Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Презвитер др Александар Ђаковац: Homo sacer-и српског друштва

      А Авраам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. (Лк 16, 25)

    У римском друштву Homo sacer је изопштеник из друштва, онај који је постављен изван граница закона. Он сам не подлеже закону, али га закон и не штити. Он није осуђен него је изопштен, налази се негде на преласку из света живих у свет мртвих. Прокажен је до те мере да му нема места у заједници људи, може да говори али се његов глас не чује, смештен је изван људског етоса, изван је закона људског (ius humanum) и закона божанског (ius divinum). Секст Помпеј Фест каже да се такав човек не сме принети на жртву, али да онај ко га убије неће бити осуђен. Статус сличан Homo sacer-у, имале се различите групе кроз историју човечанства. У савременом српском друштву, такав статус имају њени најсиромашнији становници, најчешће Роми.
     
    Ситуација у којој живе Роми веома је жалосна. Многи не поседују документа па не остварују ни права на социјалну заштиту која би им редовно припадала. Њихов животни век је много краћи него у остатку популације, морталитет новорођенчади такође, а о проценату неписмених и нешколованих да не говоримо. Процес инклузије о коме се толико говори не даје опипљиве резултате. Овакво стање веома се лако препознаје као вид дискриминације, што и јесте. Очекивана реакција хуманог друштва била би унапређење помоћи овој угроженој популацији, пре свега кроз њихово укључивање у институционалне оквире, обезбеђивањем основних докумената а тиме и социјалних погодности које уживају и други. Правило је да институционална дејства, барем у почетку, свагда бивају иницирана друштвеном осетљивошћу. Свега овога нема, или нема у довољној мери. И сами погођени сиромаштвом и различитим страдањима, постали смо неосетљиви за проблеме ближњег, стално се прибојавајући да ако се њима нешто да, онда ће се то узети од нас.
     
    С друге стране, друштво које овим својим грађанима не помаже да обезбеде остваривање својих основних права, с разлогом се прибојава да ће у међународним оквирима бити препознато као дискриминаторско. Уместо да се уочени недостатци исправљају, наше друштво је кренуло другачијим путем, закључујући по аналогији, да ако већ немају права, онда немају ни обавезе. И обратно. Због тога је Ромима дозвољено много тога што другим грађанима није. Становање у импровизованим обејктима у ужим градским центрима, вожња приручно склопљених моторних превозних средстава којима угрожавају себе и друге, нападна прошња која се понекад граничи са отимањем а понекад то и постаје. Тек када се догоди инцидент који привуче пажњу јавности, постављају се нека питања и дају предлози – најчешће погрешни. Када су пре неког времена два ромска дечака пребила старца, дечјег песника Љубивоја Ршумовића, јавност се усталасала питајући се шта раде наше социјалне службе, каква је наша правна држава, какви су нам закони. Предлагане су најстроже казне за починиоце, где се као на узор указивало на америчко правосуђе које деци суди као одраслима. Тек се ту и тамо чуо понеки усамљени глас који је помињао да можда ту има нешто и кривице свих нас.
     
    Ромима се, као правим друштвеним изопштеницима, као савременим Homo sacer-има допушта и оно што представља кршење њихових личних права, на пример права детета. На очиглед свих, на најпрометнијим раскрсницама Београда, стоје мали перачи прозора, често млађи од десет година, који пролазе између аутомобила у покрету, чекајући да се упали црвено светло на семафору. Ромска деца се, по несносној врућни, хладноћи, киши и снегу, увек могу видети како на најпрометнијим местима у граду седе или леже у прљавштини поред кутије за милостињу. Све ове злоупотребе деце (да не говоримо о дечјој проституцији и трговини људима), остављају равнодушним службе социјалне заштите, за које су ова људска бића готово невидљива, као и уосталом и за многе од нас, који их (евентуално) уочавамо тек толико да их не нагазимо. Vica verse, не чињење онога што бисмо као људска бића, да не кажем хришћани, били дужни да учинимо, сада се оправдава тиме што они немају и не прихватају никакве друштвене обавезе. И они их заиста и не прихватају. Но питање је, знају ли уопште они шта то не прихватају, да ли је њихов статус друштвених изопштеника заиста њихов избор, или су једноставно од детињства затворени у кругу сиромаштва и начину живота за који једино знају, немајући прилике да упознају другачији?
     
    На нама и на нашој савести остаје да на та питања одговоримо, или да их игноришемо. Колико год да смо сиромашни, колико год да има других који нису они а који такође пате у немаштини и заборављености, ипак не смемо да пређемо најнижи праг човечности. А прелазимо. И као друштво и као појединци. И како хришћани. Њихова изопштеност изопштава нас саме. Као друштво, из заједнице хуманих друштава, а као хришћане…?
     



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 15 минута, Жика рече

    Нико од њих не предаје овај предмет. Прва двојица су епископи а ови су свештеници па ваљда знају нешто  о исихазму.

