Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Убрзана бугаризација Македонске цркве у расколу

        Насловна фотографија: Председник Народног собрања Бугарске г. Иван Петков и игуман Бигорског манастира Партеније на дан Светог Климента Охридског, 08.08.2017

       

      Пише: др Александар Живковић


    У последњем саопштењу Синода Македонске православне цркве - Охридске архиепископије у расколу, пред прославу 50. годишњице самовољног и од православних цркава непризнатог проглашења аутокефалије, одржане 1. октобра о.г. у Охриду, дакле 25.09.2017: http://www.mpc.org.mk/vest.asp?id=6844, каже се:

      "У овој јубиларној години за МПЦ - ОА, Владе Републике Македоније и Републике Бугарске објавиле су Акт о пријатељству, добросуседству и сарадњи, чин у коме може да се препозна модел за решавање отворених питања у прошлости са циљем да се гради будућност између братских суседних народа у оквирима евро-интеграционих процеса. Овакви договори, осим регулисања друштвене сфере, могу да помогну и решавању отворених црквених питања и да пруже конструктивну рефлексију за изградњу црквених структура у региону."

    Даље се изражава нада да ће Свеправославна црква прихватити аутокефалију оличену у МПЦ - ОА.

    Могло би се помислити да се овим македонска јерархија у расколу "искупљује" код нове пробугарско-албанске владе г. Зорана Заева за дуготрајну, слепу подршку ВМРО влади Груевског, чија је идеолошка платформа била "антиквизација Македоније." Чињеница да су архијереји у расколу били против "шарене револуције", коју је канонски архиепископ Јован, сада се види, наивно подржао, не треба да замагли суштину црквено-политичких збивања у Републици Македонији на коју је недавно указао др Александар Раковић у интервју Спутњику.

    Од тврдње много-распричаног калуђера, тобожњег "исихасте", архимандрита Бигорског манастира Партенија да је Бугарска патријаршија мајка црква Македонској и да она треба да призна аутокефалност МПЦ, до посете том истом Партенију од стране председника Народног Собрања Бугарске, на дан Светог Климента и осталих просветитеља словенских, прошло је врло мало времена. А још мање, између посете бугарског премијера г. Бојка Борисова на Илиндан 2.08.2017. до посете председника Бугарског Собрања 08.08.2017. Велика брзина, чак и за турбулентан Балкан.

    Бугарска Патријаршија одликује се мудрошћу, она је свесна да је своју аутокефалију повратила тек 1946. године те да никако, упркос бројних историјских веза, не може да буде "мајка-црква" македонској. Она одржава контакте са МПЦ у расколу, али као и друге помесне цркве нема са њом литургијско општење. Такође, патријарх Неофит и његови митрополити су свесни колико би такав преседан негативно одјекнуо не само код Срба, него још више код Руса и Грка.

    Међутим, бугарска власт на свим нивоима импрегнирана је НАТО-кадровицима, а одржава се уз помоћ супротстављених страна, које по "балканској рецептури" сасвим добро функционишу кад треба поделити "колач": протурским исламским партијама и националистичком великобугарском десницом. Ова последња, учешће у власти, наплаћује сталним истицањем да је Бугарска егзархија из 1872. (осуђена као етнофилетистичка јерес на Сабору у Цариграду) највеће достигнуће у савременој историји бугарског народа, веће и од ослобађања од Турака и повратка независности.

    Осим, тога не примећује се да је у бугарским медијима ишта промењено од "историјског споразума са Македонијом". Новинари се строго држе упутства да именица "Македонац" не сме да се користи, чак ни у случају када играју бугарски и македонски спортисти, а о неком признавању македонског језика да и не говоримо.

    Све то знају и у синоду Македонске цркве у расколу, па опет изражавају наду да ће споразум двеју влада да реши питање "црквене структуре у региону".

