Ћириличар

Ако смијем бити безобразан и поставити додатно питање - осјећате ли нешто посебно током молитве? АКо да, шта, како, колико?

Ниједан метак није полетио
 
Само укратко један занимљив догађај:
 
https://www.youtube.com/watch?v=a0KEShtL8wo
 
Такозвани "Чарли Браун и Франц Стиглер инцидент" одиграо се 20.12.1941. након америчког бомбардовања Бремена. ЧАрли Браун је био пилот бомбардера Б-17 ( познат још као "Летећа тврђава" због монтираних митраљеза за одбрану од непријатељских ловаца, па је авион заиста и био покретна тврђава ) који је током бомбардовања био тешко оштећен. На њега је послат Франц Стиглер, њемачки елитни ловац коме је само још једно обарање требало да буде проглашен за аса. Умјесто да обори непријатеља, Стиглер је оштећеног Б-17 отпратио ван њемачког ваздушног простора и вратио се натраг у базу. 1990. године Браун је добио писмо од Стиглера који је чуо да се неко распитује за тај случај. У писму је стајало:"Ја сам тај што те је требао оборити.". Наиме, када су Стиглера упитали зашто није оборио бомбардера, испричао је како је прво пришао авиону са стране како би видјео кабину пилота. Митраљези Летеће тврђаве нису пуцали и то му се учинило чудним. Док се приближавао угледао је мртве или рањене војнике за митраљезима, а Брауна у кабини такође рањеног како управља бомбардером. У том тренутку се сјетио свога инструктора летења који им је рекао:"Ако ико од вас обори пилота без падобрана или авион који се не може бранити, дођите мени и донесите ми пиштољ да се убијем њиме јер би то значил ода вас нисам ништа научио.", те је одустао од обарања. Након повратка у базу, Стиглер је сурово кажњен и проглашен за издајника. Ова двојица су се срела 1990. гоине и постали су врло блиски пријатељи све до 2008. када су обојица умрли са неколико мјесеци разлике.

Одлична с домаћица! Куваш као моја мама 
Ако то не обара с ногу, не знам шта онда обара.

Одлична с домаћица! Куваш као моја мама 
Ако то не обара с ногу, не знам шта онда обара.

ЖРУ - гдје уз благослов Цркве таворе атеисти

Е знаш шта? Ево ти једна аминчина, онако од срца.
Бољи одговор до сада нисам чуо.

@Џуманџи, како су кренули, ускоро ће нам и свадбу припремати.

Наравнп, увијек је Америка ту крива. Није никако Мадуро који је конфисковао буљуку приватних бизниса, који није дао да се Венецуела диверзификује у привреди него само да се ослања на нафту ( па кад је цијена нафте драстично опала због америчких санкција Русији и убацивања своје нафте у свјетске токове онда одједном се нема пара, јер су Вођини паметњаковићи мислили да ће нафта вјечно да им траје ), који је почео да сузбија опозицију полицијом и војском, који жеи да мијења устав како би себи дао што више моћи, који не слуша никакву критику и коме су увијек криви "зли Американци".
Пресликани Милошевић, некомпетентни политикант који једва чека да другог окриви за све своје грешке. Чак и да јесте Америка умијешана директно ( у шта не сумњам да јесте, опет ђе она није умијешана? ), то је свакако боља опција од овог неспособњаковића. Јеси ли видјео какав прекомпликовани систем су успоставили како би макар мало контролисали своју хиперинфлацију? Новац из Свијета Варкрафта сада више вриједи него њихов боливар, а да Америка није ни прстом макла.
Небитно је чак и то што већина народа у Венецуели се буни против Мадура и што масовно протестује мјесецима... битно је само да се удара инат Америци.
Мислим, схватам, амерички империјализам је одвратна ствар, али је далеко одвратније када овакве будалетине упропасте своју земљу и онда све сваљују надежурног кривца. Исто као када је Сорош крив за све, или ЈЕвреји за све, или нацисти за све, или ксенофоби за све, или расисти за све... или Обама за све, или Трамп за све, или Шиптари за све, или Хрвати за све, илиСрби за све... Е то је већ излизано и само отежава уочавање ситуација када је Америка заиста крива и онемогућава уочавање нијанси у читавој проблематици. Не, све је због нафте коју Америка од сада ионако има довољно због фрекинга.

