Претражи Живе Речи Утехе

Исус Христос је рекао: Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га (Мт. 10, 39). Да би се схватило значење ове речи треба знати шта је то људска душа. Душа није ништа друго до збир мисли, појмова и тежњи. Има добрих душа, а има душа склоних злу, пуних греховних жеља. Код већине људи душа је потчињена телу и стреми ка томе да служи његовим страстима, склона је ситом животу пуном задовољства. Ову душу и треба погубити, истребити све њене ниске телесне захтеве, који скрнаве и тело и саму душу. Свети апостол Павле се обраћа Римљанима који су поверовали у Христа, који су напустили некадашњи пагански начин живота пун греха и разврата следећим речима: Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте; ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности (Рим. 6, 17-18). Пре спознаје Бога они су били испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима, неразумни, невјере, неосјетљиви, непомирљиви, немилостиви (Рим. 1, 29-31). После огромног спасоносног преврата у њиховој свести одустали су од робовања греху и постали су слуге праведности. А шта то значи – бити слуга греха или слуга праведности? Зар не знате да тешке пијанице или окорели пушачи никако не могу да се ослободе рђавих навика и да постају истински робови вотке и дувана? А шта уопште значи бити роб? Значи налазити се у нечијој власти, у потчињености туђој вољи. Роб нема своју вољу, већ чини вољу свога господара; тако је и с робовима греха. Што више понављају грех, он прелази у све јачу и јачу навику, укорењује се у човеку, постепено овладава његовом вољом, осећањима, помислима, држи га у својој власти. Мало по мало, овакав човек потпуно пада у власт греха. А то значи да постаје слуга ђавола, јер је ђаво отац сваког греха и лажи. Међу злочинцима се може срести много људи с високим образовањем који су некад имали угледан друштвени положај, који су једном кренувши кривим путем касније све даље и даље ишли њиме. Доспевали су у затвор, у логоре, на крају су били ослобођени. И шта? Грех који је једном учињен, ако је остао без покајања, почиње да се укорењује у души грешника и неизбежно, попут живог блата, усисава, вуче за собом у нове и нове грехове. Као непобитно правило, сви овакви несрећни људи су отворено признавали потпуну зависност од греха: "Не могу да прекинем злочиначки живот и да почнем да радим." Господ захтева од нас да изменимо мисли и расположења, да с кореном ишчупамо рђаве страсти које испуњавају душу и одводе нас од Христа. Одстранити све нечисто из душе и значи погубити душу; ко тако погуби своју душу наћи ће је и сачувати за вечни живот, јер ће његова душа постати лака и неометано ће се винути ка Богу. Она ће наћи највише благо у општењу с Њим. Дакле, да би човек стекао вечни живот треба да постане слуга праведности. Свако добро дело и свака усрдна молитва остављају дубок и благодатан траг у човековој уши, освећују његово срце. Зар нису истинске слуге праведности били велики оци-пустињаци или светитељи? Или свети отац наш Питирим, чудотворац Тамбовски? Он је потпуно био у власти добра, исто као преподобни Серафим Саровски, Сергије Радоњешки, Антоније и Теодосије Печерски и цео безбројан збор светих отаца. Потреба да се моле, да чисте своје срце, да умножавају у њему љубав, постала је незадржива потреба њихових светих душа. Заборавивши на све, они су стремили само ка ослобођењу од греха, само ка ропству праведности. О истом том је говорио Господ наш Исус Христос, упућујући Своје речи Јудејцима који су Му повјеровали: Ако ви останете у науци Мојој, заиста сте Моји ученици, и познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Одговорише Му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како Ти говориш: постаћете слободни? Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху (Јн. 8, 31-34). Пошто су били истинске слуге греха, Јевреји нису схватали шта је робовање греху, већ су само знали да су слободни по свом пореклу од Аврама. И међу нама, хришћанима, има много људи који се сматрају слободнима и поносе се својом слободом. Они не подозревају да су у ствари жалосне слуге греха, као што то нису знали древни Јевреји, који су били увређени речима Господа Исуса Христа. Ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење (Рим. 6, 18-19). Заиста, многи удови нашег тела служе као оруђа греха. Наш царски ум, који нас разликује од неразумне твари, можемо да учинимо слугом безакоња ако га не упутимо на спознају вољу Божије и Његовог закона, а не на измишљање покварености и вређања наших ближњих. Ако будемо усмеравали своје погледе на незасито гледање сладострасних призора, ако са злобом и презиром будемо гледали људе, наше очи ће, наравно, постати оруђа нечистоте. Ако наш слух будемо заоштравали за слушање сплетки, оговарања и празнословља, за ласкање оних који нам се улизују, учинићемо да и наше уши буду презрене. Зар наш језик, који точи сваку лаж, осуду, поруге, клевету и шпијунство није оштро оруђе нечастивости? А како често се наше рука пружају према преварантству, лоповлуку и страшно је рећи, чак и према убиству; нокте и зубе користимо у тучњавама. Ноге многих несрећних људи често трче на пљачку или журе на савет нечастивих (в.: Пс. 1, 1) Обнажене ноге изазивају похот. Чак и своју косу умемо да учинимо оруђем греха, јер су женама потребне саблажњиве фризуре и украси у коси како би саблазниле и привукле мушкарце. Тако упропаштавамо своје душе греховном употребом наших удова. Зар није познато колико често људи који предају своје тело сладострашћу и падају у блуд и прељубу? Али апостол говори да је тијело ваше храм Светога Духа Који је у вама, Којега имате од Бога (1 Кор. 6, 19). А како се храм Божји може дати у власт нечистоти, како можете да га оскрнавите? Јер све своје удове можемо да усмеримо на Добро. Управимо онда разум потпуно на спознају воље Божије и закона Христовог, на поучавање у побожности и праведности од читања дела великих преподобних отаца и светитеља Божјих. Очи наше нека увек мисаоно гледају на страшни Крст Христов, на чисту Божију лепоту у природи. Зар наше руке, које обилно дају милостињу беспомоћнима и убогима, које на сваки начин олакшавају њихове потребе и болести, неће бити најприродније оруђе праведности? А ноге наше могу да постану чак и предивне, јер како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро (Рим. 10, 15). Предати своје удове у ропство праведности значи победити ниске похоте тела, стећи власт над својим удовима, задржати их да не чине грех. То значи сићи с пута безакоња, отићи из куће весеља и настанити се у кући плача (в. Проп. 7, 4), учинити своје срце истинским храмом Божјим. И тада ће за вас моћи да се каже речима апостола: Када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт (Рим. 6, 20-21). У другој Посланици апостол Павле директно говори о таквим делима: Позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, разодри, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега (Гал. 5, 19-23). Знам да нисте сви постали слуге праведности. Нека и ваша срца задрхте као моје, нека се не лију само моје сузе због тога, већ и ваше очи нека точе сузе покајања, скрушености због своје нечистоте. Ако ослободите своје удове од греховних окова и обратите се Богу, плод ове промене ће бити светост, крај – вечни живот, којег нека удостоји све оне који се кају свемилостиви и свепраштајући Христос Бог наш. Амин. Свети Лука Кримски https://srpska.pravoslavie.ru

Православни хришћани, који се придржавају (старо)јулијанског календара, обележавају данас Велики четвртак. Хришћани се сећају последњег обедовања Исуса Христа, Тајне вечере, а данас је прилика да се и највећи грешници разреше греха. У храмовима се служи литургија Светог Василија великог, а на Велики четвртак је установљена и Света тајна причешћа, због чега се верује да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте бити опроштени грехови. На Велики четвртак нема весеља, али има окупљања верујућих. Код неких православних народа и у неким крајевима Србије тог се дана, а не на Велики петак, боје ускршња јаја, док се у Русији на Велики четвртак меси ускршњи слатки колач. Према јеванђеоским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова". Затим је узео чашу вина и додао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха". Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола. Празновање у свим храмовима СПЦ почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи. ОПРОСТ ГРЕХА И НАЈВЕЋИХ ГРЕШНИКА Празник је један од дана одређених за причешће верника који су, поштујући православни канон, постили на води најмање пет последњих дана. На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода. Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на данашњи дан, бивају опроштени греси. Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина. Велики четвртак је покретни празник јер је део Великог, Часног или Васкршњег поста, који траје шест недеља. Верници који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља. На литургији на Велики четвртак освећују се и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. СВЕЋА У ТРОНОШИ, СТРАШНИК НА КОСОВУ За Велики четвртак у народу постоје разна веровања и обичаји, па тако у манастир Троношу сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа. Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. У таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана, протежући се на Велики петак и Велику суботу, и то искључиво пре подне. Некада су се јаја фарбала копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје. "чуваркућу" деца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, где се чува целе године. Срби на Косову на овај дан у рану зору обоје само једно јаје. Њихова "чуваркућа" се зове "страшник". Док је још свеже боје, мајка га трља по образима деце. После тога се боје остала јаја, а "страшник" се оставља на видно место у кући и добро се чува да се не разбије. ЗАШТО БАШ У ЦРВЕНО? О томе зашто се спремају црвена јаја за Васкрс, пише Саватије, постоји у народу ова прича. Кад су Исуса Христа скинули мртва са крста и сахранили, његова мајка, Света Дева Марија, изађе му на гроб, и на гробу остави неколико обарених белих јаја. Кад је Христос у недељу васкрсао, она јаја што су била на гробу, на једанпут сва поцрвене, па томе за спомен Хришћани боје јаја за Васкрс црвеном бојом. Народ верује да су овога дана отворена рајска врата на небу, и ко год тога дана што удели за мртве, то му се види. Овога дана служи црква. Жене иду у цркву и остављају понеко јаје за душу умрлих. На Велики се чертвртак не ради. МИРОВАРЕЊE Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак. Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности. https://www.volimpravoslavlje.com/pr-v-sl-vn-riznic/670-danas-je-veliki-cetvrtak.html?fbclid=IwAR3joW_Ynu_jfTv36C3n9axjuFvlbA49sRuOWJ-RDvrtx1MtgXt-JmGg1pI

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је у среду, 4. децембра, Свету архијерејску Литургију у Манастиру Ваведење на Сењаку, поводом славе ове београдске светиње. Звучни запис беседе Његовој Светости саслуживали су архимандрит Сава из манастира Дечани, архимандрит Мардарије из манастира Велико Поганово, архимандрит Серафим из манастира Раиновац, јеромонах Евгеније из манастира Раковца, протојереји - ставрофори Драгомир Сандо, Стојадин Павловић, Милован Глоговац, Милосав Радојевић и јереј Бојан Нинковић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Владимир Руменић, уз молитвено учешће сестринства манастира. У светој Литургији појао је хор „Мелоди“ под руководством Дивне Љубојевић. Светој Литургији присуствовао је и др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама. Кумови овогодишње славе манастира били су Андрија и Ана Чворовић, а за следећу годину јавили су се Ратко и Катарина Поповић. Након причешћа и сечења славског колача Патријарх Иринеј је произнео беседу у којој је поучио свештенство и верни народ о важности живота као највишег дара Божијег. „Можемо створити много тога, али живот само Бог даје. Зато велики грех чине они који не дозвољавају да се живот роди“, истакао је Патријарх Иринеј и посебно поручио женама на данашњи дан: "Велики је грех убиство. Зато не убијајте живот који Господ даје, јер деца су велики дар Божији". Извор: Радио Слово љубве

У Недељу о митару и фарисеју, 4/17. фебруара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је свету архијерејску Литургију у параклису Светих Отаца Атонских, у манастиру у Ковиљу, уз саслужење јеромонахâ Дионисија и Харитона, протонамесника Милорада Мировића, пароха при Успенском храму у Новом Саду, презвитера Младена Глушца, пароха у Апатину, као и новосадских ђакона Александра Билића, Ивана Васиљевића и Огњена Верића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао да покајање треба да буде главна тема у предстојећој Четрдесетници. Покајање не значи неко сентиментално плакање због својих грехова, већ је то дубинска спознаја греха као погрешног правца живота, као погрешног настројења и, са друге стране, обраћање свим срцем благодати Божјој да то од нас одузме и да нас управи на прави пут. Покајање значи преумљење, поручио је Епископ мохачки. По благослову Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, владика Исихије је рукоположио катихету Александра Верића из Aпатина у чин ђакона. Извор: Епархија бачка

