После Божијег имена, које је најузвишеније у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи јесте реч мајка, мама. Сваки пут кад изговарамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мајци пољубац.
Пред празнике Рођења нашег Спаситеља, који је на себе узео тело једног од нас кроз Пресвету Богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схватамо да је небеској љубави нашег Спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке. Зашто наглашавам име мајке хришћанке? Зато што свака хришћанска породица треба да буде света и да живи у Христовој љубави. Хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до Христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, него и заједници и друштву. Христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао достојанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу Цркву. Зато и није чудо што је наша Света српска Православна Црква посветила и једну недељу пред Божић том најузвишенијем бићу – мајци.
Реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце. Ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну. То је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвалношћу Богу Творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испуни љубављу. Зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске коју је Бог Отац излио на нас преко Сина свога Јединородног Господа Исуса Христа чији рођендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом. Да би се наше жеље испуниле и оствариле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, ближњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци.
Историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте. Најузвишенији и најсветији пример мајчинства јесте Мајка Божија кроз коју је и њен и наш Творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав. Тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у породици. Није наш народ тек тако рекао: „Не стоји кућа на земљи него на жени“. Али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки.
Хришћанка живи вером у Христа, Сина Божијег, и ту веру преноси на своју децу. Мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу Боги кад гледају у звездано небо. Она их води у Цркву и приводи Христу. Њена молитва Богу за дете је пуна љубави, а Бог као највећа љубав узвраћа на мајчину молитву.
Следујући Христа и његову божанску науку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике.
Сетимо се мајки Светитеља: Василија Великог, Григорија Богослова, Саве Српског, Владике Николаја и многих других. Сетимо се и мајки јунака: Милоша Обилића, Марка Краљевића, Мајке Југовића, мајки наших војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, Петра Бојовића, па наших научника Николе Тесле, Михаила Пупина и других многобројних мајки хришћанки. Запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? О мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово излагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник Едмондо де Амичи, а која је тако дивно преведена и препевана на српски.
Извор: Епархија жичка
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.