Нужна литература за вјерника - и то кажем као агностик.
Понудиће ти сасвим нови начин погледа на свијет а потпуно нови начин размишљања о религији генерално. Претпостављам да си вјерник, па да знаш да не очекујеш од њега доказе за постојање Бога или слично, већ аргументе за практичну корист и вриједност религије, вјере и идеала које религије пропагирају. И вјеруј ми, његова анализа са те тачке гледишта ће само обогатити поглед на религију. Он се као психолог и клинички психијатар највише фокусира на психолошки значај митологије и религије и кроз своја предавања "Мапе значења" ће више пута показати како се исти архетипови појављују од најранијих времена па све до данас и савремених дјела и идеологија. И то је, како он аже, људски род све створио несвјесно себи предочавајући истине свијета у којем живе. Угледајући се на богове, ка охришћани на Христа нпр., људи су усвајали апстрактне идеале добра и на њима градили себе као личнсоти и своја друштва. Рецимо, то заиста појачава тврдњу да је европска цивилизација, чак и савремена секуларна, настала на хришћанским основама. А то је још више јасно када секуларна лијевица данас, нпр., највише труби о моралу, саосјећању за другог, окретању другог образа, милсотињи итд., а са друге стране одбацују хришћанску религију.
Његов основни, полазни параметар је да људи не живе у свијету објективних чињеница, него у свијету њима релевантних чињеница. А разлика је јако битна, јер он на томе заснива свој појам "истине" ( што би се можда могло поистовјетити са оним када хришћанин говори о Истини ). Истинито је оно што ради и производи резултате које очекујеш - и то у контексту ограничене људске свијести о свијету. Тј., ми можда никада не можемо знати апсолутну истину, али можемо знати оно што нам се чини истинитим јер ради онако како очекујемо. Око тога је имао јако запетљану дебату са Самом Харисом, који је чист "научењак". За Хариса је истина оно што се може експериментално утврдити и то је једино истинито - када знамо сигурно шта јесте. И он није могао схватити како Питерсон заговара другачији појам истине, да је истинито он ошто је битно нама у овом тренутку и оно што ради како очекујемо да ради - независно од тога да ли ми знамо како оно ради. Дакле приступа му са психолошке, феноменолошке стране, а не "рационалистичке" на коју смо навикли. ( Ја бих то представио тако да Харис каже да постоји само једна истина, а д Питерсон каже да постоји истина која може да значи различите ствар иу различитим тренуцима, зависно од тога шта је битно ). Питерсон на први поглед звучи лудо, јеретички здравом разуму чак на прву лопту. Али велики број људи осјећа и види да је ипак погодио нешто што има смисла и са чим се он сам дуго година рвао. И зашто је сад ово битно? Јер је савршена паралела православном мишљењу које сам рецимо ја чуо код оца Вукашина на дебати са момком из АС-а. чак штавише, Питерсон је интервјусиао једног канадског православца, иконописца, и имали су јако занимљиву расправу о симболици у религијским представама.
Мени је рецимо доста отворио очи гледе политике, јер је одлично објаснио како идеологија дјелује кроз паралелу са религијом и митологијом. Идеологија је заправо једна митологија која прича једну причу и кроз ту причу појединцу објашњава како свијет функционише. И то значи да све што није у тој причи није релевантно, није битно за тврдог идеолога. Он ће онда свијет сагледавати само кроз тај идеолошки шаблон, кроз тај велики мит ( о експлоатацији пролетеријата од стране буржоазије, или Њемачке од стране Јевреја, или Срба од стране Запада, Хрвата од стране Срба, муслимана од стране свих на свијету... ) јер му је тај мит све остало учинио небитним. И сад, замислимо сљедећу