Number15648

Привлачи: Дјевственост Одбија: Разврат, блуд

Пред последње и највеће чудо Он је морао постати сметлиште света и попљувана играчка најгаднијих грешника у свету. Пре уздизања у небо Он се морао спустити далеко испод земље, испод гроба, до у дно Ада. Пре уласка у небесну славу и заузимања престола Судије неба и земље Он је морао проћи кроз шибу и срам. Не може зрно пшенично родити род многи ако паднувши на земљу не умре (Јов. 12, 24). Без страдања нема васкрсења, без понижења нема узвишења. http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Omilije2/Nikolaj050121.htm

Зашто зло мислите у срцима својијем? (Мат. 9, 4) Када је Господ изволео упутити укор фарисејима и књижевницима, ови нису били у том часу никога ни убили, ни преварили, ни похарали. И не само то, него у том часу они нису били никога ни речима увредили. Зашто их, дакле, Господ укори, када они не бејаху учинили никакв грех, ни делом, ни речју? Зато што помислише зло. И зла помисао је грех. То је велика новост, коју Христос донесе у свет. Управо зла помисао је изворни грех свакога греха, јер пре него што човек нешто каже или учини грешно, он помисли грешно. Помисао је узрочни грех, остали греси су само следствени греси. Ко жели уништити ове друге, мора искоренити оне прве. Ко жели зауставити токове воде, мора прво исушити изворе. Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио, ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи. Не само, дакле, да је помисао грех, него је она извор греха, почетак греха, семе и корен греха. Ето зашто Господ, свевидећи и свезнајући, укори оне који помислише зло. Зашто зло мислите у срцима својима? О Господе, свевидећи и свезнајући, помози нам очистити срце и ум наш од помисли злих, да би тако и речи и дела наша била чиста. Теби слава и хвала вавек. Амин. http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=1&d=24&a=1&date=1-2014

И ја сам за то да се укине то глупо правило. Није Српкиња већ Србкиња, није Српски већ Србски итд.