    Очигледно је, међутим, да су се у то питање уплели страни интерси, којима није много стало ни до Бугара, Срба, Грка, а Македонаца понајмање.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    @interia.pl Добро, манимо се државне политике. Не знам колико се обојица разумемо у канонско право, односно разумемо у појам мајка-црква, али отприлике нам се представља следеће: СПЦ тврди да је мајка-црква Македонској, од 1920. када је о томе добила Томос од дотадашње мајке-цркве Васељенске патријаршије. Македонска црква сматра да јој је као Охридској архиепископији (бесправно одузета аутокефалија, у 18. веку годину дана после истог чина који је Васељенска патријаршија учинила Пећкој патријаршији). Као таква она не сматра СПЦ мајком-црквом, већ је прогласила аутокефалност 1967., коју није признала ни једна помесна црква. Кад се иде даље у прошлост, с правом се наглашава да је Охридска архиепископија старија од Жичко-Пећке (само што у време када је Свети Сава добио аутокефалију од Васељенске патријаршије 1219., карактер Охридске архиепископије није више био словенски као при њеном оснивању, него грчки по целој вишој јерархији).

    Е, како је сада духовник највећег мушког манастира МПЦ, устврдио да је Бугарска Патријаршија мајка-црква македонској? А Бугарска патријаршија је настала (обновљена) и свеправославно призната 1946. године, дотле као Егзархија није била само у расколу, него осуђена Саборно, Руска црква није присуствола али се сагласила са одлуком Сабора у Цариграду 1872.  (осудом поновљеном и прошле године на Криту) као јеретичка, етнофилетистичка. Ако ћемо по правди Бога Истинога сви имамо тог етнофилетизма, почев од мајке-цркве Константинопоља, Новога Рима, али ова јерархија за коју старац Партеније тврди да је мајка - црква Македонској, била је и de jure јеретичка. И као таква она је учинила и многа добра дела: спашавање Јевреја, рецимо. За време Другог св. рата је бугарска влада протерала српске владике, Бугарска егзархија је преузела бригу о епархијама, али је знајући да је то бесправни чин за те "нове територије Бугарске", није одредила епископе. Дакле страц Партеније зна нешто што нису знали ни у de jure јеретичкој и расколничкој Бугарској Егзархији. Помози ми, ако грешим, али ја то не могу да схватим другачије него као бугаризацију Македонске цркве.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Текст је у најмању руку неприхватљив. Потпуно нестудиозан, памфлетски и веома ниског квалитета који не одговара истини. Веома наивно сагледавање и што је најстрашније апсолутно ван Црквених оквира. 
    Једном речју , жалосно ..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 часа, interia.pl рече

    Односи међу људи, народи, државе нису никад толико добри да не би могли да буду и бољи. А сваки искрен и добронамеран корак, који води зближавању људи и народа, треба поздравити. Ако је искрен и добронамеран.

    “Tamo daleko”. Остали коментари говоре да сам, на жалост, ипак у праву. Нисам уопште говорио о државној димензији, већ о менталној, о свести која полаже право да одлучује за другога уместо другога. Проблем је у томе што Црква покушава да поправи оно што је Држава „изгубила“. И не само кад се ради о нашем црковном неспоразуму. Слушао сам пажљиво епископа Баћког Иринеја када говори о Косову. Скоро у свему се слажем са оно шта каже. Не слажем се да он то треба да каже. Некад је Црква, када није било Државе, била једино руководство народа, али данас то више није. Разумем и то да се народ толико навикао да Црква говори о политичким стварима, па ако заћути, онда то значи да се боји или да се нећим прећутно (не)слаже. Ваљда се због тога и огласила „црква у расколу„ у „Фиром“ о том договору. Ако је прећутала, онда би то значило да је против. Државна политика је исузетно тежак терет који само обремењује Цркву и непотребно отежава њену мисију. 

    Zbog cega ili zbog kojeg konkretno komentara mislite da ste u pravu? Mozda se nismo sasvim razumeli, ali Vi jeste spominjali drzavnu dimenziju, jer se radi o Vasoj vladi cija politika direktno utice na MPC I obratno. Sta to crkva pokusava da popravi I to sa "majkom bugarskom"? Sta je izgubila Vasa drzava? Mislim da ne treba mesati crkvenu misiju sa politickim pretenzijama! Toplo Vam preporucujem da ozbiljno procitate postavku brata Aleksandra koji je absolutno tacno izrazio stanje na terenu... Razmisli dobro I molitveno iznad svega! Sve najbolje!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Јасно је да је Српска православна црква матична црква савремене „МПЦ у расколу“ . Она је викарног епископа српског патријатрха дала за првог поглавара МПЦ и затим рукоположила првог домородног епископа. Ту нема ништо спорно.

