Најгоре је осуђивати, јер тиме сви себе стављамо у улогу судије и тиме себи сечемо пречицу до Раја.
Поента је да су и брат и сестра били слаби да одоле искушењима нечастивога. Он је попустио под налетом зла и учинио неповратно, то је 1:0 за ђавола.
Свако следеће осуђивање је +1 за ђавола, а -1 за нас.
Него, Браћо и Сестре да се помолимо за спасење душе наше сестре и нека јој Бог опрости свако сагрешење хотимично и нехотимично и удостоји је Царства Свога небеског. А за Брата да му Бог опрости што је учинио и да га приведе Својој саборној и апостолској Цркви како би у њој нашао покајање за учињено дело.
И да сви извучемо поуку из овог да се редовно кроз пост, молитву, а нарочито покајање чистимо од греха који слаби наше духовне снаге и чини нас немоћним против нечастивог, који је главни кривац за сво зло које се дешава у свету. Како се ове ствари неби дешавале у будућности.
Надам се да је сад бар 2:1 за нас.