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на Богојављење, у суботу 19. јануара 2019, са свештенством Свету Архијерејску Литургију са великим водоосвећењем у манастиру Ђурђеви Ступови. У архипастирској бесједи, којом се обратио бројним сабраним вјерницима, Владика је казао да крштење Христово, које догодило прије толико вјекова, има дејство и упечаћује се у животу Цркве кроз све вјекове, и овај празник када се крстио Христос у Јордану, када је Јован Претеча, испуњавајући Његову заповијест, вршио погружење Христа у Јордану, слушајући глас са Неба од Бога Оца Који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, Њега послушајте. Тада је духовним својим очима видио да силази Дух Божји на Њега, увјеравајући се у истинитост ријечи Божјих, која му је раније саопштена, да на кога види да силази Дух Свети то је Спаситељ, то је Господ, то је Христос, рекао је Преосвећени Епископ, додајући: „Ми смо се данас сабрали у овој светињи и учествујемо у овом великом догађају, у великом слављу. Сви смо узели живог, правог учешћа у оном моменту кад смо примили крштење, а тада смо у цијелом свом бићу осјетили, доживјели оно што је Господ устројио за нас, јер је Господ примио крштење, не ради очешћења својих грехова, него да би нама устројио бању поновног рођења, крштења, обновљења природе, обновљења мисли, осјећања, душе, на чему стоји све што градимо у Цркви Божјој“. „То је темељ, јер, да би човјек постао хришћанин прво мора да се крсти, па се онда на томе гради све остало, молитва, пост и Свете Тајне. Без крштења човјек није члан Цркве, а са крштењем у нас се упечаћује права, истинита вјера у Свету живоносну Тројицу Оца и Сина и Светог Духа, постајемо чланови Цркве, добијамо пуноћу вјере, истине, живота“, бесједио је Његово Преосвештенство. Он је истакао да се на данашњи велики празник освећује вода у част и у спомен крштења Христовог. Та вода је љековита и чудотворна. У нашем народу постоји лијеп обичај да свака хришћанска породица од ове воде захвата и носи кући да би, у току цијеле године, нарочито у случају болести, слабости, немоћи уз молитве пили богојављенску воду и тако се кријепили душом и тијелом. Данас је пјевница „Жупан Првослав“, при манастиру Ђурђеви Ступови, прославила своју славу, јер се на овај велики празник 1219. упокојио жупан Првослав, ктитор ове свете обитељи, који почива у древној немањићкој задужбини. „Данас слави пјевница великог ктитора ове свете обитељи жупана Првослава који се упокојио на данашњи дан. Убудуће, вршићемо му помен послије празника Светог Јована Крститеља, а и ово спомињање преко пјевнице жупана Првослава је лијепо. Данас смо ломили колач, свима за здравље и за спасење и у спомен нашег великог ктитора да би се његова душа радовала на Небу и ми овдје да се радујемо сви овом празнику“, поручио је Владика будимљанско-никшићки. Након Светог причешћа, Епископ Јоаникије је са свештенством обавио велико освећење богојављенске водице, која је раздијељена вјерном народу на благослов. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Понекад размишљам о томе – како ће изгледати аскетизам у будућности? Ево, рецимо осам поробљавајућих страсти које су нам Оци радно класификовали… Што се стомакоугађања тиче – због страха од болести и старости људи већ данас масовно спремно прихватају самоограничења у хедонизму. Дијете, исхрана неким травкама, клицама и ако треба и гладовање. Што се блуда тиче – виртуелност већ прети да истисне ризичне и компликоване директне сусрете. А смирење преосталих живахних хормона постаје део хигијене. Што се среброљубља тиче – оно више није страст него знак нормалности. Што се гнева тиче – толеранција постаје закон који ће све гневљиве сместити у санаторијуме или ће им преписати редовну терапију. Што се самосажаљења тиче – избор који те чини социјално неуспешним већ је под црвеним светлом узбуне. Униније, малодушност – ту ће можда бити проблема због недостатка јасноће циљева који су подразумевано оруђе иоле успешног живљења. Али „лечење“ је редовно. Без циља си губитник. Сујета – већ постаје знак лошег укуса, уз знање да уз хуморну самокритику може да се иде докле хоћемо. Гордост – подразумева се. Сам си свој Творац. Од тебе све зависи. Шта нам заправо остаје као поље подвига? Извор: Фејсбук профил свештеника Ненада Илића