Зашто пожелите зло лошем човеку? - протојереј Фјодор Бородин

Како спречити фрустрацију

Нажалост, ликовање је веома чест грех и покреће га земаљско разумевање истине и правде. Очекујемо одмазду за људе који чине зло, посебно нама, и мислимо да тако треба да буде. Чак и позивамо Господа за сведока и толико се излуђујемо да се понекад и молимо Господу да казни неке људе који се, чини нам се, понашају потпуно погрешно. Наравно, ово је веома далеко од онога што је право хришћанство.
Апостол Павле у својој чувеној химни љубави каже да се љубав не радује неправди, него се радује истини (1. Кор. 13, 6-6). Зло, односно бол и туга другог човека, за њега, наравно, није истина. А истина је блаженство у Царству Небеском.
Ко се радује злу? Сатана. Ово је главни носилац злобе и ликовања. Када  неког задеси невоља, ђаво се радује. Он жели да живот сваког човека буде уништен, оклеветан,  оскрнављен – пре свега живот вечни, али по могућности и привремени живот.
Ако изабереш ову позицију, ти, наравно, престајеш да будеш онај за кога апостол Павле каже: „Јер сте сви синови Божији по вери у Христа Исуса“ (Гал. 3, 26). Јер хришћанин жели спасење за сваког човека. Он је као Бог, и Бог жели да се сви спасу и радује се доброти сваког човека. Ако је неко нешто добро урадио, а ви сте љубоморни, онда је ово почетак ликовања. Ако се радујете са оним који се радује и плачете са оним који плаче испуњавајући речи апостола (Рим. 12, 15), онда сте као Христос, јер се Он радује доброти сваког човека.
 

Како не пустити зло у себи?

Шта да радимо ако нам је неко нанео много бола, уништио нам животе, вређао нас, јавно понизио – како да спречимо да нам зло уђе у душу? Постоји један универзални начин на који Господ говори: „Љубите непријатеље своје“ (Матеј 5:44). Шта можемо да одговоримо на ово? Можемо рећи да је то недостижно. Заиста, монах Силуан Атонски каже да је љубав према својим непријатељима савршенство хришћанске врлине. Треба да одрастеш до овога. Како одрасти?
Али поред тога, у истом пасусу стоји: „Молите се за оне који вас користе и прогоне“ (Матеј 5:44).
Ако се у твојој души узбурка зло према човеку, помоли се да му се душа спасе. А Господ већ зна шта ће с њим.
Такође желим да истакнем веома важне речи апостола Павла: „Не буди побеђен злом, него победи зло добром“ (Рим. 12,21). Ако, као одговор на зло које ми је учињено, пожелим зло, поражен сам овим злом, изгубио сам. Да сам зауставио зло у себи, да сам се молио за човека, да нисам пустио ове метастазе греха у своју душу, не бих се разболео од ове таме, од ове муке. А избор је наш.
Ако се у теби појави зла помисао против човека, реци: „Господе, спаси овог слугу Твога." Није битно које је вере и шта ради. Сваку особу Бог воли. Дакле, можемо се молити нелитургијски за било коју особу. После извесног времена видећете да у себи више немате никаквог зла према човеку. И чудо је да скоро увек ова особа почиње да осећа топлину вашег срца и врло често се мења. То је оно што молитва чини, побеђује ликовање.

„Допустио си себи да не волиш, али Бог остаје Отац пун љубави“

Када нас сатана позове да пожелимо нешто лоше човеку или да се радујемо што му се нешто лоше дешава, помолимо се за њега. Штавише, ликовање, изненађујуће, може променити Божју Промисао за особу.
У Соломоновим премудростима постоје ове речи: „Не радуј се када непријатељ твој падне, и немој да се радује срце твоје кад посрне. Иначе ће Господ видети, и биће гнусно у очима Његовим, и одвратиће гнев свој од њега“ (Приче 24,17-18). Гледајући на ваше задовољство, Господ може променити казну овој особи. Веома је важно да човек, који иде праведним путем, не дозволи себи да ликује, јер на тај начин нитков може избећи казну.
Зашто је ово потребно Господу? Господ ће показати да још увек воли ову особу. Дозволио си себи да не волиш, али Бог остаје Отац пун љубави. Дакле, ако су то у Старом Завету знали праведници, онда ми, новозаветни људи, чији је дух љубав, не можемо да дозволимо ликовање у својим душама.

https://www.pravmir.ru/kogda-beda-proishodit-s-drugim-raduetsya-dyavol-protoierej-fedor-borodin/