Jump to content
  • Значајно
    александар живаљев
    александар живаљев

    АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ (електронска петиција)

      преузимање.jpg

    АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

    Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-
    приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка и

    приморска епископија и Милешевска епископија) доживјели су кулминацију доношењем
    тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно
    крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на
    територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета
    цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално
    стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно
    утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске
    православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских
    заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само
    Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним
    законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни
    положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има
    карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с
    изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне
    егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих
    највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се
    наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог
    свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно
    што је СПЦ тада протиправно било одузето.
    Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем
    некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није
    донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао
    мјерити с тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“.
    Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и
    лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном
    прогону. Наглашавамо да се:

    - од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и
    „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем
    вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне
    Црногорске цркве у доба Петровића
    - круг потпуног расрбљавања, односно, расправослављења Црне Горе,
    треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом
    назови-Црквом
    - негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на
    просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања)
    - оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске
    православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је
    историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из
    династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне
    Горе од 17. до средине 19. вијека

    - епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су
    вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна
    државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које
    ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору
    данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање,
    будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила
    присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању
    и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли
    припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини
    традицију Епархије зетске коју је прије 800 година основао сам Свети Сава.
    - путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно
    пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске
    православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили
    велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе.

    Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у
    православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска
    патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања
    црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, најозбиљније
    изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезање власти у Подгорици у
    црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање
    православља у Црној Гори у било ком облику.
    Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и
    грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње
    насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права,
    симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на
    простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска
    и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

    Покретач: др Васиљ Јововић

    WWW.PETICIJA24.COM

    Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорскоприморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка иприморска епископија и...

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Амфилохије, Матија, Ковић — стотине српских интелектуалаца потписало апел за одбрану српских светиња

    Апел је потписало више стотина грађана, а списак није коначан јер потписивање апела и даље траје

    Од  ИН4С  -  01/01/2020 
    crkvena-zvona-640x427.jpg Илустрација (Фото: pravoslavie.ru)

    Због најновијих дешавања у Црној Гори и доношења новог црногорског Закона о слободи вјероисповјести научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани подигли су свој глас против насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права СПЦ.

    Потписници апела захтијевају да антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена.

    Апел је потписало више стотина грађана, а списак није коначан јер потписивање апела и даље траје.

     

    Списак су до сада потписали: 

    Митрополит др Амфилохије (Радовић) са свештенством

     

