Krstaški ratovi - bajke i istina

[marko_13]

Иначе папа је био тај који је представљао гарант јединства Цркве, а не константинопољски патријарх.

[Дунавац]

Падом Рима, средиште Царства постаје Константинопољ и сви цареви се ту крунишу. Одоакар је 456. прекинуо континуитет царева устоличених у Риму, чиме цар у Цариграду (п)остаје једини легитимни. Ово није довођено у питање у периоду 456. - 800.

[marko_13]

Е, видиш како су аргументи слаби... Крене се од Константина и стигне се до Одоакара. Дакле, историјске околности су довеле до тога да се центар крунисања премести у други град. За Запад су историјске околности исто тако утицале да папа када је дошло до успона његове и Карлове моћи схвати да су прилике такве да он има право крунисања. Суштина је да нема никаве од стране Бога откривене реалности, већ пуких историјских околности.

[Дунавац]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

[Crveni Baron]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

Kao politicki projekat odvajanja od Konstantinopolja koji tada realno nije vise bio u stanju dfa pruza adekvatnu zastitu Rimu. A i iz zahvalnosti sto mu je sacuvao Papski tron.

[marko_13]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

По чијем закону или логици је могао постојати само један?

[marko_13]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

Kao politicki projekat odvajanja od Konstantinopolja koji tada realno nije vise bio u stanju dfa pruza adekvatnu zastitu Rimu. A i iz zahvalnosti sto mu je sacuvao Papski tron.

То је проблем једностраног погледа. По њима они се нису ни од чега одвајало већ су наставили свој континуитет, прекинут услед неповољних историјских околности.

[Дунавац]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

Kao politicki projekat odvajanja od Konstantinopolja koji tada realno nije vise bio u stanju dfa pruza adekvatnu zastitu Rimu. A i iz zahvalnosti sto mu je sacuvao Papski tron.

То је проблем једностраног погледа. По њима они се нису ни од чега одвајало већ су наставили свој континуитет, прекинут услед неповољних историјских околности.

"По њима" је кључно  thank_you777 Ако је нешто прекинуто, онда више није континуитет, је ли тако? А у Цариграду континуитет никад није прекидан.

По чијем закону или логици је могао постојати само један?

Једна Црква (на небу) - један цар (на земљи) - по тој логици. Наравно, престала је да важи 1054. кад папа проглашава "своју" цркву...

[marko_13]

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

Kao politicki projekat odvajanja od Konstantinopolja koji tada realno nije vise bio u stanju dfa pruza adekvatnu zastitu Rimu. A i iz zahvalnosti sto mu je sacuvao Papski tron.

То је проблем једностраног погледа. По њима они се нису ни од чега одвајало већ су наставили свој континуитет, прекинут услед неповољних историјских околности.

"По њима" је кључно  thank_you777 Ако је нешто прекинуто, онда више није континуитет, је ли тако? А у Цариграду континуитет никад није прекидан.

По чијем закону или логици је могао постојати само један?

Једна Црква (на небу) - један цар (на земљи) - по тој логици. Наравно, престала је да важи 1054. кад папа проглашава "своју" цркву...

Наравно да је "по њима", као што је ово "по теби". Када је нешто прекинуто не значи да се не може васпоставити и обновити континуитет. Ево нпр. наша патријаршија. По њима је континутет васпостављен тим чином јер је то била реалност. Василевс није имао никаву власт над већим делом Европе и Цркви је требао покровитељ. Проста математика.

Апсурдно је да цар буде гарант јединства на земљи! Он је само осигуравао (али не увек) и пружао логистичку подршку, јер је био у могућности. Твој став је у суштини стран православљу (иако је имао своје заступнике), а назива се цезаропапизам и углавном га користе Западни аутори да дезавуишу нас. А како ово - једна Црква на небу, побогу човече!? Значи Црква на небу, а цар на земљи, буди Бог с нама!

[Дунавац]

Добро, лоше сам се изразио. Мислио сам Црква у смислу јединства Бога и народа. Црква као веза између Неба и Земље. Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај).

[Дунавац]

Цезаропапизам? Па зар није то дефиниција Ватикана?

[marko_13]

Цезаропапизам? Па зар није то дефиниција Ватикана?

То је папоцезаризам!

[marko_13]

Добро, лоше сам се изразио. Мислио сам Црква у смислу јединства Бога и народа. Црква као веза између Неба и Земље. Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај).

Откуд ти то да је данас више цркава!? Мени то није познато, јер ја исповедам Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Црква је једна на земљи, као и на небу. Цар је пратећи фактор, никако водећи.

[Дунавац]

У реду, слажем се да је цар пратећи фактор, "земаљско је за малена царство..."

И ја кажем да је једна Црква. Зато сам ове остале споменуо са малим "ц" на почетку.

Рекао сам "Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај)."

Тиме нисам "признао" ове остале цркве, већ наглашавам њихову јеретичку природу.

[marko_13]

У реду, слажем се да је цар пратећи фактор, "земаљско је за малена царство..."

И ја кажем да је једна Црква. Зато сам ове остале споменуо са малим "ц" на почетку.

Рекао сам "Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај)."

Тиме нисам "признао" ове остале цркве, већ наглашавам њихову јеретичку природу.

Црква је једна и то је суштина. Само треба, када је историја у питању, прихватати и схватати релност и околности које су до нечега доводиле, а не стваљати Бога у све оно што не можемо или немамо довољно јаке аргументе да докажемо или објаснимо.