147. Писмо Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику Питаш: "Да ли ће Јуди бити опроштен грех издаје учитеља и Господа свога Исуса Христа?" Не знам, због чега те ово интересује. Није ли за нас важнија брига, да ми својим неделима не издамо Господа свога? и претежније питање: како ми да спасемо своје душе? Јер гле, часовник нашег века брзо одбројава дане и сате опомињући нас на блиски излазак из овога света. И ми ћемо сви изићи пред вечнога Судију, који ће изрећи Свој праведни суд пред свима народима небеским о свему ономе што смо у овом животу радили. А кад људи иду на суд, свак помишља о својим гресима и неправдама, и о томе како ће себе пред судијом оправдати; нико нема времена ни воље да мисли на грехе осталог света, нити да улази у тајне ума судије који ће судити. Ко зна, како ће вечити Судија судити мени и теби? Извесно је само једно, да ће нам судити по правди а не по неправди. А ми би више волели, да нам суди не по правди него по милости. Али узалуд - он је обећао судити по правди. Због тога нас обузима страх и трепет. И зато ја не желим ни теби ни себи нити икоме у свету, да се нађе на оној страни на којој буде био Јуда издајник. Јер Јуда је издајник. Он је издајник и Бога и људи и себе самога. Он је издао Христа, издао апостоле, издао и себе самог као човека. Христа и апостоле издао је Јудејима а себе ђаволу. Јер је речено: тада уђе у њега сатана (Јн. 13, 27). Тешко је измерити сву дубину зла, које је било овладало Јудом. Он је био безверник, и ненавидник, и лопов, и среброљубац, и лицемер, и издајник - најзад очајник и самоубица. Син Божији више пута га је опомињао, да би се тргао од свог злокобног пута, али он је остао упоран. Син Божији показивао је према њему исту бригу и љубав као и према осталим ученицима, но он је на љубав одговарао мржњом. Син Божији се спустио и ноге му опрао - пред саму издају, и из руке Своје дао му залогај хлеба умочен у со. Са хлебом и сољу ми дочекујемо високе госте. Смерни и понижени Господ хтео је уздићи достојанство Јудино; зато му је пружио хлеб и со. Поздравио га хлебом и сољу - пред саму издају! Јуда је руком примио хлеб и со из руку Сина Божијега, руком је примио али срцем је одбио с презрењем. Одбио је смртни човек љубав Бесмртнога! Зато га је Бог потпуно одбацио, и по залогају тада уђе у њега сатана. Од тога часа Јуда, бивши ученик Ису-са Христа и бивши човек, исписан је из реда људи и уписан у ред паклених духова. Сада ти кушаш Бога и питаш, да ли ће Бог хтети опростити пакленим духовима и спасти их? Ти кушаш милост Божију исто онако као што су Јевреји кушали моћ Божију на Голготи говорећи: ако си Син Божији, сиђи с крста! За своје кушање Јевреји су примили достојну плату и у овом свету. Чувај се и ти, да не примиш плату Јудиних једномишљеника. Није тачно, да је Јуда био предодређен Богом, да буде издајник, као што ти мислиш. Јер да је тако, зашто би се Син Божији толико трудио, да Јуду одврати од зла дела? Зашто би га пре свега узео за ученика Свога, и држао уза се три године? Зашто 6и се понижавао пред њим, да се спушта и пере му ноге? Зашто би му из Своје свете руке давао хлеб и со? Читајући у души Јудиној опаку намеру Господ је чинио све ово да би га спасао од вечне пагубе. Ако ли је пак речено, да саблазни морају доћи, речено је још и ово као строга опомена: тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7). Саблазнитељ је сам сатана, и као такав он мора чинити своје дело. Зато саблазан мора доћи - кроз њега и од њега. Али тешко човеку, који се пода сатани и постане оруђе његово. Тешко оном ко супрот љубави Божијој покаже љубав своју према противнику Божијем. Моли се Богу, да те сачува од Саблазнитеља, који је саблазнио Јуду и Јудејце. Да никад не постанеш слуга и оруђе његове саблазни. http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010147.htm 148. Писмо Истоме: О спасењу свих грешника Ти би хтео, да Бог помилује све грешнике на Страшном Суду Своме. Ти опет кушаш Христа као што Га је кушао онај противник Божији на Гори Искушења? "Ако си Син Божији многомилостиви, помилуј Јуду и Каина и све тешке грешнике, па ћу ти се поклонити!" Тако се може изрећи твоје кушање Христа. На то би ти сам Господ могао одговорити: нисам ли се ја довољно показао милостив, кад сам се из вечне славе Своје спустио у мрак људски и предао целога Себе на жртву за људе? Како да помилујем оне, који никад од Мене нису тражили помиловање? Који су до последњег издисаја презирали понуђену милост моју? Који су крв Мојих верних следбеника пролевали као воду? И који су до краја остали слуге сатанине? И одкуд сад то, да се смртни људи пореде у милости са премилостивим Богом, и чак да се праве милостивији од Бога? Испитај дубоко самога себе и види, како је ограничена и ништавна милост људска. Испитај, да ли би ти лако опростио пријатељу, који би се три пут заклео да те не познаје? И да ли би опростио човеку, који би мачем гонио твоје рођаке до истребљења? И да ли би опростио ономе, ко би се ругао свему што је теби најсветије? А Господ Исус опростио је Петру, који Га се три пут одрекао. И опростио је Савлу, који је гонио следбенике Његове, сроднике Његове. И опростио је Августину, који се ругао светињи хришћанској. Опростио је он свима оним, који су се срцем покајали и обрнули противљење своје у ревност за Бога и светињу Божију. Опростиће Он чак и на Суду Страшном свима покајницима, који су се бар на самртном часу покајали за недела своја, признали Христа као Сина Божијег и завапили Њему за спасење. Опростиће и онима, који су у Његово име показали бар толико милости у веку овоме те чашом студене воде напојили једнога од малих следбеника Његових. Али све то није доста кушачима Бога! Онима није то доста, који нису искусили ни шта значи опростити нити шта значи покајати се. Они не знају, како милост Божија премаша ум наш. Нити они знају, како су дубоке ране Христове за род људски. Они би хтели, да Бог помеша царство вечне светлости са тамом, те да буде мешавина добра и зла на небу као што је и на земљи. Хтели би, да Каин и Јуда, и све братоубице, и сви безбожници, крволоци, распусници, лупежи, ругачи светиње, исмевачи Бога - сви, сви непокајани злотвори, стану с десне стране Христа на последњем Суду, заједно са свецима, мученицима и праведницима, а да на левој страни Његовој не остане нико! Да ли је то правда? Да ли је правда дати једнаку плату и онима, који ни у вече нису ушли у њиву Домаћинову на посао као и онима, који су цео дан радили? Да ли је то милост - мешати светлост са тамом, истину са лажи, пшеницу са кукољем? Но, о човече, ко си ти, да учиш правди Онога, који је основао правду? И да опомињеш на милост онога, који се из милости према људима дао на крст распети за људе? Поклони се светињи правде Његове и несагледној дубини милости Његове, па завапи: Свемилостиви, помилуј и спаси мене грешнога! http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010148.htm