ситуацију - нека буде да је комунизам преовладао свијетом. Читав свијет је комунистички, сви вјерују у комунизам. Ми сада знамо да је комунизам пропала и нефункционална идеја јер смо доживјели распад СССР-а и накнадно сагледали све штетне посљедице тог система. И имамо наспрам њега капиталистички систем који се показао бољим емпиријски. И то је истинито. Али у свијету у којем је комунизам завладао - то није истина јер више нема капиталиста. Сви вјерују у комунизам и сви живе комунизам и сви очекују да ће комунизам да пружи сигурност и једнакост. И сви се понашају у складу са тим и наравно, такви резултати ће бити произведени неко вријеме. И комунизам ће бити истинит докле то ради. И људима је добро и не желе да се мијењају, јер зашто би? Ако није покварено, не поправљај га. Али чим комунизам престане производити посљедице које људи очекују и које су људима битне, он више није истинит. Истинито је оно што производи посљедицу која је теби битна и релевантна. Зато рецимо наши националисти виде Америку као злу империјалну силу која поробљава друге и ратује са малима, јер је њихова идеологија прича која каже да је Америка таква. И све док Америка то ради, небитно је шта Русија ради, или Кина или ЊЕмачка. Што се њих тиче, то није исто и стога није истина у оном смислу у којем је истина за Америку. Али ако би Русија нпр. повриједила нешто што је битно националистима, њихов национализам престаје бити истинит и почеће тражити нови логички шаблон да се прилагоде промијењеној ситуацији.
И то Питерсон сагледава као наш еволутивни модус операнди. Идеологије, религије и митологије људи користе као алате да сами себе укалупе у шаблоне који су им корисни да преживе и да се побољшају у свијету - били ми тога свјесни или не. И дошли смо друштвеном еволуцијом до данас, сакупљајући све оне вриједности и логичке шаблоне који су опстали до данас јер су нам били корисни, а одбацујући оне дијелове који су застарјели, и имамо одређене друштвене вриједности које рецимо конзервативци више цијене и желе да одрже, док их либерали желе да тестирају и мијењају. А зашто то радимо? Јер нам има смисла. Но смисао Питерсон мисли да није чак метафизички појам ,него биолошко-психолошки. Смисао је реалан као емоција, у смислу хемијске и/или неуролошке реакције у тијелу. Смисао добијамо кроз ове "структуре вјеровања" које нас укалупљују да гледамо на једне ствари као битне и да гледамо да њих испунимо и побољшамо, док игноришемо друге. Опет, натраг на политику, зато рецимо социјалисти игноришу аргументе економске ефикасности а капиталисти аргументе људске солидарности - јер су кроз своја вјеровања укалупљени да те ствари, иак осматрају противаргументе тачним, сматрају небитним. И сад, нису само религије, митологије и идеологије дио његове приче, него и наше свакодневне ситуације, јер заправо сваки од нас има неку своју животну филозофију ( или што би Хрвати то много боље рекли - свјетоназор ) који су такође логички и вриједносни шаблони и системи које сами индивидуално стварамо. На колективном нивоу већ имамо приче веће размјере и тиме компликованије.
И сад, он каже мад асе ја не слажем нужно са овим, да за прихватање одређених начела потребно је вјеровати у неко веће начело, у неки почетни аксиом из којег извиру. И он ту каже да је Бог тај почетни аксиом и да је за прихватање одређених вриједности неопходна вјера у Бога. А рецимо, он сам за себе не каже да је прави вјерник, не каже да вјерује у Бога већ да живи "као да Бог постоји". Питање да ли је објективна истина да ли Бог постоји је небитна. Битно је шта производи вјера у Бога и то је оно што је истинито ( и то је управо исти аргумент који сам чуо од оца Вукашина ).
Обавезна литература свакако

