Krstaški ratovi - bajke i istina

[marko_13]

Историографске две најбоље књиге по мени су Оксфордска историја крсташких ратова и Први крсташи, у изадању Кембриџа. Обе књиге су на енглеском.

[presretach]

Na srpskom sta mogu da biram?

[marko_13]

Искрено на српском неку темељну историографску књигу немаш. То је моје мишљење, јер ко год да се бавио конкретно само крсташким ратовима бавио се тиме полуаматерски, као нпр. Фајфрић.

[presretach]

Hvala.

Sta na srpskom predlazes, a da nije istoriografska?

[marko_13]

"Крсташки ратови у очима Арапа".

[zivkov]

Našao sam određene podatke o krstaškim ratovima u knjizi "Sveti Đorđe vitez Boga živoga, Svetigora, Cetinje-Beograd, 2008.". U ovom delu postoje i određeni detaljni opisi skrnavljenja od strane "krstaša".

Ovde navodim većinu podataka o toj i sličnoj tematici iz knjige:

"1095. sa prvim "krstaškim" ratom počinju prva skrnavljenja i pljačkanja vizantinskih ... svetinja" str. 12

"1185. postoji srbska monaška kolonija u Solunu, koja se ističe u odbrani grada od papskih "krstaških" hordi. Vizantinski istoričar N. Honijat svedoči da one "ne zaziru ni od svetih mesta, niti štede one koji su u njih radi zaštite pribegli. Sa oružjem u rukama usrću u crkve i ubijaju sve koje zateknu. Bacaju na zemlju svete ikone i gaze ih, a dragocene ukrase sa njih otkidaju. Neki čak kao pobesneli skaču na Časne Trpeze i igraju po njima, uz najskaradnije pesme i kaljajući ih svakojako... Mirom koje teče iz groba slavnoga Čudotvorca Dimitrija mažu svoje čizme i još goroj ga poruzi izvrgavaju, kao i samo pravoslavno bogosluženje, lajući, urlajući, vrišteći kada naiđu na one koji se Bogu mole". Ulice behu pune ljudskih trupova bez odeće, a mnoge sami Latini mešahu sa lešinama konja i magaraca da bi ih još više ponizili. U Dalmaciji nasrtaji latinskog sveštenstva na pravoslavne postaju sve oštriji, u Splitu pravoslavnima biva oduzet i poslednji hram - Uspenja Presvete Bogorodice." str. 13

"1204."krstaška" vojska u krvi osvaja i pljačka Carigrad i proteruje iz njega vizantinskog cara i patrijarha sa episkopima. Manastir Svetog Georgija Manganskog teško je poharan Časna Trpeza velelepne Svete Sofije, načinjena od skupocenog kamena, savršenstvo lepote i bogatstva, biva razlomljena maljevima i razdeljena između pljačkaša, sa ostalim crkvenim utvarima. Hrišćanski vitezovi sa zapada uvode konje i magarad u sam oltar da potovare plen, a životinje koje pod teretom padnu, ubijaju usred crkve i ostavljeju ih u lokvama krvi... Tom prilikom Latini iz carigradskih riznica otimaju i ruku Svetoga Georgija i šalju je u Veneciju, gde se i danas nalazi u crkvi Svetoga Marka, zajedno sa još jednim relikvijarom venecijanske izrade, sa srebrnom pločom i grčkim natpisom, u kome se pominje još jedan delić Moštiju Svetoga Georgija. Papa Inokentije Treći u jednom pismu iz 1205. upućenom novoustoličenoj latinskoj jerarhiji u Carigradu, iskazuje radost što je Bog "oslobodio" grčko carstvo od gordih i predao ih smirenima" to jest zapadnim "krstašima". Iste 1204. godine osnivaju se Latinsko carstvo i latinska unijatska crkva na čelu sa latinskim carigradskim patrijarhom, koji opstaju do 1261. g." str. 13 i 14

Rušenje Latinskog carstva 1261. godine oslobađanjem Konstantinopolja od stane vojske vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa (1225-1282) "toliko razgnevilo Rim da je tadašnji papa Urban IV 1262. g. objavio "oproštaj greha" onima koji se budu borili protiv pravoslavnog hrišćanskog cara, jednako kao i onima koji idu u "krstaške" ratove protiv muslimana (Registres d Urbain V, Guiraud CXXXI). str. 116 navedene knjige.

