Jump to content
  • Истакнуто
    JESSY
    JESSY

    Света Марија Магдалина - Блага Марија

    Света Марија Магдалина беше родом из града Магдале у Сирији, због чега и би названа Магдалина, из племена Исахарова. Мучена од седам злих духова, она чу за Христа Спаситеља како изгони ђаволе и исцељује од свих болести. Стога она дође к Спаситељу који у то време прохођаше градове и села у Галилеји проповедајући Еванђеље, исцељујући Својом божанском силом и свуда чинећи добро свима, и човекољубиве милости Његове удостоји се и она. Јер Господ милостиво погледа на њу и истера из ње љуте мучитеље – седам ђавола, и оздрави јој не само тело него и душу. Он јој просвети ум светлошћу познања истине, да би веровала у Њега – истинитог Месију, Сина Божјег, посланог од Бога Оца на спасење света. И постаде ова Марија ученица Христова и следбеница Његова, и са осталим светим женама служаше Му све до Његовог добровољног страдања, крсне смрти и погребења. О томе свети еванђелист Матеј пише овако: Онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу њима беше Марија Магдалина (Мт. 27, 55-56). Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала са Пресветом Богородицом, и тешила неутешну Богоматер којој нож пробадаше душу.

    И као што света Магдалина беше верна следбеница и служитељица Господа Христа за време Његовог земног живота, таква она остаде и када Он мртав лежаше у гробу. Јер као верна ученица, желећи да Му и мртвоме послужи, она прва дође на гроб са скупоценим мирисима. И то не једанпут него трипут дође. Први пут дође рано, док још беше мрак, одбацивши слабост и страх женски; и угледавши камен одваљен од гроба отрча брзо натраг и извести светог Петра и светог Јована Богослова говорећи: “Узеше Господа из гроба”. Петар и Јован похиташе на гроб, а за њима и света Магдалина. И то би њен други долазак на гроб. Када ова два апостола у гробу Христовом не видеше ништа друго до погребне хаљине, вратише се, а света Марија остаде код гроба плачући, и надвири се над гроб и виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а други чело ногу где беше лежало тело Исусово; и анђели јој рекоше: Жено, што плачеш? – а она им одговори: Узеше Господа мог, и не знам где га метнуше. – Рекавши то она се обазре натраг, и виде самог Господа Христа где стоји, и не познаде Га; но мислећи да је вртар упита Исуса за Исусово тело: Господине, ако си га ти узео кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети. – И када је Господ ослови по имену рекавши: “Марија!” тада она познаде да је то сам Господ, и припаде к ногама Његовим клањајући Му се, иако јој Господ забрањиваше да Га се не дотиче. И би послана од Господа к братији. Све се ово зби пре изласка сунца, при сијању зорњаче. А трећи пут света Марија Магдалина дође на гроб са другим светим женама када сунце већ беше грануло. Оне тамо видеше анђела који их обавести о васкрсењу Христовом, и када се враћаху к апостолима, света Магдалина по други пут виде васкрслог Господа који се тада јави свима Мироносицама. Јер Господ их срете и рече им: “Радујте се!” А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. Тада им рече Исус: “Не бојте се; идите те јавите браћи мојој”. И као што света Магдалина би прва гледалица васкрслог Господа Христа, тако она би и прва благовесница васкрсења Његовог. По вазнесењу Господњем она пропутова многе земље благовестећи Христа, као и свети апостоли. Допутовавши у Рим, она изађе пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздрави га речима: “Христос воскресе!” У исто време она оптужи ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. Потом света Магдалина из Рима отпутова у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је апостолски помагала у делу проповедања Еванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Еванђеље свету као прави Христов апостол, због чега је и названа равноапостолна.

    Пошто апостолски послужи Господу, света Магдалина се блаженим уснућем престави ка Господу, и би сахрањена у оној истој пећини, у којој касније и свети седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, потом оживелих, па онда умрлих. Нетљене чудотворне мошти свете равноапостолне Марије Магдалине бише у деветом веку при цару Лаву IV Мудром свечано пренете из Ефеса у Цариград и смештене у храму манастира светога Лазара, чинећи чудеса у славу Христа Бога нашег, коме част и поклоњење кроза све векове. Амин.

