Усековање главе Светог Јована Крститеља

Усековање је назив празника који означава крај земаљског живота Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Тог дана Светом Јовану је одсечена глава ни због чега другог већ због искрености. Наиме, рекао је цару Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога“ (Мк.6,18), јер се Ирод био оженио Иродијадом, женом свог брата Филипа који је још увек био жив. Да ствар буде гора, Иродијада је била кћи Иродовог полубрата Аристовула, што значи да му је била братаница. Ово његово родоскрнављење је изазвало велико негодовање, саблазан, осуду и немир у народу али нико није смео било шта да каже, сви су се бојали за свој живот. Међутим, Свети Јован не бојећи се икога, јавно је осудио овај Иродов поступак, јер је Ирод, као владар, био јавна личност, односно неко ко служи као узор свима који су тада живели у Галилеји којом је владао. Због ове искрености навукао је гнев Иродијадин на себе и био је утамничен. Иродијада, бесна на Светог Јована што је јавно упро прст у њу и изнео њен грех пред свима, тражила је повод и начин да га убије. На крају је то и успела.

Повест о томе како је Свети Јован убијен је свакако свима позната, али једна од порука овог догађаја се често занемарује. Искреност се најчешће не прашта. Тако је било и тако ће вероватно бити до краја света. Ирод и Иродијада су сигурно о себи мислили све најлепше, и без обзира на старшан грех родоскрнављења у којем су живели, нико није смео да их увери у супротно. Сви су им се клањали, сви су им ласкали и одједном ни одакле се појавио неки човек сав зарастао у браду и косу, више него скромно обучен, непознатог порекла, без ичега и икога, и рекао им истину у лице. У овом поступку Светог Јована нема злурадости или пркоса, нико не сме а ја смем, већ само забринутости за Ирода, Иродијаду и сав народ Галилеје.

Свети Јован је дошао да сведочи Истину и својом речју да припреми народ за долазак Истине. „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 3,2), покајте се и опростиће се сваки грех и добити милост од Онога који долази и отвара врата Царства небеског говорио је он. Опростиће се чак и тако тежак грех као што је родоскрнављење. Међутим, човек који је у греху нема могућност правилног расуђивања, и Иродијада мисли да ће грех нестати ако нестане Светог Јована, ако нестане глас савести који тишти и руши слику о сопственом савршенству. Због тога користи тренутак страсти и слабости Иродове да би постигла оно што жели. Свети Јован је убијен али тиме његова мисија није завршена, што његовој смрти даје једну нову димензију и доводи до суштине празника: „Претечино славно усековање, било је по неком божанском промислу: да би се онима у аду проповедао Спасов долазак. Нека рида, дакле, Иродијада, која измоливши безаконо убиство, не заволи ни закон Божији ни живот вечни, но лукави и привремени“(кондак празника).

протонамесник Бранко Чолић