Među ovim citatima nalazi se i svedočanstvo vizantijskog istoričara Honiata i citat iz "Registres d Urabain V".

[Chevalier]

Frustrated with the ways in which the Crusades have been used and distorted, a few historians are now attempting to close the yawning gap between the academy and general readers. Among the new crop of histories are Thomas Asbridge’s The First Crusade: A New History, Jonathan Phillips’ The Fourth Crusade and the Sack of Constantinople, and Christopher Tyerman’s Fighting for Christendom: Holy War and the Crusades. All three of these writers are distinguished historians. All three seek to bring the fruits of decades of scholarship to a popular audience. And all three are keenly aware that in the process they are smashing many cherished myths.

http://www.firstthings.com/article/2007/01/crusaders-and-historians-42

[zivkov]

Šta kažete na ovaj video?

Bitka između Rusa i teutonskih vitezova:

http://www.youtube.com/watch?v=A3ExQkVFGJw&list=FLnjMu7VoxBhM6DoItbDr92A&index=3

[с.ж.]

Frustrated with the ways in which the Crusades have been used and distorted, a few historians are now attempting to close the yawning gap between the academy and general readers. Among the new crop of histories are Thomas Asbridge’s The First Crusade: A New History, Jonathan Phillips’ The Fourth Crusade and the Sack of Constantinople, and Christopher Tyerman’s Fighting for Christendom: Holy War and the Crusades. All three of these writers are distinguished historians. All three seek to bring the fruits of decades of scholarship to a popular audience. And all three are keenly aware that in the process they are smashing many cherished myths.

http://www.firstthin...d-historians-42

На жалост, баш као и са Србима, Западни 'стручњаци' показују да још нису спремни да напишу нешто заиста поуздано и свеобухватно. Разлог за то је чињеница ду су сви или претерано пристрасни, или претерано безосећајни. Неки фаворисују традиционалнију Западну тачку гледишта, неки муслиманску, неки православну (која је још можда и најумеренија, јер су једино православно-пристрасни показали имало обзира за патњу других (ретко се у традиционалнијим Западним и муслиманским анализама помиње патња других)), а неки врло аналитичку, и безосећајну (што може изгледати више научно, али такође има ефекат да 'стерилизује', и одстрани људски фактор; Сматрам да се не може користити исти тон у опису жаба, и опису катастрофалних ратова). Занимљиво је (и донекле болесно) и то да неки на Западу, који су постали (понекад несвесни) мрзитељи Хришћанства, заузимају крајње анти-Хришћански став.

Значи, на крају, ни једна досадашња студија није поуздана. Ни горе поменута издања од Кембриџа и Оксфорда нису за похвалу. Они неретко и не помињу да су тамошњи Хришћани били православци, да су их Крсташи третирали исто или горе него муслимане (православно свештенство није имало приступ цркви Христовог гроба, и другим великим светињама, и било је у можда и горој позицији него за време муслиманске владавине (која ни сама није никако била лака)). Неретко не наиђе на врло озбиљне студије које не помену ни то да је црва Христовог гроба била скоро скроз уништена од стране муслимана (што је био један од повода саме ратове), ни какав је био положај православних (као већине тамошњег хришћанског), нити доста другог. Шта помињу зависи од тога какву слику желе створити, и каквој информацији су имали приступ. Не мислите ни да су Окфорд и Кембриџ потпуно имуни.

[Sudija]

Pozdrav za kolege istoričare ako ih ima,a njušim da ih ima .smesko.

 

Da li se svi vojnici koji idu mačem,simbolom Hrista,na nevernika mogu nazvati krstašima?