    Владика Јоаникије (Мићовић) са свештенством

    Милош Аврамовић, редитељ

    Жељка Аврић, књижевник

    Мирослав Алексић, књижевник

    Гаврило Анђелић

    Горан Аничић

    Срђан Антић

    Биљана Антоњак

    Аида Арсовић

    Зоран Арсовић

    Здравка Бабић, књижевник

    Благоје Баковић, књижевник

    Милица Бакрач, књижевник

    Никола Баловић

    Мирјана Бановић

    Жељка Башић

    Миладин Берић, књижевник

    Данило Бећковић, редитељ

    академик Матија Бећковић

    Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС

    Бојан Благојевић

    Стефан Богдановић

    проф. др Владимир Божовић

    проф. др Драгиша Бојовић

    Јелена Бојовић

    Миланко Боровчанин, књижевник

    Иван Брајовић

    Катарина Брајовић, књижевник

    Бошко Бранковић

    проф. др Весна Братић

    проф. др Вељко Брборић

    Ђорђе Брујић, књижевник

    проф. др Ђорђе Бубало

    Мирјана Булатовић

    Душан Булић, сценариста

    Јован Бурић, љекар

    проф. др Снежана Божанић

    проф. др Горан Васин

    доц. др Дејана Васин

    Тодор Живаљевић Велички, књижевник

    Миомир Мишо Вемић, сликар

    Димитрије Војнов, сценариста

    Горан Врачар, књижевник

    Мр Жељко Вујадиновић, историчар

    Блажо Вујовић

    Милена Вујовић

    Огњен Вујовић

    Јована Вујовић

    Верољуб Вукашиновић, књижевник

    Вид Вицко Вукелић, књижевник

    Сташа Вукић

    проф. др Жана Ковијанић Вукићевић

    Бећир Вуковић, књижевник

    проф. др Игор Вуковић

    Др Момчило Вуксановић, председник Српског савјета ЦГ

    Ратко Вулановић, вајар

    Нађа Вучељић

    Катарина Вучинић

    мр Јелена Газдић

    Веселин Гатало, књижевник

    др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник

    Данијел Гатарић, књижевник

    проф. др Василије Гвозденовић

    Александар Глигорић

    Јелена Глишић, књижевник

    Славко Горановић, гуслар

    Марко Дабић

    Његош Дамјановић

    мр Томаш Дамјановић, историчар

    Немања Девић, истраживач-сарадник

    Снежана Денкер

    академик Љубодраг Димић

    Стефан Димитрије Димић, проф.

    Феђа Димовић

    Сандра Драгаш

    проф. др Рајна Драгићевић

    Будимир Дубак, књижевник

    Мирко Думановић

    Катарина Дурутовић

    мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар

    Драгица Ђекић, књижевник

    проф. др Ђорђе Ђекић

    Гојко Ђого, књижевник

    Владимир Ђондовић

    Др Славољуб Т. Ђукић

    Тамара Ђукић

    Милорад Ђурђевић, књижевник

    Јовица Ђурђић, књижевник

    Новица Ђурић, књижевник

    Мирјана Елез

    Мајо Еурошех

    Младен Живић, Зајечар

    др Александар Живковић, љекар

    мр Војислав Живковић, историчар

    проф. др Наташа Вујисић Живковић

    проф. др Александар Животић

    мр Младен Загарчанин, археолог

    др Ана Зечевић, театролог

    Мина Зиројевић

    Александар Иванов

    Владимир Ивановић

    Мирослав Илић

    Огњен Јанковић

    Тијана Јањевић, проф. руског

    Александра Јањин

    Маријана Јелић

    академик Синиша Јелушић

    Божидар Јеловац, председник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља

    Зоран Јовановић

    Наташа Андрић Јовић

    Јована Јоветић

    др Васиљ Јововић

    Дарко Јововић, књижевник и публициста

    мр Огњен Јововић, проф.

    Ранко Јововић, књижевник

    Зоран Јотановић

    Златко Јурић, књижевник

    Владо Караџић, стоматолог

    Војислав Караџић, књижевник

    Владимир Карић

    Светлана Камбери

    Џенита Камбери

    Боро Капетановић, књижевник

    Велимир Касалица, глумац

    Кристина Кекић

    Мара Керановић

    Горан Киковић, историчар

    Филип Киковић

    проф. др Зоран Кинђић

    проф. др Микоња Кнежевић

    проф. др Душко Ковачевић

    проф. др Милош Ковачевић

    Николина Ковачевић

    Предраг Ковачевић

    проф. др Вања Ковић

    проф. др Милош Ковић

    Момчило Копривица, књижевник

    проф. др Часлав Копривица

    Зоран Костић, књижевник

    Гордана Коњевић, економиста

    Вишња Косовић, књижевник

    Биљана Кочановић

    проф. др Родољуб Кубат

    проф. др Душан Крцуновић

    Милорад Кураица

    Павел Кузмин

    Славољуб Лазаревић

    Илија Лакушић, књижевник

    Давид Лалић, књижевник

    проф. др Дејан Лаловић

    проф. др Горан Латиновић

    мр Сандра Лукић, историчар

    Жељко Лучић, проф.

    Дејан Љушић

    проф. др Владимир Малбашић

    Андреа Маловић

    Ања Маловић

    Бојана Маловић

    проф. др Марко Маловић

    Наташа Маловић

    Маја Мандић

    др Ружица Марић

    проф. др Смиља Марјановић Душанић

    Александар Марковић

    Драган Марковић

    Милена Марковић

    Јован Маркуш, публициста

    др Никола Маројевић

    проф. др Саво Марковић

    др Милена Мартиновић

    Сава Гуслов Марчета, књижевник

    проф. др Драга Мастиловић

    Веселин Матовић, проф.