"А био сам псовач. Морам се, дакле, лечити од тога. И почнем се молити светом анђелу јер сам тврдо веровао, да ми се оно анђел јавио на сну. И дође ми кроз ум заповест, да место псовке употребљавам речи: сунце те грејало! Тако ћу се само одучити од псовања. И ја заиста тако почнем. Чим заустим да опсујем ја викнем: сунце те грејало! и тако до псовке и не дође. И прође у том пуних двадесет годи-на. И тек ове године изврши се оно што ми је обећано и што сам толико желео." http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010237.htm

Мене је и стид да напишем овдје нешто...Боже, какве теме...хулите на Светитеља Божијег. Драгана, не треба је закључати, већ избрисати ову срамоту и бруку од теме.

123. Писмо Правнику Ђорђу М.: О другој заповести Као веран православац ти би хтео да браниш веру своју од најамника што се одродише и одверише из Јудиних побуда. Они ти говоре да су иконе идоли, и да се поклоњење иконама противи другој заповести Божијој. Излази, дакле, да је право Хришћанство идолопоклонство! То тврде секташи, који су се јавили у свет тек пре једног људског века! Упитај их, ко је поништио идоле на Балкану? Ко је испразнио Атину и Рим од шуме идолских кипова и храмова? Ко је оборио Јупитера, и Дијану Ефеску и Астароту Вавилонску, и Изиду Мисирску? Ко је свукао Перуна с Кијевског брда и бацио у Дњепар? Ко је очистио од идола предњу Азију, северну Африку и сву Европу? Да ли то нови секташи или велика Црква Христова, која је у љутој борби против идолопоклонства дала на милионе људских жртава и свој календар испунила именима мученика за веру у једног истинитог Бога? Њихова секта нема ни једног јединог мученика за веру Христову. Нити је она уништила иједног идола у свету. Они уопште немају никаквог календара хришћанског. И када би га хтели имати, не би га могли саставити од својих светаца него од својих памфлетиста и брошуриста. Ако им је до борбе са идолопоклонством, шта траже на Балкану, где су пагански идоли нашли склоништа једино у музејима? Кад им срце гори ревношћу против идола, зашто не иду у широку Азију, и у Африку, и међу црвенокожаре американске, где је паганизам на жалост у јеку данас као и пре хиљаде година? Свакако не иду у те пределе због тога што је тамо живот једног мисионара у опасности. Читао си о Дон Кихоту, како је огласио ветрењаче мирних људи за утврђене замкове својих непријатеља, па онда јуришао на њих у бојној опреми, да их освоји. Тако су и они огласили наше свете иконе за идоле, па бесомучно јуришају на њих. Јер им се не иде никако у џунгле азијске и афричке. А ти знај, да како је дан различит од ноћи тако су хришћанске иконе различне од паганских идола. Идоли су кипови измишљених и уображених бића, док су иконе изображења светитеља, који су у истини живели на земљи, својом вером прославили Христа, а на небу удостојили се Царства Божијега. Онамо маштарије, овде стварност. Онамо лажи и опсене, овде истина и само истина. Идоли одводе човека од правога Бога, док иконе приводе човека правоме Богу. Својом другом заповешћу Створитељ је хтео одвратити људски род од оног што га одваја од Њега, то јест одвратити га од свих демонских лажи, опсена и маштарија. http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010123.htm