Јој, заборавим често да је ово к'о клингонски...
Али чек, битно је да уговором изричито предвидиш да сва права аутор задржава. Дозвољено је, ( макар у Србији ). Питање је да ли ће твој наручилац то само прихватити. Битно је да се зна да ако ништа се о томе не каже у уговору, примјењују се ова правила што сам поставио. Значи нико није ограничен, само нек се стави црно на бијело. Могу ти сад оправдавати овакво рјешење привредним интересима, али битн оје да ово нису никаква дефинитвна ограничења и да се уговором могу промијенити. Дакле, битно је смао то имати на уму да се треба у уговору навести да сва, или нека одређена права задржава аутор.
Плус, не заборави да постоји и посебна накнада коју аутор прима од наручиоца за кориштење његовог ауторског дјела. Није све тако сиво Сад, ко зна, можда је у Холандији другачије ово регулисано неким законом о интелектуалној својини, рачунарским програмима или сл. Несам чколовала.

Да, али само програм који напишеш по наруџбини послодавца. Ако неки додатни програм напишеш, који послодавац ти није тражио у уговору, нити накнадно, он припада само теби. Ево како је то у Србији регулисано ( али претпостављам да је слично или исто и у свијету регулисано, јер је у питању интелектуална својина чија се правила углавном изводе из међународних конвенција и поштуј усе углавном неки опште прихваћени принципи, мада разлике итекако постоје од државе до државе ), конкретно за ово што ти говориш у питању је уговор о наруџбини ауторског дјела ( а Риле и Авокадо слободно нек ме исправљају и грде ако гријешим ). Прво, писање програма за другог је предмет уговора о наруџбини ауторског дјела ( и програмери су аутори, јелте, умјетници ):
А може ти послужити и како је регулисано стварање ауторског дјела мимо твојих обавеза према налогодавцу ( послодавцу ) из уговора о стварању ауторског дјела:
А ево како то изгледа када је ауторско дјело ( програм ) створено управо по захтјеву послодавца, по уговору, мало детаљније:
Хајд, да се мало и програмерима помогне Значи извукли сте дебљи крај, јер све што напишете по наруџбини није ваше. Немате чак и класична имовинска права на свом програму ( иако како изгледа остају лична ауторска права која су: 1. право на назначење имена аутора; 2. право на признање ауторства; 3. право на објављивање дјела - које ипак не задржавате у овом конкретном случају; 4. право на заштиту интегритета дјела; 5. право на супротстављање недостојном кориштењу дјела ). Није хард кеш, али макар је осигурана реклама правом на назначење имена аутора ( програмера ).
Сад, ако два права правника на форуму имају шта додати или одузети или исправити овоме, па да и ми вараврски неандерталци некако помогнемо напредној програмерској аријевској раси

Одлична с домаћица! Куваш као моја мама 
Ако то не обара с ногу, не знам шта онда обара.

Генерализација која ваљда има коријене у нкеом конкретном догађају. Шта ћеш, има и таквих људи ( не само жена ). Научи да на вријеме препознајеш такве, или научи како да се поставиш како би био спреман за сваки исход.
Но, често и то "женско завлачење" је производ наше мушке блентавости јер не можемо да сконтамо како је цура само пристојна према нама и да јој је незгодно директно нас одбити, јер је превише фина особа. Има и тога 
 

Није генерализација, него хипербола са сатиричним циљем у којем се налази изражавање неслагања са генерализацијским изјавама које редовно дајеш.

