Саопштење за јавност Епископа сремског Василија

Са тугом и жалошћу се обраћамо овим јавним саопштењем, желећи да и верном народу Српске православне Епархије сремске и друштву у целини скренемо пажњу на догађаје који су се десили у Сремским Карловцима у последњих неколико дана.

Наиме, у ноћи уочи празника рођења Пресвете Богородице, 20. на 21. септембар, извршена је провала и пљачка Саборне цркве Светог оца Николаја, нашег историјског катедралног храма, који је чувар бројних светиња, споменик културе, споменик сећања нашег народа како духовни тако и национални. Други догађај се десио у ноћи 24. на 25. септембар, када је исти или истим духом вођени провалник упао у Патријаршијски двор и угрозио не само предмете културног наслеђа нашег народа из Хрватске, које треба да вратимо по оспособљавању храмова и повратку народа, него је до те мере био дрзак да је ушавши и у саме одаје Епископа могао угрозити живот Епископа и његових помоћника.

Ови догађаји су застрашујући јер показују две ствари: 1) неспремност да се суочимо са изгредницима и да их, зарад смањења даљих њихових активности, у што краћем року спречимо да наставе да краду, као и 2) показују да друштво у ком живимо проживљава истинску кризу јер је спустивши лествицу достојанства људске личности на преживљавање „пуњењем стомака“, занемаривањем изграђивања правих вредности људскости и инсистирања на њима допринело да више ништа није свето и да све може бити узето и отето. Предмети који су однети из храма и из Патријаршијског двора нису власништво појединца, него институције која чува оно што је и сама наследила, и што треба да проследи на даље чување. Када нешто буде украдено из цркве, заправо је украдено од народа Божијег који је све то даривао као доказ своје вере у Бога, украдено је од сећања генерација које тек треба да дођу.

Пишући ово саопштење до нас је дошла вест да је изгредник ухваћен и да је у питању младић или више њих, који је тек почео свој живот. Питамо и себе и све одговорне у овоме друштву како смо дошли до овог ступња неосетљивости и немарности једних према другима. Питамо и себе и друге, а молимо се Богу, да Господ тог младића и све њему сличне посети благодаћу покајања и дарује му снагу да изађе из блата у ком се нашао. Овом приликом апелујемо на све чиниоце да истински, Бога ради и нашег народа ради посветимо пажњу како физичком очувању наших цркава и споменика, тако и чувању душа деце и омладине од пада у те и такве грехове којима угрожавају не само свој живот, него и будућност народа ком припадају. Не смемо и не можемо дозволити себи такав луксуз да ништа не чинећи порађамо генерације које ће уместо да буду градитељи и ствараоци, постати рушитељи и разоритељи сами себе.

У нади да ће ово саопштење бити схваћено као молба и вапај за борбу за људе, за душе људске, чекамо коначно разрешење ових немилих догађаја.

Епископ сремски Василије

СПЦ