157. Писмо Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Прочитао си негде причу из живота светога Јована Вострског. Једном кад је овај блажени Јован стајао на молитви отвори му се духовни вид, и он угледа демоне. Нити су се смели приближити човеку Божијем нити су се хтели далеко од њега удаљити. Видећи их обузете страхом упита их Јован, од чега се они највише плаше? Одговоре демони: од три ствари, од онога што ви хришћани носите о врату, од онога чиме се мијете у Цркви, и од онога што једете у Цркви. - Опет упита човек Божији: а од овога трога чега се највише плашите? Одговоре му грађани пакла: од онога што једете у Цркви. Зар ти ово није јасно? Оно што хришћани носе о врату јесте крст. Оно чиме се крштавају или кропе у Цркви јесте освећена вода. А оно што једу у Цркви јесте свето Причешће. Крст је знамење победе кроз страдање из љубави. Освећена вода чисти и означава чистоту духовну и телесну. Причешће је небеска трпеза, на којој се предлаже души за храну тело и крв Божија. Зар је, дакле, чудо, што паклене силе дрхте од овога трога? Оне дошаптавају људима сасвим супротне савете, и то: 1) да пошто пото избегавају свако страдање, чиме хоће да из срца људских искорене љубав и човекољубље; 2) да живе у нечистоти греховној, чиме хоће да учине људе својим поданицима и блиским сродницима и удаље их од пречистог Бога; и 3) да море и уморе душу своју глађу не дајући јој никакву божанску храну - за којом душа по природи чезне - но да се хране само земаљском храном као животиње. А причешћа се највише боје паклени духови због тога што је оно круна човековог узвишења до Бога и сједињења с Богом. Од Бога ти благослов и мир. http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010157.htm

facenew22222222 "Како сејете тако ћете да жањете" - Морам да набавим себи ту књигу.

Што човек више ропће, то се више упропаштава - Старче, чему користи роптање и како да гa човек избегне? - Користи само несрећи, а са њим се излази на крај само славословљем. Роптање рађа роптање, а славословље рађа славословље. Када човек не ропће због неке тешкоће у којој се нађе, него слави Бога, онда ђаво пуца од беса и одлази код другога који ропће, како би му приказао све наопако. Јер што човек више ропће, то се више упропаштава. Понекад нас "покварењак" покраде и натера нас да ничим не будемо задовољни, а човек духовно може у свакој прилици да нађе разлог за славословље и да тако има благослов Божији. Ево, знам једнога тамо на Светој Гори који, ако пада киша па му кажеш "опет пада киша", почиње: "Да, само пада киша, иструлећемо од толике влаге." Ако мало после стане киша и ти му кажеш "е, није баш много падало", каже: "да, зар је то била нека киша? Све ће се осушити..." А нико не може да каже да није нормалан, него је навикао да гунђа. Он је разуман, а мисли неразумно! Гунђање и роптање је проклетство. То је као да човек проклиње самога себе, а онда долази гнев Божији. Познавао сам двојицу земљорадника из Епира. Један је био отац породице и имао једну, или две њиве и у свему се уздавао у Бога. Радио је колико је могао, без тескобе. "Урадићу колико стигнем." Говорио је, Више пута му се догодило да су му неки снопови иструлели од кише, јер није стигао да их сакупи, а неке му је раздувао ветар, али он је за све говорио "Слава Теби Боже" и све му је ишло добро. А онај други је имао много њива, стоку итд. Али није имао деце. Ако си га упитао "Како си?" одговарао је "Ма пусти, не питај". Никада није рекао "Слава Теби Боже", само је гунђао и роптао. А да видите, једном му угине крава, други пут му се догоди ово, или оно. Имао је све, али није имао напретка. Зато кажем, славословље је велика ствар. Од нас зависи да ли ћемо окусити, или не благослове којима нас Бог дарива. Али како да их окусимо, када нас Бог, на пример, дарива бананом, а ми мислимо шта ли то боље једе тај и тај бродовласник? Колико људи једе само суви двопек, али дању и ноћу славе Бога и хране се небеском милином! Ти људи стичу духовну осетљивост и познају миловање Божије. Ми то не знамо, јер се наше срце прекрило лепљивим муљем и ништа нас не може задовољити. Не разумемо да се срећа налази у вечности, а не у испразности. http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CuvajteDusuStaracPajsije/CuvajteDusuStaracPajsije08.htm Старац Пајсије Светогорац, Чувајте душу Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Еволуционисти-Јеретици су богохулници и невјерници.

