Душа, по дефиницији, стреми добру, правди, светости, па зато, када се на свом животном путу суочи са супротним појавама, постаје малодушна. И пре свега, зато што човек схвата своју немоћ пред бројним силама зла које владају около.
За арогантног, модерног човека, васпитаног у атмосфери успеха, напредовања у каријери и признања, осећати се немоћно је страшно. Ово је колапс свих животних ставова и циљева. Али, хришћани имају другачије погледе.
Побожне душе су увек свесне ограничења својих снага и могућности, као што псалмиста каже: „Када се разоре темељи, шта ће праведник учинити?“ (Пс. 10:3).
У таквим случајевима верници се ослањају на вољу Господњу. На крају крајева, каже се да „што је људима немогуће, Богу је могуће“ (Лука 18:27).
Ослонити се на Божју вољу значи потпуно веровати Господу. Као што је Аврам веровао Њему, који је, по речи Створитеља, био спреман да жртвује сопственог сина, знајући да Бог неће дозволити никакво зло и да ће све сам уредити.
Али, авај, ми немамо веру Аврамову. Често морамо да приморавамо себе да верујемо Богу. Заиста, поново запалити пламен вере у себи је посао, и то често прилично тежак. С времена на време морате се отрести страхова, сумњи, малодушности из своје душе, устати и кренути даље. Треба се само искрено поверити Божијем Промислу, треба само схватити да је сва наша судбина у рукама Господњим, да све наше тешкоће бледе пред Божјом благодаћу, као и све сумње које ствара наш несавршени земаљски ум.
Изреке Соломонове говоре: „Уздај се у Господа свим срцем својим, а не ослањај се на свој разум. На свим путевима својим признај Га, и Он ће управљати стазама твојим“ ( Посл. 3:5, 6 ). И ово је пут за све нас.
митрополит Антоније Паканич
приредила: Ј.Г.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.