Ох, али причаш.  Чим се залажеш за то да ти свој свјетоназор намећеш другоме и другоме кројиш живот кроз дозволе или забране нечега, онда причаш о друштву јер то желиш спровести кроз државни апарат и пристанак већине како би се други људи држали на мјесту на којем ти мислиш да требају бити.
Уколико не причаш о наметању кроз државни апарат или друштвени притисак, онда једино можеш причати о сопственом наметању другоме човјеку, што је опет ем нехришћански ем неоправдано.
Проблем ти је што текст није написан за Блиц, тако да није "изашао у Блицу" техничк иговорећи, него га је Блиц само пренио. Дакле, Блиц новинар није писац тог текста, тако да ти друга премиса не стоји. Изашао је на фејсбук профилу дјевојке.
И по мом, јер одређени елемнти у том политичком простору стварно претјерују. Али након што сам се за посљедње 3 године нагледао чега све има на Западу, умногоме сам се смирио око бојазни за нас. Код нас се сада води она борба и расправа која се водила 80-их и 90-их у Америци и судећи по резултатима тог дијалога тамо немамо разлога за бригу. Оно што нас треба бринути, ако дође до тога, јесте када постигнемо основну равноправност за гејеве и трансексуалце, да не крену ови радикални елементи напријед. А код нас, признаћеш, тешко  то да може проћи. Превише смо... источноевропљани за те будалаштине. Зато су Бошко, Двери и њима слични очигледно само обичне галамџије, јер прави проблем за нацију, народ, вјеру, шта год не постоји. Али постоји за људе које шиканирају, туку, силују или понижавају јер су то што јесу, и поред тога што никога не поврјеђују.
Али опет, иритантност тих и таквих елемената није никакав аргумент за оцјењивае умејрених и генерално нормалних ЛГБТ организација и заједница и представника. Ово о чему ова дјевојка прича је најосновније људско достојанство да нико не треба бити шиканиран за оно за шта не може да контролише код себе или што никога другога не оштећује. Ако ишта, то би српски родољуби најпрви требали знати, с обзиром да највише баштине сјећање на муке нашег народа када су нас клали, убијали и прогањали само зато јер смо то што јесмо. 
Дебате око легализације истополног брака и усвајања су свакако легитимне, јер се неке ствари морају претабирити ту. Али то су опет засебна питања у односу на ово. О том потом

И то ти се своди на "Не треба дјецу учити да гејеви постоје у школама", да не требају имати иста права, да сваки навод њихве дискриминације се гледа са изузетном скепсом без фамозне хришћанске саосјећајности, без жеље да се законски ухватимо као друштво у коштац са дискриминацијом...
Уосталом, каква је то глупост "нећу да ми неко говори да је вода сува". Па нико не говори да је нешто оно што није. Гејеви су гејеви, нису стрејт. Ако ишта, друга страна жели да зачепи уши и настави о сувој води...

Ох, али причаш.  Чим се залажеш за то да ти свој свјетоназор намећеш другоме и другоме кројиш живот кроз дозволе или забране нечега, онда причаш о друштву јер то желиш спровести кроз државни апарат и пристанак већине како би се други људи држали на мјесту на којем ти мислиш да требају бити.
Уколико не причаш о наметању кроз државни апарат или друштвени притисак, онда једино можеш причати о сопственом наметању другоме човјеку, што је опет ем нехришћански ем неоправдано.
Проблем ти је што текст није написан за Блиц, тако да није "изашао у Блицу" техничк иговорећи, него га је Блиц само пренио. Дакле, Блиц новинар није писац тог текста, тако да ти друга премиса не стоји. Изашао је на фејсбук профилу дјевојке.
И по мом, јер одређени елемнти у том политичком простору стварно претјерују. Али након што сам се за посљедње 3 године нагледао чега све има на Западу, умногоме сам се смирио око бојазни за нас. Код нас се сада води она борба и расправа која се водила 80-их и 90-их у Америци и судећи по резултатима тог дијалога тамо немамо разлога за бригу. Оно што нас треба бринути, ако дође до тога, јесте када постигнемо основну равноправност за гејеве и трансексуалце, да не крену ови радикални елементи напријед. А код нас, признаћеш, тешко  то да може проћи. Превише смо... источноевропљани за те будалаштине. Зато су Бошко, Двери и њима слични очигледно само обичне галамџије, јер прави проблем за нацију, народ, вјеру, шта год не постоји. Али постоји за људе које шиканирају, туку, силују или понижавају јер су то што јесу, и поред тога што никога не поврјеђују.
Али опет, иритантност тих и таквих елемената није никакав аргумент за оцјењивае умејрених и генерално нормалних ЛГБТ организација и заједница и представника. Ово о чему ова дјевојка прича је најосновније људско достојанство да нико не треба бити шиканиран за оно за шта не може да контролише код себе или што никога другога не оштећује. Ако ишта, то би српски родољуби најпрви требали знати, с обзиром да највише баштине сјећање на муке нашег народа када су нас клали, убијали и прогањали само зато јер смо то што јесмо. 
Дебате око легализације истополног брака и усвајања су свакако легитимне, јер се неке ствари морају претабирити ту. Али то су опет засебна питања у односу на ово. О том потом

