Понекад размишљам о томе – како ће изгледати аскетизам у будућности?
Што се блуда тиче – виртуелност већ прети да истисне ризичне и компликоване директне сусрете. А смирење преосталих живахних хормона постаје део хигијене.
Што се среброљубља тиче – оно више није страст него знак нормалности.
Што се гнева тиче – толеранција постаје закон који ће све гневљиве сместити у санаторијуме или ће им преписати редовну терапију.
Што се самосажаљења тиче – избор који те чини социјално неуспешним већ је под црвеним светлом узбуне.
Униније, малодушност – ту ће можда бити проблема због недостатка јасноће циљева који су подразумевано оруђе иоле успешног живљења. Али „лечење“ је редовно. Без циља си губитник.
Сујета – већ постаје знак лошег укуса, уз знање да уз хуморну самокритику може да се иде докле хоћемо.
Гордост – подразумева се. Сам си свој Творац. Од тебе све зависи.
Шта нам заправо остаје као поље подвига?
Извор: Фејсбук профил свештеника Ненада Илића
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.