Бојан Сарачевић

138. Заповедио си правду сведочанства Твоја, и истину (Твоју) веома. 139. Изједе ме ревност за дом Твој, јер заборавише речи Твоје непријатељи моји. 140. Разжежена је реч Твоја веома, и слуга Твој заволе је. 141. Млађи сам ја и унижен, законе Твоје не заборавих. 142. Правда је Твоја правда до века, и закон је Твој истина. 143. Туга и невоља снађоше ме; заповести Твоје поука су моја.

125. Слуга сам Твој, уразуми ме, и познаћу сведочанства Твоја. 126. Време је Господу чинити; разорише закон Твој. 127. Ради тога заволех заповести Твоје већма од злата и топаза (=драгог камена). 128. Ради тога по свима заповестима Твојим управљах се, сваки пут неправедан омрзох. 129. Чудесна су сведочанства Твоја, (Пе). тога ради истраживаше их душа моја. 130. Објава речи Твојих просветљује, и уразумљује децу. 131. Уста своја отворих, и привукох дух, јер заповести Твоје зажелех.

119. Као преступнике сматрах све грешнике земље, ради тога заволех сведочанства Твоја. 120. Прикуј страху Твоме тело моје, јер се судова Твојих бојим. 121. Учиних суд и правду, (Ајин). не предај ме онима који ми чине неправду. 122. Сачекај слугу Твога на добро, нека ме не клеветају гордељивци. 123. Очи моје ишчилеше за спасењем Твојим, и за речју правде Твоје. 124. Учини са слугом Твојим по милости Твојој, и законима Твојим научи ме.

113. Безаконике омрзох, (Самек). а закон Твој заволех. 114. Помоћник мој и заштитник мој јеси Ти, и у речи Твоје поуздах се. 115. Уклоните се од мене, лукави, и истражићу заповести Бога мојега. 116. Заштити ме по речи Твојој, и живећу, и не посрами ме од очекивања мога. 117. Помози ми, и спашћу се, и поучаваћу се у законима Твојим свагда. 118. Поништио си све који одступају од закона Твојих, јер је неправедна замисао њихова.

107. Понизих се до краја; Господе, оживи ме по речи Твојој. 108. Добровољне (приносе) уста мојих благоволи, Господе, и судовима Твојим научи ме. 109. Душа је моја у рукама Твојим свагда, и закона Твога не заборавих. 110. Поставише ми грешници замку, и од заповести Твојих не залутах. 111. Наследих сведочанства Твоја до века, јер су радост срца мога. 112. Приклоних срце моје да твори законе Твоје, до века за награду.

100. Већма од стараца разумедох, јер заповести Твоје истраживах. 101. Од сваког пута злог спречих ноге моје, да бих сачувао речи Твоје. 102. Од судова Твојих не уклоних се, јер си ми Ти поставио закон. 103. Како су слатке грлу моме речи Твоје, већма од меда (и саћа) устима мојим. 104. Од заповести Твојих разумедох, зато омрзох сваки пут неправде, (јер си ми Ти поставио закон). 105. Светилник је ногама мојим реч Твоја, (Нун). и светлост стазама мојим. 106. Заклех се и одлучих да чувам судове правде Твоје.

(Средина) 94. Твој сам ја, спаси ме, јер законе Твоје истраживах. 95. Мене очекиваху грешници да ме погубе; сведожанства Твоја разумедох. 96. Свакога свршетка видех крај, широка је заповест Твоја веома. 97. Колико заволех закон Твој, Господе; (Мем). сав дан поучење је моје. 98. Већма од непријатеља мојих умудрио си ме заповешћу Твојом, јер је до века моја. 99. Већма од свих који ме уче разумедох, јер сведочанства Твоја поука су моја.

85. Причаху ми безаконици уживања (своја), али не као (што је) закон Твој, Господе. 86. Све су заповести Твоје истина; неправедно ме гоњаху, помози ми. 87. Умало ме не докрајчише на земљи; а ја не напуштах заповести Твоје. 88. По милости Твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста Твојих. 89. До века, Господе, (Ламед). Реч Твоја остаје на небу. 90. Из нараштаја у нараштај истина је Твоја; основао си земљу, и пребива. 91. Наредбом Твојом пребива дан, јер све и сва служи Теби. 92. Да није закон Твој поука моја, тада бих пропао у понижењу моме. 93. До века нећу заборавити законе Твоје, јер си ме њима оживио.