34. Писмо Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу Добро је твоје питање. Енглези се често баве питањем: шта Енглези дугују Христу? И одговарају једним дугим списком добара примљених од Христа. Сада ти питаш за свој народ: шта Срби дугују Христу? Заиста ти кажем: више него Енглези. Јер Енглези дугују понешто и староме Риму, док Срби за све и сва дугују искључиво Христу. Пре свега Срби дугују Христу све своје највеће људе. Само свети људи и свете жене код Срба су се уздигли до величине, која се види из далеких времена и поколења. А светост је од Христа Господа; од Његове свете вере. Кад би се рекло, да Срби дугују Христу само светога Саву, духовнога кнеза и крманоша живота српскога народа до данас, па би дуг био неисплатив. А Свети Сава није усамљена звезда, осветљена Сунцем Христом; око Саве стоји цео рој сјајних звезда, сјајних светитеља српских. Још Срби дугују Христу основна начела живота и владања. Дугују Му веру у једнога живога Бога, у суд Божији, у Промисао, у правду и милост Божију, у бесмртни живот на небесима. Христу дугују и разумевање природе не кроз природу него кроз Бога; и разумевање судбе људи и народа не кроз материјалне узроке него кроз моралне и духовне. Једном речју: сву истину о овоме и ономе свету Срби дугују Христу. А у погледу владања све дугују Христовој науци. Поштење, уздржљивост, чедност, братољубље, смерност, милостивост, мирољубивост, трудољубље, ведрина духа, храброст у одбрани правде, пожртвовање, и све остале узвишене врлине душе -све је дошло Србима од вере Христове. Још Срби дугују Христу благе и красне обичаје своје. Сви ти обичаји су у суштини и по символици јеванђелски. Јер ти обичаји нису само накит живота но прави и главни морално-законски поредак, који чува живот народа српског од распадања, збрке и трулежи. Још Срби дугују Христу надахнуће за уметничке изразе своје душе и својих идеала у песмама, пословицама, причама, у творевинама ума свога и руку својих. Још Срби дугују Христу епопеју свога првога царства, и епопеју робовања, и епопеју ослобођења. То јест дугују прве и потоње државе своје, мудрост у стварању држава, херојску трпељивост и визионарско надање у време робовања, као и јуначку издрживост и пожртвовање у време ослобођења. Јесам ли све побројао? Ни из далека. Тек сам почео списак српских дуговања Христу. Но, мислим, дао сам ти путоказ, по коме ћеш и сам моћи рачунати остала дуговања народа твога Христу Спаситељу. Па кад будеш успео да побројиш сва српска дуговања Христу, онда окрени листу и поброј сва Христова потраживања од Срба. Мисли и питај се: шта Христос тражи од Срба? Мир ти и радост од Господа. http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010034.htm Св. Николај Велимировић, Мисионаркса Писма

Главни "аргумент" ових јеретика Теорије Еволуције је: Ви уоште немате појма ни представу ша је та Теорија Еволуције. :jtl2jq:

:jtl2jq:

Ма велика је разлика да ли си настао од мајмуноликог бића или од мајмуна. Ајде не лупај. А ево ти представе:

bangin :fmqmtx: .kov.

Објаснио си: :jtl2jq:

"Нема у никоме другоме спасења, јер нема другога имена [Исус Христос] под небом данога људима, којим бисмо се могли спасти." (Дап. 4, 12)