Молитвено дочекана рука Светог Саве у Београду

Поводом молитвене прославе празника Вазнесења Господњег и славе града Београда, данас је у Вазнесењској цркви свечано дочекана рука Светог Саве која ће предводити овогодишњу Спасовданску литију, известила је Ивана Обрадовић, сарадник радија. Једини преостали део моштију првог српског Архиепископа стигао је данас из манастира Милешеве у пратњи Митрополита милешевског г. Атанасија и Епископа моравичког г. Тихона. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дочекао је свету руку испред цркве заједно са Преосвећеном господом викарним Епископима Доситејем, Иларионом и Петром, свештенством, монаштвом и многобројним верним народом. Присутнима се, пригодним словом, обратио Његово Преосвештенство Епископ војни и липљански г. Доситеј који је беседио о нашем оцу Светом Сави. Након беседе Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар је уз саслужење свештенства служио празнично бденије.

На дан празника Вазнесења Господњег, 29. маја 2025. године, у цркви посвећеној овом празнику у Београду биће служена света архијерејска Литургија са почетком у 9 часова, а са истог места у 19 часова кренуће литија са руком нашег светитеља који је рођен пре тачно 850 година. У Светосавском храму рука ће остати изложена неколико дана верном народу на целивање.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа липљанског и војног г. Доситеја:

"Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, драги Београђани, наши свечари, сабрали смо се под сводове овог световазнесенског храма да прославимо славу Богородичиног Белог Града.

Данашње славље је посебно јер нас походи посебан гост, гост који је и домаћин, јер је он себе усадио у Светосавску Цркву, у Виноград Христов засађен у роду српском. Свети Сава, духовни отац, долази деци својој да нас и данас као некада у Дому Спасовом, у Светој Жичи, поучи о Правој Вери, да нас утеши и благослови. Свети Отац наш Сава долази нам из Свете Лавре Милешевске, задужбине његовог синовца краља Владислава, у којој су његове Свете Мошти почивале од 1237. када су пренете из Трнова па све до 1594, када су их Турци однели и спалили на Врачару. Но, човекољубиви Господ није дозволио да целе нетљене Мошти прогута огањ и да српски народ заувек буде лишен физичког присуства свог Духовног Оца и првог српског архиепископа. Неизрецивом милошћу Божијом део светих и целебних моштију Савиних, његову руку, сачували су милешевски монаси и она данас долази у српску престоницу да нас све благослови. Има ли, браћо и сестре већег благослова за нас него да савијемо своје вратове и приклонимо главе пред овом руком Светог оца нашег Саве? Пред светом руком која је рукополагала прве српске епископе и која је положила краљевски венац на главу Првовенчаног краља!

Мошти Светитеља сведоче, пре свега, силу Васкрсења Христовог. Светитељи, током овоземаљског живота својим непрестаним трудом и подвигом испунивши јеванђељске заповести показали су се, по  речима Светог Апостола Павла, као савршени „храмови Духа Светога“. Зато у Светим Моштима, у обоженој људској плоти, и пребива Сила Божија. Кроз свете врлине, водећи тешку и сурову борбу са старим човеком у себи, са сваких грехом и пороком, светитељи су се удостојили да се у њих усели свеосвећујућа благодат Божија, и да још пре Суда Божијег и општег Васкрсења преко својих нетрулежних тела засијају славом и силом Васкрсења.

Свети отац Сава оврлиниши себе, охристовивши себе, још за живота окусио је тајну Васкрсења. Зато је још док је земљом ходио, силом Божијом која је у њему пребивала из мртвих васкрсавао а по свом представљању не престаје да буди из греховног сна, да уздиже ка врлини и васкрсава народ српски. И данас долази у овај град да би сутра на празник Вазнесења Господњег опет позвао Србе на Правоверје, да се чврсто држимо Православне вере наших Отаца али и на Правоживље, да живимо, православно,  врлински онако како су живели и наши свети преци.

Драга браћо и сестре, као истинска деца Светог Саве потрудимо се да  живимо и деламо светосавски, да будемо на путу Христовом, на путу истине и правде, не би ли се  и на нашем покољењу испуниле оне речи Светог Владике Николаја којима завршава своју Небеску Литургију:

„А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ка олуја,
То Србија кличе АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Сава води“.

Добро нам дошао свети Оче наш Саво, Почетку свих наших почетака, и Путовођо наш ка Царству Божијем. Где год да се осврнемо и да погледамо Тебе сусрећемо, у Хиландару, у Студеници, у Жичи, у Милешеви, и у свакој српској школи и у учионици са зидова нам светли твој христолики лик. Чврсто нас држи овом својом светом руком која стоји пред нама и приведи нас Христу Спаситељу да заједно са тобом славимо Бога Нашега, Пресвету Тројицу, Оца и Сна и Светога Духа, у векове векова. Амин."

Извор: Радио "Cлово љубве"