Патријарх Порфирије: Позвани смо да чувамо светосавске корене

Свети Сава је где год су његови православни потомци посадио семе светости, истине, правде и љубави. Из тог светосавског, христоликог, православног семена развило се стабло које су неговали наши преци и које су нама дали у наслеђе, дали нам благородне плодове нашег заједништва, истине и јединства, а ми наследивши те плодове позвани смо да даље не само чувамо светосавски корен и стабло, не само да чувамо светињу, него да живећи светињом и даље је унапређујемо тако што у њој растемо, знајући ко смо, рекао је патријарх Порфирије.

Након светог евхаристијског сабрања у манастиру Милешеви, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је заједно са отачаственим архијерејима дошао 10. маја 2022. године у храм Светог великомученика Георгија на Гукама у Пљевљима, где га је дочекао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са многобројним верним народом (фотогалерија).

Након свечаног дочека патријарх Порфирије је освештао црквено-народни дом, а потом је сабранима захвалио на топлом и величанственом дочеку и истакао:

-У овим данима сви ми још увек осећамо радост прослављања Васкрсења Христовог. У том празнику ми препознајемо, славимо и сведочимо и своје лично, појединачно васкрсавање, али и васкрсавање свих нас као заједнице, из сваког пада у свако усправно стање, васкрсавање из сваког мрака у сваку светлост, знајући да је наша перспектива и опредељење васкрсавање и устајање из сваког греха у врлину. Врлина није ништа друго него прослављање имена Божјег, устајање из сваке лажи у сваку истину. Знамо и из Васкрсења Христовог да је Бог онај који побеђује нечастивог, али исто тако сте ви, браћо и сестре, најбољи сведоци да у Васкрсавању Христовом васкрсавамо и ми непрестано, да у нама васкрсава светиња и да увек светиње имају последњу реч, а не оно што се бори против светиње.

Свети Сава је где год су његови православни потомци посадио семе светости, истине, правде и љубави. Из тог светосавског, христоликог, православног семена развило се стабло које су неговали наши преци и које су нама дали у наслеђе, дали нам благородне плодове нашег заједништва, истине и јединства, а ми наследивши те плодове позвани смо да даље не само чувамо светосавски корен и стабло, не само да чувамо светињу, него да живећи светињом и даље је унапређујемо тако што у њој растемо, знајући ко смо. Само онда када знамо ко смо и одакле смо, када знамо да је наш оквир светосавски, када знамо да је он наше и име и презиме, онда ће у том саосећању и наша националност и српско биће добити своју пуну меру и значење. Тада ће наше српско име у пуној мери бити освећено и просвећено благодаћу Божјом, оно ће надрастати себе, бити широко и дубоко толико да свако ко је другачији и припада другом народу, ко се на други начин моли Богу, имати места у нашем бићу, љубави и души, закључио је патријарх Порфирије.