(Слава: Друга Статија) 73. Руке Твоје створиле су ме, и саздале су ме; (Јод). уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. 74. Који се боје Тебе видеће ме и обрадоваће се, јер се на речи Твоје поуздах. 75. Познах, Господе, да су судови Твоји правда, и ваистину си ме смирио. 76. Нека буде милост Твоја да ме утеши, по речи Твојој слузи Твоме. 77. Нека ми дође милосрђе Твоје, и живећу, јер је закон Твој поучење моје. 78. Нек се постиде гордељивци, јер ми неправедно безаконоваху; а ја ћу уживати у заповестима Твојим.

59. Размишљах о путевима Твојим, и повратих ноге моје на сведочанства Твоја. 60. Припремих се, и не смутих се, да чувам заповести Твоје. 61. Ужад грешника саплетоше ме, али закона Твога не заборавих. 62. У поноћ устајах да Ти се исповедам зa судове правде Твоје. 63. Заједничар сам свих који Те се боје, и који чувају заповести Твоје. 64. Милости Твоје, Господе, пуна је земља; законима Твојим научи ме. 65. Доброту си учинио са слугом Твојим, (Тет). Господе, по речи Твојој. 66. Доброти и васпитању и знању научи ме, јер заповестима Твојим поверовах. 67. Пре но што понижен бих, ја сагреших, зато реч Твоју сачувах. 68. Добар си, Господе, и у доброти Твојој научи ме законима Твојим. 69. Умножи се на мени неправда гордељивих, а ја ћу свим срцем својим истраживати заповести Твоје. 70. Усири се као млеко срце њихово, но ја се поучавах закону Твоме. 71. Добро ми је што си ме унизио, да бих научио законе Твоје. 72. Добар ми је закон уста Твојих, већма од хиљада злата и сребра.

Ја мислим да им је циљ, заправо, да узму део колача од фри-ленсера којих овде има мали милион, а "као" развијају сектор... Па онда убаце нови законски пакет кој се односи на ИТ (никоме не пада на памет да чита те шлепере хартије) и то тако прође. А то, што Пеј Пал стиже у Србију следеће године, последњих 10 и није толико важно. Нама ће преко апликација да плаћа, вероватно, домаћа сиротиња која нема за основно, а и то вероватно не може због закона о електронском плаћању кој је вероватно "Потемкиново село" као и сви досадашњи закони. Чувена фора: донесе се закон без подзаконских акта. Они га имају за европску унију, а код нас не може да се примењује, тако да су у пракси принуђени да користе старе законе. А на ТВ-у иде вест увео се нови закон.

Које Правосуђе?

Видиш, "отац Кирил Амер". Како то Амер, а Рус? sHa_sarcasticlol

Ааа, ова је из ЕУ!

21. Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести Твојих. 22. Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја. 23. Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим. 24. Откривења су Твоја утеха моја, савјетници моји. 25. Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи Својој. 26. Казујем путеве своје, и чујеш ме; научиме наредбама Својим. 27. Уразуми ме о путу заповијести Својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.

11. У срце своје затворио сам ријеч Твоју, да Ти не гријешим. 12. Благословен си, Господе! научиме ме наредбама Својим. 13. Устима својим Јављам све судове уста Твојих. 14. На путу откривења Твојих, радујем се као за велико богатство. 15. О заповијестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје. 16. Наредбама Твојим тјешим се, не заборављам ријечи Твоје. 17. Учини милост слуги Својему, да бих живио и чувао ријеч Твоју. 18. Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твојега. 19. Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести Својих. 20. Изнеможе душа моја, желећи без престанка познати судове Твоје.

7. Хвалио бих те с' правијем срцем, учећи се праведним законима Твојим. 8. Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвијем. 9. Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима. 10. Свијем срцем тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповијести Твојих.

Катизма Седамнаеста Псалм 118. 1. Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем. 2. Благо онима који чувају откривења Његова, свијем црцем траже Га; 3. Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим 4. Ти си дао заповести Своје, да се чувају добро. 5. Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје; 6. Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

Ово је одличан текст. Хвала на истом. 4chsmu1

Па и не мења много битно ситуацију у односу на Господа Исуса Христа.

7. Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништога; 8. И посађује га с' кнезовима у народу Његову; 9. Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја! @nana Хвала, наравно да ћу да се придружим, него сам мислио да је дискутовање о псалмима. Од скоро сам овде 4chsmu1

Само кад год крену ложења типа ова наша тема треба се сетити и овога и запитати се: Свети Владика Николај Hајвећи српски грех Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо. Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, под пригушеним вечерњим светлом, читав овај несвакидашњи разговор свео се на заједнички покушај нашег одговора на једно подједнако компликовано колико и тајанствено питање. Рекли бисмо питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски грех? Да, заиста, који је то највећи наш грех? Из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти. И разговор се тако претворио у велико и страшно подсећање на све оно што нам се дешавало. Пред мирним погледом мог ћутљивог саговорника, ја сам полако набрајао ужасне сцене нашег пада у историји. Једну по једну. Као на исповести, ређао сам страшне сцене крвавих стратишта и народних збегова. Сећао сам се свега оног што мрзне срце и леди душу. Сећам се кумовске секире; сећам се официрске сабље која сече дојке српске краљице; сећам се крвавог ножа како се у Топчидерској шуми немилосрдно забија и касапи лице најплеменитијег владара наше модерне историје; сећам се просјака и богаља са највишим војним одликовањима после сваког српског рата; сећам се будућег српског војводе Живојина Мишића како залаже код поверилаца све што има, чак и свој шињел (пошто је као обреновићевац избачен из војне службе); сећам се највеће јунакиње Солунског фронта, бесмртне Милунке Савић (носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, медаље Обилића и два ордена француске Легије части) како после Првог светског рата ради као чистачица и клечи поред кофе са прљавом водом само да би исхранила своју породицу - у истој оној краљевини у чијем је ослобођењу онако славно учествовала, прерушена у мушкарца, вишеструко рањавана... Сећам се православних цркава подигнутих у ваздух српском руком; стрељања Христове иконе; угашених крсних слава; забрањене ћирилице; прећутаног Јасеновца... Сећам се свега што иначе покушавамо да заборавимо, свега оног што нас прати као демонска сенка, удобно смештена између редова наше историје... Требало је поднети сав овај одједном оживљени ужас. Дуго ћутање. И једва савладан, тешки уздах покајања за све оно што су најгори међу нашим прецима радили својој рођеној браћи, својим кумовима, пријатељима, вођама, владарима... Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас грешне! Помилуј нас, Благи! А после молитве, покушали смо да некако растумачимо овај језиви хаос безумних, нељудских грехова нашег народа. И пробао сам. Набрајајући редом: грех оцеубиства; издају; самовољу; себичност; похлепу; непоштовање свега великог и заиста вредног... Мој ћутљиви, мудри саговорник подсетио ме је да су ово „само одблесци нечег старијег од свега набројаног". Да постоји праузрок читаве ове тужне хронике наше срамоте и бешчашћа. И да је „овај страшни грех вешто прерушен у један наизглед сасвим безазлени облик". У нешто што нам се и не чини као грех. Открио ми је, у једној јединој речи, суштински разлог свих разлога нашег поновљеног страдања. Изрекао је решење: „Највећи српски грех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење." Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални грех. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити... Као и увек, најкомпликованија питања захтевају оне најједноставније одговоре. Који су, показало се, често и једини прави. Јер нестрпљење није супротност „стрпљењу", већ мудрости. Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје. Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога „нека буде воља Твоја". Нестрпљење је почетак сваког краја. Нестрпљење је оно самоубилачко српско „бунтовништво без разлога". Нестрпљење је безбожни отпор свему ономе што не разумемо. Није ми остало ништа друго него да се сложим са својим мудрим, стрпљивим пријатељем. И да сада овде и вама, драги моји, пренесем сећање на овај давни разговор. Са надом да ћете ме разумети. И поверовати речима српског епископа, надахнутих хиљадугодишњом мудрошћу православне цивилизације. Зато, молим вас, немојте бити нестрпљиви. Колико год да вас боли. Колико год да вам се чини неиздрживо. Свети Владика Николај

Виљушком БОЦ!

Како каже Виљушка: http://www.youtube.com/watch?v=EJiMHIN3YBc