Постоји један порок, који се, нажалост, у друштву не сматра пороком.
То је глупост.
Ауторско жалење и његово мудро расуђивање о овој душевној болести провлачи се попут црвене нити кроз све Соломунове приче. Да, да, глупост је ментална болест која води порекло из поноса, гордости и самоуверености.
«У устима је безбожниковим прут охолости» (Приче 14:3)
Мало ко схвата последице глупости. Глупа особа је опасна и треба избегавати додир с њом:
«Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи» (Приче 14:7)
Таква особа може да дезоријентише других, она не разликује добро од зла, добро од лошег и своjим речима је у стању да нанесе непоправљиву штету души и збуни њу. По правилу су глупаци врло самоуверени, своје мишљење представљају као крајњу истину, чак ни не сумњајући да су у праву, што многе збуњује:
«Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је» (Приче 14:16)
«Безумнику се чини прав пут његов» (Приче 12:15)
У свим временима глупост се борила племенитошћу и скромношћу, глупост је увек праћена многоглагољивошћу и одсуством било каквог такта и уздржавања. Гласна је и разметљива, не може се обуздати, пршти од самоважности:
«Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље» (Приче 12:23)
«Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље» (Приче 13:16)
Глупак, особа која није свесна свог незнања, не може бити прави хришћанин. Не може да помогне Цркви, није у стању да никоме на адекватан начин каже о Богу и Цркви:
«Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако» (Приче 15:7)
Глупак је лака мета. Драге воље верује у све, не трудећи се да двоструко провери информације.
А данас се многи проблеми појављују због глупости и незнања, људи су лењи да пролазе кроз своју тмину, иако за то има пуно прилика.
Глупак је слеп, није у стању да види своје духовне проблеме, слабости. С висине своје глупости мисли о себи високо:
«Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке» (Приче 14:15)
«Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље» (Приче 14:24)
Како препознати глупост и борити се против ње?
Глупак пориче Божије присуство у његовом животу, сигуран је да се све дешава само захваљујући његовом труду и «сналажљивости». Ово је лош знак. Такође, незналице се смеју свему што је свето, не поштују туђе напоре, исмевају нечије тежње да постану бољи, хуле. За њих не постоји ништа свето, они не поштују ништа:
«Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља» (Приче 14:9)
Један од начина да превазиђете своју глупост је пронаћи мудрог учитеља и поуздавати се у нега:
«Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав» (Приче 13:15)
Свађати се с глупаком је бескорисно, глупост је непобедива за оне који не желе да је победе.
Али најбоље је сматрати себе глупаком, непрестано сумњати у своју исправност и значај. А за такву понизност Господ ће сигурно подарити Своју мудрост.
https://pravlife.org/sr/content/nepobedivi-porok-shto-je-car-solomun-rekao-o-njemu-u-svojim-prichama
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.