми недостаје.Опрости ми што Тебе увек нема у моме животу,у мојим делима,речима,у мислима мојим. Помози ми да устанем. Помози ми да се очистим. Помози ми да се исцелим. Помози ми да Те нађем. Господе Исусе,просветли ме. Господе Исусе,благослови ме. Господе Исусе,помилуј ме грешног!