Буди добар према себи

Пре много година, пријатељ мојих родитеља био нам је у кућној посети. На одласку се поздравио са сваким од нас снажним стиском руке, продорним значајним погледом уз поруку ,,Буди добар према себи!“. Смејали смо се томе, звучало је истовремено чудно и интересантно, помало и неразумљиво јер такву изреку ми у нашем језику немамо. Мислили смо да је то покупио негде у Немачкој где је деценијама арбајтовао. Проћиће дуги низ година док не будем разумео значење и увидео значај тих његових речи.

Док одрастамо и сазревамо ми највише учимо од људи који су нам важни. Родитеља, баба и деда, рођака, кумова, свештеника, пријатеља, друштва у целини. Уз то, имамо јаку жељу да се свима њима допаднемо, да нас воле и прихвате. У томе успевамо тако што испуњавамо њихове жеље, прохтеве и очекивања које од нас и за нас имају, или верујемо да их имају. Временом, важне процесе и људе често поунутримо, чиме постају део нашег идентитета.

Кроз живот настављамо са истим жељама, прохтевима и очекивањима и од себе тражимо да све то задовољимо. Када у томе не успемо, често се осећамо лоше, тужно, бесно, неадекватно или мање вредно. У жељи да испунимо сва очекивања у вези са својим успехом заборављамо на праве себе, наше истинске потребе.

Када престанемо да се трудимо у испуњавању критеријума нашег оца или мајке, стрица или тетке, учитеља или Бога, у себи се можемо сусрести са сопственим аутентичним жељама. Зато је, што би Јалом рекао, важно да престанемо да се трудимо како се не бисмо разочарали у себе и да почнемо да се трудимо да будемо добри према себи.

https://putkaautenticnosti.wordpress.com/2018/03/29/budi-dobar-prema-sebi/