    Неки сматрају да је света Марија Магдалина сестра Лазарева Марија, и жена блудница која сузама опра ноге Господу Христу и косом од главе своје их отре и миром их помаза. Али то није тачно. Јер Лазарева сестра беше из Витаније, родом Јудејка, а света Магдалина из Магдале у Сирији, због чега се и назива Магдалином; притом она је почела пратити Господа Христа у Галилеји а не у Јудеји. Осим тога очигледно је да Лазарева сестра није могла бити блудницом, пошто је Закон забрањивао кћерима Израиљским да буду блуднице; о томе у Мојсијевим књигама пише: Да не буде блуднице између кћери Израиљевих (5 Мојс. 23, 17). Ако би пак нека била ухваћена у таком греху, Закон је нарећивао да се таква камењем убије. Стога, како би Лазарева сестра близу Јерусалима, сама кћер Израиљева, могла бити јавном грешницом? Зар њу не би по Закону своме каменовали Јевреји, који су и према Лазару били непријатељски расположени? Поред тога, и Лазар је био човек честит, угледан, и високог положаја, – био је градоначелник у Витанији; – и друга сестра његова Марта, била је такође честита и виђена; и како би они допустили својој сестри Марији да буде јавна грешница? Нема дакле сумње да Лазарева сестра није она жена блудница о којој се говори у Еванђељу.

    Исто тако у Еванђељу нема никаквог указања да је Магдалина била та блудница која сузама опра ноге Спаситељу и косом их својом отра и миром помаза. Ако је то била она, како су људи могли имати са њом грешне односе када је она била луда, мучена од седам злих духова? И да је Магдалина била та блудница, и као јавна грешница дуго време пратила Господа Хрнста и Његове ученике, шта би на то рекли огорчени непријатељи и мрзитељи Господа Исуса – Јевреји, који су Га из злобе стално вребали да Му пронађу неку ману или кривицу, и онда оптуже и осуде? Када су се ученици Христови, једном видевши Господа где разговара са Самарјанком, чудили што разговара са женом (ср. Јн. 4, 27), утолико пре непријатељи Христови не би оћутали гледајући сваког дана где јавна грешница прати Господа Христа и служи Му.

    Да је жена блудница једно, а света Магдалина друго, јасно се види из црквених богослужбених књига: о жени блудници говори синаксар на Велику Среду (Посни Триод), а о светој Марији Магдалини синаксар у трећу недељу по Ускрсу (Цветни Триод).

    https://spc.rs/sveta-marija-magdalina/

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Тропар, глас 1.:

    Господу Христу Који се од Дјеве родио, следила си часна Марија Магдалена, Његове наредбе и законе сачувавши: Зато данас твоју свесвету успомену празнујемо, и опроштај грехова добијамо твојим молитвама.

    *

    Кондак, глас 3.:

    Стајала си, преславна Марија, под Крстом Христовим, са другим женама мироносицама, тешећи у болу Матер Божију, и лијући сузе, које си у похвалу приносила, говорила си: Како је то необично чудо, Онај Који у рукама држи сву творевину, добровољно страда: Слава власти Твојој, Христе

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Још није разговетно и јасно изложено мишљење егзегета ко је била уствари Марија Магдалина!? Изгледа да она није истоветна личност са Лазаревом сестром Маријом, нити пак са јавном грешницом, односно блудницом, како се мислило раније (Лк 7,36-50). Њен богословски значај истиче и њен тропар, глас 1: Господу Христу који се од Дјеве родио, следила си часна Маријо Магдалина, његове заповести и љубав сачувавши. Зато данас твоју свесвету успомену славимо, и опроштај грехова улучујемо твојим молитвама. Или овај кондак срочен од богословља светог Григорија Паламе од стране моје недостојности, глас 8: Васкресли Господе који си Марији Магдалини поверио на гробу из ког је изашао живот у пуној вери и сва њена побожна усхићења и виђења. Васкресли Господе који си истерао из ње седам злих духова ти јој даде и седмоструку Благодат Духа ти је удостоји виђења и разговора са ангелима. Васкресли Господе Марија „стајаше напољу код гроба и плакаше“ (Јн 20,11) и сазираше Царство Божије видевши те те постаде апостолица апостолима.