     

     

    Не секирај се. Знам и ја што шта о екуменизму. А Зиз нешто баш и не мирише исихазам, мада зна шта је то. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 33 минута, Милан Ракић рече

    Већ у овом вики чланку о Фесту видим много "могуће" и "можда". Вероватно га зато нико и није ставио на попис римских писаца које смо морали да набубамо на првој години. А затим, он изгледа даје етимолошке коментаре на другог граматичара, који је сасвим поуздано постојао. Оно што је овде битно нагласити је "етимолошке". Реч "sacer" свакако има своје значење, али и историју иза тог значења. Уопште ме не би чудило да је наш филозоф на основу једне речи и њене историје конструисао алтернативну историју римског права. Можда. Видећемо. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 минута, Ivan Marković рече

    Не секирај се. Знам и ја што шта о екуменизму. А Зиз нешто баш и не мирише исихазам, мада зна шта је то. 

    Читао сам да Зизјулас строго пости. За Четрдесетницу скоро ништа не једе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Жика рече

    Читао сам да Зизјулас строго пости. За Четрдесетницу скоро ништа не једе.

    Па шта? Пост и исихазам су две различите ствари. Ђаво најстроже пости (нит једе, нит спи) ал није баш ћутљив...можда би Зиз теебало да олабави пост... 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Ivan Marković рече

    Па шта? Пост и исихазам су две различите ствари. Ђаво најстроже пости (нит једе, нит спи) ал није баш ћутљив...можда би Зиз теебало да олабави пост... 

    Већина исихаста је постила. Јосиф Исихаста је јео једном на дан.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 47 минута, Ivan Marković рече

    Хвала што си се исцимао, Милане. На жалост, мало шта ми ово значи. Агамбенову књигу не могу да отворим, Ђаковац ништа није навео, од овог Феста остали само фрагменти. Но добро, прелистаћу Феста под "homo" и под "sacer". Па ћемо видети. Што се Агамбена тиче, свака му част на филизофији, али он нит је историчар, нит је класичар. 

    https://www.wikizero.com/en/Homo_sacer

    Kod Festa na strani 466 (25):

    https://archive.org/details/deverborumsignif00festuoft/page/466

    dok ga je Agamben citirao u drugom delu pomenute knjige odmah na početku-stav 1.1:

    https://archive.org/details/EinaudiContemporaneaItalianEditionGeorgioAgambenHomoSacerEinaudi1995/page/n81

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 37 минута, Милан Ракић рече

    Могу да потврдим исправност цитата и његово значење. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Жика рече

    Већина исихаста је постила. Јосиф Исихаста је јео једном на дан.

    Није то спорно. Али то само значи да скуп свих посника и скуп свих исихаста имају непразан пресек. Ништа више. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Ivan Marković рече

    Није то спорно. Али то само значи да скуп свих посника и скуп свих исихаста имају непразан пресек. Ништа више. 

    Нисам разумео.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, farisejski.bukvojed рече

    Zato sto elitni fakulteti ne izbacuju kadar koji pise akademski nepostene i terminoloski nepismene strucne clanke.

    A ovde imamo profesora koji pise akademski neposteni strucni i terminoloski nepismen clanak. Nije moguce da takav "elitni" fakultet izbacuje vrhunske kadrove. Vrhunski kadar sa takvog fakulteta nije pravilo, nego izuzetak, i nije posledica elitnosti fakulteta, nego kapaciteta studenta. Takav student ("sa kapacitetom") ce kasnije u karijeri morati da otklanja svoje lose navike stecene na takvom fakultetu, kao sto neko ko nije navikao da ne cacka nos, ili ko nije navikao da redovno sece nokte, te svoje rdjave navike mora da otkloni ako ne zeli da bude smatran nevaspitanim i neotesanim covekom.

    Tvoja stvar. I nije uopšte "stvar" da li je elitni-svaki je na svoj način. Imao sam priliku da ga završim. Ne smatram sbe nekom elitom, ali mi svakako smetaju i takva seruckanja. Što se tiče ostalog, evo klasični filolog posvedoči ispravnost kako citata, tako i njegovog značenja. Zapravo svega onog sa čime si započeo seruckanje. Jer tebi nije celj bio tekst, nego otac Đakovac.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Милан Ракић рече

    Tvoja stvar. I nije uopšte "stvar" da li je elitni-svaki je na svoj način. Imao sam priliku da ga završim. Ne smatram sbe nekom elitom, ali mi svakako smetaju i takva seruckanja. Što se tiče ostalog, evo klasični filolog posvedoči ispravnost kako citata, tako i njegovog značenja. Zapravo svega onog sa čime si započeo seruckanje. Jer tebi nije celj bio tekst, nego otac Đakovac.

    Милане, велики је проблем поредити наше Роме са hominibus sacris. Јер су homines sacri били Јевреји у Трећем Рајху. Надам се да разумеш шта желим рећи. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, farisejski.bukvojed рече

    :)))

    Deco, moli vas cika bukvojed, 'ajde ostavite se "isihazma" u raspravama. To je iskustven pojam, a ne akademski. Verzirani "isihasti" upozoravaju da ga ne treba upraznjavati samostalno, nego samo i iskljucivo pod nadzorom, jer moze da bude rizican.

    Јесте искуствен, али су неки та искуства пренели на папир. На пример старац Софроније у 20. веку.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Ivan Marković рече

    Милане, велики је проблем поредити наше Роме са hominibus sacris. Јер су homines sacri били Јевреји у Трећем Рајху. Надам се да разумеш шта желим рећи. 

    Naravno. I otome treba da diskutujemo i "forumašimo". A ne oko izvora citata, te ispravnost njegovog navoda i proče. A sa čime je dikusija i započeta

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...