     Али и мајка-црква треба да се понаша као мајка. Кад је ћерка спремна да напусти дом, треба да јој да благослов, а не да је силом држи код себе. У противном, тада једино што ћерки преостане је да стане „побегуља“.

     Сасвим друго је питање колико се канони поштују током историје цркве, посебно кад се ради о стварању нове националне цркве током 19 и 20 века. Осим Српске цркве, сви су остале, скоро без изузетка то урадили без сагласности мајке- цркве. Нико не каже да је то у реду, али стоји да је тако било. Не могу се правила примењивати селективно. То је исто као да си учитељ и свима у класу кажеш: знате децо, нисте ништа знали, али ево вам пролазну, па онда нађеш неког јадног и преко њега вежбаш строгост и принципијелност па га обориш. Макар и да заслужује.

     Већ сам поменуо да не ценим Википедију као извор, али овај део текста потврђује да нико у прошлости није био баш толико канонски принципијелан.

     Uz podršku vaseljenskog patrijarha (свети Сава) je proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.... U to vreme crkva u Raškoj nije bila samostalna, već podređena Ohridskoj arhiepiskopiji i imala je samo tri episkopije (RasLipljan i Prizren). Sava je iskoristio tadašnje političke prilike i izborio se za autokefalnost srpske crkve.... ako je dozvolu za osnivanje arhiepiskopije imao tražiti u Ohridu, Sava Nemanjić, u dogovoru sa Stefanom odlazi u Nikeju . (https://sh.wikipedia.org/wiki/Sveti_Sava)

    Са друге стране, Бугарска православна црква не крије своје претензије. У њеном уставу стоји да је она наследница Охридске архиепископије. Самоуправляващата се Българска православна църква – Българска Патриаршия е правоприемник на Плисковската архиепископия, Преславската патриаршия, Охридската архиепископия, Търновската патриаршия и Българската екзархия. Тя е единна и неделима. http://www.bg-patriarshia.bg/index.php?file=statute.xml

    Што се тиче Партенија, мало је њих који се са њиме слажу на ову тему. Иначе, висока бугарска јерархија је присутна све време током Другог светског рата на „ослобођене“ македонске територије. То са управом – ако се узме у обзир да нису имали егзарха од 1915 до крајем рата – није свакако због тога што су знали да би то било „бесправан чин за те нове територије Бугарске“; ипак су имали времене епископе за све епархије.  Њихово владање ових простора током Другог светскот рата за објективну савремену историју је дефинисано као окупација тих територија. То важи и за све институције које тадашња власт носи са собом.

     П.С. Кад кажем да Црква покушава да поправи оно што је Држава изгубила нисам мислио на „раскољничкој цркви у Фиром“.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, interia.pl рече

     Али и мајка-црква треба да се понаша као мајка. Кад је ћерка спремна да напусти дом, треба да јој да благослов, а не да је силом држи код себе. У противном, тада једино што ћерки преостане је да стане „побегуља“.

    Брате, мислим да шездесетих никакав благослов ћерка није тражила. 

    Добила га је накнадно Нишким споразумом и уместо да буде смирена, одбацила је благослов после пар дана од потписаног споразума. 

    Мислим да је национални занос и политички интерес много утицао на овакву ситуацију. Да сте ишли полако ништа се не би десило од овога и не би било проблема.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 10/17/2017 at 18:29, Православни Србин рече

    Колико се ја сећам, кад су ти пасоши у питању, мислим да онај ко их узима мора писмено да изјави да се ,,духовно идентификује са Бугарском", што практично значи да каже да је Бугарин.

    Знам да су и по деловима Србије који се граниче са Бугарском, то исто радили.

    Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? :citac:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 54 минута, Ћириличар рече

    Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? :citac:

    Скоро, па тачно тако..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Рилски рече

    Скоро, па тачно тако..