    Радмила Митрић Матовић, проф.

    Драгана Мијушковић, проф.

    др Ратомир Миликић, виши научни сарадник

    проф. др Дејан Мировић

    проф. др Александар Милановић

    Предраг Баћко Милачић, књижевник

    Милан Михајловић, књижевник

    доц. др Кристина Митић

    др Катарина Митровић

    Велибор Митровић

    Ранко Мићановић, књижевник

    Милутин Мићовић, књижевник

    Маријета Мојашевић

    проф. др Данило Мрдак

    Ања Николић, истраживач сарадник

    Ђорђе Николић

    Јованка Стојчиновић Николић, књижевница

    Катарина Николић

    Кристина Николић

    Мирослав Николић

    Соња Николић

    Желидраг Никчевић, књижевни критичар

    Иван Нешић

    Ања Николић, истраживач сарадник

    доц. др Ненад Нинковић

    Владимир Ножовић

    Милорад Обреновић, књижевник

    Мошо Одаловић, сликар

    мр Никола Ожеговић

    проф. др Ана Јањушевић Оливери

    Бранислав Оташевић, књижевник

    Анђела Павићевић

    Рајко Палибрк, књижевник

    Ранко Павловић, књижевник

    Блажо Паповић, књижевник

    проф. др Владан Перишић

    проф. др Драго Перовић

    Славко Перошевић

    Биљана Петковић

    проф. др Жарко Петковић

    Драган Петровић

    Радмила Радиновић Петровић

    др Радован Пилиповић

    Кристина Пинтарић

    Александра Поповић

    Перивоје Поповић, књижевник

    Александар Протић

    Милојко Пушица, проф.

    Љиљана Раденовић

    Зоран Хр. Радисављевић

    др Иван Радовић, физичар

    Анђела Радовић

    Иван Радовић

    Маја Радовић

    академик Мира Радојевић

    др Недељко Радосављевић

    Симо Радић, историчар

    Павле Радованчевић

    проф. др Ифигенија Радуловић

    Селимир Радуловић, књижевник

    Гојко Раичевић, публициста

    Жељко Раичевић

    Живојин Ракочевић, књижевник и публициста

    Веселин Ракчевић, књижевник

    Митар Ракчевић

    Александар Ранковић

    Ранко Рисојевић, књижевник

    Др Петар Ристановић, научни сарадник

    Дејан Ристић

    Миљана Ристић

    Милан Ружић, књижевник

    Љубивоје Ршумовић, књижевник

    Никола Савељић

    Виктор Савић, глумац

    Душан Савић, књижевник

    Радомир Савић

    Миленко Савовић

    Драган Сакић

    мр Свјетлана Самарџија

    Слободанка Самарџић

    Илија Саџак

    Марко Саџак

    Милан Саџак

    проф. др Младенко Саџак

    мр Салих Селимовић

    проф. др Радоје Симић

    проф. др Јелена Јовановић Симић

    Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ

    Горан Спасојевић, свештеник

    Александар Спајић

    Тамара Сретовић

    Славољуб Сталетовић

    проф. др Драган Станић, председник Матице српске

    Новица Станић, љекар

    Вељо Станишић, сликар

    Данијела Станкић

    Владан Станковић, историчар

    проф. др Драгана Вељковић Станковић

    проф. др Александар Стаматовић

    проф. др Јелица Стојановић

    доц. др Борис Стојковски

    мр Бојан Струњаш

    Александра Тијанић

    Аћим Тодоровић, књижевник

    Бојана Тодоровић

    мр Мирко Тољић, сликар

    др Марка Томић Ђурић, научни сарадник

    Бошко Ћирковић

    Радомир Уљаревић, књижевник

    мр Радоје Фемић

    Дамјан Ћулафић, правник

    Сања Шаровић

    Горан Шаула, књижевник

    Лана Шаула

    проф. др Богољуб Шијаковић

    Ранко Шкулетић

    Синиша Шолак

    др Ирена Шпадијер

    проф. др Михаило Шћепановић

    проф. др Стеван Шћепановић

    доц. др Небојша Шулетић.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...