    У Песми над песмама у којој је опевана љубав између Бога и изабраног народа, а у Новом савезу то значи усрђе између Христа и његове Цркве, појање је и Марије Магдалине: Заручница тражи свог Љубљеног, свог Драгог, лутајући и дању и ноћу. Она пита чуваре, анђеле, да ли су видели њену Љубав, њеног Драгог, и не помиње му Име свето, јер је оно свима познато. Ево, и Марија Магдалина пита чувара, вратара, тачније речено она пита Врата о Господу Исусу не наводећи његово Пресвето Име. Она је нашла Драгог у тили час, пошто је пошла од Врата, препознаде га у самом Вратару. О неописиво је то блаженство – срећа, поновног сусрета са Господом Вратима! Богочежњи свете Марије Магдалине придружимо се и ми тропарима, кондацима и другим славопојима, те и чудесним Псалмом 63/62:

    О Јахве, ти си Бог мој: Жарко те тражим. Тебе жеђа душа моја, Тебе жели тело моје, Као пустара суха, Жедна, безводна. У Светињи сам тебе сазирао гледајући твоју моћ и славу. Љубав је твоја боља од живота, моје ће те усне славити. Тако ћу те славити за живота, у твоје Име ћу руке дизати . (...) Овај псалам је песма Магдалинина, јер је пуна богочежње, христочежње, љубави према Богу, те и поуздања у њега! Почујте ове одушевљене стихове и погледајте упечатке, лепе песничке слике – појиконе, које постижу савршенство појачко ком је љубав Божија дража од живота. Зар овај Магдалинин животни избор да јој је љубав Христова дража од живота није и наш заветни избор!? Господње јављање светој Марији Магдалини врло је тајновито. Православно богословље пева, поји, да прослављено тело има натприродну моћ да се појави у свом виду како и када хоће, жели. Управо ово Маријино виђење Господа доказује ту теологему. То сазирање Господа објашњава и то зашто Марија Магдалина није могла одмах да препозна Господа Исуса ког је сматрала мртвим, па је тражила да посети и помаже миомирисима његов леш. Зато се тако упорно усредоточила на гроб који је доживљавала као једину утеху. „Да се још више утеши, сагнула се према гробу да гледа барем мртво тело“, како вели свети Јован Златоусти. И Магдалинина речца: „ Узеше мога Господа“, сведочи о њеној великој љубави коју је још увек осећала и према мртвом и погребеном Господу Исусу. Она је најпожељнија знатижељна о Љубљеноме као у Песми над песмама. Само у дворечном дијалогу између Господа Исуса и Магдалине је изговорена сва љубав: Мariam! – Rabbúni! У том разговору песми Марија је доживела срећу избрања за апостолицу а и предукус Општег Васкресенија. Веома је загонетно зашто Господ забрањује Марији да га дотакне. (Јн 20,17): „Μη μου άπτου“ – не дотичи ме се... Дотицање није бранио другим мироносницама, нити другим женама које је сретао. Није то бранио ни Самарјанки, ни оној жени која му је прала и помазала ноге миром. Светог апостола Тому је чак позвао да у ране од клинова стави прсте и да га слободно дотакне (Лк 24,39; Јн 20,27). Многи Оци ову забрану дотицања тумаче у вези са заповешћу, налогом, који је њој поверио: Јави апостолима да сам васкресао и да ће ме видети у Галилеји, те да одлази к Оцу. Ту је и протумачено све значење овог догађаја. Христова слава ће бити слава свих апостола, али и слава равноапостолне Марије. Овде Господ Исус по први пут апостоле зове својом браћом. Он истиче да је Господњи однос, однос Сина Божијег, а да су сви апостоли, па и апостолица Магдалина, те и сви ми крштени, усињени, укћерени Оцу. Значи, ни светој Марији Магдалини, па и другим апостолима, није било дано да дуго благују у Господњој близини. Ово „дуже“ оправдава наведени хеленски изворник где стоји: да ме се ниси дотакла! Свакако, тај присни дотицај за свету Марију Магдалину већ је остварен у вечној будућности. Свети Оци наглашавају да је нама дано да ове тајне у светој литургији сагледамо очима вере, лицем у лице, са бескрајно љубљеним Спаситељем, а то сагледавање, сазирање духом, у вечности, биће награда за нашу веру и у времену. То сазирање је најпотпуније у сваком светом причешћивању светим тајнама Христовим. Света Марија Магдалина је за песнике, списатеље, уметнике свих врста и духовне писце вечно надахнуће и покровитељка. Заштитница је свих који живе у покајању, у благодати, вртлара, виноградара, произвођача миомириса и тамјана и другог када, средстава за улепшавање, те и ученика и великошколаца уметничких школа.

    https://pomozboznica.com/tekstovi/biblioteka/sveta-ravnoapostolna-marija-magdalina--blaga-marija-4-avgust/183?backlink=biblioteka-3

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...