    И ми се бунимо јер? Заправо, бунимо ли се због тогаи ли због нечег споредног што је успут обухваћено овим бугарским понашањем?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 45 минута, Ћириличар рече

    И ми се бунимо јер? Заправо, бунимо ли се због тогаи ли због нечег споредног што је успут обухваћено овим бугарским понашањем?

    Још кад би и знали зашто се бунимо, до свега овога, ни много пре раскола из педесетих, па и шездесетих не би ни дошло. Проблем је у томе што ми и незнамо зашто се бунимо. А најгоре од свега је, управо то ''МИ'' .. Још кад би и оно било дефинисано у нашим главама.. ихаа.. Где би нам био крај

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 часа, Вилер Текс рече

    Брате, мислим да шездесетих никакав благослов ћерка није тражила. 

    Тражила она, али није добила... 

    Након стицања "повољних" политичких околности, "Македонска православна црква" је крајем 1966. године званично покренула питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима. https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонска_православна_црква_—_Охридска_архиепископија

    Хвала ти за „брате“. Ово кажем најискреније. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 часа, interia.pl рече

    Uz podršku vaseljenskog patrijarha (свети Сава) je proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1219

     

    пре 21 часа, interia.pl рече

    Њихово владање ових простора током Другог светскот рата за објективну савремену историју је дефинисано као окупација тих територија. То важи и за све институције које тадашња власт носи са собом.

    Svi znamo da se istorija uglavnom ponavlja. 

     

    пре 21 часа, interia.pl рече

    Са друге стране, Бугарска православна црква не крије своје претензије.

    Zar ne vidite da su Vasi prvobitni komentari govorili upravo suprotno = "tekst nije probugarski"....

    пре 18 минута, interia.pl рече

    Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране rezima.

    Pitamo li se kako bi bilo koja Pomesna Crkva reagovala, na pritiske komunistickog rezima? Ne vredi porediti porodicne odnose (majka I cerka pobegulja), jer Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 20 часа, Ћириличар рече

    Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? :citac:

    Са једном разликом- Србија у РС не ради толико активно колико то Бугарска ради у Македонији.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, interia.pl рече

    Тражила она, али није добила... 

    Након стицања "повољних" политичких околности, "Македонска православна црква" је крајем 1966. године званично покренула питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима. https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонска_православна_црква_—_Охридска_архиепископија

    Хвала ти за „брате“. Ово кажем најискреније. 

    Добро, ако је тражила а није добила онда је требала да сачека. А не да користи "повољне" политичке моменте. Кад ти благослов да непријатељ Цркве, југословенски комунисти, не може то изаћи на добро. Мислим да разумеш, па не бих даље. Брате, зато што јесмо браћа,у спору да,али и даље браћа.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, "Tamo daleko" рече

    Zar ne vidite da su Vasi prvobitni komentari govorili upravo suprotno = "tekst nije probugarski"....

    Текст уговора (ако се чита како што пише) није пробугарски, уколико то значи антимакедонски или антисрпски. Свакако да је пробугарски ако то значи у интересу Бугарске. Не би ваљда Бугарска потписала антибугарски уговор? А шта сам уговор значи (независно од текста), то не знам.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, "Tamo daleko" рече

    Pitamo li se kako bi bilo koja Pomesna Crkva reagovala, na pritiske komunistickog rezima? Ne vredi porediti porodicne odnose (majka I cerka pobegulja), jer Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji.

    Свако време има своје бреме. Некад било турско, некад каурско. А југословенско испаде горе од турско. Како се узме.

     Patrijarh Makarije je prvi patrijarh Srpske pravoslavne crkve kada je ona obnovljena kao Pećka patrijarhija 1557 godine... Njegov brat ili bliži srodnik bio je turski veliki vezir Mehmed - paša Sokolović koji je zaslužan za obnavljanje Pećke patrijarhije. Prije toga, ovaj prostor je bio pod upravom Ohridske arhiepiskopije.https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/istorijske-licnosti/41-patrijarh-srpski-makarije.html

    Маскирање очигледне злоупотребе Цркве за овоземне политичке циљеве под изговором да „ Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji“ – то је подигравати се Богом и светошћу Цркве.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...