Једино што јој имам замјерити је то да је запарво изнијела суштину у свом говору ( а не како је написала да није стигла ), само не толико упечатљиво као у фејсбук посту.
И још ми нимало не изгледа као нервозна и анксиозна, него напротив. Али уобичајено је да људи себе виде другачије, било боље или горе, него што их други људи виде.
Брате, небитно је гдје је изашло. Не можеш одбацити нешто само јер је изашло у неком пропагандном медију или таблоиду. Ако већ пазиш на логичке грешке, то ти је "guilt by association". Чак и да је намјерно зачинила свој пост патетиком ( а признајем, ни мени не лежи такав стил читати често, иако у овом случају разумијем његову употребу у потпуности ) то је небитно на суштину коју је хтјела исказати - људи попут оних из Двери, али и добар дио становништва иначе, не виде у њима људе и гањају своје неке идеје од којих су слијепи за ближњег свог. Гејеви су у Србији још увијек нека тамо чудна група људи која нешто одступа од "нормалног" сексуалног живота па их још увијек превелики број људи посматра чудно или их изравно мрзи. Или ако их већ не мрзи, онда из иритираности према њиховим упорним жалбама тражи сваки начин да их поткопа или релативизује ( што апсолутно разумијем такође, јер ЛГБТ кампање се често своде на жаљење на свој положај. Но томе се не може помоћи јер је то зарпаво и њихов суштински проблем ).

Curb your libertarianism 

Једино што јој имам замјерити је то да је запарво изнијела суштину у свом говору ( а не како је написала да није стигла ), само не толико упечатљиво као у фејсбук посту.
И још ми нимало не изгледа као нервозна и анксиозна, него напротив. Али уобичајено је да људи себе виде другачије, било боље или горе, него што их други људи виде.
Брате, небитно је гдје је изашло. Не можеш одбацити нешто само јер је изашло у неком пропагандном медију или таблоиду. Ако већ пазиш на логичке грешке, то ти је "guilt by association". Чак и да је намјерно зачинила свој пост патетиком ( а признајем, ни мени не лежи такав стил читати често, иако у овом случају разумијем његову употребу у потпуности ) то је небитно на суштину коју је хтјела исказати - људи попут оних из Двери, али и добар дио становништва иначе, не виде у њима људе и гањају своје неке идеје од којих су слијепи за ближњег свог. Гејеви су у Србији још увијек нека тамо чудна група људи која нешто одступа од "нормалног" сексуалног живота па их још увијек превелики број људи посматра чудно или их изравно мрзи. Или ако их већ не мрзи, онда из иритираности према њиховим упорним жалбама тражи сваки начин да их поткопа или релативизује ( што апсолутно разумијем такође, јер ЛГБТ кампање се често своде на жаљење на свој положај. Но томе се не може помоћи јер је то зарпаво и њихов суштински проблем ).