 

Elem,koliko se sećam sa predavanja sa faxa,oko 1312.naš kralj Milutin je svom tastu Androniku II poslao relativno veliku vojsku pod komandom vojvode Novaka Grebostreka.Čini se da ova srpska vojska nije bila pod direktnom komandom Andronika II već da se samostalno borila,verovatno u južnom delu Male Azije protiv persijanaca ili turaka pečeneza,sad se ni ja ne sećam najbolje.Uglavnom,naša vojska je se borila sa tolikim uspehom da je upravo zahvaljujući njoj turska vojska potisnuta te je omogućen ponovni ulazak u Jerusalim gde je vojvoda Novak Grebostrek podigao crkvu Svetih arhangela.

 

Naši Srpski krstaši,zar ne?

[Grizzly Adams]

Ево нашег крсташа Новака:

 

[Sudija]

Pozdrav za kolege istoričare ako ih ima,a njušim da ih ima .smesko.

 

Da li se svi vojnici koji idu mačem,simbolom Hrista,na nevernika mogu nazvati krstašima?

 

Elem,koliko se sećam sa predavanja sa faxa,oko 1312.naš kralj Milutin je svom tastu Androniku II poslao relativno veliku vojsku pod komandom vojvode Novaka Grebostreka.Čini se da ova srpska vojska nije bila pod direktnom komandom Andronika II već da se samostalno borila,verovatno u južnom delu Male Azije protiv persijanaca ili turaka pečeneza,sad se ni ja ne sećam najbolje.Uglavnom,naša vojska je se borila sa tolikim uspehom da je upravo zahvaljujući njoj turska vojska potisnuta te je omogućen ponovni ulazak u Jerusalim gde je vojvoda Novak Grebostrek podigao crkvu Svetih arhangela.

 

Naši Srpski krstaši,zar ne?

 

Evo da citiram samog sebe,čisto da dopunim svoj post sa prethodne stranice jer sam došao do novijeh podataka.

Naime,arhiepiskop Danilo,biograf kralja Milutina,opisujući akcije Srpske vojske protiv turaka u Maloj aziji pod komandom vojvode Novaka Grebostreka kaže-"Srbi su njihova(turska) tela sekli kao trsku“. Posle ove pobede, kralj Milutin je u Jerusalimu podigao crkvu Svetih arhangela, a posle je sagradio konake,bolnicu gostionicu za sve srpske i slovenske kaluđere i hodočasnike u Svetoj zemlji.

 

Nije mala stvar imati svoj manastir u Svetoj zemlji.Mada ako me sećanje dobro služi i sveti Sava je podigao jedan manastir tamo.

[Rašo]

Када је Свети Сава први пут походио Свету земљу откупио је у Акри од Латина цркву Светог Георгија. У тој цркви су служили српски монаси а служила је и за одмор српским ходочасницима на путу по Светој земљи. Данас је овај манастир под управом Јерусалимског патријарха, а у њему служе Арапи - хришћани.

Када је Свети Сава по други пут боравио у Светој земљи био је смјештен на Сиону, у кући Светог Јована Богослова. Послије његовог боравка овдје се пет година богослужило на српском језику, а предање каже да је заузврат наш Светитељ под црква прекрио сувим златом.

[Sudija]

Nope.

Nope?

[Sudija]

Dragi,

Svaka Vizantijska"rekonkista" je bila upravo religijski motivisana.Kada je vraćala izgubljene teritorije od nevernika i kada je pacifikovala varvare ona je to činila "u ime Hrista"da bi uspostavila nove episkopije i samim tim od konvertovanih hrišćana ubrala parohijal,širila uticaj,ekspoatisala ljusku snagu i prirodne resurse osvojene ili reosvojene teritorije.Ništa drugo nije bio motiv i Krstaških ratova.Tj da se preciznije i profesionalnije izrazim-Povod Krstaških ratova je bio oslobođenje Hristovog groba,supresija nevernika itd,a razlog je bila pljačka(i naravno nove parohije)i prestiž,kao i u svakom ratu.

E sad,možda sam pogrešio što nisam stavio navodnike pod "naši Srpski krstaši",jer defacto oni nisu bili krstaši Krstaške armije ali je zato Vizantijsko-srpski pohod 1312.itekako bio u "krstaškom" maniru.